Na Vidovdan 2026: O (N)ovom sajtu

https://svetilnik.life/

Svakog Vidovdana biva nam jasno da je Kosovski zavet nerazorivo jezgro našeg bića: on pokreće i na oslobodilačke podvige — 1912, Stara Srbija je oslobođena jurišima heroja koji su sebe smatrali „osvetnicima Kosova“, a Gavrilo Princip je na Vidovdan 1914. krenuo za Obilićem, ali i za trpljenje nevolja i velike nepravde pod vlašću silnika ovoga sveta, sa nadom u vaskrsenje Srpstva i čoveštva.

Takve mogućnosti čitanja Kosova se održavaju i na stvaralačke pristupe velikih Srba koji pred očima imaju Lazara i njegove sapričasnike: u njihovim delima odjekuje kliktanje slobodi koja je naše nerazorivo opredeljenje za nepristajanje na zlo, ali ima i suočavanja sa crnom, a viševekovnom, činjenicom da je, kako reče Crnjanski, „jauk i groblje narod moj“, i da, kao u „Seobama“, ginemo „po tuđoj volji i za tuđ račun“.

Za zavetne likove i protiv robotizacije

Potpisnik ovih redova, sa svim ograničenjima koja je nasledio i stekao, nastoji da pripada svetosavsko-vidovdanskoj tradiciji svog naroda. I živi, koliko mu je to moguće, u skladu sa rečju Žarka Vidovića:

„Posebnost neke nacionalne zajednice — i samo njeno postojanje — je u ljubavi prema LIKOVIMA. Konkretno: Srbi bi bili duhovna zajednica kad bi međusobno bili povezani zanesenošću likovima kakvi su PESNIČKI likovi Kneza Lazara, Miloša Obilića, Karađorđa, Igumana Stefana, Vladike Danila, Igumana Teodosija Mrkojevića, Bogdana Zimonjića — likova iz pesničkih dela srpskog jezika!“

Poduhvat ovog sajta će, između ostalog, biti u tome da zavetnost izlaže u skladu sa ljubavlju prema dragocenim likovima naše povesnice.

Sajt koji čitalac i gledalac ima pred sobom nastaje u doba u kome veštačka inteligencija kreće u pohod ka konačnom transhumanizmu kao prevazilaženju čoveka i stvaranju „veštačkog boga“ sajber univerzuma. Potpisnik ovih redova je sasvim svestan da njegovo pisanje i javni nastupi ne mogu da zaustave procese koji vode ka konačnom rušenju hrišćanskog poretka u svetu i ka privremenom trijumfu zla. Ali, on je takođe sasvim svestan reči koje je jedan ruski kaluđer uputio boljševicima: „Vi ćete pobediti, ali posle svih pobednika pobediće Hristos“. Dakle, Hristos je pobedio. Na nama je samo da uz Pobednika budemo do kraja.

Potpisnik ovih redova će, ako Bog da, čitaocima sajta redovno nuditi sadržaje za koje veruje da će pomoći da se snađemo u vremenu u kome je, kako reče Bodrijar, sve više informacija, a sve manje smisla. Pored tekstova i knjiga, biće tu i video sadržaji, snimani i kao pojedinačni i u izvesnim ciklusima.

Stari sajt i novi poduhvati

Potpisnik ovih redova izražava veliku blagodarnost administratoru prethodnog sajta, gospodinu Saši Novakoviću, koji je uložio veliki trud i ljubav u predstavljanje njegovog stvaralaštva. Zahvalnost ide i gospodinu Radiši Petroviću, koji je materijalno pomagao rad sajta.

Sa novog sajta postojaće trajna veza sa starim sajtom, na kome ima mnogo bitnog materijala, od tekstova, preko vizuelnih sadržaja, do knjiga: vladimirdimitrijevic.com.

Stari sajt Vladimira Dimitrijevića ostaje dostupan kao arhiva dosadašnjih tekstova, knjiga i javnih nastupa.

Посети стари сајт →

Na ovom sajtu nalaze se i linkovi ka knjigama i video zapisima koji postoje na Internetu.

Sajt će biti moguće i materijalno podržati preko Patreon stranice, uz nastojanje da on bude sredstvo borbe za slobodu mišljenja i delovanja, a protiv svake totalitarne robotizacije uma i duha. „Krajcara je malen darak, al’ golema zadužbina“, kaže naš narod.

Na sajtu ćemo prenositi, sa njihovom dozvolom, i tekstove drugih autora, koji se uklapaju u opšta načela za koja se vodi borba.

Sajt će ukazivati i na izdavačke kuće u kojima potpisnik sarađuje. To su, između ostalih:

Tu će biti i linkova ka sajtovima na kojima potpisnik ovih redova objavljuje svoje članke:

Nastojaćemo da objavljujemo i tekstove na ruskom i engleskom jeziku.

Smisao našeg rada

Smisao svakog našeg rada je služba Hristu Bogočoveku, Koji nam se, u Svetoj Liturgiji, daruje kao, po reči Svetog Ignjatija Bogonosca, „lek besmrtnosti“. Liturgija otkriva suštinu ljudskog bića kao zajedničarskog. Čovek nije sam sebi dovoljan, niti je stvoren kao pojedinac odsečen od drugih, već kao biće za zajednicu. Ta zajednica se u punoti projavljuje u Liturgiji, u kojoj svaka individualna sudbina pronalazi svoje mesto u sabornoj celini. Liturgija je živi poredak koji obnavlja svet u istini, ljubavi i slobodi. Ona povezuje nebo i zemlju, prošlost i budućnost, vreme i večnost.

Kada kultura izgubi liturgijsku osnovu, ona postaje prazna, dekorativna, bez suštinskog usmerenja. Liturgija je, po Žarku Vidoviću, praznična svest, koja ne živi u svakodnevnom vremenu, već u ritmu praznika kao susreta sa Smislom. To je čas preobražaja, u kome čovek spoznaje da postoji nešto više od svakodnevice, Telo Crkve koje je Hristos.

Dok obred može postati prazna forma, Liturgija je uvek živa, jer u nju stupaju živi ljudi Gospodnji. Svaki čin umetnosti, filosofije, pa i običnog života, može postati liturgijski ako teži samoprevazilaženju i ako je prožet prazničnim duhom.

Po Žarku Vidoviću, u osnovi istorijske svesti Srba je liturgijski poredak. Narodi koji gube osećaj za liturgiju postaju istorijski dezorijentisani, lišeni svesti o zajedničkom pozivu i zajedničkoj sudbini. Zato je liturgija, u širem smislu, i politika — ali ne kao borba za moć, već kao služba narodu u istini i ljubavi.

Dok tragedija razotkriva palost čoveka, Liturgija ga poziva na vaskrsenje. Liturgija je svedočanstvo da Smisao nije izgubljen, već da nas čeka u Hristu.

✦

Molitvama Svetog Save i kneza Lazara sa svom Nebeskom Srbijom, Gospode, blagoslovi!