Ћирилица

Категорија

Детаљи: Аутор Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Категорија: Текст; Објављено 22 октобар 2021; Погодака: 3972

Књиге

knjiga pravoslavlje i okultura vladimir dimitrijevic Ова књига настајала је годинама, и различитим поводима. Текстови у њој писани су својеврсни „дневник” тумачења појава којима се потписник ових редова годинама бави. Основна тема књиге је оно што се на Западу већ деценијама зове „окултура” – то јест, утицај окултизма у популарној култури, а самим тим и у свакодневном животу највећег броја наших савременика.Ова књига настајала је годинама, и различитим поводима.
Текстови у њој писани су својеврсни „дневник” тумачења појава којима се потписник ових редова годинама бави.
Основна тема књиге је оно што се на Западу већ деценијама зове „окултура” – то јест, утицај окултизма у популарној култури, а самим тим и у свакодневном животу највећег броја наших савременика.
Прво поглавље књиге носи наслов „Старетегија зла”, и оно се бави начином на који је хришћанска цивлизација дошла довде, то јест како се претворила у антихришћанску цивлизацију. Ту је дата анализа руског философа Виктора Тростникова, али и мој текст о Лењиновом маузолеју, писан средином последње деценије прошлог века. Из њега се види да је комунизам имао сасвим скривене, окултне корене, и да је иза њега стајала много дубља тама од социјалне помрачености утопијом.
Поглавље „Ново доба у коме смо се обрели” даје основна обавештења о покрету Њу Ејџ, али и разликама између молитвеног и магијског погледа на свет и приступа свету. Чланак „Магијски напад и средства заштите” настао је такође у последоњј деценији прошлог века и био објављен у „Светигори”, познатом хришћанском часопису, као прерада једног руског чланка дата Србима за„прву помоћ”.
Ту је и текст о астрологији, једној од „нјазаразнијих” окултних епидемија.
Остали текстови овог поглавља, као и чланци поглавља „Окултно здравство” настали су 2007. и објављени у специјалном броју косјерићког хришћанског часописа „Православни светионик” (15-16/2007).
Повод за настајање текстова о „алтернативној медицини” била је Уредба Владе Србије, донета 2005, за време министровања Томице Милосављевића, када су различите окултне методе постале легалне у здравству Србије. ...

Опширније: Православље и окултура (поклон књига - бесплатно преузимање)

Детаљи: Аутор Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Категорија: Текст; Објављено 13 октобар 2021; Погодака: 3369

Књиге

cetvrti rajh protiv treceg rima Уместо предговора

Ко ме је врбовао да радим за Русију или Ирационализам једне „купљености”

Стварно, зашто сам ја толико за Русе кад западна Империја много боље плаћа своје људе у Србији, и кад је велики број школованих Срба на страни Империје, а против Руса?
Они су врбовани хонорарима, стипендијама, грантовима, да би служили као интелектуална пешадија империјалног Запада. Као што каже Мило Ломпар у својим „Моралистичким фрагментима”: „Има, штавише, неке чудесне лакоће у томе зато што је свет премрежен стипендијама.

Толико је све уобичајено, саморазумљиво, неупитно, да и не опажаш како је свет – преко непрестаног кружења стипендија – постао прозирно милитаризован, јер ти примаш војничку плату а ниси ни помислио да новац којим плаћаш своје рачуне – потпуно цивилно, потпуно цивилизовано: чинидба и противчинидба – јесте твој зато што си ти плаћен, зато што си сврстан у препознатљиво стање: у-војсци-служити”.
Добро, и ја сам врбован. Руси су ме врбовали. Нисам добио руску стипендију, али сам врбован.
Како? Ево одговора...

Опширније: Четврти Рајх против Трећег Рима - Срби између Запада и Русије (поклон књига - бесплатно преузимање)

Детаљи: Аутор Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Категорија: Текст; Објављено 01 октобар 2021; Погодака: 3092

Текст

Не вреди Дан националне заставе после кога одмах иде геј парада, а доносе се противпородични и антихришћански закони

O обнови руског царства

Једна од последњих нада православних хришћана (не само у Србији) је да ће се, макар пред крај времена, Руско царство обновити, и да ћемо и ми, Срби, макар привремено, осетити његове благодети. И сам волим ту наду, сећајући се да је владика Теофан Нови Полтавски рекао да ће, по пророштвима руских стараца, Бог Русији дати цара ОГЊЕНЕ ВЕРЕ, ВЕЛИКОГ УМА И ГВОЗДЕНЕ ВОЉЕ… Али, као и свако православно пророчанство, и ово је – условно… Сви руски старци су рекли – ако се народ Светог Сергија Радоњешког покаје. А покајање је преумљење, промена и обнова живота у Христу. Има ли тога у Русији? Нисам прозорљив, и не знам руске душе, али, гледано по неким спољним чиниоцима, далеко је до покајања. Абортус је и даље пошаст руског друштва, а обнова религиозности, иако постоји, више је спољашња него унутрашња.

Пост и молитва: Има ли их?

А ту је и пост. Само 2% Руса, кажу савремена истраживања, пости све постове. А Руси су некад били испоснички народ, коме се свет дивио. И то православни свет. Чувени ђакон са Истока, Павле Алепски, оставио је, у 17. веку, путопис из Русије, у коме описује како његови домаћини посте и моле се Богу. А то је заиста било невероватно…

Опширније: Може ли бити обнове без покајања

Детаљи: Аутор Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Категорија: Текст; Објављено 03 септембар 2021; Погодака: 5248

apokalipsa i treci svetski rat knjiga vladimirdimitrijevic Књигу „Апокалипса и Трећи светски рат“ објавила је Издавачка кућа „Романов“ из Бањалуке, и она се, ако је још увек има у продаји, може наћи на овој адреси: (Romanov)
Електронско издање објављујем на свом сајту да би, у ова апокалиптична времена, била доступнија што већем броју људи, а, наравно, сматрам да је штампано издање незаменљиво, за класичне читаоце, попут мене.

Пре но што је читалац скине у електронској форми, нудим неколико записа који објашњавају откуда та књига и колико је моје „апокалиптично“ писање у дубљем смислу аутобиографско. Неки од ових записа потичу од пре ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ. Некада су многи подсмевали причи о апокалипси, а данас је већ многи схватају као нашу стварност. Уосталом, да се подсетимо.

СЕЋАЊА ИЗ ВОЈСКЕ

Имао сам деветнаест година, и још нисам био пришао Цркви, када сам, служећи војску у Карловцу (сада у Хрватској, а онда у СФРЈ), наслутио да се ближи последње доба човечанства, и да живимо "под сунцем сатане" (Жорж Бернанос). Написао сам, у прози, некакву поему о антихристу, коју сам касније, као и много шта друго, уништио, постајући хришћанин по речима оног епископа који је, крштавајући варварског краља, рекао: "Погни главу, Сикамбријче, и поклони се ономе што си проклињао и прокуни оно чему си се клањао". (Парафразирам, по несигурном сећању.) Био сам уверен да "нећемо још дуго". У то време, у безветрици блиског краја Титовог комунизма, купио сам прве хришћанске књиге, над чијом сам се хетеродоксношћу замислио тек касније, кад сам срео људе попут блаженопочившег владике будимског Данила.

Читао сам Соловјева, Берђајева, и књигу Мира Главуртића, "Сатана". Прешао сам преко његове апологије инквизиције, али ме је, до сржи у костима, потресло његово сведочење о демонизму савремене културе. Један по један, рушили су се моји младалачки идоли – Виљем Блејк, песник "Венчања небеса и пакла", Виљем Батлер Јејтс, члан "Златне зоре", Карл Густав Јунг, који се, од храброг рониоца у несвесно, претвара у окултисту. Одједном ми постаје јасно да је култура далеко од било какве једнозначности, да је она право минско поље значења и искушења духа... А чинило ми се да је све безбедно, и да се може дисати пуним плућима... Обрачунавао сам се са идолима своје младости – писао сам и о Блејку, и о Јунгу, и о Хесеу... Веровао сам да ће то неком помоћи. Свој оглед о Јунгу, "Проповедник мртвила", читао сам владики будимском Данилу, и он ме стрпљиво слушао и исправљао.

МАРАН АТА

Опширније: АУТОБИОГРАФИЈА И АПОКАЛИПСА - Поводом нове књиге на овом сајту (поклон књига - бесплатно преузимање)

Детаљи: Аутор Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Категорија: Текст; Објављено 17 август 2021; Погодака: 4315

Књиге

Да ли је здравље право или обавеза

Зборник приредили: Примаријус др Милан Рогановић и др Владимир Димитријевић

Да се унапред разумемо: ово није књига против вакцинисања. Такође, у њој нико не каже шта да се ради: хоће ли се неко вакцинисати или неће, зависи само од њега.

Вакцине су цивилизацијска тековина, ако су засноване на поузданим методама израде и ако је њихова примена утемељена на поверењу грађана. Али, данас се, између осталог, нуде вакцине против короне које нису довољно истражене и у које грађани немају довољно поверења. Ни код нас, ни у свету.

Ово је књига која поставља питање права на избор између хумане имунизације и насилног шприцања у доба коронократије која најављује тзв. „велики ресет“. О чему је реч?

Да ли сте знали да су, после Другог светског рата, Југословенску децу од безазлелног гљивичног обољења, званог косопасица, лечили радиоактивним зрачењем, због чега је огроман број те деце касније, кад су одрасли, добио туморе и умро пре времена? Не верујете? Ко не верује – нека чита како је микоза главе „лечена“ радијацијом: „Након Другог светског рата у Југославији је, због немаштине и лоших хигијенских услова – нарочито у колективним смештајима и руралним пределима – од микозе оболео велики број деце. Влада је именовала посебан одбор, који је на састанку у Загребу 1949. прогласио епидемију и започео активности на лечењу оболелих. Претпоставља се да је у овом периоду после рата, а до почетка организоване кампање сузбијања косопасице на овај начин лечено око 20.000 људи. Већ 1950. масовна кампања је настављена уз помоћ Уницефа, који је обезбедио финансијска средства, опрему и логистику за кампању вођену све до проналаска “гризеофулвина” 1959. године./.../ Мали пацијенти су често невољно и уз плач одвајани од породице и одвожени у специјализоване болнице, којих је у Србији било пет – у Београду, Нишу, Шапцу, Новом Пазару и Пећи./.../

Опширније: ХУМАНА ИМУНИЗАЦИЈА ИЛИ ВАКЦИНАЦИЗАМ (поклон књига - бесплатно преузимање)

Детаљи: Аутор Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Категорија: Текст; Објављено 29 јул 2021; Погодака: 2363

Текст

Не пристајемо на лаж, не одричемо се Косовског завета. Остајемо Срби, без обзира на околности. Наступио је час неодустајања

Светозар Милетић

Често се питамо: има ли се вреди борити се у доба „меке“ ( а све тврђе ) окупације Србије и Српства, па и борити се за Косово? Питање је озбиљно, али се на њега може одговорити, управо примерима из наше историје.

Србима није први пут да се налазе под неком врстом окупације. Они су често тако живели. Али, нису одустајали од борбе, без обзира на околности. Сетимо се Аустро-Угарске и великог српског вође Светозара Милетића, оног што је говорио да, и ако један једини Србин остане, он је народ, и има право на своје политичко постојање.

Ево шта пише Википедија:

Опширније: Час неодустајања

Детаљи: Аутор Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Категорија: Текст; Објављено 02 јул 2021; Погодака: 4763

Текст

ЈОШ О ПОРОДИЧНОСТИ ВИДОВДАНА

СВЕТА ЉУБАВ ВЛАДИМИРА И КОСАРЕ

Први српски свети владар био је блажени мученик Јован Владимир, кога је, из жеље за влашћу, убио Владислав, брат од стрица његове супруге Косаре. А Владимир и Косара вољаху се изнад сваке земне љубави, још у доба када је краљ са српског Приморја био у тамници Косариног оца Самуила, који је ту љубав, на крају, и благословио, а свог младог и побожног зета вратио у Зету на престо. После мученичке кончине Владимирове, Косара се замонашила и довршила свој земни век у манастиру Пречисте Богородице Крајинске, завештавајући, из смирења и смерности, да буде сахрањена испод ногу светога јој супруга.

Тако је изгледала свештена љубав између Христових брачника.

ЦАР ЛАЗАР И ЦАРИЦА МИЛИЦА

Али, Христова брачна љубав беше и између кнеза Лазара и кнегиње Милице, по духу и врлинама цара и царице. Колико је Милица волела свога мужа, види се из предања по коме је Љубостињу подигла на месту где га је упознала. Тиме је, занавек, узнела благодарност Ономе Који их је спојио у супружански савез.

Опширније: Лазар, Милица и њихова деца

Детаљи: Аутор Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Категорија: Текст; Објављено 13 јун 2021; Погодака: 2629

Тужба

Иако је пресуда пред Вишим судом позитивна не само за мене, него, пре свега и изнад свега, за слободу мишљења и исповедања хришћанске вере, у мени нема никаквог тријумфализма

ПРВО О ПРЕСУДИ

Пошто је тужилачка страна објавила исход процеса пред Вишим судом у Београду, пред којим сам тужен за дискриминацију, и сам ћу рећи неколико речи. Пре свега, по речи Светог Јована Златоуста, слава Богу за све. А затим, хвала свима који су се укључили – од великог броја наших и страних угледних интелектуалаца, који су бранили слободу мишљења и изражавања у земљи Србији, преко честитих новинара и алтернативних медија који су објективно извештавали о процесу, до браће и сестара, православних хришћана, који су се молили не само за мене, него и за победу правде и истине у доба када се ова држава налази у колонијалном статусу, под влашћу оних који планету претварају у глобални ГУЛАГ.

Хвала свима и од Бога им награда.

Опширније: У ДИСАЊЕ СИ МОЈЕ УПЕВАНА – БРАЧНА ЉУБАВ И ЈЕДНА ПРЕСУДА

Детаљи: Аутор Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Категорија: Текст; Објављено 08 мај 2021; Погодака: 4119

Књиге

Планетоцид и „златна милијарда“ - злочини глобалиста и будућност наше деце

О ЧЕМУ ЈЕ ОВА КЊИГА?

СТАНОВНИШТВО НЕ РАСТЕ, СМАЊУЈЕ СЕ

Недавно је и код нас изашла књига Дарела Брикера и Џона Ибитсона, „Празна планета / Шок глобалног опадања становништва“. У њој, између осталог, пише: „Велики пресудан догађај XXI века – један од оних пресудних у историји

човечанства – догодиће се за три деценије, отприлике, када глобално становништво крене да опада. Када то опадање једном почне, никада се неће зауставити. Не суочавамо се са изазовом популационе бомбе, већ популационог банкрота – немилосрдног проређивања људског стада из генерације у генерацију. Ништа налик томе никада се раније није десило. Људско крдо су у прошлости проређивали глад и куга.

Овог пута, проређујемо сами себе; бирамо да нас остане мање. Да ли ће наш избор бити трајан? Одговор је – вероватно да. Мада су власти понекад успевале да увећају број деце које су парови вољни да имају кроз великодушне дечје додатке и друге видове помоћи, никада нису успевале да стопу плодности врате на заменски ниво, од просечно 2,1 детета по жени, који је потребан за одржање популације. Сем тога, такви програми су веома скупи и често бивају обустављени током економских недаћа. А и дискутабилно је да ли је неетички да власти покушавају да убеде неки пар да има дете на које се иначе не би решио.

Преузми књигу (Download PDF 0,9KB)

Детаљи: Аутор Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Категорија: Текст; Објављено 05 мај 2021; Погодака: 2856

Текст

СМРТ ЈЕ СКАНДАЛ

Кључни проблем свих нас је проблем смрти. Жарко Видовић каже:“Живот је достојан живљења и свака смрт, поготово смрт вољеног човека или детета – је зато ЗАПРЕПАШЋУЈУЋА! Она је НЕПРИРОДНА, она је СКАНДАЛ. Она је неприродна с обзиром на праву природу ( суштину ) ЧОВЕКА! Она је ЗЛО! Она је једино зло! Она је узрок и корен свих оних појава, погледа и вера и философија и тиранија и понижења које називамо ЗЛОМ у историји! Она није природна појава, него плод човековог ОТУЂЕЊА од своје првобитне ПРИРОДЕ! Зато је немогуће бити ИСТИНИТ ПРЕМА БИТИЈУ, а при томе певати песме у славу смрти, и тумачити битије као „битије за смрт“( Хајдегер )! Немогуће је уопште волети – икога и ишта – ако битије не славимо упркос свему, упркос и смрти, као Јов старозаветни! Ту истину – у запрепашћености пред смрћу ( наравно, смрћу не „мојом“, него неког или нечег ВОЉЕНОГ – ту истину може да схвати само ЉУБАВ која није ништа друго до оно ноеин, задивљено посматрање битија! ( То не може да схвати човек који се боји искључиво за свој живот, своје сопствене смрти. Јед он није спреман да слави битије него „после мене потоп!“ ) Човеку, да би био христолик, не пристоји да пева песму смрти, да битије изједначује с небитијем, да битије презире, јер, ето, „чему живот кад сам ја смртан!““

Али, човек није самог себе могао да спасе од смрти. Зато је Бог постао Човек, Господ наш Исус Христос – и спасао нас смрти, сјединивши нас са Собом, Оцем и Духом Светим.

Опширније: Србин и Рус се не боје смрти, већ је побеђују - ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ И ОВЕ, 2021. године!