КАНОНИЗАЦИЈА АЛОЈЗИЈА СТЕПИНЦА - ИЗАЗОВИ И ОДГОВОРИ
Фотографије на корицама:
Степинац у гостима код Павелића 1941. године,
На паради у Загребу у мају 1945, након уласка ЈНА и
Црвене армије седе Степинац, Бакарић и пуковник НКВД Рак.
УМЕСТО УВОДА
Тренутно се налазимо пред изазовом глобалног (глобалистичког, у суштини) наметања вакцине против корона тровања, при чему се не може рећи да иза тог пројекта стоји само једна држава, једна империја, једна моћ. Пред нама су вакцине које производе фирме и са територије САД, и из Кине, Немачке, Русије, при чему је принцип њихове производње свуда исти – ради се о новој генерацији вакцина, неиспитаних и проблематичних не само по појединца, него и по ширу популацију, поготову ако се зна да те вакцине могу утицати и на гене оних који их примају. Зато овај текст нема намеру да се бави „америчким злом“, иако користи неке примера везане за деловање извесних америчких структура у доба после Другог светског рата. Све велике земље, уосталом, имају искуства са биолошким ратом, и у том смислу нико није невин. Јер, вакцине сумњивог порекла и садржаја угрожавају сваког – и Американца, и Руса, и Кинеза, и Индуса, и Немца, и Србина. Фирме које их производе су мултинационалне, и њихов циљ је профит; а циљ господара таме овога света је, као што одавно знамо, „златна милијарда“. То је рат против читавог човечанства, без обзира на то што највећи број оних који се старају да открију нове вакцине и лекове сматрају да све чине за опште добро.
ПОСЛЕРАТНИ ЕКСПЕРИМЕНТ У ГВАТЕМАЛИ
мр Владимир Димитријевић
Коста Чавошки
ПРАВО НА ИСТИНУ
Међу многобројним људским правима, која се од Magna Carte до наших дана увршћују у бројне уставне декларације, нико није нашао за потребно да зајемчи и право на истину.
Два су разлога зашто то није учињено. Први је што се до истине долази откривањем, за шта је потребан ауторитет знања и способности а не власти. Други је у томе што истина и није баш непобитна него спорна, па се и најбољим истраживањем само може мање или више приближити истини – ономе за шта је Карл Попер употребио израз истиноликост (verisimilitude).
ОВО НИСУ РАДИЛИ НИ КОМУНИСТИ
Потписници ових редова су, у време ванредног стања, када је православним Србима био забрањено да иду на недељну Литургију, док је власницима паса било дозвољено да их недељом изводе у шетњу, написали да су се забране у усташкој НДХ односиле на Србе и псе, а у Србији само на православне Србе. Режим, чији је главни носилац - председник државе Србије - добио орден Светог Саве од стране Синода СПЦ, ових дана у свом лудилу иде још даље.
Оно што ни комунисти нису радили (осим, евентуално, 1945. или 1946, кад су прогањали четнике; после су само слали шпијуне да виде ко слави) раде „комунални полицијаци“, који су у врањском крају захтевали спискове славара да би проверавали колико се људи на славама окупља.(1)
СЛОБОДА ВЕРОИСПОВЕСТИ И ПРАВО НА ПРИВАТНОСТ
Да ли сте знали да су, после Другог светског рата, децу у Југославији од безазлелног гљивичног обољења, званог косопасица, лечили радиоактивним зрачењем, због чега је огроман број те деце касније, кад су одрасли, добио туморе и умро пре времена? Не верујете? Ко не верује – нека чита како је микоза главе „лечена“ радијацијом: „Након Другог светског рата у Југославији је, због немаштине и лоших хигијенских услова – нарочито у колективним смештајима и руралним пределима – од микозе оболео велики број деце.
Влада је именовала посебан одбор, који је на састанку у Загребу 1949. прогласио епидемију и започео активности на лечењу оболелих. Претпоставља се да је у овом периоду после рата, а до почетка организоване кампање сузбијања косопасице на овај начин лечено око 20.000 људи. Већ 1950. масовна кампања је настављена уз помоћ Уницефа, који је обезбедио финансијска средства, опрему и логистику за кампању вођену све до проналаска “гризеофулвина” 1959. године./…/
Опширније: Нове вакцине и геноцид у најави: радијациом против микозе
О ЧЕМУ ЈЕ ПИСАО РАДЕ ЈАНКОВИЋ?
Зашто је, у име „слободе, једнакости и братства“, отишло милион француских глава? Ко је био Маркиз де Сад и зашто је тражио да се његов гроб затре, а његово име нестане? Зашто су бољшевике финансирали са Вол Стрита? Зашто су их подржавали Немци који су ратовали са царском Русијом?
Зашто је Лењин сахрањен на Красном тргу на начин луциферијански и како су од његовог тела која се распадало правили лажне мошти? Зашто су у „првој земљи пролетера“ концлогоре правили у манастирима претвореним у места за ликвидацију? Зашто су писац Горки и слични њему били слуге комунистичког убилаштва? Зашто су у Совјетском Савезу и другим земљама комунизма психијатрију користили као средство за борбу против инакомислећих? Зашто су комунисти од злочина начинили естетску активност? Шта је то „културни марксизам“, и шта су препоручивали Грамши, Хоркхајмер и Адорно? Шта је смисао сексуалне револуције и ко стоји иза ње? И ко стоји испред ње? Зашто код нас није преведена „Црна књига комунизма“? Зашто се размере комунистичких злочина у Србији још увек прикривају? Зашто су Енглези Титу предали четнике и добровољце да их он побије? Зашто је УДБА наставила да влада Србијом и кад је СФРЈ нестала у пламену?
Опширније: Поводом књиге „Како упокојити вампира“ Радета Јанковића
У класичном тоталитаризму орвелијанског типа јасно се зна да је моћ у рукама државно-партијског врха, који ужива у томе да покаже потенцијале своје страховладе. Границе дозвољеног су оштро исцртане. Ипак, пошто је комунистички експеримент наслеђе просветитељства, у таквом поретку се верује у школу и образовање, макар оно било идеолошки спутано. Школа је, у складу са идејом да ће људи бити бољи што више знања имају, и даље некакав „секуларно – сакрални“ простор, а култ учитеља, као инжењера младих душа, подстиче се.
У хакслијевском „ГУЛАГ Дизниленду“ неолибералног капитализма моћ је скривенија, власт привидно „распршенија“, мада се глобалне газде знају – то су, ако ствар упростимо, банкари Ситија и Вол Стрита, као и силници из мултинационалних компанија. Страх од кредитног ропства управља поступцима већине, па нема непосредне потребе за голим насиљем над дисидентима. Довољно је медијски их игнорисати. Да би се ствари замаскирале, неолиберални капитализам, претварајући све у тржиште и робу, омогућава људима да весело скакућу, плове, лете, путују без граница. Школа која нуди целосно образовање је све мање потребна, али се негује бар привид исте. Знање постаје роба, па ипак се и даље мантрају мантре о томе како ће „политкоректност“ у учионици дати правог грађанина потрошачке утопије. Диплома је, још увек, некаква шанса, макар имагинарна.
Опширније: ВИ ДОВ НИД НОВ ВЕЏИКЕЈШН – Будућност српског образовања
НЕ МОРАЈУ СЕ ВИШЕ КРИТИ
Добро, да се више не кријемо иза прста: прошло је доба показне русофилије за домаћу употребу, па „русофил“ Дачић, звани Бананамен, више није потребан на месту министра спољних послова, одакле је слао јелечиће и пољупчиће Марији Захаровој. Биће, од стране Врховног Кловна, пребачен на место председника Скупштине Србије, е да би потпомогао промену Устава и признање „независне“ државе „Косова Репубљик“, на чему су радили његови духовни преци у служби Броза, издајници попут чувеног Петра Стамболића званог „Пера Коњ“ и сличних. Министар спољних послова биће, вероватно, неки нови Буда Лончар, рецимо – Иван Вејвода. To je tak fini gospon, ne? Али, да се не би пренаглашавао титокроатизам будуће Владе Србије, било би добро замаскирати целу ствар избором неког новог живописног лика, који би, попут Дачића, забављао публику „Фарме“ и „Парова“. То би, рецимо, могао да буде човек који је већ дошао на мајице што се купују преко Нета, омиљени домаћи „телевангелист“, Идеш Под Мач Бато Куч Албанац Србин Хришћански Циониста – главом и брадом Мирољуб Петровић.
Ви мислите – бунца маларија? – питао је некад своје читаоце песник Владимир Мајаковски. Али, не бунца. Читаоче, не бунца маларија: ствар је, штоно реч, више него озбиљна. Мирољуб Петровић је прави човек за Дачића уместо Дачића: то је тај ниво компетенције, озбиљности и посвећености послу.
ШТА ЈЕ ВИДЕО ДЕЈАН МИРОВИЋ
Опширније: Чији је пријатељ “издајник Миладин” или Мирољуба Петровића за министра спољних послова
Живимо у времену у коме није битан смислотворни подвиг Светог Ђорђа, него бол прободене аждаје, рекао би песник Зоран Костић. За глобалистичку аждају лажи, бесмисла, па и сатанизма, свако мора да има разумевања. Нарочито ако се представља кроз „уметничка дела“.Живимо у времену у коме није битан смислотворни подвиг Светог Ђорђа, него бол прободене аждаје, рекао би песник Зоран Костић. За глобалистичку аждају лажи, бесмисла, па и сатанизма, свако мора да има разумевања. Нарочито ако се представља кроз „уметничка дела“.Уметност је, уосталом, од излагања Дишановог писоара до данас, само оно што се, из центара светске превратничке моћи, уметношћу прогласи. Тако је „уметник“ Манцони својевремено паковао сопствени измет у конзерве и продавао га као „уметничко дело“. Имао је и образложење: као што су алхемичари олово претварали у злато, тако ја свој измет претварам у уметност. Из перспективе савремене наказности маскиране у естетику, али и као гласноговорник турбо -капиталистичког начина мишљења, био је у праву: једна од тих конзерви купљена је за десет хиљада долара.
КОВИТЛАЦ МУВА У БОЦИ
Опширније: Шта би се десило да је на изложби уместо бебе био ЛГБТ лик са секиром у глави?
Сматрајући да је објективно информисање јавности веома битно за развој дијалога у Србији, шаљем извесне примедбе на нетачности у тексту горенаведеног наслова. (https://stanjestvari.com/2020/10/13/da-se-zna-dimitrijevic/)
ПРЕТПРИПРЕМНО РОЧИШТЕ И „ПОДРЖАВАОЦИ“ ДИМИТРИЈЕВИЋА
На претприпремно рочиште, одржано 22. јануара 2020, нису дошли никакви анонимни и провокаторски настројени „подржаваоци“ Владимира Димитријевића, него низ угледних интелектуалаца и јавних личности (међу којима и више универзитетских професора). Они су устали не толико у одбрану нижепотписаног, колико права на слободу мишљења и изражавања. Ту слободу су, у датом случају, угрозили Поверник за заштиту равноправности Бранкица Јанковић, проглашавајући ме „дискриминатором“, и Удружење „Да се зна!“ тужбом суду због мог текста „У одбрану природне породице“.
Они који су 22. јануара дошли у Виши суд у Београду нису никог провоцирали, него су сматрали да имају право да присуствују овом процесу, битном за будућност интелектуалних слобода у нас, јер је реч о парничном поступку који није затворен за јавност. Тог дана (а ово је у извештају НВО „Да се зна!“ датом „Данасу“ прећутано) у суду су били присутни и „подржаваоци“ НВО „Да се зна!“. Судија је, с обзиром на величину суднице, решила да рочишту могу присуствовати свештеник Јован Пламенац и професор др Мило Ломпар, као и двоје симпатизера (чланова?) НВО „Да се зна“.
ПРАВО НА СЛОБОДУ ВЕРОИСПОВЕСТИ
Испред удружења „Да се зна!“, које прати и документује случајеве противправног поступања над ЛГБТ+ особама и говор мржње, сведочила Драгослава Барзут
Прво рочиште у приватној тужби Удружења „Да се зна!“ против Владимира Димитријевића, председника Политичког савета Двери због дискриминације, одржано је данас у Палати правде.
За разлику од претприпремног рочишта, одржаног 22. јануара ове године, када је уз Димитријевића дошло преко тридесет његових подржавалаца, који су у више наврата покушали да уђу у судницу у којој није било довољно простора и који су провоцирали активисте/киње “Да се зна!”, данашње суђење је прошло без инцидената.
Удружење „Да се зна!“ покренуло приватну тужбу против Димитријевића након што се он оглушио на препоруку Повереника за заштиту равноправности да се јавно извини особама другачије сексуалне оријентације од хетеросексуалне јер је у тексту „У одбрану породице“, написао низ ненаучних тврдњи, увреда и дискриминаторних изјава о ЛГБТ+ заједници у Србији.
Навео је да је главни циљ „политичког хомосексуализма, уништење природне породице“, као и да се „хомосексуалне тежње лече постом и молитвом”.
Испред удружења „Да се зна!“, које прати и документује случајеве противправног поступања над ЛГБТ+ особама и говор мржње, данас је сведочила Драгослава Барзут, а наредно суђење заказано је за 26. јануар следеће године.
Опширније: НВО „Да се зна!“: В. Димитријевић помно прати наш рад и извргава га руглу
Текстови Владимира Димитријевића
Књиге - Владимир Димитријевић
Новински чланци где се појављује име Владимира Димитријевића
академик Коста Чавошки
мр Владимир Димитријевић
ИСТИНА О СЛУЧАЈУ МР ЗОРАНА ЧВОРОВИЋА
Шта се згоди кад се ЏЕНДЕР роди
- политички ХОМОСЕКСУАЛИЗАМ као нови БОЉШЕВИЗАМ
КАНОНИЗАЦИЈА АЛОЈЗИЈА СТЕПИНЦА - ИЗАЗОВИ И ОДГОВОРИ
Фотографије на корицама:
Степинац у гостима код Павелића 1941. године,
На паради у Загребу у мају 1945, након уласка ЈНА и
Црвене армије седе Степинац, Бакарић и пуковник НКВД Рак.
Преузмите комплетну књигу (PDF 1,5 MB)
Преузмите комплетну књигу (PDF 1,94 MB)
Преузмите комплетну књигу (PDF 0,6 MB)
Преузмите комплетну књигу 2,4 MB (PDF)
Преузмите комплетну књигу 1,4 MB (PDF)
Преузмите комплетну књигу 6,3 MB (PDF)
Преузмите комплетну књигу 0,9 MB (PDF)
СВЕТОСАВСКИ СВЕШТЕНИК ПРОТА МИЛИВОЈЕ МАРИЧИЋ,
ДУХОВНИ СИН ВЛАДИКЕ НИКОЛАЈА
Преузмите комплетну књигу 0,6 MB (PDF)
ШКОЛОКАУСТ
Како разарају наше образовање
Преузмите комплетну књигу 1MB (PDF)
СВЕТОСАВЉЕ И СРБОЦИД
Преузмите комплетну књигу 1,3MB (PDF)
ИЗМЕЂУ ВАШИНГТОНА И ВАТИКАНА
ГЕОПОЛИТИКА СВЕТОСАВЉА
Преузми комплетну књигу 1,4MB (PDF)
ХОМИНТЕРНА И ГЕЈСТАПО
Преузми комплетну књигу 1,6MB (PDF)
Преузми комплетну књигу 1,8MB (PDF)
КЊИГЕ ОД УТРОБЕ
Записи пропалог песника
Преузмите комплетну књигу 1MB (PDF)
СВЕТОСАВЉЕ И ЛИТУРГИЈСКА РЕФОРМА
Преузми комплетну књигу: 1,5 MB (PDF) ⇒►
СА СТРАХОМ БОЖИЈИМ И ВЕРОМ ПРИСТУПИТЕ!
Преузми комплетну књигу: 0,8 MB (PDF) ⇒►
Издавач
Лио, Горњи Милановац, 2009.
Преузми комплетну књигу: 3 MB (PDF) ⇒►
Издато: 2007.
Место: Горњи Милановац
Издавач: ЛИО, Горњи Милановац
Преузми комплетну књигу: 2.1 MB (PDF) ⇒►
Издавач
Лио, Горњи Милановац, 2007.
Преузми комплетну књигу: 1.1 MB (PDF) ⇒►
Лио, Горњи Милановац, 2007.
Преузми комплетну књигу: 520 KB (PDF) ⇒►
Лио, Горњи Милановац, 2007.
Преузми комплетну књигу: 1.6 MB (PDF) ⇒►
Лио, Горњи Милановац, 2007.
Преузми комплетну књигу: 1.1 MB (PDF) ⇒►
Лио, Горњи Милановац, 2007.
Преузми комплетну књигу: 1 MB (PDF) ⇒►
Преузми комплетну књигу: 670 KB (PDF) ⇒►
издавач:Лио, Горњи Милановац, 2008.
Ко је на мрежи: 209 гостију и нема пријављених чланова