Ћирилица

Категорија

Детаљи: Аутор Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Категорија: Текст; Објављено 06 јул 2026; Погодака: 94

Tekst

На Видовдан 2026: О (Н)овом сајту

https://svetilnik.life/

Сваког Видовдана бива нам јасно да је Косовски завет неразориво језгро нашег бића: он покреће и на ослободилачке подвиге — 1912, Стара Србија је ослобођена јуришима хероја који су себе сматрали „осветницима Косова“, а Гаврило Принцип је на Видовдан 1914. кренуо за Обилићем, али и за трпљење невоља и велике неправде под влашћу силника овога света, са надом у васкрсење Српства и човештва.

Такве могућности читања Косова се одржавају и на стваралачке приступе великих Срба који пред очима имају Лазара и његове сапричаснике: у њиховим делима одјекује кликтање слободи која је наше неразориво опредељење за непристајање на зло, али има и суочавања са црном, а вишевековном, чињеницом да је, како рече Црњански, „јаук и гробље народ мој“, и да, као у „Сеобама“, гинемо „по туђој вољи и за туђ рачун“.

За заветне ликове и против роботизације

Потписник ових редова, са свим ограничењима која је наследио и стекао, настоји да припада светосавско-видовданској традицији свог народа. И живи, колико му је то могуће, у складу са речју Жарка Видовића:

„Посебност неке националне заједнице — и само њено постојање — је у љубави према ЛИКОВИМА. Конкретно: Срби би били духовна заједница кад би међусобно били повезани занесеношћу ликовима какви су ПЕСНИЧКИ ликови Кнеза Лазара, Милоша Обилића, Карађорђа, Игумана Стефана, Владике Данила, Игумана Теодосија Мркојевића, Богдана Зимоњића — ликова из песничких дела српског језика!“

Подухват овог сајта ће, између осталог, бити у томе да заветност излаже у складу са љубављу према драгоценим ликовима наше повеснице.

Сајт који читалац и гледалац има пред собом настаје у доба у коме вештачка интелигенција креће у поход ка коначном трансхуманизму као превазилажењу човека и стварању „вештачког бога“ сајбер универзума. Потписник ових редова је сасвим свестан да његово писање и јавни наступи не могу да зауставе процесе који воде ка коначном рушењу хришћанског поретка у свету и ка привременом тријумфу зла. Али, он је такође сасвим свестан речи које је један руски калуђер упутио бољшевицима: „Ви ћете победити, али после свих победника победиће Христос“. Дакле, Христос је победио. На нама је само да уз Победника будемо до краја.

Потписник ових редова ће, ако Бог да, читаоцима сајта редовно нудити садржаје за које верује да ће помоћи да се снађемо у времену у коме је, како рече Бодријар, све више информација, а све мање смисла. Поред текстова и књига, биће ту и видео садржаји, снимани и као појединачни и у извесним циклусима.

Стари сајт и нови подухвати

Потписник ових редова изражава велику благодарност администратору претходног сајта, господину Саши Новаковићу, који је уложио велики труд и љубав у представљање његовог стваралаштва. Захвалност иде и господину Радиши Петровићу, који је материјално помагао рад сајта.

Са новог сајта постојаће трајна веза са старим сајтом, на коме има много битног материјала, од текстова, преко визуелних садржаја, до књига: vladimirdimitrijevic.com.

Стари сајт Владимира Димитријевића остаје доступан као архива досадашњих текстова, књига и јавних наступа.

Посети стари сајт →

На овом сајту налазе се и линкови ка књигама и видео записима који постоје на Интернету.

Сајт ће бити могуће и материјално подржати преко Patreon странице, уз настојање да он буде средство борбе за слободу мишљења и деловања, а против сваке тоталитарне роботизације ума и духа. „Крајцара је мален дарак, ал’ голема задужбина“, каже наш народ.

На сајту ћемо преносити, са њиховом дозволом, и текстове других аутора, који се уклапају у општа начела за која се води борба.

Сајт ће указивати и на издавачке куће у којима потписник сарађује. То су, између осталих:

Ту ће бити и линкова ка сајтовима на којима потписник ових редова објављује своје чланке:

Настојаћемо да објављујемо и текстове на руском и енглеском језику.

Смисао нашег рада

Смисао сваког нашег рада је служба Христу Богочовеку, Који нам се, у Светој Литургији, дарује као, по речи Светог Игњатија Богоносца, „лек бесмртности“. Литургија открива суштину људског бића као заједничарског. Човек није сам себи довољан, нити је створен као појединац одсечен од других, већ као биће за заједницу. Та заједница се у пуноти пројављује у Литургији, у којој свака индивидуална судбина проналази своје место у саборној целини. Литургија је живи поредак који обнавља свет у истини, љубави и слободи. Она повезује небо и земљу, прошлост и будућност, време и вечност.

Када култура изгуби литургијску основу, она постаје празна, декоративна, без суштинског усмерења. Литургија је, по Жарку Видовићу, празнична свест, која не живи у свакодневном времену, већ у ритму празника као сусрета са Смислом. То је час преображаја, у коме човек спознаје да постоји нешто више од свакодневице, Тело Цркве које је Христос.

Док обред може постати празна форма, Литургија је увек жива, јер у њу ступају живи људи Господњи. Сваки чин уметности, философије, па и обичног живота, може постати литургијски ако тежи самопревазилажењу и ако је прожет празничним духом.

По Жарку Видовићу, у основи историјске свести Срба је литургијски поредак. Народи који губе осећај за литургију постају историјски дезоријентисани, лишени свести о заједничком позиву и заједничкој судбини. Зато је литургија, у ширем смислу, и политика — али не као борба за моћ, већ као служба народу у истини и љубави.

Док трагедија разоткрива палост човека, Литургија га позива на васкрсење. Литургија је сведочанство да Смисао није изгубљен, већ да нас чека у Христу.

✦

Молитвама Светог Саве и кнеза Лазара са свом Небеском Србијом, Господе, благослови!

Детаљи: Аутор Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Категорија: Текст; Објављено 08 јануар 2026; Погодака: 2024

Текст

nikolaj berdjajev felix dzerzinski Рођење Христово свету је дало хришћанство. А хришћанство је свету дало хришћане, који се нису бојали да исповедају своју веру. Вреди се сетити тога, у овим тешким данима, када нам изгледа да зло заувек побеђује. Пред нама је аутобиографско сведочење руског хришћанског философа, Николаја Берђајева, о саслушању коме га је подвргао Феликс Ђержински, злогласни шеф ЧЕКЕ, бољшевичке тајне полиције, која је похапсила на десетине хиљада људи, међу којима су били епископи, свештеници, верници. Ово сведочење, из Берђајевљеве „Самоспознаје“, у наставку има и записник са другог саслушања руског мислиоца, пре но што је, са стотинак других умника и научника, 1922. протеран из Совјетског Савеза, под претњом смрти ако се врати.Читајмо и уверимо се шта је хришћанство, које је Христос утемељио Својим Рођењем и Васкрсењем. ХРИСТОС СЕ РОДИ!

НИКОЛАЈ БЕРЂАЈЕВ: СУСРЕТ СА ЂЕРЖИНСКИМ

Не могу рећи да су ме совјетске власти посебно прогониле. Али сам два пута хапшен, служио сам казну у Чеки и ГПУ, мада кратко, и, што је још важније, протеран сам из Русије и већ двадесет пет година живим у иностранству. Први пут сам ухапшен 1920. године, у вези са случајем такозваног Тактичког центра, са којим нисам имао директне везе. Али многи моји добри познаници су ухапшени. Као резултат тога, био је велики судски процес, али ја нисам био укључен у њега. Једном, када сам седео у унутрашњем затвору Чеке, у поноћ сам позван на испитивање. Водили су ме кроз бескрајан број мрачних ходника и степеништа. Коначно, стигли смо до чистијег, светлијег ходника са тепихом и ушли у велику, јарко осветљену канцеларију са кожом поларног медведа на поду. На левој страни, близу стола, стајао је мени непознат човек у војној униформи са црвеном звездом. Био је плав, са танком, шиљатом брадом, са сивим, тупим и меланхоличним очима. Било је нечег благог у његовом изгледу и понашању, осећаја доброг васпитања и учтивости. Замолио ме је да седнем и рекао: „Зовем се Ђержински.“ Ово име човека који је створио Чеку сматрало се крвавим и плашило је целу Русију. Био сам једина особа међу бројним ухапшенима коју је испитивао сам Ђержински.

Опширније: НА БОЖИЋ СА БЕРЂАЈЕВОМ: УМЕСТО ЧЕСТИТКЕ ЗА РОЖДЕСТВО 2025/26. ГОДИНЕ

Детаљи: Аутор Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Категорија: Текст; Објављено 22 септембар 2025; Погодака: 3289

Текст

27 mart 1941 demonstracije vladika nikolaj ljotic МЕЈЛ ЈЕ СТИГАО Од свог саборца, који је прочитао текст о “деломпаризацији” Србије, примио сам електронску пошту:“Драги Владимире, хвала ти што си у наставку "антиломпаризације" фактички потврдио све што сам у цитираном мејлу писао. Када би Ломпара у први план стављала патриотска опозиција, свесрдно бих то подржао. Али, они који финансирају и управљају студентским бунтом (не волим да кажем "деца" за студенте, то су одрасли људи) то неће урадити. Изиграће га, као и све патриоте који буду у тој ујдурми учествовали. Ја студентима не верујем априори. Има их разних. Верујем само онима које знам, то су моји студенти. А њих је мало. Многи студенти су заражени европском пошасти. Сети се само мајдана у Кијеву. "Кафа у бечкој опери и чипкасте гаћице", како је на неком транспаренту тамо писало.“ Тако је писао мој саборац из доба борбе против рушења образовања у Србији. Све то звучи трезвено.

НАЦИОНАЛНА ОПОЗИЦИЈА?

Чак и сјајно.

Сумњиви студенти, наивни Ломпар подложан манипулацији, а, са друге стране, национална опозиција за коју се, авај, још не зна ко је чини, и ко је подржава, и кога она подржава.

Мислим да ће Велики Кловн, као и много пута до сада, кренути да обликује неку нову „националну опозицију“.

Опширније: Да ли је Љотић био у праву или опет о борби непрестаној

Детаљи: Аутор Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Категорија: Ћирилица; Објављено 04 април 2025; Погодака: 9976

СТРАДАЊЕ ПРАВОСЛАВНИХ ДАНАС

Како год да се окрене и где год да се упру очи, данас највише страдају православни. У земљама православних невоље су и несреће небивале.

Погледајмо редом, од Блиског Истока и древних патријаршија. У Јерусалимској Цркви, најстаријој од свих помесних Цркава, од Израела, поред осталих, страдају и православни Арапи ( они што се на Велику суботу, кад силази Благодатни Огањ, радују више од свих ) – у Гази, у којој су древне светиње наше вере, остало их је, по сведочењу самог патријарха јерусалимског, негде око шест стотина. У Антиохијској Цркви, од 2014. наовамо, злочиначки џихадисти кољу и убијају православне хришћане Сирије, руше им светиње и олтаре. Између Русије и Украјине води се братоубилачки рат, а с обе стране гину људи исте вере и исте крви. И много, премного се крви лије, а НАТО сатанисти сеире. Нацистички режим прогони канонску Украјинску Цркву, и не дозвољава приступ моштима Светих угодника Кијево – Печерских ( један владика је, ових дана, рекао – не бојте се што се људским силама за Лавру више ништа учинити не може; сада ће се сами свеци борити против укронациста -крстоломаца). У Грузији западопоклоници покушавају да сломе отпор једног древног православног народа који брани своје хришћанске вредности. Криза је у Грчкој, чија је власт потпуно вестернизована и спроводи вољу западних окупатора; криза је у Румунији, где НАТО империјалисти спречавају да на власт дођу родољуби. Криза је у Београду, у коме хаос који не престаје призива ко зна какву несрећу на Србију. И, наравно, НАТО сатанизам је кренуо да, после векова пуних свенародне жртве, укине Републику Српску, и потчини је Великој Лажи која би да, како рече Бодлер, у једном зеву сав свет да прогута.

ДОК СТРАДАМО, НА ПРАВОМ ПУТУ

Опширније: СРБИ И СРПСКА БАЊАЛУКА: Народ распећа и васкрсења (књига на поклон)

Детаљи: Аутор Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Категорија: Књиге; Објављено 08 март 2025; Погодака: 8773

УМЕСТО УВОДА

Српска Православна Црква одавно је изложена екуменизму и модернизму – снажан утицај на њену теологију извршили су, под западним утицајем уобличени, мислиоци какви су били митрополит Јован ( Зизјулас ) и протојереј Александар Шмеман. О утицају Зизјуласа и његове теологије потписник ових редова је већ писао (1), а ово је текст ( са књигом на поклон ) о литургијским реформама како их је схватао протојереј Александар Шмеман.

ШТА СЕ ДЕСИЛО НА ДРУГОМ ВАТИКАНСКОМ КОНЦИЛУ?

Други ватикански концил је срушио римокатолицизам до темеља. Вођен од стране масонске клике са папом Павлом Шестим на челу, он је, у име осавремењавања вере, разорио и оно мало светопредањског духа који је постојао у римокатолицизму. Када се концил 1965. завршио, отпочео је и крај традиционалног обличја највеће западне конфесије. Испричавши укратко о томе шта се десило на Другом ватиканском концилу, руски римокатолик - традиционалиста Димитрије Пучкин подсетио је православне читаоце, којима се непосредно обратио, на последице богослужбених измена, као и екуменистичког релативизма: „Неки ће рећи: „О чему то, заправо, читамо? Чега има занимљивог у свим тим унутарримокатоличким несугласицама за православног верника?” Одговорићемо да има тиме што сличне реформе могу бити временом спроведене и у Православној Цркви. Чаадајев је једном изврсно приметио: „Само је болест заразна, а здравље није; исто то је и са заблудом и истином. Ето зашто се заблуде шире брзо, а истина споро”. Ово се у потпуности односи и на кугу екуменизма и модернизма. Други ватикански концил је одобрио екуменизам, то јест, такво схватање тежње према хришћанском јединству, која догматски различите вероисповести посматра као равноправне партнере у дијалогу, уводећи на тај начин равноправност истине и заблуде. Декрет о екуменизму тврди како, наводно, инославне цркве „нису лишене значаја и вредности у тајни спасења”, а њихови обреди су „у стању да отворе приступ општењу ради спасења”.

Опширније: Протојереј Александар Шмеман и западни литургијски модернизам. Великопосно размишљање ( књига на...

Детаљи: Аутор Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Категорија: Ћирилица; Објављено 01 март 2025; Погодака: 7367

knjiga druga srbija vladimir dimitrijevic 1 Ово је, поново, моја књига о другосрбијанштини, неотитоизму маскираном у космополитски универзализам. Она је писана годинама, и разним поводима.
Писана је лично, полемично, са страшћу човека који не подноси лаж у име хуманизма и обмане у име „светлије будућности“.
Писао ју је човек који, и даље, не може да верује да је другосрбијанштини омражен Владика Николај, истински хришћански космополита, а омиљен Титов слуга и квазидисидент, Коча Поповић.
Другосрбијанство је ударна песница наших непријатеља, који су окупљени у НАТО Западу, јер је покрет њихових домаћих гласноговорника. Као наводни „мали Руси на Балкану“, ми, по њиховом мишљењу, немамо право да будемо жртве, мада смо један од најстрадалнијих европских народа, који је вековима „таргетиран“ зато што је, на граници Истока и Запада, спречавао папство да продире ка Истоку.

Опширније: Са Другом Србијом из дана у дан: НАТО космополитизам и копрокултура (књига на поклон)

Детаљи: Аутор Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Категорија: Ћирилица; Објављено 14 фебруар 2025; Погодака: 9011

Текст

Већ деценијама у Православној Цркви трају покушаји реформе богослужења.

Патријарх Павле није само био подвижник и молитвеник какви се ретко срећу, него и истински богослов и литургичар. Да је среће, у Српској Цркви нико не би модернистички мењао богослужење, него би се сви држали праксе коју су нам оставили Свети владика Николај, отац Јустин и патријарх Павле. Овај преглед литургијских ставова патријарха Павла, који се тичу богослужења, стављамо на увид читаоцима, ради исправне оријентације. Сви модернисти у СПЦ, да дубе на глави, не могу бити ученији и духовнији одц патријарха Павла. Патријархови одговори су наведени из његовог чувеног тротомника „Да нам буду јаснија нека питања наше вере“. На поклон читаоцима, ту је књига потписника ових редова, „Над тајном Јагњета Божијег/ Писма о литургијској обнови“, која се овом темом подробно бави.

ОТВОРЕНИ ОЛТАР ЗА ВРЕМЕ СВЕШТЕНИЧКЕ ЛИТУРГИЈЕ

Литургијски реформатори у Српској Цркви и другде за време свештеничке Литургије држе олтар отвореним, иако то није у Светом Предању ( кад служи епископ, олтар је отворен, јер је он икона Христова, и Царство нам се свима дарује најнепосреднијим виђењем; приликом архијерејске службе, завеса се навлачи само приликом причешчивања свештенства.). Патријарх Павле је о отварању и затварању двери писао:“У црквенословенском штампаном Служебнику, у примедби по отпусту проскомидије и молитава пред почетак Литургије, читамо да ђакон излази на северне двери, „јер се царске двери до входа не отварају”. Црквенословенски пак Типик, у 23. глави „О отварању и затварању завесе”, помиње и отварање двери: „Треба знати да се Свете двери никад не отварају, него само у почетку велике вечерње, кад бива бденије и свештеник кади, и на сваком входу, тј. вечерње и Литургије, и Свето еванђеље; такође се отварају на показивање Светих тајни (и остају отворене) све до свршетка Божанствене литургије”. Нема помена да би требало отворити двери на почетку Литургије. Вели се само: „В на-чаље Литургији отверзајетсја завјеса...” Примедба о неотварању царских двери до входа налази се и у преводу Златоустове Литургије почившег епископа бачког Иринеја, с напоменом да је нема у грчком тексту. У најновијем преводу Златоустове Литургије, као и у ранијем, др Јустина Поповића нема напомене о неотварању двери, али ни о њиховом отварању. У Николајевићевом Типику постоји цела глава: „кад се отварају и затварају царске двери”, у којој читамо да се на Литургији Светог Јована Златоуста и Светог Василија Великог царске двери најпре отварају кад се поју Блажени јесте, или на трећи антифон, а затварају после прочитаног Еванђеља.

Опширније: Шта је учио патријарх Павле? БОГОСЛУЖБЕНА РЕФОРМА

Детаљи: Аутор Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Категорија: Ћирилица; Објављено 21 новембар 2024; Погодака: 9444

Текст

О КЊИЗИ

Пред читаоцима је књига о Небојши М. Крстићу, човеку са крстом, који је страдао у намештеној саобраћајној несрећи уочи Ваведења 2001. године. Излазак књиге помогао је Душан Вуксановић, на чему искрено благодаримо. У уводу, дајемо неколико сведочења о добу у коме је вођена борба за Србију као икону.

Ту је, пре свега, сведочење о часопису „Образ“ и првој књизи Небојше М. Крстића.

„Образ“ је, као часопис при Мисионарској школи храма Светог Александра Невског у Београду, имао за циљ – школу са вером, политику са поштењем, војску са родољубљем, државу са Божјим благословом, то јест, све оно о чему је Свети владика Николај писао у свом делу „Речи српском народу кроз тамнички прозор“.

Часопис се читао и у Београду и на Палама, и у Котору и у Нишу, али и у Дијаспори. Монархизам, антикомунизам, разобличавање Новог светског поретка-и крајње наивна, али и крајње искрена вера, да ће сви то схватити с Божјом помоћу. Нарочито смо наглашавали колико је партијашење штетно по нашу националну свест, јер партије постају својеврсне религиозне секте, а њихови вођи гуруи.

Наравно,средстава за објављивање није било: изашла су четири броја, и то је било то…

Али, траг је остао.

Тада је, у доба покретања часописа, изашла Небојшина прва књига „Политика и образ“.

Опширније: НЕБОЈША КРСТИЋ НАМ СЕ ВРАТИО: Поводом књиге "У знаку неба и крста"

Детаљи: Аутор Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Категорија: Текст; Објављено 26 септембар 2024; Погодака: 4761

БЕЗ ПОПА НИШТА

Уместо увода

Ово је кратки текст Владике Николаја о чувеном карловачком проти Николи Беговићу, из кога се види какав је Николајев пример правог свештеника. И заиста – читава наша историја не може се замислити без узорних свештеника, јер су, како каже народна песма,“попови – српски учитељи“. Први у храму и у народном животу, и, кад непријатељ крене, први на коцу и конопцу, они су оријентир свете српске борбе за Крст часни и Слободу златну. У наставку, потписник ових редова читаоцима нуди своју књигу о свештеницима које је знао и најдубље поштовао – да се не заборави, и да не заборавимо. Књига „Триста – без попа ништа: Витезови од причасне чаше“ ће, верујемо, помоћи читаоцу да схвати шта је циљ и смисао наше духовне борбе.

Чувени поп Никола Беговић рекао је: „Вавјек сам држао да је боље поштење него живљење. А томе ме је учила мати моја.“

Исти тај знаменити муж говорио је: “Гонише ме, а ја сам пјевао. Славише ме, а ја сам се смејао. Кажу, имадоше Јелини два мудраца, један се смејао а други је плакао. Србин је бољи човек од обадва, он пјева своје јао“.

III

Код проте Николе Беговића бануо једном у кућу неки Рус, Василије. Толико је био очаран домаћином, да је од тада сваки дан долазио. Најзад се сасвим настанио у протиној кући, па ту и умро. Пред смрт позове он свога домаћина да му напише тестамент, па му почне диктирати овако: „Сав мој преостали иметак у 14.000 форината остављам моме пријатељу и добротвору проти Николи Беговићу.“ Прота остави перо и не хтеде никако то записати. Дивио се Рус томе неизмерно. Изгледао му је Беговић као човек не од овог света. Тада рече Рус проти, нека напише како он мисли. А прота узе перо па написа овако: „Сав мој преостали иметак од 14.000 форинти завештавам и то једну четвртину болници а три четвртине православној српској црквеној општини у Карловцу.“ То прота написа и то Рус потписа. Највеће богатство српског народа јесте у многим великим карактерима.

Опширније: Витезови од причасне чаше - Србин од Србина - Какви су били српски свештеници - св владика Николај...

Детаљи: Аутор Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Категорија: Текст; Објављено 15 мај 2024; Погодака: 5998

Текст

Поводом НАТО списка за одстрел, маскираног у ,,људска права и демократију’’

Западни србомрсци будно прате Србију, и спремају нам НАТО окупацију (не ову садашњу, „мекани звекани“ верзију, него праву, јер се чека велики НАТО поход против Русије – зато треба коначно решити питање Космета, сломити Републику Српску и увести трупе окупатора у Београд). Већ су, преко својих симпатизера (свесних или несвесних, али зна се какве „вредноте“ нуди НАТО) саставили списак оних које, у тај час, када ће џендеристички прајд бити оно што је 1941. била парада вермахтовско – есесовских трупа у нашем главном граду, треба гонити, судски злостављати, тамничити и – што да не? – учинити течним (liquid – течан; „ликвидирати“ је, дакле, другови, шта?). Ако је неко течан, тај и испари – ко је читао Орвела, зна на шта мислим.

НАТО прајдери, ударна песница НАТО пакта, крећу у поход. Ко не верује, нека чита: https://nifainfo.org/the-belgrade-pride-homophobia-and-serbian-government-organized-ngos/

Ово је, дакле, најава нове „сече кнезова“, реприза догађаја из 1804. године.

Зато је добро да се подсетимо шта, у песми видовитог слепца Филипа Вишњића, „Почетак буне против дахија“, пише о овом случају. Говори Фочић Мехмед – ага:

Опширније: Сеча кнезова у 21. веку или „Жари, пали удбински диздаре, док и твојој кули редак дође!“