Latinica

Latinica

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 29 oktobar 2021; Pogodaka: 2294

Knjige

Pred čitaocem je knjiga „Vakcinisanje u mozak“, koju su priredili primarijus dr Milan Roganović i pisac ovih redova.

Po ko zna koji put: to nije knjiga protiv vakcinisanja pouzdanim cepivima, nego protiv eksperimentisanja zdravljem i budućnošću svih nas, i, pre svega, budućnošću naše dece.

Stvar je prilično prosta, bar kad je logika u pitanju:

Ako su vakcine dobre, jednu dejstvuju. Ja sam vakcinisan protiv velikih boginja, i nisam ih dobio; vakcinisan sam protiv tuberkuloze, i nisam dobio. Kad primim antitetanusnu vakcinu, godinama sam siguran. Ako su vakcine dobre, primamo ih, i jedno će delovati.

Ako su vakcine beskorisne – niti štete, niti koriste, glupo ih je primati, jer se čovek bezraložno traumatizira.

Ako su vakcine štetne, na kraju i duži rok, ne treba ih primati.

Ko se vakciniše, pa se, vakcinisan, razboli od korone, čak i u teškom obliku, kažu mu: „Da se nije vakcinisao, ti bi umro“. Iz perspektive formalne logike, može se, međutim, reći: „Ne mora da znači da bih umro, možda se ne bi ni razboleo, ili bi imao savim blage simptome“.

Dve doze ne pomažu – da li će pomoći treća?

Najavljuju i četvrtu, a u italijanskim kovid pasošima ima mesta za osam pečata.

Prošle godine – deca i trudnice nipošto da se ne vakcinišu, ove godine: obavezno da se vakcinišu.

Opširnije: Vakcinisanje u mozak (poklon knjiga - besplatno preuzimanje)

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 13 oktobar 2021; Pogodaka: 2019

Knjige

cetvrti rajh protiv treceg rima

Umesto predgovora

Ko me je vrbovao da radim za Rusiju ili Iracionalizam jedne „kupljenosti”

Stvarno, zašto sam ja toliko za Ruse kad zapadna Imperija mnogo bolje plaća svoje ljude u Srbiji, i kad je veliki broj školovanih Srba na strani Imperije, a protiv Rusa?
Oni su vrbovani honorarima, stipendijama, grantovima, da bi služili kao intelektualna pešadija imperijalnog Zapada. Kao što kaže Milo Lompar u svojim „Moralističkim fragmentima”: „Ima, štaviše, neke čudesne lakoće u tome zato što je svet premrežen stipendijama.

Toliko je sve uobičajeno, samorazumljivo, neupitno, da i ne opažaš kako je svet – preko neprestanog kruženja stipendija – postao prozirno militarizovan, jer ti primaš vojničku platu a nisi ni pomislio da novac kojim plaćaš svoje račune – potpuno civilno, potpuno civilizovano: činidba i protivčinidba – jeste tvoj zato što si ti plaćen, zato što si svrstan u prepoznatljivo stanje: u-vojsci-služiti”.
Dobro, i ja sam vrbovan. Rusi su me vrbovali. Nisam dobio rusku stipendiju, ali sam vrbovan.
Kako? Evo odgovora...

Opširnije: Četvrti Rajh protiv Trećeg Rima - Srbi između Zapada i Rusije (poklon knjiga - besplatno...

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 01 oktobar 2021; Pogodaka: 2008

Tekst

Ne vredi Dan nacionalne zastave posle koga odmah ide gej parada, a donose se protivporodični i antihrišćanski zakoni

O obnovi ruskog carstva

Jedna od poslednjih nada pravoslavnih hrišćana (ne samo u Srbiji) je da će se, makar pred kraj vremena, Rusko carstvo obnoviti, i da ćemo i mi, Srbi, makar privremeno, osetiti njegove blagodeti. I sam volim tu nadu, sećajući se da je vladika Teofan Novi Poltavski rekao da će, po proroštvima ruskih staraca, Bog Rusiji dati cara OGNjENE VERE, VELIKOG UMA I GVOZDENE VOLjE… Ali, kao i svako pravoslavno proročanstvo, i ovo je – uslovno… Svi ruski starci su rekli – ako se narod Svetog Sergija Radonješkog pokaje. A pokajanje je preumljenje, promena i obnova života u Hristu. Ima li toga u Rusiji? Nisam prozorljiv, i ne znam ruske duše, ali, gledano po nekim spoljnim činiocima, daleko je do pokajanja. Abortus je i dalje pošast ruskog društva, a obnova religioznosti, iako postoji, više je spoljašnja nego unutrašnja.

Post i molitva: Ima li ih?

A tu je i post. Samo 2% Rusa, kažu savremena istraživanja, posti sve postove. A Rusi su nekad bili isposnički narod, kome se svet divio. I to pravoslavni svet. Čuveni đakon sa Istoka, Pavle Alepski, ostavio je, u 17. veku, putopis iz Rusije, u kome opisuje kako njegovi domaćini poste i mole se Bogu. A to je zaista bilo neverovatno…

Opširnije: Može li biti obnove bez pokajanja

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 03 septembar 2021; Pogodaka: 2864

Tekst
Knjige

apokalipsa i treci svetski rat knjiga vladimirdimitrijevic

Knjigu „Apokalipsa i Treći svetski rat“ objavila je Izdavačka kuća „Romanov“ iz Banjaluke, i ona se, ako je još uvek ima u prodaji, može naći na ovoj adresi: (Romanov)
Elektronsko izdanje objavljujem na svom sajtu da bi, u ova apokaliptična vremena, bila dostupnija što većem broju ljudi, a, naravno, smatram da je štampano izdanje nezamenljivo, za klasične čitaoce, poput mene.

Pre no što je čitalac skine u elektronskoj formi, nudim nekoliko zapisa koji objašnjavaju otkuda ta knjiga i koliko je moje „apokaliptično“ pisanje u dubljem smislu autobiografsko. Neki od ovih zapisa potiču od pre TRI DECENIJE. Nekada su mnogi podsmevali priči o apokalipsi, a danas je već mnogi shvataju kao našu stvarnost. Uostalom, da se podsetimo.

SEĆANJA IZ VOJSKE

Imao sam devetnaest godina, i još nisam bio prišao Crkvi, kada sam, služeći vojsku u Karlovcu (sada u Hrvatskoj, a onda u SFRJ), naslutio da se bliži poslednje doba čovečanstva, i da živimo "pod suncem satane" (Žorž Bernanos). Napisao sam, u prozi, nekakvu poemu o antihristu, koju sam kasnije, kao i mnogo šta drugo, uništio, postajući hrišćanin po rečima onog episkopa koji je, krštavajući varvarskog kralja, rekao: "Pogni glavu, Sikambrijče, i pokloni se onome što si proklinjao i prokuni ono čemu si se klanjao". (Parafraziram, po nesigurnom sećanju.) Bio sam uveren da "nećemo još dugo". U to vreme, u bezvetrici bliskog kraja Titovog komunizma, kupio sam prve hrišćanske knjige, nad čijom sam se heterodoksnošću zamislio tek kasnije, kad sam sreo ljude poput blaženopočivšeg vladike budimskog Danila.

Čitao sam Solovjeva, Berđajeva, i knjigu Mira Glavurtića, "Satana". Prešao sam preko njegove apologije inkvizicije, ali me je, do srži u kostima, potreslo njegovo svedočenje o demonizmu savremene kulture. Jedan po jedan, rušili su se moji mladalački idoli – Viljem Blejk, pesnik "Venčanja nebesa i pakla", Viljem Batler Jejts, član "Zlatne zore", Karl Gustav Jung, koji se, od hrabrog ronioca u nesvesno, pretvara u okultistu. Odjednom mi postaje jasno da je kultura daleko od bilo kakve jednoznačnosti, da je ona pravo minsko polje značenja i iskušenja duha... A činilo mi se da je sve bezbedno, i da se može disati punim plućima... Obračunavao sam se sa idolima svoje mladosti – pisao sam i o Blejku, i o Jungu, i o Heseu... Verovao sam da će to nekom pomoći. Svoj ogled o Jungu, "Propovednik mrtvila", čitao sam vladiki budimskom Danilu, i on me strpljivo slušao i ispravljao.

MARAN ATA

Opširnije: AUTOBIOGRAFIJA I APOKALIPSA - Povodom nove knjige na ovom sajtu (poklon knjiga - besplatno...

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 17 avgust 2021; Pogodaka: 1854

Tekst

Da li je zdravlje pravo ili obaveza

Zbornik priredili: Primarijus dr Milan Roganović i dr Vladimir Dimitrijević Da se unapred razumemo: ovo nije knjiga protiv vakcinisanja. Takođe, u njoj niko ne kaže šta da se radi: hoće li se neko vakcinisati ili neće, zavisi samo od njega. Vakcine su civilizacijska tekovina, ako su zasnovane na pouzdanim metodama izrade i ako je njihova primena utemeljena na poverenju građana. Ali, danas se, između ostalog, nude vakcine protiv korone koje nisu dovoljno istražene i u koje građani nemaju dovoljno poverenja. Ni kod nas, ni u svetu. Ovo je knjiga koja postavlja pitanje prava na izbor između humane imunizacije i nasilnog špricanja u doba koronokratije koja najavljuje tzv. „veliki reset“. O čemu je reč? Da li ste znali da su, posle Drugog svetskog rata, Jugoslovensku decu od bezazlelnog gljivičnog oboljenja, zvanog kosopasica, lečili radioaktivnim zračenjem, zbog čega je ogroman broj te dece kasnije, kad su odrasli, dobio tumore i umro pre vremena? Ne verujete? Ko ne veruje – neka čita kako je mikoza glave „lečena“ radijacijom: „Nakon Drugog svetskog rata u Jugoslaviji je, zbog nemaštine i loših higijenskih uslova – naročito u kolektivnim smeštajima i ruralnim predelima – od mikoze oboleo veliki broj dece. Vlada je imenovala poseban odbor, koji je na sastanku u Zagrebu 1949. proglasio epidemiju i započeo aktivnosti na lečenju obolelih. Pretpostavlja se da je u ovom periodu posle rata, a do početka organizovane kampanje suzbijanja kosopasice na ovaj način lečeno oko 20.000 ljudi. Već 1950. masovna kampanja je nastavljena uz pomoć Unicefa, koji je obezbedio finansijska sredstva, opremu i logistiku za kampanju vođenu sve do pronalaska “grizeofulvina” 1959. godine./.../ Mali pacijenti su često nevoljno i uz plač odvajani od porodice i odvoženi u specijalizovane bolnice, kojih je u Srbiji bilo pet – u Beogradu, Nišu, Šapcu, Novom Pazaru i Peći./.../

Opširnije: HUMANA IMUNIZACIJA ILI VAKCINACIZAM (poklon knjiga - besplatno preuzimanje)

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 29 jul 2021; Pogodaka: 1970

Tekst

Ne pristajemo na laž, ne odričemo se Kosovskog zaveta. Ostajemo Srbi, bez obzira na okolnosti. Nastupio je čas neodustajanja

Svetozar Miletić

Često se pitamo: ima li se vredi boriti se u doba „meke“ ( a sve tvrđe ) okupacije Srbije i Srpstva, pa i boriti se za Kosovo? Pitanje je ozbiljno, ali se na njega može odgovoriti, upravo primerima iz naše istorije.

Srbima nije prvi put da se nalaze pod nekom vrstom okupacije. Oni su često tako živeli. Ali, nisu odustajali od borbe, bez obzira na okolnosti. Setimo se Austro-Ugarske i velikog srpskog vođe Svetozara Miletića, onog što je govorio da, i ako jedan jedini Srbin ostane, on je narod, i ima pravo na svoje političko postojanje.

Evo šta piše Vikipedija:

Opširnije: Čas neodustajanja

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 13 jun 2021; Pogodaka: 1842

Tužba

Iako je presuda pred Višim sudom pozitivna ne samo za mene, nego, pre svega i iznad svega, za slobodu mišljenja i ispovedanja hrišćanske vere, u meni nema nikakvog trijumfalizmaIako je presuda pred Višim sudom pozitivna ne samo za mene, nego, pre svega i iznad svega, za slobodu mišljenja i ispovedanja hrišćanske vere, u meni nema nikakvog trijumfalizma

PRVO O PRESUDI

Pošto je tužilačka strana objavila ishod procesa pred Višim sudom u Beogradu, pred kojim sam tužen za diskriminaciju, i sam ću reći nekoliko reči. Pre svega, po reči Svetog Jovana Zlatousta, slava Bogu za sve. A zatim, hvala svima koji su se uključili – od velikog broja naših i stranih uglednih intelektualaca, koji su branili slobodu mišljenja i izražavanja u zemlji Srbiji, preko čestitih novinara i alternativnih medija koji su objektivno izveštavali o procesu, do braće i sestara, pravoslavnih hrišćana, koji su se molili ne samo za mene, nego i za pobedu pravde i istine u doba kada se ova država nalazi u kolonijalnom statusu, pod vlašću onih koji planetu pretvaraju u globalni GULAG.
Hvala svima i od Boga im nagrada.

Opširnije: U DISANJE SI MOJE UPEVANA – BRAČNA LJUBAV I JEDNA PRESUDA

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 08 maj 2021; Pogodaka: 1997

Knjige

Планетоцид и „златна милијарда“ - злочини глобалиста и будућност наше деце

O ČEMU JE OVA KNJIGA?

STANOVNIŠTVO NE RASTE, SMANJUJE SE

Nedavno je i kod nas izašla knjiga Darela Brikera i Džona Ibitsona, „Prazna planeta / Šok globalnog opadanja stanovništva“. U njoj, između ostalog, piše: „Veliki presudan događaj XXI veka – jedan od onih presudnih u istoriji

čovečanstva – dogodiće se za tri decenije, otprilike, kada globalno stanovništvo krene da opada. Kada to opadanje jednom počne, nikada se neće zaustaviti. Ne suočavamo se sa izazovom populacione bombe, već populacionog bankrota

– nemilosrdnog proređivanja ljudskog stada iz generacije u generaciju. Ništa nalik tome nikada se ranije nije desilo. Ljudsko krdo su u prošlosti proređivali glad i kuga.

Ovog puta, proređujemo sami sebe; biramo da nas ostane manje. Da li će naš izbor biti trajan? Odgovor je – verovatno da. Mada su vlasti ponekad uspevale da uvećaju broj dece koje su parovi voljni da imaju kroz velikodušne dečje dodatke i druge vidove pomoći, nikada nisu uspevale da stopu plodnosti vrate na zamenski nivo, od prosečno 2,1 deteta po ženi, koji je potreban za održanje populacije. Sem toga, takvi programi su veoma skupi i često bivaju obustavljeni tokom ekonomskih nedaća. A i diskutabilno je da li je neetički da vlasti pokušavaju da ubede neki par da ima dete na koje se inače ne bi rešio.

Preuzmi knjigu (Download PDF 0,9KB)

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 05 maj 2021; Pogodaka: 1885

Tekst

SMRT JE SKANDAL

Ključni problem svih nas je problem smrti. Žarko Vidović kaže:“Život je dostojan življenja i svaka smrt, pogotovo smrt voljenog čoveka ili deteta – je zato ZAPREPAŠĆUJUĆA! Ona je NEPRIRODNA, ona je SKANDAL. Ona je neprirodna s obzirom na pravu prirodu ( suštinu ) ČOVEKA! Ona je ZLO! Ona je jedino zlo! Ona je uzrok i koren svih onih pojava, pogleda i vera i filosofija i tiranija i poniženja koje nazivamo ZLOM u istoriji! Ona nije prirodna pojava, nego plod čovekovog OTUĐENJA od svoje prvobitne PRIRODE! Zato je nemoguće biti ISTINIT PREMA BITIJU, a pri tome pevati pesme u slavu smrti, i tumačiti bitije kao „bitije za smrt“( Hajdeger) ! Nemoguće je uopšte voleti – ikoga i išta – ako bitije ne slavimo uprkos svemu, uprkos i smrti, kao Jov starozavetni! Tu istinu – u zaprepašćenosti pred smrću ( naravno, smrću ne „mojom“, nego nekog ili nečeg VOLJENOG – tu istinu može da shvati samo LJUBAV koja nije ništa drugo do ono noein, zadivljeno posmatranje bitija! ( To ne može da shvati čovek koji se boji isključivo za svoj život, svoje sopstvene smrti. Jed on nije spreman da slavi bitije nego „posle mene potop!“) Čoveku, da bi bio hristolik, ne pristoji da peva pesmu smrti, da bitije izjednačuje s nebitijem, da bitije prezire, jer, eto, „čemu život kad sam ja smrtan!““

Opširnije: Srbin i Rus se ne boje smrti, već je pobeđuju - HRISTOS VOSKRESE I OVE, 2021. godine!

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 05 maj 2021; Pogodaka: 1913

Knjige

O čemu pišem?

Ime Dveri: prolaz iz zemnog u večno.

Dveri, Savindan 1999: studenti se vraćaju sebi. Časopis. Tribine – Filološki i Mašinski fakultet…

Udruženje građana Srpski sabor Dveri 2003... Na Univerzitetu u Beogradu – 120 tribina, preko 60 u rasejanju, od Evrope do Australije...

Sabor srpske omladine... Srpska mreža... Pokret za život... Dodeljivanje Povelje slobode... Sabori srpske omladine i Srpske mreže: Beograd, Čačak, Studenica,

Đurđevi Stupovi (u Rasu i kod Berana), Orašac – Cetinje – Ostrog – Trebinje – Soko Grad – Ćelije – Lelić, Ozren... Niš – Sveti Prohor Pčinjski – Nova Gračanica – Himelstir – Milton...

Početak 21. veka – sabori... Prvi sabor: Vladika Nikolaj i otac Justin kao uzori; nacionalno pomirenje; beskompromisni antikomunizam; Bog – Kralj – Domaćin; ne mrzeti druge

narode, nego voleti svoj; odbrana vere i nacije kao odbrana prava i sloboda... Drugi sabor: „Verujem da treba da volim svoj srpski narod i svoju otadžbinu u nesreći još više nego što sam je voleo u dobru, da je prava ljubav u samozaboravu, te moram sve lično i sitno istisnuti iz svoga vidokruga. /.../ Verujem sa knezom Lazarom – svesno, ne iz slabosti, da je Nebesko Carstvo uvek i doveka, i odabiram život po pravdi, viteštvu i junaštvu, a u savesti nosim savet majke Jevrosime da mi je bolje izgubiti glavu, nego ogrešiti dušu.“

Treći sabor: povratak Srba izbeglica na ognjišta; protiv nakazne reforme školstva; protiv bele kuge (pozvati naše duhovne vođe, koji će, nadamo se, pomoći rađanje, a ne samo graditi hramove); identifikovati žrtve komunističkog terora; brinuti o dijaspori...

Opširnije: SA DVERIMA, ZA SRBIJU! Lično svedočenje ili Ko zna bolje, široko mu polje