На Видовдан 2026: О (Н)овом сајту

https://svetilnik.life/

Сваког Видовдана бива нам јасно да је Косовски завет неразориво језгро нашег бића: он покреће и на ослободилачке подвиге — 1912, Стара Србија је ослобођена јуришима хероја који су себе сматрали „осветницима Косова“, а Гаврило Принцип је на Видовдан 1914. кренуо за Обилићем, али и за трпљење невоља и велике неправде под влашћу силника овога света, са надом у васкрсење Српства и човештва.

Такве могућности читања Косова се одржавају и на стваралачке приступе великих Срба који пред очима имају Лазара и његове сапричаснике: у њиховим делима одјекује кликтање слободи која је наше неразориво опредељење за непристајање на зло, али има и суочавања са црном, а вишевековном, чињеницом да је, како рече Црњански, „јаук и гробље народ мој“, и да, као у „Сеобама“, гинемо „по туђој вољи и за туђ рачун“.

За заветне ликове и против роботизације

Потписник ових редова, са свим ограничењима која је наследио и стекао, настоји да припада светосавско-видовданској традицији свог народа. И живи, колико му је то могуће, у складу са речју Жарка Видовића:

„Посебност неке националне заједнице — и само њено постојање — је у љубави према ЛИКОВИМА. Конкретно: Срби би били духовна заједница кад би међусобно били повезани занесеношћу ликовима какви су ПЕСНИЧКИ ликови Кнеза Лазара, Милоша Обилића, Карађорђа, Игумана Стефана, Владике Данила, Игумана Теодосија Мркојевића, Богдана Зимоњића — ликова из песничких дела српског језика!“

Подухват овог сајта ће, између осталог, бити у томе да заветност излаже у складу са љубављу према драгоценим ликовима наше повеснице.

Сајт који читалац и гледалац има пред собом настаје у доба у коме вештачка интелигенција креће у поход ка коначном трансхуманизму као превазилажењу човека и стварању „вештачког бога“ сајбер универзума. Потписник ових редова је сасвим свестан да његово писање и јавни наступи не могу да зауставе процесе који воде ка коначном рушењу хришћанског поретка у свету и ка привременом тријумфу зла. Али, он је такође сасвим свестан речи које је један руски калуђер упутио бољшевицима: „Ви ћете победити, али после свих победника победиће Христос“. Дакле, Христос је победио. На нама је само да уз Победника будемо до краја.

Потписник ових редова ће, ако Бог да, читаоцима сајта редовно нудити садржаје за које верује да ће помоћи да се снађемо у времену у коме је, како рече Бодријар, све више информација, а све мање смисла. Поред текстова и књига, биће ту и видео садржаји, снимани и као појединачни и у извесним циклусима.

Стари сајт и нови подухвати

Потписник ових редова изражава велику благодарност администратору претходног сајта, господину Саши Новаковићу, који је уложио велики труд и љубав у представљање његовог стваралаштва. Захвалност иде и господину Радиши Петровићу, који је материјално помагао рад сајта.

Са новог сајта постојаће трајна веза са старим сајтом, на коме има много битног материјала, од текстова, преко визуелних садржаја, до књига: vladimirdimitrijevic.com.

Стари сајт Владимира Димитријевића остаје доступан као архива досадашњих текстова, књига и јавних наступа.

Посети стари сајт →

На овом сајту налазе се и линкови ка књигама и видео записима који постоје на Интернету.

Сајт ће бити могуће и материјално подржати преко Patreon странице, уз настојање да он буде средство борбе за слободу мишљења и деловања, а против сваке тоталитарне роботизације ума и духа. „Крајцара је мален дарак, ал’ голема задужбина“, каже наш народ.

На сајту ћемо преносити, са њиховом дозволом, и текстове других аутора, који се уклапају у општа начела за која се води борба.

Сајт ће указивати и на издавачке куће у којима потписник сарађује. То су, између осталих:

Ту ће бити и линкова ка сајтовима на којима потписник ових редова објављује своје чланке:

Настојаћемо да објављујемо и текстове на руском и енглеском језику.

Смисао нашег рада

Смисао сваког нашег рада је служба Христу Богочовеку, Који нам се, у Светој Литургији, дарује као, по речи Светог Игњатија Богоносца, „лек бесмртности“. Литургија открива суштину људског бића као заједничарског. Човек није сам себи довољан, нити је створен као појединац одсечен од других, већ као биће за заједницу. Та заједница се у пуноти пројављује у Литургији, у којој свака индивидуална судбина проналази своје место у саборној целини. Литургија је живи поредак који обнавља свет у истини, љубави и слободи. Она повезује небо и земљу, прошлост и будућност, време и вечност.

Када култура изгуби литургијску основу, она постаје празна, декоративна, без суштинског усмерења. Литургија је, по Жарку Видовићу, празнична свест, која не живи у свакодневном времену, већ у ритму празника као сусрета са Смислом. То је час преображаја, у коме човек спознаје да постоји нешто више од свакодневице, Тело Цркве које је Христос.

Док обред може постати празна форма, Литургија је увек жива, јер у њу ступају живи људи Господњи. Сваки чин уметности, философије, па и обичног живота, може постати литургијски ако тежи самопревазилажењу и ако је прожет празничним духом.

По Жарку Видовићу, у основи историјске свести Срба је литургијски поредак. Народи који губе осећај за литургију постају историјски дезоријентисани, лишени свести о заједничком позиву и заједничкој судбини. Зато је литургија, у ширем смислу, и политика — али не као борба за моћ, већ као служба народу у истини и љубави.

Док трагедија разоткрива палост човека, Литургија га позива на васкрсење. Литургија је сведочанство да Смисао није изгубљен, већ да нас чека у Христу.

✦

Молитвама Светог Саве и кнеза Лазара са свом Небеском Србијом, Господе, благослови!