Latinica

Latinica

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 26 mart 2020; Pogodaka: 2931

lock step city

Vilijam Engdal

Global Research, 10. mart 2020.

NAPOMENA priređivača V. D.

Pred čitaocima je analiza iz pera jednog od najboljih analitičara zlodela golobalizma, Viljema Engdala, koji jasno svedoči ko je i zbog čega rešio da krene u biološki rat protiv čovečanstva. Od prevodioca sam dobio sledeću belešku:

“Šaljem prevod s napomenom da je u originalu ostalo ono „lock step” jer mi zasad ništa odgovarajuće nije sinulo kao mogući prevod. Rusi su preveli kao „Pristavnoй šag”, pa pošto znate ruski, možda će vam to pomoći...

U suštini, nije mi jasno na šta tačno misle na engleskom, jer nigde nema objašnjenje baš te sintagme. Postoji samo izraz "to be/walk in lockstep with someone” (gde se lockstep piše kao jedna reč), koji znači „biti/ići ukorak s nekim”. Jedino mi pada na pamet da je opisno značenje te sintagme možda „korak koji vodi ka zaključavanju”, tj. ka prestanku svega (aktivnosti, kretanja, dobrog dela prava i sloboda...).

Ali to nije dovoljno zvučno da se upotrebi u tekstu, a i predugo je... Jedino da se skrati na „Prestanak kretanja” ili „Zaustavljanje kretanja”?“

Opširnije: „Lock Step” nije futuristički scenario: panika i budućnost nakon pandemije?

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 24 mart 2020; Pogodaka: 2720

policijska drzava rokfeler

OD KOVIDA DO KOVINA

Unapred da kažemo: treba se boriti protiv pandemije. Treba pomoći ljudima da ozdrave. Treba se truditi da se ponašamo odgovorno. Treba pomoći one kojima je potrebna pomoć.

Pa ipak, i u doba pandemije, treba mućnuti glavom. Nije baš uputno da nam glava služi samo za odlazak kod frizera.

Mali virus korone je, za najkraće moguće vreme, prevrnuo svet. Ništa više nije kao pre. Ljudi su u izolaciji, samoizolaciji, s maskama na licima, trpe policijski čas. Najveći broj potomaka Adamovih smatra da je to, s obzirom na pandemiju, normalno. I da će sve biti kao što je bilo, čim pandemija prođe: opet ćemo ploviti, leteti, putovati, i trošiti pare. Za sada možemo, da bi nas izlečili, da živimo i u ludnici. Virus kovida nas je, naglo i iznenada, doveo do duševnog stanja koje nas šalje u pravcu Kovina. A gospodari globalizma rade radnju. Preuređuju svet, da bi im opet bili puni džepovi. Prisustvujemo onome što se u američkoj vojnoj doktrini zove „upravljanje opažanjem“ (ili, da budemo postmoderni, „menadžment percepcije“ ). Ušle ti ubice i pljačkaši u kuću, ti zoveš u pomoć, a oni ti stavljaju ruku na usta i uče te bontonu: “Tiše, probudićeš komšije!“

Opširnije: Planetocidom do „zlatne milijarde“ – na godišnjicu NATO bombardovanja Srbije

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 23 mart 2020; Pogodaka: 3210

ŠTA JE SVETA LITURGIJA?

Osećaj lepote, one koja će, po Dostojevskom, spasiti svet (jer je Hristova, a Hristos, po psalmopojcu Davidu, „najlepši od sinova ljudskih”) veoma je snažno prisutan u pravoslavnoj Liturgiji.

Kada je ruski knez Vladimir birao veru kojoj će njegov narod pristupiti, poslao je svoje izaslanike širom vaseljene, da mu opišu svoje utiske i preporuče šta izabrati – za večnost.

Osećaj lepote, one koja će, po Dostojevskom, spasiti svet (jer je Hristova, a Hristos, po psalmopojcu Davidu, „najlepši od sinova ljudskih”) veoma je snažno prisutan u pravoslavnoj Liturgiji. Kada je ruski knez Vladimir birao veru kojoj će njegov narod pristupiti, poslao je svoje izaslanike širom vaseljene, da mu opišu svoje utiske i preporuče šta izabrati – za večnost.

Izaslanici koji su došli iz Carigrada ispričali su o svom prisustvovanju na službi u hramu Svete Sofije, Premudrosti Božje, zadužbini cara Justinijana. Rekli su da ne znaju jesu li bili na nebu ili na zemlji – takvo je bilo bogosluženje: pojanje, kađenje, kandila, pokreti sveštenika – sve je govorilo o nečemu večnom, neprolaznom, nadzemaljskom. I knez Vladimir se, zbog te liturgijske lepote, opredelio za pravoslavno hrišćanstvo.

Kult (bogosluženje) je središte kulture. Sveštenik Pavle Florenski, višestruko talentovani ruski stvaralac, govorio je da bogosluženje preobražava ono što je „prirodno”, prizemno, slučajno u svešteno i harmonično, u idealno. Bogosluženje ustrojava celokupno čovekovo biće, pomažući mu da izrazi punotu svih osećanja (radosti i tuge, pre svega.)

Opširnije: O Hristu, Svetoj Liturgiji i strahu od virusa

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 17 mart 2020; Pogodaka: 2304

Ako se nađemo u kućnim izolacijama, molimo se Bogu i Svetim Carskim Mučenicima da izdržimo na putevima Gospodnjim. I verujmo od Boga i silu Njegovu, a ne u viruse i laži ovoga sveta

Živimo u teškim okolnostima, u kojima ćemo, po svemu sudeći, moći da se nađemo u kućnoj izolaciji zbog vanrednog stanja uvedenog u Srbiji. To će biti ozbiljno i zahtevno iskušenje. Pa ipak, ne smemo zaboraviti da smo pravoslavni hrišćani, koji se uzdaju u Boga i nadaju u Njegovu milost. Zato je čas da se setimo Svetih Carskih Mučenika, koji su, posle hapšenja Cara Nikolaja februara 1917, odvedeni u zatočenje. Pali su sa visine vlasti, ali se ispostavilo da su pravi hrišćani. Potpisnik ovih redova, priređivač knjige „Ljubav je jača od smrti“, o Svetim Romanovima, srećan je kada sa svojom braćom i sestrama u Hristu može da podeli iskustvo smisla koji nam je Gospodom otkriven kroz mučeništvo ovih prekrasnih stradalnika. Kako je teško pisati romane, u kojima mora da se smišlja i izmišlja, a kako je lako pisati žitija pravoslavnih svetih o kojima postoje divna i mnoga svedočenja od neposredno prisutnih u njihovoj blizini!

Opširnije: Sveti carski mučenici – naši pomoćnici u doba vanrednog stanja

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 05 mart 2020; Pogodaka: 2561

Tekst

ŠTA JE U PITANjU?

U ovom trenutku, a sve na osnovu priče o digitalizaciji obrazovanja, u škole se, putem novog zakonodavstva iza koga stoji Vlada Srbije, uvode elektronski dnevnici, a učenicima treba da se dodeli JOB ( jedinstveni obrazovni broj ), koji treba da ih prati od vrtića do fakuleteta, ali i kasnije. Mi, dolepotpisani, smatrajući ovo neposrednim udarom na privatnost i slobodu ličnosti, šaljemo ovo otvoreno pismo javnosti i sve ljude dobre volje pozivamo da nam se pridruže u borbi za očuvanje osnovnih ljudskih prava.

DIGITALIZACIJA I LjUDSKA PRAVA

Proces digitalizacije, ma kako ga neko opravdavao razlozima tehničkog i ekonomskog progresa, mora da se odvija u granicama ustavnih odredbi o ljudskim pravima. Zaštita ličnih podataka o deci mora imati apsolutni prioritet u odnosu na zahteve digitalizacije, a svako prikupljanje, a naročito korišćenje ličnih podataka o deci i njihovim porodicama mora se svesti na minimum, uz ispunjenje strogog tehničkog i pravnog kontrolnog mehanizma u korist davaoca podataka. Najavljeno je da će se podaci o deci i njihovim porodicama, pošto se pri upisu dece daju i brojni podaci o porodičnom statusu, zdravstvenom stanju, koristiti ne samo u školske svrhe, već će se ovi podaci trajno arhivirati u ličnoj bazi podataka, zajedno sa podacima o profesionalnoj karijeri, ličnim primanjima itd, pa će korisnici ovih podataka biti i drugi državni organi (npr. Nacionalna služba zapošljavanja), a posredno i kompanije. Nasuprot tome, član 42 stav 2 Ustava Srbije propisuje da "zabranjena je i kažnjiva upotreba podataka o ličnosti izvan svrhe za koju su prikupljeni," pa shodno tome roditelj ne može dati državi generalnu saglasnost za prikupljanje i korišćenje podataka o detetu, već samo za školske svrhe.

Opširnije: DA LI ĆE NAŠE ŠKOLE POSTATI ELEKTRONSKI LOGOR?/ OTVORENO PISMO JAVNOSTI SRBIJE

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 03 mart 2020; Pogodaka: 2366

Tekst

spaljivanje mostiju svetog save na vracaru

Današnji čovek je sklon različitim mistifikacijima – bežanju od istine u lavirinte zabluda, skrivanju stvarnosti iza medijskih „rekonstrukcija“ i „dopisivanja“ istorije, samooslepljivanju raznim vrstama pop-gnosticizma (dovoljno je samo setiti se krivotvorine zvane „Sveta krv, Sveti Graal“, „Sionskog priorata“, “Da Vinčijevog koda“ i sličnih holivudskih izmišljotina, pa videti da je savremeni um prečesto potopljen u more lažnih „činjenica“, i da teško iz njega isplivava.)

Opširnije: Da li su spaljene mošti Svetog Save?

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 02 mart 2020; Pogodaka: 2083

Tekst

goran z komar

Goran Ž. Komar, istraživač naše ćirilične baštine i nadgrobnih spomenika, živi i radi u Herceg Novom. Studije medicine završio je u Novom Sadu, a specijalizaciju Opšte medicine u Beogradu. Član je Udruženja književnika Crne Gore, saradnik Muzeja Hercegovine. Na polju istoriografije radi na obradi izvornih ćiriličnih dokumenata Boke Kotorske i Dubrovnika iz razdoblja od XVII do XIX vijeka, kao i na sabiranju podataka za političku i naročito crkvenu istoriju hercegnovskog kraja. Objavljuje monografska djela posvećena izučavanju istorijskog hoda hercegnovskih sela, kao i radove iz istorije Srpske pravoslavne crkve u Boki i Hercegovini. Veliki broj radova posvetio je rušenju teze o izmjeni etničke slike Boke Kotorske nakon mletačkog-savezničkog zauzeća Herceg Novog 1687.

Nedavno je, na preko hiljadu strana, izašla njegova knjiga Ćirilični natpisi na stećcima (izdavači: Štampar Makarije i Kompanija Novosti), a zatim i Knjiga o stećku: povodom 800 godina samostalnosti Srpske pravoslavne crkve (Fondacija Knez Miroslav, Trebinje). To je bio povod za ovaj razgovor.

Vaše višegodišnje iskustvo istraživanja stećaka dovelo nas je do dragocenih ishoda: od toga da se stećak vezuje za prostore dominacije Kotromanića do toga da su srpska groblja dokaz premoćnog prisustva Srba u 18. i 19. veku, recimo na području Glamoča, gde su nadrobnici svedočanstvo petvekovnog postojanja ćiričilke pismenosti. Kada ste svojevremeno započeli istraživanja, koliko ste bili spremni za sva otkrića do kojih ste došli?

Opširnije: S našeg mora i s našeg mramorja - razgovor sa dr Goranom Komarom, istraživačem srpskog spomeničkog...

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 24 februar 2020; Pogodaka: 2182

Tekst

VEŠTI ZVUCI DIVNIJEH GUSALAH

ILI OVE GODINE U PRIZRENU

POVODOM NOVE PESME „BEOGRADSKOG SINDIKATA“

ČITANjE DUHA VREMENA

U uvodniku za novi broj „Pečata“, „Nema predaje“, glavna i odgovorna urednica, gospođa Ljiljana Bogdanović, zapisala je:“Veličanstvene litije za odbranu svetinja u Crnoj Gori dobile su o prazniku Sretenje Gospodnje ove godine i svoju himnu. Objavljujući novu angažovanu pesmu i spot „Sviće rujna zora“, hip-hop sastav Beogradski sindikat potvrdio je svoj poznati istančani osećaj za portretisanje duha vremena. Njihovo najnovije muzičko živopisanje znakova modernog srpsko-crnogorskog „cajtgajsta“ nadahnule su naročite pobude: „U znak zahvalnosti našoj braći i sestrama iz Crne Gore, što su nam pokazali kako se ljubavlju i slogom brane vera, nasleđe i ljudsko dostojanstvo.“ Kako prepoznavanje duha vremena ne znači samo pojavama dati ime, već i rasklopiti njihove tajne, u spotu Beogradskog sindikata čitko se tumači naslov. „Napolju je tama, noći, gluvo doba, sve(t) tone u san, a nas tek čeka borba, neizvesnog ishoda, nema drugog izbora, u odbranu svetinja, milom silom primoran.“ Himne slave život, a „nesalomivi momci sa Dorćola“ šalju jasne poruke: „Uvek je najcrnje pred zoru, a mi ko u stroju / Snaga nam u hodu. Sabrani u Bogu! / Preci nas zovu da vratimo slobodu…“ Rujna zora Beogradskog sindikata namah je prigrljena, danas se peva u Srbiji i Crnoj Gori, a čini se i da je nova pesma sledstvujušči nastavak njihove patriotske i žestoke, zamalo zabranjene „Dogodine u Prizrenu“. Stihovi naslovljeni ovim legendarnim srpskim pozdravom koji predskazuje budućnost, poručili su tada, krajem 2018, i ovo: „Jer u nama i dalje živi predskazanje – / Kosovski zavet koji trajaće zanavek. / Zato učimo decu da znaju pravu istinu. / I nek nam pozdrav bude: ’Dogodine u Prizrenu!’“ Na ovdašnje proeuropsko mrgođenje povodom borbenog duha pesme „Dogodine u Prizrenu“, Sindikat je poručio – Odavno smo rekli, i bezbroj puta ponovili, da u borbi za ono u šta čovek veruje nema povlačenja, niti predaje.“

KAKVA JE TO PESMA

Opširnije: Vešti zvuci divnijeh gusalah ili ove godine u Prizrenu - Povodom nove pesme „Beogradskog sindikata“

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 21 februar 2020; Pogodaka: 4102

Tekst

O „IZOPAČENICIMA“ OLGE ČETVERIKOVE / POGOVOR PRIREĐIVAČA I REDAKTORA PREVODA

Olga Četverikova, ruski stručnjak za međunarodne odnose, žena višestruko obdarena i sjajnih uvida u stvarnost globalizma, napisala je knjigu „Izopačenici“, o savremenom Vatikanu i uticaju koji on ima u svetu.

Ova obimna i ozbiljna knjiga mora biti u rukama svakog onog ko želi da se sretne sa papizmom koji je uvek više bio politika nego mistika. Posle ove knjige, niko ne može da kaže da mu stanje u međunarodnim religiozno – političkim odnosima nije jasno.

Četverikova piše o svim bitnim pitanjima: i o jezuitima kao „specijalnim jedinicama“ Vatikana kroz vekove; o njihovom uvlačenju u Rusiju;o kriptokatolicizmu i istočnom obredu Rima kao Trojanskom konju namenjenom da sruši tvrđavu Crkve od Istoka; o saradnji pape Pija Dvanaestog sa Hitlerom i Musolinijem, ali i o prelasku na istoga pape na atlantizam i neposrednu saradnju sa Vašingtonom u posleratnom prekrajanju Evrope. Pape su bile tu i kad je trebalo učvrstiti „verski pluralizam“ na evropskom području, ali s ciljem da očuvaju svoju vodeću ulogu i predstave se kao „apostoli tolerancije“.

Kao centar zapadne konzervativne moći na zalasku, Vatikan je, posle Drugog svetskog rata, ipak bio rastakan idejama levog liberalizma. I to - iznutra. Da bi u svet došao antihrist, poslednji lažni mesija u zlu ujedinjeog čovečanstva, trebalo je srušiti sve što je u Evropi i svetu ostalo od hrišćanskog morala.

Opširnije: Knjiga posle koje je sve jasno

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 19 februar 2020; Pogodaka: 5120

Tekst

Srpska akademija nauka štampa Rečnik Dragačeva Miloja Stevanovića

Zidaru je lako: kad mu je teško, kuće zida.

Lekaru još lakše: kada je bolestan, ljude leči.

Meni je najteže, ljubavi moja čista –

mene u jatima napuštaju reči.

Tako je pevao naš veliki Brana Petrović, poreklom iz Bjeluše kod Arilja, temeljno iz Slatine, prestonice detinjstva njegovog, a blizu Zablaća. Disovog. I ovih dana ni o čemu ne mislim toliko koliko o Braninim stihovima. Oni mi ne daju da tonem u dremež naviknutosti na kruženje apsurda u kome živimo, krećemo se i jesmo.

Kao profesor književnosti, ulazim u učionice u kojima sede naša lepa i pametna deca, koja će, avaj, uglavnom da se odškoluju u svojoj zemlji, pa da, jatimice, krenu u beli svet za crnim hlebom koji neonski sija. A Srbija da opusti, da nema ko u njoj da živi, osim staraca i starica u redu za groblje. U jatima odlaze naši ptići, deca naša, ali ima još jedan bol: u jatima nas napuštaju i naše lepe i pametne reči. I to ne samo u inostranstvu, gde se zaborave jer se retko kad koriste. Nego, ovde, u Srbiji, odleću u nepovrat čudesne reči ovoga jezika. Ne samo što se među mladima malo čitaju knjige, i ne samo da se misli elektronskim sličicama i emotikonima, zvanim smajlići; nego je nestao i čitav svet u kome su mnoge reči bile samorazumljive, pošto bez njih nije bilo stvarnosti. Ako već godinama nema tromesečne snežne zime, kako će deca znati za reč celac, koja svedoči o snegu bez prtine? Ako nema dede i babe da žive kako se živelo, neće se školarci setiti ni trapa ( rođen 1969, gledao sam svog dedu u Kulinovcima kod Čačka kako zatrapljuje jabuke i kruške). Ili, kako mi priča kolega koji priprema maturante za prijemne ispite: zbuni se đak kad treba da izbaci uljeza iz niza – kovač, spavač, plivač, korbač, jer nije čuo za korbač, pošto odavno nema kočijašenja. U nizu učiteljica, nastavnica, vaspitačica, spajalica ni spajalica mu nije za izbacivanje – to je, smatraju budući studenti, žena iz „kol centra“ koja spaja taksistu sa mušterijom.