Latinica

Latinica

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 30 oktobar 2020; Pogodaka: 1936

Tekst

TOTALITARIZAM I OBRAZOVANjE

U klasičnom totalitarizmu orvelijanskog tipa jasno se zna da je moć u rukama državno-partijskog vrha, koji uživa u tome da pokaže potencijale svoje strahovlade. Granice dozvoljenog su oštro iscrtane. Ipak, pošto je komunistički eksperiment nasleđe prosvetiteljstva, u takvom poretku se veruje u školu i obrazovanje, makar ono bilo ideološki sputano. Škola je, u skladu sa idejom da će ljudi biti bolji što više znanja imaju, i dalje nekakav „sekularno – sakralni“ prostor, a kult učitelja, kao inženjera mladih duša, podstiče se.

U hakslijevskom „GULAG Diznilendu“ neoliberalnog kapitalizma moć je skrivenija, vlast prividno „raspršenija“, mada se globalne gazde znaju – to su, ako stvar uprostimo, bankari Sitija i Vol Strita, kao i silnici iz multinacionalnih kompanija. Strah od kreditnog ropstva upravlja postupcima većine, pa nema neposredne potrebe za golim nasiljem nad disidentima. Dovoljno je medijski ih ignorisati. Da bi se stvari zamaskirale, neoliberalni kapitalizam, pretvarajući sve u tržište i robu, omogućava ljudima da veselo skakuću, plove, lete, putuju bez granica. Škola koja nudi celosno obrazovanje je sve manje potrebna, ali se neguje bar privid iste. Znanje postaje roba, pa ipak se i dalje mantraju mantre o tome kako će „politkorektnost“ u učionici dati pravog građanina potrošačke utopije. Diploma je, još uvek, nekakva šansa, makar imaginarna.

KAFKIJANSKO KORONARNO DOBA

Opširnije: VI DOV NID NOV VEDžIKEJŠN – Budućnost srpskog obrazovanja

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 30 oktobar 2020; Pogodaka: 2005

Tekst

NE MORAJU SE VIŠE KRITI

Dobro, da se više ne krijemo iza prsta: prošlo je doba pokazne rusofilije za domaću upotrebu, pa „rusofil“ Dačić, zvani Bananamen, više nije potreban na mestu ministra spoljnih poslova, odakle je slao jelečiće i poljupčiće Mariji Zaharovoj. Biće, od strane Vrhovnog Klovna, prebačen na mesto predsednika Skupštine Srbije, e da bi potpomogao promenu Ustava i priznanje „nezavisne“ države „Kosova Republjik“, na čemu su radili njegovi duhovni preci u službi Broza, izdajnici poput čuvenog Petra Stambolića zvanog „Pera Konj“ i sličnih. Ministar spoljnih poslova biće, verovatno, neki novi Buda Lončar, recimo – Ivan Vejvoda. To je tak fini gospon, ne? Ali, da se ne bi prenaglašavao titokroatizam buduće Vlade Srbije, bilo bi dobro zamaskirati celu stvar izborom nekog novog živopisnog lika, koji bi, poput Dačića, zabavljao publiku „Farme“ i „Parova“. To bi, recimo, mogao da bude čovek koji je već došao na majice što se kupuju preko Neta, omiljeni domaći „televangelist“, Ideš Pod Mač Bato Kuč Albanac Srbin Hrišćanski Cionista – glavom i bradom Miroljub Petrović.

Vi mislite – bunca malarija? – pitao je nekad svoje čitaoce pesnik Vladimir Majakovski. Ali, ne bunca. Čitaoče, ne bunca malarija: stvar je, štono reč, više nego ozbiljna. Miroljub Petrović je pravi čovek za Dačića umesto Dačića: to je taj nivo kompetencije, ozbiljnosti i posvećenosti poslu.

ŠTA JE VIDEO DEJAN MIROVIĆ

Opširnije: Čiji je prijatelj “izdajnik Miladin” ili Miroljuba Petrovića za ministra spoljnih poslova

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 21 oktobar 2020; Pogodaka: 1761

Tekst

Živimo u vremenu u kome nije bitan smislotvorni podvig Svetog Đorđa, nego bol probodene aždaje, rekao bi pesnik Zoran Kostić.

Za globalističku aždaju laži, besmisla, pa i satanizma, svako mora da ima razumevanja. Naročito ako se predstavlja kroz „umetnička dela“.Živimo u vremenu u kome nije bitan smislotvorni podvig Svetog Đorđa, nego bol probodene aždaje, rekao bi pesnik Zoran Kostić. Za globalističku aždaju laži, besmisla, pa i satanizma, svako mora da ima razumevanja. Naročito ako se predstavlja kroz „umetnička dela“.Umetnost je, uostalom, od izlaganja Dišanovog pisoara do danas, samo ono što se, iz centara svetske prevratničke moći, umetnošću proglasi. Tako je „umetnik“ Manconi svojevremeno pakovao sopstveni izmet u konzerve i prodavao ga kao „umetničko delo“. Imao je i obrazloženje: kao što su alhemičari olovo pretvarali u zlato, tako ja svoj izmet pretvaram u umetnost. Iz perspektive savremene nakaznosti maskirane u estetiku, ali i kao glasnogovornik turbo -kapitalističkog načina mišljenja, bio je u pravu: jedna od tih konzervi kupljena je za deset hiljada dolara.

KOVITLAC MUVA U BOCI

Opširnije: Šta bi se desilo da je na izložbi umesto bebe bio LGBT lik sa sekirom u glavi?

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 20 oktobar 2020; Pogodaka: 1937

Tekst

vladimirdimitrijevic slika

Smatrajući da je objektivno informisanje javnosti veoma bitno za razvoj dijaloga u Srbiji, šaljem izvesne primedbe na netačnosti u tekstu gorenavedenog naslova. (https://stanjestvari.com/2020/10/13/da-se-zna-dimitrijevic/)

PRETPRIPREMNO ROČIŠTE I „PODRŽAVAOCI“ DIMITRIJEVIĆA

Na pretpripremno ročište, održano 22. januara 2020, nisu došli nikakvi anonimni i provokatorski nastrojeni „podržavaoci“ Vladimira Dimitrijevića, nego niz uglednih intelektualaca i javnih ličnosti (među kojima i više univerzitetskih profesora). Oni su ustali ne toliko u odbranu nižepotpisanog, koliko prava na slobodu mišljenja i izražavanja. Tu slobodu su, u datom slučaju, ugrozili Povernik za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković, proglašavajući me „diskriminatorom“, i Udruženje „Da se zna!“ tužbom sudu zbog mog teksta „U odbranu prirodne porodice“.

Oni koji su 22. januara došli u Viši sud u Beogradu nisu nikog provocirali, nego su smatrali da imaju pravo da prisustvuju ovom procesu, bitnom za budućnost intelektualnih sloboda u nas, jer je reč o parničnom postupku koji nije zatvoren za javnost. Tog dana (a ovo je u izveštaju NVO „Da se zna!“ datom „Danasu“ prećutano) u sudu su bili prisutni i „podržavaoci“ NVO „Da se zna!“. Sudija je, s obzirom na veličinu sudnice, rešila da ročištu mogu prisustvovati sveštenik Jovan Plamenac i profesor dr Milo Lompar, kao i dvoje simpatizera (članova?) NVO „Da se zna“.

PRAVO NA SLOBODU VEROISPOVESTI

Opširnije: DA SE ZNA – A SAD MALO JA - Povodom teksta „Počelo suđenje Dimitrijeviću zbog diskriminacije LGBT“

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 14 oktobar 2020; Pogodaka: 1816

Tužba

Ispred udruženja „Da se zna!“, koje prati i dokumentuje slučajeve protivpravnog postupanja nad LGBT+ osobama i govor mržnje, svedočila Dragoslava Barzut

Prvo ročište u privatnoj tužbi Udruženja „Da se zna!“ protiv Vladimira Dimitrijevića, predsednika Političkog saveta Dveri zbog diskriminacije, održano je danas u Palati pravde.

Za razliku od pretpripremnog ročišta, održanog 22. januara ove godine, kada je uz Dimitrijevića došlo preko trideset njegovih podržavalaca, koji su u više navrata pokušali da uđu u sudnicu u kojoj nije bilo dovoljno prostora i koji su provocirali aktiviste/kinje “Da se zna!”, današnje suđenje je prošlo bez incidenata.

Udruženje „Da se zna!“ pokrenulo privatnu tužbu protiv Dimitrijevića nakon što se on oglušio na preporuku Poverenika za zaštitu ravnopravnosti da se javno izvini osobama drugačije seksualne orijentacije od heteroseksualne jer je u tekstu „U odbranu porodice“, napisao niz nenaučnih tvrdnji, uvreda i diskriminatornih izjava o LGBT+ zajednici u Srbiji.

Naveo je da je glavni cilj „političkog homoseksualizma, uništenje prirodne porodice“, kao i da se „homoseksualne težnje leče postom i molitvom”.

Ispred udruženja „Da se zna!“, koje prati i dokumentuje slučajeve protivpravnog postupanja nad LGBT+ osobama i govor mržnje, danas je svedočila Dragoslava Barzut, a naredno suđenje zakazano je za 26. januar sledeće godine.

Opširnije: NVO „Da se zna!“: V. Dimitrijević pomno prati naš rad i izvrgava ga ruglu

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 08 oktobar 2020; Pogodaka: 2617

Tekst

vladimirdimitrijevic i starac pajsije svetogorac

U KAKVOM SVETU ŽIVIMO?

Mnogi kažu – ovo je đavolji svet. Svuda zločini, ratovi, razaranje morala, smrt kao nepobediva sila. U ovakvom svetu su na vlasti maske iza kojih stoji demonska suština. Kao da ništa ne može da se učini.

Da li je tako?

Izgleda da jeste. Bar na prvi pogled. Recimo, kad je vlast u SAD u pitanju. Evo jedne „bajate“ analize iz doba američkih predsedničkih izbora pre šesnaest godina, koju je objavio „Dejli telegraf“ 1. februara 2004, a autor joj je Čarls Lorenc:“Otkriće da su vodeći kandidati za izbor predsednika SAD bili članovi udruženja „Mrtvačke glave” uzdrmalo je elitu.

U samom središtu univerzitetskog kompleksa u Jejlu stoji grobnica, mračna i nezgrapna, razrušena, i zaključana u gustom snegu zimskih oluja, koju ne posećuju ožalošćene udovice. Sagrađena da bi imitirala grčko-egipatske hramove, ona je upravna zgrada bratije „Mrtvačke glave” (Skull & Bones), najelitnijeg i najskrivenijeg tajnog udruženja u Americi, a ona je postala neverovatan centar ovogodišnjih predsedničkih izbora. Ispostavlja se da su četiri vodeća kandidata Bele kuće na novembarskim izborima bili studenti Jejla – generacije šezdesetih: predsednik Buš i demokratski suparnici, guverner Hauard Din, gospodin Džon Keri i gospodin Džozef Liberman.

Opširnije: Ko vlada svetom - Bog ili đavo? - razmišljanje sa Svetim Pajsijem Svetogorcem

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 07 oktobar 2020; Pogodaka: 1779

Tekst

sastanak istambul

POLITIKA I AUTOKEFALIJA

Odnedavno je u toku „ofanziva“ predsednika Makedonije Steve Pendarovskog i Zorana Zaeva da se, preko Carigrada, prizna autokefalnost na teritoriji Severne Makedonije. Ofanziva je, naravno, politička: Skoplje je ušlo u NATO, stremi Evropskoj Uniji – i to se mora „cementirati“ autokefelijom.

Ali, sigurno je jedno: o bitnim crkvenim pitanjima ne treba odlučivati pod žestokim pritiskom politike. U suprotnom, politika može da nadvlada veru i duhovnost, a to nikome ne ide u prilog. Pa, na kraju krajeva, ni samim političarima.

To se, od kraja 2019, jasno videlo u Crnoj Gori, u ratu NATO režima Mila Đukanovića protiv SPC.

Vera je, kao i uvek, bila jača od puke politike.

Šta se zaista dešava sa našom braćom u Makedoniji?

Zašto se dešava baš sada?

O TAKOZVANOM „TAJMINGU“

„Tajming“ je, po svemu sudeći, izabran da bi se, na talasu priznavanja tzv. „Ukrajinske Pravoslavne Crkve“, koju je proglasio za „nezavisnu“ (iako ona to nikako nije, jer se miro za Svetu Tajnu Miropomazanja ne vari u Kijevu, nego ga šalju sa Fanara, a da i ne govorim o drugim znacima potčinjenosti „Stambolu na Bosforu“) carigradski patrijarh Vartolomej po naređenju Vašingtona, postigao isti cilj – dobijanje nekakve „autokefalije“ koja to nije, zarad učvršćivanja Makedonije u NATO bloku.

Opširnije: Carigrad, Beograd i Skoplje: izazovi autokefalije

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 07 oktobar 2020; Pogodaka: 1879

Tekst

5. X (пети октобар) UVOD, DVE DECENIJE POSLE

Danas je peti oktobar 2020, kada se navršava dve decenije od silaska sa vlasti Slobodana Miloševića. Zbog svega što je NATO Imperija učinila Srbiji koristeći vlast tzv. DOSmanlija (pripadnika koalicije Demokratske opozicije Srbije, koja je Miloševića smenila na vlasti), nekima se doba SPS vlastodršca priviđa kao „zlatno doba“, naročito s obzirom na činjenicu da je on umro u Hagu, pod sumnjivim okolnostima suđenja koje nije bilo suđenje samo njemu, nego čitavom našem narodu i našoj istoriji.

Ipak, bilo je Miloševićevo doba daleko od „zlatnog doba“, naročito iz perspektive pravoslavne istoriosifije. Ono što se, po dubokom uverenju potpisnika ovih redova, zaista dešavalo u te dane zapisano je u redovima koji slede.

Ispod svakog zapisa su, zarad vremenske kontekstualizacije, napisane godine u kojima su nastali. Molim čitaoca da to ima u vidu. Tekstovi nisu pisani SADA. Sada ih objavljujem, ponovo. (UOČI 5. OKTOBRA 2020. )

Opširnije: Život u doba anti-Lazara - dvadeset godina od petog oktobra

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 28 septembar 2020; Pogodaka: 1824

Tekst

Kultura u vremenu „nove normalnosti“

Bilo je teško u doba „korona vanrednog stanja“. Trebalo je, što pre, konceptualizovati ono što se dešava, i izdržati u izolaciji, kojom je, kažu, upravljala struka. Medicinska. A onda nam je u ruke došao novi broj uglednog časopisa „Gradac“ (213–214–215), posvećen Ernestu Sabatu.

Čitajući svakome lakne jer prethodno potonuo odjednom se vrati u negdašnjeg mladog sebe, neistrošenog životom u ovakvoj Srbiji i ovakvom svetu. Prožeti silovitom rečju argentinskog genija, ponovo se postaje onaj stari knjiški pubertetlija, koji je verovao da, ovde i sada, postoje rešenja. Da, značio je taj Sabato, iz „Tunela“, sa „Herojima i grobovima“… Progovarao je, na sav glas, o čoveku i epohi, nepatvorenim glasom vitalizma Južne Amerike. U doba korone kao „nove normalnosti“ koja nas je zatvarala u kuće i stanove, u skladu sa Kafkinom rečju Janouhu („Uskoro će nam biti potrebna dozvola za izlazak u svoje dvorište“), kao grom iz vedra neba pogađaju Sabatove reči o trijumfu scijentizma u modernom svetu. Nauka je, jasno je rekao argentinski pisac, nova ideologija, koja nas smešta u Prokrustovu postelju mitova maskiranih u „objektivnu istinu“. I sam bivši naučnik, koji se odrekao laboratorije da bi, na tragu Dostojevskog, ušao u opite s ljudskom dušom, pisao je (a „Gradac“ prenosi):

„Razum je – kao pokretač nauke – oslobodio novu, iracionalnu veru za prosečnog čoveka koji ne može razumeti nemuštu, moćnu paradu apstraktnih simbola, pošto su divljenje i fetišizam nove magije zamenili razumevanje.“

Opširnije: SZO kao svemoćni novi Vatikan koji ima sva rešenja

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 31 avgust 2020; Pogodaka: 2017

Socijalna distanca kao zapovest

Borba protiv korona virusa pokreće sve čudnije vidove zvanične antipandemijske propagande, koji neprestano (pre)naglašavaju „socijalnu distancu“, a nadležni preporučuju da budemo što dalje od voljenih, da ih ne bismo zarazili.

Đaci treba da krenu u školu sa maskama na licima, a maskirani moraju da budu i prosvetari. Ipak, psihološke posledice nošenja maski nisu male. Pogotovo za decu i mlade.

OBEZLIČAVANJE

Klinički psiholog Sofija Trivunac, koja je četiri decenije imala praksu na Zapadu (doktorirala je u SAD) ukazuje na ozbiljnost tih posledica u intervjuu „Pečatu“( 14. avgust 2020). Ističući malu korist od maski (ne računajući tu ozbiljne medicinske maske, koje uglavnom nisu dostupne običnom čoveku) u zaštiti od bolesti, ona kaže: „Ovo je direktni akt podređivanja i učenja i dece da se podređuju, da nemaju komunikaciju, da nemaju lice. A kad se beba rodi pa dok ne progovori, ona, kao i primati, ima potrebu za tom osnovnom slikom lica – osmehom i očima, a sad nam već najavljuju i naočare. Znači, „ukidaju“ nam oči i usta kao dva najveća komunikaciona kanala koja ima čovek prema čoveku i čovek prema životinjama. Odjednom smo došli u situaciju da taj koji ne nosi masku biva označen kao prenosnik zaraze ili neko ko je bundžija, neko ko se opire./…/ Neću da patologija kompulsivno – opsesivnih osoba postane vladajuća i da ova korona za nas postane normalnost“.

Naravno, protiv pandemije se treba boriti. Ali, ta borba ne sme da zanemari psihičke posledice vanrednog stanja. Sofija Trivunac ističe: „Ako ljudski organizam posmatramo kao prijemnik koji je u dužem vremenskom periodu opterećen, ili „nečist“, ili blokiran, njegov imunitet je ozbiljno oslabljen i nije u stanju da energetski „svari“ sve te strahove. Jedan od velikih generatora straha je neizvesnost kojoj smo, takođe, izloženi u dugom vremenskom periodu, a sve nas to vodi najpre u mentalne poremećaje a onda i fizičku bolest. Jer kad oboli mozak koji upravlja našom psihom i našim telom, postepeno obolevaju i drugi naši organi i ishodi su mahom teški i krajnje opasni“.

Maskiranje i đake i prosvetne radnike uvodi u izokrenuti svet, svet „Alise iza ogledala“, u kome neće biti ni pravog obrazovanja, ni nasušne socijalizacije. Ali, najveći udar je izvršen na suštinu međuljudskih odnosa – ljubav.