Latinica

Latinica

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 21 mart 2023; Pogodaka: 1146

Tekst

dr vladimir dimitrijevic sloboda za dejana petra zlatanovica

Kako su nas zaustavili Da je Vučićev režim na putu ka najgrubljem nasilju videlo se i danas iz mnogih gradova zemlje Srbije, među kojima je i Čačak. Krenuli smo iz grada na Moravi u 14 časova u Beograd, na skup ispred hrama Svetog Save, da bismo se podsetili svih kosovskih junaka od Gazimestana 1389. do Košara 1999, i da bismo Vučiću i njegovim kriptofašističko – sendvičarskim seizima poručili da Kosovo nije na prodaju. Nisu nam dozvolili da stignemo. Policija nas je zaustavila pre Preljine, i počeli su da maltretiraju vozača zato što u autobusu nema ovoga ili onoga, pa mu je napukla šoferšajbna, da bi mu na kraju pisali kaznu od četrdeset hiljada dinara – penzija mu je dvadeset pet hiljada. Pokušavali su da ga oteraju na tehnički pregled, uzeli mu dokumente.

Svemu ovome je prethodnih dana prethodilo zastrašivanje jednog autoprevoznika, koji je, na kraju, odustao da vozi ljude na skup u prestonici. Udbaši u civilu su gledali naše okupljanje ispred železničke stanice u Čačku, odakle je autobus krenuo, a policija nas je sve vreme pratila, sa nalogom da zaustavi putovanje ka hramu Svetog Save.

Nekoliko mladih pandura ( policajci sa pravnom svešću očito nisu, jer im je od polisa važnije bedno radno mesto u službi režima ) slegali su ramenima, i ponašali se onako kako ih, u raznim izdanjima, znamo već decenijama…
Onda su putnici izašli iz autobusa i blokirali put ka Preljini. Panduri ( sejmeni, titomilicajaci, kako ko hoće) su počeli da preusmeravaju saobraćaj. Nisu nas pustili ka Beogradu – očito su imali „čvrsta naređenja“.

„Šta ću? Imam decu!“

Opširnije: Vičem u ime svih slobodnih Srba – „Zlatanović je još u zatvoru“!

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 25 februar 2023; Pogodaka: 1174

Tekst

Režim čoveka sa posebnim potrebama (od kojih je jedna da stalno bude žrtva atentata) opet hapsi navodne atentatore – koji od oružja imaju samo slobodnu misao i reči.

Da čujemo profesora dr Dejana Mirovića:“Izdajnik Aleksandar Vučić je u svom delirijumu uhapsio moje prijatelje i patriote Dejana Petra Zlatanovića i Damnjana Kneževića. Nikakvo krivično delo niti nasilje nisu oni počinili.“ Tu je i Boško Obradović:“Hapšenje novinara Dejana Zlatanovića, urednika Srbin info, Damnjana Kneževića i drugih organizatora sinoćnjeg protesta, znak je slabosti vladajućeg režima koji želi da uguši istinu o francusko-nemačkom sporazumu o priznanju lažne države Kosovo. Tražim njihovo hitno puštanje na slobodu.“ Tu je i glas Đorđa Vukadinovića:„Suviše smo često prethodnih godina gledali bezbrojne režimske manipulacije i lažne uzbune sa raznim „atentatima“ i „državnim udarima“, da bi se mogla progutati ova najnovija patka. Ali i nezavisno od toga: Dejan Zlatanović nije izvršio nikakvo krivično delo i mora biti oslobođen.“

Opširnije: Dejan Petar Zlatanović, zatočnik slobode zlatne

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 11 januar 2023; Pogodaka: 1139

Tekst

ŠTA JE BOŽIĆ?

Božić je praznik Rođenja Hristovog, kada se Bog na zemlji javio kao Čovek. Od tog časa računa se nova, hrišćanska era. Otac Justin nas uči tajnama Božića.

Vaploćenjem Boga sva su Božanska savršenstva postala svojinom čoveka. Tek u Bogočoveku čovečanska priroda je našla svoju apsolutnu svetost, dobrotu, istinu, savršenstvo

U vaploćenom Bogu ljudima su date sve božanske sile koje su im potrebne za spasenje i život večni; usvajajući ih i pretvarajući ih u svoju svojinu putem vere i ostalih evanđelskih vrlina, ljudi se spasavaju od greha, smrti i đavola, i postižu božansko savršenstvo. Proces spasenja ustvari je proces oboženja ljudske prirode pomoću božanske blagodati, proces prisajedinjenja čoveka Bogočoveku Hristu.

Crkva Božić naziva majkom svih praznika. Hristos je rođen u doba rimskog cara Avgusta, u Vitlejemu Judejskom, u pešteri u kojoj se Majka Božja obrela sa svojim zaštitnikom Josifom. Anđeli su ga dočekali pesmom, a Mudraci sa Istoka su Mu se poklonili i prineli darove, a zločinački car Irod pokušao je da Ga ubije, ali je ubio 14 hiljada vitlejemske dece, dok je Hristos sa Bogorodicom i starcem Josifom dobegao u Egipat. Srbi divnim običajima, koji uključuju i badnjak, proslavljaju ovaj praznik. Božić se slavi 25. decembra po crkvenom, a 7. januara po građanskom kalendaru.

O BLAGOSLOVENOM PROTIVREČJU

Kako Bog postaje Čovek, a ne prestaje da bude Bog? To je protivurečje. Već kod Platona nailazimo na pokušaje da se razgraniče dve vrste protivrečnosti: obične i logički nerazrešive. Da bi se označila logički nerazrešiva protivrečnost, vremenom je u upotrebu ušao pojam ''antinomija''. Iako je antinomija kao pojava bila poznati i antici i hrišćanstvu, reč "antinomija" se u naučnoj terminologiji ustalila tek u XVIII veku, u okviru pravne nauke. U evropskoj filosofiji ovaj termin učvrstio je Kant, kada je u "Kritici čistog uma" istakao čuvene kosmološke antinomije.

Opširnije: Radujmo se Božiću, tugujmo zbog dehristijanizacije Evrope, ne zaboravljajmo svoje zavete

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 31 decembar 2022; Pogodaka: 1169

Tekst

kolevka stara

Decenijama je Bog trpeo srpsko klanjanje smrti, koje se pretvorilo u autogenocid.

REČ MUDRE STARICE IZ ĐAKOVICE

Jedna od poslednjih srpskih starica iz Đakovice je Poleksija Kastratović, decenijama prislužnica našeg hrama u metohijskom gradu. Zamonašena je pod imenom Teoktista. U intervjuu koji je dala časopisu „Svetigora“ o Petrovdanu 2015, rekla je: „Nerođena djeca nas su upropastila. Niko nas nije upropastio. Jer nerođena djeca vode rat sa nama, a mi ne vidimo, nego vidimo Šiptare. Jer oni pište. Meni je jedna žena pričala ovde, nekoliko puta je imala – da neće da rodi./…/ I ona sanja, da je išla, oće u raj. Naišlo muško dijete jer je ona to uništila: štapom hoće da je bije, a djevojčica lijepa, obučena, dođe i kaže: „Neka, ipak je naša mama“. „Kako naša mama? Ona nama nije dala da živimo na taj svijet – ne može!“ Nekoliko puta je abortirala, i muško i dve ćerkice./…/Ta narođena djeca vode rat sa nama, ne vode Šiptari, nego ta djeca. Pa kažemo, krivi su nam Šiptari“.

O čemu drugom misliti sada kada nas je, posle svega jedne decenije, pola miliona manje nego na popisu iz 2011. godine?

REČ VLADIKE PAVLA

Opširnije: POUKE JEDNOG POPISA: ZAŠTO NAS JE POLA MILIONA MANJE?

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 07 oktobar 2022; Pogodaka: 1271

Knjige

SVEDOČENJE PREDRAGA PALAVESTRE

Kada se, u knjizi Milana Radulovića „Modernizam i srpska idealistička književnost“, objavljenoj u Institutu za književnost i umetnost u Beogradu 1989, pored ostalih, pojavilo i ukazivanje na mesto Nikolaja Velimirovića i Justina Popovića u našoj ekspresionističkoj književnosti, to je bila jedna od prekretnica u presazdavanju slike o književnoj prošlosti koju smo nasledili. Poduhvat je bio smeo (danas bismo rekli „politički nekorektan“), pa se vredi setiti u čemu se ta smelost sastojala.

Da je revizionizam Milana Radulovića zaista bio izazovan, pokazuje i svedočenje Predraga Palavestre, koji je preko dve decenije u Institutu za književnost i umetnost vodio projekat Srpska književna kritika.(1,30-36)
Radulović je, naime, dobio zadatak da pripremi poslednji, dvadeset peti tom kolekcije, koji bi se bavio kritičkom mišlju naših filosofa i naučnika. Kako kaže Palavestra, ovaj tumač naše književne baštine od početka je radio u saglasnosti sa Uređivačkim odborom, glavnim urednikom i redaktorom; sproveo je obimna istraživanja zanemarene građe, koja je ukazala na mislioce što su svojevremeno uticali na osnovne pravce razvoja srpske kulture, pa i na književnost. Godine 1985. priređivački rad je okončan; Radulović je za pripremljeni zbornik dobio pozitivne recenzije dr Slavka Leovca i dr Predraga Palavestre. Ostalo je trebalo da bude rutina.

Opširnije: RATOVI U KULTURI: Pozni komunizam i neoliberalni kapitalizam (KNJIGA NA POKLON)

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 07 septembar 2022; Pogodaka: 1466

Tekst

ВЛАСТ ТАНАТОСА

Светска здравствена организација је, после свега што је учинила за „онормаљење“ ЕЛЏИБИТИ ИЛ НЕ БИТИ идеологије, кренула да ублажава однос према педофилији. Није то настраност, јер настраности не постоје, него, ето, тако, склоност, која није ни опасна ако се „не реализује“. И не треба је нешто посебно лечити. Ко не верује, нека чита шта пишу хрватски лекари, запањени кретањем СЗО у правцу који се не може зауставити.(1) Чак је смишљен и нови појам – они нису педофили, него MAP-Minor Attracted People, људи које привлаче малолетници.(2)

Ако се томе дода да је у земљама Запада легализована еутаназија, понегде чак и деце(3), да већ причају о детабуизацији канибализма (4), онда је све јасно: светом, чији је Запад авангарда, манипулише шачица некрофила, који са собом у смрт желе да повуку човечанство, о чему говори Душан Ковачевић:“И сама чињеница да двадесет људи данас одлучује о судбини осам милијарди људи на планети, и да никоме није нешто посебно трагично да ће бити уништена цивилизација, и да сутра неко од тих који владају и држе атомско оружје може да полуди, а ниједан није био нормалан који је водио рат, ни Први, ни Други, ни касније ратове.“(5)

И још:“Прича са ратом у Украјини је катастрофална, а најкатастрофалније у њој је да се о могућем нуклеарном рату прича као о пијаном куму који пуца на свадби. Толика је опасност. Локални рат је кад ратују две земље, чим уђе трећа то више није то. У Украјини је на ивици да се умеша трећа и онда то иде по домино систему и више нема краја. Људи поприлично неозбиљно схватају опасност коју носи овај рат. Подсећа на сцену из "Андерграунда" када мајмун уђе у тенк и само један човек виче да је то мајмун, док тенк није разнео све.“(6)

Мајмун у тенку – то је то!

КО БОМБАРДУЈЕ НУКЛЕАРКУ?

Opširnije: PRVO MISTIKA, PA GEOPOLITIKA: O kakvom je ratu reč? (KNJIGA NA POKLON)

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 17 avgust 2022; Pogodaka: 1275

Knjige

Pred čitaocem je nova poklon-knjiga dr Milana Roganovića i potpisnika ovih redova:

„Tenkom protiv virusa: biološki rat i koronokratija“.

SELIN DION I DžASTIN BIBER

Svojevremeno je čuvena pop – zvezda Selin Dion, pre no što se vakcinisala, izjavila:„Ohrabrujem sve da se vakcinišu jer mislim da je to trenutno jedini način da se izgradi imunitet širom sveta.“ Sada, posle vakcinacije, ona trpi teške zdravstvene posledice – i mora da otkazuje koncerte.

Slična sudbina je snašla i Džastina Bibera, koji se takođe vakcinisao protiv korone, i, podržavajući Usrulu fon den Lajen i EUrotično nametanje vakcina, pozvao svoju publiku da se vakciniše. Pevač, koji ima skoro šesto miliona pratilaca na društvenim mrežama, postao je propagator onoga što vodi ka tragičnim posledicama. Njegova supruga Hejli, verovatno posle vakcinacije, dobila je moždani udar. Biber je morao da otkaže junsku turneju 2022, a na Internetu o njegovom slučaju piše:„Džastin Biber: paraliza lica… 28-godišnja kanadska zvezda mora da otkaže dva datuma svoje turneje u Torontu (ili više) zbog komplikacije koja izaziva paralizu dela njenog lica. Na snimku objavljenom na društvenoj mreži Instagram, pojavljuje se Džastin Biber, okrenut ka kameri, ne može da trepne desnim okom, a usta su mu napola zatvorena.„Ne mogu više da se smejem sa ove strane, paralizovan sam delom lica“.“

Ako se tome doda da je vodeći uzrok smrti u Alberti, u Kanadi, „nepoznat“ ( kao da smo u Srednjem veku ), a i ptice na grani znaju da se tako prikrivaju strahotne posledice tobožnje imunizacije eksperimentalnim vakcinama – šta reći?

SVE JE BILO NAJAVLjENO

Opširnije: ZAŠTO KAŽEŠ: „UZROK SMRTI NEPOZNAT“ A MISLIŠ NA „KORONA VAKCINE“?

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 08 avgust 2022; Pogodaka: 1558

Tekst
Knjige

ZAŠTO NATO ZAPAD MRZI IVANA ILjINA?

Rusofobi mrze Vladimira Putina, predsednika Rusije.

Rusofobi mrze Ivana Iljina, ruskog hrišćanskog mislioca, jer smatraju da je Putin svoje idejne stavove zasnovao čitajući Iljina.

U svom tekstu „Povratak u budućnost? Predsovjetska prošlost i politička misao u Putinovo doba“, objavljenom u časopisu „Postsovjetska politika“ 2013, Kristofer Li ističe da je Putin za Iljina počeo da se interesuje odavno i da je njegov savetnik Vladislav Surkov u svom tekstu „Nacionalizacija budućnosti: teze o suverenoj demokratiji“ nadahnuće za tezu o različitosti ruske demokratije od one zapadnog tipa nalazio upravo kod Ivana Iljina. Dejvid Bruks, u tekstu „Putin ne može da stane“, objavljenom u „Njujork tajmsu“ 3. marta 2014, ističe da su mislioci na koje se ruski predsednik poziva u svojim govorima izgradili svet pun „melodrame, mistike i grandioznih eshatoloških vizija“. Među njima je i Iljin, prema ovom viđenju, štetan zato što je zapisao da će „Rusija jednom ustati iz stanja raspadanja i poniženja i da će započeti epohu novog razvoja i veličine“. Tri osnovne Iljinove ideje su, veli Bruks, „izuzetnost Rusije – ideja da Rusija ima svoj jedinstveni cilj i smisao“, „posvećenost pravoslavnoj veri“, „poverenje u autokratiju“. Ovo pak znači da bi, po Iljinu, Rusija trebalo da bude „kvaziteokratska nacionalistička autokratija predodređena da odigra izuzetnu ulogu na međunarodnoj sceni“. Iljin je, smatra ovaj autor, opasan takođe i zbog svoje ideje da je Zapad Rusiju zarazio „bacilom antihrišćanstva“, pri čemu sad taj isti Zapad tone u „materijalizam, iracionalizam i nihilizam“. Po Bruksu, iljinovski i berđajevljevski moralizam može se sresti „u Putinovim govorima, naročito kad brani stav svog režima prema gejevima i ulozi žena“. U članku „Da biste razumeli zašto je Putin uzeo Krim, čitajte njegove omiljene pisce“, objavljenom u „Telegrafu“ 26. marta 2014, Kolin Frimen citira Čerčila, koji se žalio da je ruske vođe teško pojmiti zato što je njihova misao „zagonetka spakovana u tajnu obavijenu enigmom“, i dodaje: „Kao poslovično poznate ruske babuške, Moskva može da pokazuje bezbrojna lica spoljnjem svetu i retko ko je kadar da dopre do prave istine.“ (Inače, on se u svom članku oslanja na istraživanja doktoranda Marije Snjegovaje, koja se bavila Putinovim omiljenim misliocima.) I Frimenu je Iljin sumnjiv zato što je verovao u samosvojnost Rusije, njenu različitost od Zapada, nadilaženje materijalizma i vernost hrišćanskim idealima, kao i u ravnotežni položaj između Zapada i dalekog Istoka. On ukazuje da je Putin, na Iljinovom grobu 2009, rekao da je „zločin ako neko pokušava da odvoji Rusiju od Ukrajine“.

Ko želi da čita zapadnu, bošnjačku, hrvatsku, slovenačku i drugosrbijansku iljinifobiju, ima tekstova kao pleve.(1)

DA LI JE ILjIN BIO „NACISTA“?

Opširnije: KOGA ČITA VLADIMIR PUTIN: Ivan Iljin, mislilac buduće Rusije - KNjIGA NA POKLON

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 08 avgust 2022; Pogodaka: 1424

Tekst
Knjige

DA LI JE PITANjE CRKVE SAMO NACIONALNO

Danas se mnogi čude raznim vrstama modernizma i eksperimentalizma među nekima u našoj Crkvi. Izgleda kao da tamo, gde bi trebalo da se čuva Sveto Predanje, vlada „dvesta na sat – ko će brže, ko će bolje“ da pokaže da nije konzervativan, nego je „od krvi i mesa“, čak i u postu.

I tako je svuda - od pitanja autokefalnosti do muzičkih ukusa, o kojima se, kažu, ne raspravlja. Srpski patrioti strepe: šta će biti sa najstarijom srpskom institucijom?

Razmatranje stanja u SPC uopšte se ne može svesti samo na nacionalnu priču. To bi bilo preuprošćavanje. Jer, Hristos je sazdao Crkvu da bi se ljudi spasavali za večnost i nasleđivali Carstvo Božije, a ne da bi se trajno učvršćivali u zemnom i prolaznom. Srpski patriotizam izvire iz hrišćanske vere u vaskrsnu besmrtnost ljudskog bića:“Srb je Hristov, raduje se smrti“, kaže Sveti đakon Avakum, odbijajući da se poturči i time proda večno za prolazno. To je i srž Kosovskog zaveta – nebeska carstvenost, iako se ne odriče otadžbine, nego je brani da bi bila sveta i čestita, ukazuje nam na Boga kao izvor i uvor postojanja. Zato je zdravo hrišćansko učenje bilo i ostalo temelj naše egzistencije.

BOGOSLOVLjE I RODOLjUBLjE

Najveći srpski teolozi 20. veka su i najveći srpski hrišćanski rodoljubi – Vladika Nikolaj i Otac Justin. A oni su branili Sveto Predanje Crkve od Istoka, i učili nas da ne možemo da se poistovetimo sa rimokatoličko – protestantskim Zapadom, jer je Zapad i došao u stanje u kome se raspada zato što je krenuo putem pape i Lutera. Avaj, u SPC se, već decenijama, nameće pogrešna i lažna teologija, koja razara pravoslavnu samosvest episkopata, sveštenstva i vernika, pa onda nije ni čudo što se čeka rimski papa, smanjuje broj žrtava Jasenovca, ne brane crkveno – nacionalni interesi pred licem NATO Fanara, itd.

I sve se to pravda nekakvom teologijom. Prozuklom, praznom, ali zvaničnom.

Stvar je jednostavna: kod nas su teologiju počeli da shvataju kao nekakvu književnost, sa hiperindividualizmom umetničkog tipa. Ja sam bogoslovlje, vele eksperimentalisti i modernisti. I, umesto propovedanja Istine, počinje poklonjenje svojoj volji i svom ukusu.

TEOLOGIJA JE KNjIŽEVNOST?

Opširnije: Bogoslovlje i rodoljublje ili zašto se ne možemo igrati teologijom - POKLON KNjIGA

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 18 jul 2022; Pogodaka: 2124

Tekst
Knjige

knjiga zan izar vladimir dimitrijevic POVODOM JEDNE DRAGOCENE KNjIGE

Pred nama je knjiga francuskog novinara Žana Izara, „Jugoslavija 1939 – 1944“, koja je u Švajcarskoj pojavila u poslednjoj godini Drugog svetskog rata. Kod nas je nepoznata i nekorišćena – pomenuo je, usput, samo veliki srpski rodoljub, pravnik i istoričar, dr Lazo M. Kostić, pišući o broju Srba umučenih u NDH.

KNjIGU ŽANA IZARA U PDF FORMATU POKLANjAMO ČITAOCIMA

U decembru 1945. godine, u Žurnalu regiona Neješatel, Edi Bauer je objavio prikaz ove knjige, koji daje njene osnovne karakteristike. Bauer je pisao: „Dopisnik francuskog časopisa AGFI, gospodin Žan Izar, se obreo u Beogradu 15. decembra 1939. godine. To je bilo u trenutku kada su Saveznici planirali da, po ugledu na 1915. godinu, uspostave front kod Soluna koji bi, na neki način, postao drugi Solunski front. Paradoksalna evolucija događaja je primorala gospodina Izara da ostane na jugoslovenskom tlu do 6. juna 1942. godine. Upućen do detalja u zamršenu jugoslovensku političku i ostale manje poznate situacije, Žan Izar je važan i pouzdan svedok na kojeg se možemo pozvati uvek kada tražimo objašnjenja za kompleksnu predratnu i ratnu situaciju u toj zemlji. Takođe, ovaj dopisnik je naročito značajan za tumačenje perioda nakon francuskog poraza od strane Nemaca i činjenica oko razlaza dva jugoslovenska pokreta otpora, četnika generala Draže Mihailovića i partizana maršala Tita. Gospodin Žan Izar u svojoj knjizi detaljno opisuje i ističe da je vojni puč, koji se dogodio 27. marta 1941. godine, delo srpskih oficira kao reakcija na potpisivanje Trojnog pakta od strane princa-regenta Pavla. On takođe u knjizi svedoči o tome da su Hrvati otvoreno sabotirali odbranu zemlje od osvajača i da su se stavili pod komandu nesrećnog poglavnika Ante Pavelića, učestvujući u groznom pokolju nad Srbima u Bosni i Hercegovini, Dalmaciji i Slavoniji. U tom masakru je, u periodu od maja 1941. do oktobra 1943. godine, poklano oko pet stotina hiljada muškaraca, žena i dece. Međutim, ni takvi zločini nisu bili prepreka da Srbija, pod Titovom čeličnom rukom, bude ponovo raskomadana na kraju rata.“

U ovom prikazu, nećemo se osvrtati na celinu Izarove knjige, nego ćemo se samo osvrnuti na njegovo svedočenje o zločinima ustaša nad srpskim narodom. Isera su ratne okolnosti dovele u situaciju da se, posle aprilskog sloma, nađe u italijanskoj okupacionoj zoni, u Splitu, gde je ostao do 1942, i beležio šta se dešava sa Srbima u NDH. U trenucima kad mnogi u nas pokušavaju da Hrvate „rasterete“ ogromnosti ustaškog zločina, ovo svedočenje stiže u pravi čas.

DUBROVNIK I PRIMORJE

Opširnije: NEPOZNATA KNJIGA O STRADANJU SRBA U NDH: Svedočenje Žana Izara