Demoni, virusi i raščovečenje - pokušaj duhovnog čitanja pandemije - vladimirdimitrijevic.com

KRENIMO OD ČINjENICA

Evo kako izgledaju medicinske činjenice: ”U ovom trenutku, Svetska zdravstvena organizacija je objavila pandemiju gripa koju izaziva tzv. korona virus. Grip je jedna od najozbiljnijih infektivnih bolesti koje se prenose kapljičnim putem, a, kao što medicinska nauka zna i svedoči, svaki virus mutira, pa se to očekuje i od ovog.

Virus gripa nijedne sezone nije isti i uvek se priprema nova vakcina, upravo po epidemiološkim pokazateljima, za datu sezonu. Iako je korona virus opasan, činjenica je da i tzv. „klasični“ grip, od koga je u svetu samo u februaru ove godine obolelo preko 90 hiljada ljudi, ima veoma teške posledice po zdravlje, pre svega onih sa oslabljenim imunitetom, poput male dece, hroničnih bolesnika i starijih.

Što se tiče prenošenja, najčešće je kapljično prenošenje: kijanjem ili kašljanjem se tzv. Fligeovim kapljicama, koje nose virus, isti širi u okolinu i do 2,5-3 metra. Obične hirurške maske ne zaustavljaju viruse jer su porozne, a virus je mikroskopske veličine. Zato postoje specijalne antivirusne maske sa filterom, koje je naša država trebalo odavno da nabavi i distribuira grupama koje su najpodložnije riziku. Bilo je dovoljno vremena da se ova oprema nabavi - ako ništa drugo, bar da se uči na iskustvu onih koji su se, pre nas, našli na udaru pandemije...Tako je Rusija, zahvaljujući ozbiljnoj preventivi, do sada sebe ponajbolje zaštitila od posledica širenja korona virusa.

Iako se prema svakoj pandemiji treba odnositi sa istinskom ozbiljnošću, važno je da se ne pada u paniku, i da se ukaže na činjenicu da je grip zvani „španska groznica“, koji je pogodio Evropu pre sto godina i odneo milionske žrtve, bio ipak drugačiji od savremenog „korona gripa“, jer se tada, po nekim savremenim istraživačima istorije medicine, broj inficiranih povećavao, a naročito sa respiratornim komplikacijama koje su dovodile do smrtnog ishoda, iz razloga prvi put primenjenog i nedovoljno klinički ispitanog aspirina (nemačka firma Bajer), korišćenog za spuštanje temperature, koji je, još uvek neusavršen, po svemu sudeći delovao na neposredno smanjivanje imuniteta.

Podsetimo: najveća opasnost u ovim okolnostima je panika. Normalna procedura kod svake veće zaraze bilo kojim mikrobom jeste dezinfekcija, kao što je činjenica da svaki prirodan (ne veštački konstruisan!) virus što duže traje ili se prenosi sa osobe na osobu - slabi (atenuira- na tom principu su zasnovane vakcine, one nose oslabljen virus koji podstiče organizam na proizvodnju antitela), pa bi svaka pandemija postepeno trebalo da se stišava, što se u ovom trenutku vidi upravo u Kini, odakle je sve počelo.

Zato je u ovom trenutku neophodno metodičnim i ozbiljnim preventivnim delovanjem pokazati da postoji uređen državni sistem (koji će, radi izbegavanja svake eventualnosti, preduzeti zatvaranje škola, vrtića, fakulteta, uz otkazivanje javnih skupova, itd.), kao i dobro organizovan zdravstveni sistem. U tom smislu, mora da se zna ko šta radi i ko daje informacije. Potrebna je edukacija, prosvećivalje stanovništva preko svih vrsta medija, a ne zatupljivalje. Ne sme se jeftino političariti jer se time samo dodatno širi panika.“(1)

Šta su, dakle, činjenice?

Virus korona, COVID 19, pojavio se prvo u Kini. On je tamo savladan. Od oko 81 500 obolelih, umrlo ih je 3300, saopštili su kineski zvaničnici. Na skoro milijardu i četiristo miliona stanovnika ove države to čak nije ni sletanje muve na čelo džina, nego nešto mnogo, mnogo manje. (2)

Uprkos toj činjenici, u svetu se sprovode drastične mere, koje se kreću od „bioloških“ do antireligioznih, poput zabrane javnih bogosluženja.

U ovakvo doba, kada se „menadžment krize“ iz svetskih centara moći sprovodi izazivanjem globalne panike, dužni smo, kao pravoslavni hrišćani, da pokažemo trezvenost, ali i da gledamo duhovne uzroke svega što nam se dešava. Ovo je skroman pokušaj u tom pravcu.

VLADIKA NIKOLAJ O SIMVOLIMA I SIGNALIMA

Da bismo razumeli ono što se dešava sa pandemijom koja nas je pohodila, moramo se okrenuti Bogom prosvećenom Svetom Nikolaju Žičkom, koji nas uči da sve pojave u svetu materijalnom posmatramo kao simvole i signale sveta duhovnog:““Sav misaoni (duhovni) svet predstavljen je tajanstveno u simvoličnim slikama u svetu čuvstvenom za one koji imaju oči da vide; i sav svet čuvstveni zaključen je u svetu misaonom“. (M. Ispovednik: Tajnovodstvo, glava II). To vide oni koji imaju oči da vide, što znači: koji su pismeni te znaju da čitaju po smislu, ili, drugim rečima: kojima je duhovni vid otvoren te mogu da gledaju duhom duhovno, a ne samo telesnim očima telesno.“(3)

Jer, po Svetom Pavlu, mi ne gledamo na ovo što se vidi nego na ono što se ne vidi; jer ovo što se vidi, za vrijeme je, a ono što se ne vidi je vječno (II Kor. 4, 18). Po Svetom Nikolaju to znači: „Jasno je iz ovoga, da ko bez duha i bez smisla čita prirodu, taj čita smrt, gleda smrt, prima smrt.“(3)

Zato je za pravoslavnog hrišćanina nedostojno da se idolatrijski klanja bezbožnoj medicini koja je smrt proglasila za jedinu stvarnost. Naročito je nedostojno za hrišćanina da Sveto Pričešće Telom i Krvlju Gospodnjom smatra opasnošću po zdravlje svoje i svojih bližnjih.

Moramo gledati duhovno. Ipak, postoji nešto što nas u tome sprečava.

Šta nas, pita Vladika Nikolaj, ometa da shvatimo duhovni smisao zbivanja? Evo njegove pouke:“Posle svakog greha mi se sakrivamo od Boga kao što se i Adam sagrešivši sakrio među drveta u Raju (I Mojs. 3, 8). I skrivamo se i sakrivamo, grešeći i grešeći, dok najzad spoljašnja priroda, naš bezvoljni jatak, ne postane nam bog mesto Boga, to jest dok istina potpuno ne iščezne ispred našeg vida, a simvoli istine ne zamene svu istinu, svu stvarnost.“(3)

ŠTA OZNAČAVAJU KLICE BOLESTI?

Zato, dok traje pandemija panike, setimo se šta označavaju klice koje nas ugrožavaju. Po Svetom Nikolaju, „nevidljivi mikrobi i bakterije označavaju nevidljive, mislene grehe ljudske. Ako čovek brzo ne uguši zle pomisli u sebi, one se namnože i osile u duši – slično mikrobima u telu – i dovode dušu do teškog pa čak i smrtonosnog obolenja.“(3)

Kakve su ti misli, takav ti je život, govorio je starac Tadej. Kao što mikrobi, tako mali u odnosu na ljudski organizam i slabi u odnosu na naš Bogom darovani imuni sistem ( poput nemoćnih demona koje je Hristos pobedio vaskrsenjem ), ipak mogu da ubiju telo čiji je imunitet opao, tako i demoni, ako im se čovek predaje, napustišvi Hrista, mogu da ubiju ljudsku dušu. Napad demona na dušu oslabelu grehom liči na napad virusa na telo koje nije dovoljno snažno: i u jednom i u drugom slučaju nastaje kobna pometnja. Po Svetom Jovanu Kasijanu, „demoni izazivaju strašno pomračenje razumnih osećanja duše; (to se događa) poput pojava koje prouzrokuju vino, groznica ili preterana hladnoća./.../ Nečisti duhovi ne prodiru u telo onih koji su njima opsednuti drugačije do ovladavši najpre njihovim umovima i pomislima. Skinuvši sa umova odeću straha Božijeg, sećanja na Boga, zli duhovi ih napadaju kao na nenaoružane i lišene Božije pomoći i Božije zaštite i zato oni bivaju lako pobeđeni, i najzad, prave u njima obitavalište kao da je to njihov posed“.(4)

Ko se preda demonskim pomislima i maštarijama, može se naći na Judinom putu. Reči Jevanđelja uđe satana u Judu ne treba razumeti tako da je Juda postao besomučan u pravom smislu te reči. Sveti Jovan Bogoslov kaže da je kroz strast srebroljublja satana najpre prodro u dušu učenikovu (Jn. 12,6), zatim je u potpunosti ovladao njegovim srcem (Jn. 13,2) i najzad se potpuno uselio u njega (Jn. 13,27). Apostol Juda je postao Juda izdajnik jer je primio pomisao srebroljublja. To se, avaj, može desiti svakom nepažljivom, pa je otac Serafim Rouz govorio da treba da pazimo na one svoje strasti koje nas mogu učiniti izdajnicima Boga i sopstvene duše.

KAKO PATULjCI POSTAJU DIVOVI?

Znajući da ljudi vole istinu, demoni stavljaju na sebe masku istine i tim sredstvom izlivaju otrov u svoje sledbenike. Evo šta o tome govori sveti Isidor Pelusiot: „Đavo ne zna ono što je u našim mislima zato što to isključivo pripada sili Božijoj; ali po telesnim pokretima on lovi naše misli. Vidi li, na primer, da neko ispitivački gleda i uživa očima u tuđoj lepoti? Iskoristivši njegovo stanje, odmah podstiče takvog čoveka na preljubu. Ugleda li onoga ko je pobeđivan stomakougađanjem? Odmah mu živopisno prikazuje strasti koje izaziva stomakougađanje i podstiče ga da njegova namera bude sprovedena u delo. Podstiče i na otimanje i nepravedno sticanje“.(4)

Đavoli, ti duhovni mikrobi, zdrobljeni silom Hristovom, preko naših strasti od patuljaka postaju divovi, i lome nam kičmu, pretvarajući nas u robove svog zla, mada smo u Hristu mogli da vladamo nad njima tako što bismo vladali nad svojom voljom, primoravajući je na tvorenje dobra i pravde.

ODAKLE DOLAZI ZDRAVLjE?

Zdravlje telesno i zdravlje duhovno imaju koren u blagoslovu Božjem. Jer, po Svetom Nikolaju, „kad mir caruje mesto rata i zdravlje mesto bolesti – sve su to signali blagovolenja i blagoslova Božjeg./.../Ovako je govorio Savaot narodu Izrailjevu: Držite uredbe moje i čuvajte zakone moje i vršite ih, pa ćete živjeti u zemlji bez straha. I zemlja će rađati rod svoj, i ješćete ga, i bićete siti, i živjećete u njoj bez straha. Pustiću blagoslov svoj na vas (III Mojs. 25, 18).“ (3)

Ko ne sluša Boga, ne može biti zdrav – ni telesno, ni duhovno. I pojedinac i narod su zdravi samo ako su sa Hristom, izvorom svakog zdravlja.

PANDEMIJA KAO SIGNAL

Čovečanstvo se, kad god pomisli da će sazidati Kulu vavilonsku, nađe u slomu i polomu. Uzrok svega je, uvek, gordost – kad ljudi misle da svojim silama mogu postati bogovi. Vladika Nikolaj u „Simvolima i signalima“ kaže:“Pogordi se jednom car David, i u gordosti naredi, da se prebroji narod. A to Bogu ne bi ugodno. Jer, Bogu našem ništa nije ugodno što se po gordosti čini. Pa reče Bog Davidu preko proroka, da kao kaznu izabere jedno od tri zla: ili glad, ili rat, ili pomor. U teskobi ljutoj car izabra pomor. I udari teška bolezanja u narod. I posla Bog anđela u Jerusalim da ga ubija. I kad ubijaše, pogleda Gospod i sažali mu se i reče: dosta, spusti ruku svoju (I Dnev. 21). Nije, dakle, ni pomor u ljudima tek onako slučajno, nego zbog jakog uzroka, i to moralnog. Pomorom Svevišnji daje signal ljudima, da su sišli s pravog puta i zalutali. Onaj koji sve vidi i nad svim bdi signalizira putnicima zemaljskim,da bi se trgli sa bespuća i uputili pravim putem.“(3)

Dakle, David se osilio, pa je rešio da prebroji svoju vojnu silu. I tada njegov narod snađe pomor.

Čovečanstvo se, bez Boga, osililo. I snalazi ga, a tek će ga snaći, svaka beda, ako ne bude pokajanja.

POSLEDNjA VREMENA I BOLESTI

U poslednja vremena, veli Vladika Nikolaj, biće i gladi i pomora i zemljotresa:“Sve ovo nesumnjivo u nezapamćenoj meri i po svemu svetu, kao što je i rečeno: jer će biti nevolja velika kakva nije bila od postanja svijeta do sad niti će biti. Glad će dolaziti delom od suša i poplava i crvi i raznih insekata, a delom opet otuda što će se bogootpadnim ljudima uzeti um, te neće umeti da raspodeljuju narodu hranu. Jer kad se izgubi milost izgubiće se i razum. Boleštine će kositi ljude utoliko jače, ukoliko se više budu obraćali isključivo zemlji za lek i zdravlje. ( podvukao V.D. ) A zemljotresi će biti praćeni kolebanjem mora, izlivanjem reka, presušivanjem mnogih izvora, strašnim olujama na kopnu i burama na okeanu. Pa kako ne zemljotresi biti vrlo česti, to će narodi živeti u neprestanom strahu.“(3)

Zar ne žive? Strahovi su ogromni, i biće sve veći, jer su ljudi odbacili smisao svog bitija. Samoživost i strah – ključne su osobine poslednjih vremena!

OPOMENA SVIMA

Ljudi oko nas zaista umiru – da li od virusa, ili od tumora, ili od srca, ili od moždanih udara, ali umiru. Umiru i od raznih nesreća, poput saobraćajnih. Zato nas Vladika opet opominje da pazimo na sebe:“U dane Spasiteljeve dogodile su se dve pogibije ljudi, koje je sam Spasitelj protumačio kao signale. Pilat pobi neke Galilejce, i njihovu krv pomiješa sa žrtvama njihovijem. Kada to saopšti Isusu, On odgovori: mislite li da su ti Galilejci bili najgrešniji od svih Galilejaca? Ne, kažem vam, nego ako se ne pokajete, svi ćete tako izginuti. To jest: oni su bili grešni, za to su i postradali. Ali oni nisu bili grešniji od sviju vas. To vam je signal od Boga, da se brzo pokajete. Ne shvatite li i ne primite li ovaj signal, svi ćete tako izginuti (Lk. 13, 1).

Druga pogibija bi ne od ljudi nego od pada kule Siloamske. Tom prilikom pogibe njih osamnaest Jerusalimljana. Pogrešno bi bilo misliti, po rečima Hristovim, da su oni bili najkrivlji od svih Jerusalimljana – ne, kažem vam, nego ako se ne pokajete svi ćete tako izginuti. Opet, dakle, signal ljudima. Po rečima Teofilakta Ohridskog, „oni se zato kažnjavaju, da bi se mi popravili; ako li se mi ne popravimo, snaći će nas veća beda“ (Teofilakt: Tolk. Luke).“(3

Dakle, pandemija korona virusa nas opominje – ako se ne pokajemo, svi možemo izginuti.

DEMONI I VIRUSI

Demoni, koji su, pre otpadanja od Boga, bili svetli anđeli, posle pada žive na granici bitija i ništavila. Oni imaju osnovni dar Božji – neuništivost, ali stalno prebivaju u drugoj smrti, u adskoj otuđenosti od Tvorca, protiv Koga su ustali i čije se obnoviteljske sile i slave lišeni. Oni žive životom koji nije život, nego neprestana agonija. Ratujući protiv ljudi, prevarom osvajaju svoj plen i hrane se tuđom životnom energijom.

Osnovni način delovanja demona na ljude je lukavo pretvaranje, po reči Svetog Grigorija Bogoslova:“Đavo svuda ispituje i osmatra gde da obori, gde da rani i da pronađe ono što nije zaštićeno i što je otkriveno za udarac; što više vidi čistote, to više teži da je oskrnavi… Zao duh prima na sebe dvostruki lik, razapinjući čas ovu, čas onu mrežu: on je ili najdublja tama (očigledno zlo) ili se pretvara u svetlog anđela (poprima privid dobra i vara umove krotkim osmehom), zbog čega je potrebna naročita opreznost da se umesto svetlosti ne bismo sreli sa smrću“.(4)

Sveštenik Rodion Petrogradski u svojoj knjizi „Ljudi i demoni“ kaže da se demoni hrane ljudskim strastima:“Delujući na voljnu sferu čovekove duše, demon kao da lišava čoveka snage, energije i sposobnosti za odlučno delovanje i za svako delovanje uopšte ali opet prilikom molitve odlazi pobeđen silom Hristovom. Evagrije monah piše da se demoni razlikuju po stepenu zla i moći, vršeći različita služenja. To potvrđuje i sveti Jovan Kasijan, govoreći da se „neki od njih naslađuju nečistim i sramnim pohotama, neki vole bogohuljenje, neki gnev i bes, neki se teše tugom, neki taštinom i gordošću – i svaki onu strast u čovekovo srce uliva kojom se i sam naslađuje – ali ne podstiču strasti svi zajedno, već naizmenično, u skladu sa okolnostima vremena, mesta i prijemčivosti kušanog“./.../

Dakle, kako vidimo, demoni imaju svojevrsnu „specijalizaciju“, nalazeći se u zlu, imaju izvesnu slobodu zato što mogu od mnogih zala da biraju jedno zlo koje je njima najprijatnije. Od te strasti oni i žive, trude se da je raspale u čoveku kako bi kroz to dobili pristup njegovoj duši i telu. Osim toga, sasvim je moguće pretpostaviti da se demoni mogu hraniti i jačati na račun čovekove energije koja se transformiše u strasno uživanje. Ako, po rečima svetog Jovana Damaskina, anđeli „sozercavaju Boga onoliko koliko je to za njih moguće i imaju to za hranu“, demoni, kojima je sozercanje nemoguće, izgleda da mogu da dobijaju energiju posrednim putem, preko čoveka, pretvarajući njegovu životnu silu u svoje napajanje. Radi toga oni najpre moraju da upodobe čoveka sebi, dobivši kroz to pristup njegovoj duši. Strastan i greholjubiv čovek je za pale duhove izvrsna hranljiva sredina. Raspirujući u njemu energiju strasti, energiju koja proždire njegove životne sile, demon se hrani i jača u takvoj sredini. Posle toga, ovladavši grešnikom, pali duh koristi njegovo telo kao instrument za dobijanje veće naslade strašću. Eto još jednog razloga zašto je strastan i greholjubiv čovek bukvalno oblepljen demonima.Neophodno je takođe istaći da pali duhovi mogu da daju svojim služiteljima posebnu demonsku vrstu energije, koja omogućava pokornim izvršiocima volje sila zla da neumorno rade na polju umnožavanja greha. Ali usled svoje destruktivne suštine, budući da su lišeni sposobnosti za stvaranje, demoni na kraju krajeva uništavaju i svoje sledbenike.“(4)

To je istina duhovnog života. Demoni parazitiraju na dušama i telima grešnika, sisajući, kao vampiri, životne sile iz onih koji su im se prepustili.

Slika njihovog razornog duhovnog dejstva koja se, na izvestan način, projektuje u svakodnevicu naše biologije su, između ostalog, i pojava virusa.

NA IVICI ŽIVOTA

Virusi, za razliku od bakterija, nisu pravi mikroorganizmi. Oni nisu potpune ćelije. Samo nešto malo virusa ima DNK; ostali imaju jedino RNK. Virusi, koji variraju u veličini u opsegu od 0,1 do 0,280 mikrona, iz tog razloga isključuju se iz sveta živih organizama. Iako nisu pravi živi organizmi, imaju izvesne osobine živih organizama. Virusi u živim bićima, od bakterija do čoveka, postoje isključivo kao paraziti.

To znači da ne mogu da prežive ako se ne smeste u biljnu, životinjsku ili ljudsku ćeliju, i ako ne koriste njenu hranu i energiju. Virusi nemaju sistem koji bi im omogućio da samostalno preživljavaju. Kao da su toga svesni, oni vešto ulaze u ćeliju i posle zauzimanja ćelije, istom veštinom pretvaraju ćeliju u "fabriku za proizvodnju virusa" koja odjednom umnožava njihove sopstvene kopije.

Ovaj plan, koji su virusi razvili da bi napali ćeliju, veoma je inteligentan. Na prvom mestu, virus mora da odredi da li mu ćelija odgovara ili ne. Mora da bude veoma pažljiv i da do detalja „osmisli“ svoju odluku, jer i najmanja greška može da prouzrokuje njegovu smrt. Da bi izbegao takav kraj, koristi naročite receptore da proveri da li mu ćelija odgovara ili ne. Zatim se pažljivo smešta u okviru ćelije. Virus zbunjuje ćeliju taktikom koju primenjuje i tako prođe neopažen. Kobni događaji se odvijaju na sledeći način: ćelija transportuje genetski materijal virusa u sopstveno jedro. Misleći da proizvodi protein, ćelija počinje da umnožava tuđinski genetski materijal. Virus se vrlo „lukavo“ skriva tako da ćelija nevoljno postaje fabrika svojih neprijatelja i proizvodi viruse koji će je na kraju uništiti. Ćelija veoma teško može da prepozna naslednu strukturu virusa kao neprijateljsku. Virus se unutar ćelije smesti toliko dobro da skoro postaje deo nje.

Pošto je proces umnožavanja završen, virus i drugi novi virusi odvajaju se od ćelije da isti proces ponove u drugim ćelijama. Tokom procesa, zavisno od vrsta virusa i ćelije, virus može da ubije ćeliju domaćina, da je ošteti, promeni ili da ne učini ništa. Pitanje kako ćelija, koja funkcioniše pod strogim nadzorom kontrolnog mehanizma, može da bude toliko obmanuta da se pretvori u fabriku virusa, još uvek nije rešeno. Prilično je zanimljivo da virusi, koji imaju veoma specijalizovanu strukturu, ali koji se čak ne ubrajaju u žive organizme, mogu da deluju toliko „inteligentno“, i da planiraju tako efikasnu strategiju.(5)

Ova strategija liči na demonski prodor u našu dušu, koji često pod vidom „dobrih“ pomisli i „sjajnih“ ideja, iza kojih se kriju grehovne strasti koje dušu razaraju.

Protiv virusa su retki lekovi. Sam organizam mora da podigne štit svog imunog sistema i da odbije neprijatelja. Tako je i sa dušom: ona mora da se, Božjom pomoću, podigne iz grehovne tame u kojoj se obrela.

ZAŠTO SE RUŠI IMUNI SISTEM?

Blaženopočivši ruski matematičar i hrišćanski filosof, Viktor Trostnikov, govorio je o imunom sistemu kao svojevrsnoj „biološkoj ikoni“ pokrova Gospodnjeg nad čovekom. S tim u vezi, on je pisao o jednom drugom virusu, virusu SIDE, koji se pojavio u trenutku kada se u čovečanstvu naročito razvio greh protivprirodnog bluda, na čijim putevima se taj virus često sreće. Po Trostnikovu, kazna Božja se sastoji u tome što se Gospod povlači od onih koji ne žele da žive po zakonu Njegovom:“Kao i u drugim slučajevima, On ovde ne ubija, nego jednostavno – prestaje da štiti... U čemu je suština ove bolesti? U tome što čovekov imuni sistem biva uništavan virusom, a bez toga sistema čovek je lako podložan svakoj bolesti. Od čega će on konkretno umreti, stvar je slučaja, ali će bez punovrednog imunog sistema on ranije ili kasnije neizbežno umreti. A taj sistem predstavlja materijalno vaploćenje Božijeg Pokrova, Sam taj Pokrov, što znači da se mistična duhovna zaštita prostire nad tim sistemom, čineći ga nepristupačnim za rušitelja...Božija zaštita je dvostepena i dvostepeno se uklanja. S početka se uklanja "Onaj koji zadržava", koji čuva imuno–sistem, a zatim na vidljivi sistem koji je bespomoćan nasrće virus i izbacuje ga iz životnog stroja.“(6)

Dakle, pandemija virusa, svakog, pa i ovog, potpuno je povezana sa gresima čovečanstva koje je izgubilo svoj put i našlo se bez pokrova Gospodnjeg nad sobom.

Naravno, opasniji od fizičkih virusa su virusi metafizički.

O njima je pisao još Dostojevski.

DOSTOJEVSKI JE, NARAVNO, ZNAO

U svetloumnoj knjizi Svetog Justina Ćelijskog, „Dostojevski o Evropi i Slovenstvu“, pomenut je san nesrećnog junaka „Zločina i kazne“. Veliki ruski pisac je ovako svedočio:“Raskoljnikov se, posle bolesti, sećao svojih snova dok je ležao u vatri i bunilu. U bolesti mu se pričinjavalo kao da je ceo svet osuđen na žrtvu nekakvoj čudnovatoj, nečuvenoj i neviđenoj kugi, koja ide iz dubine Azije na Evropu. Kao da svi moraju propasti, osim vrlo malo njih izabranih. Pojaviše se nekakve nove trihine, nekakvi novi mikrobi, bića mikroskopska, koja su ulazila u tela ljudska. No ta bića behu duhovi, obdareni umom i voljom. Ljudi koji su ih u sebe primili, postajali bi odmah besni i ludi. Ali nikad, nikad ljudi nisu smatrali sebe za tako pametne i pouzdane u istini, kao što smatrahu sebe ti zaraženi. Nikad nije svet svoje presude, svoje naučne zaključke, svoja moralna ubeđenja i verovanja smatrao za pouzdanija i nepokolebljivija. Čitava sela, čitave varoši i narodi su se zaražavali i zaluđivali. Svi behu nespokojni i ne razumevahu jedan drugog, svaki mišljaše da samo u njemu jedinom boravi istina, i mučio se je, gledajući druge, udarao je sebe u grudi, plakao i kršio ruke. Nisu znali koga i kako da sude, niti su se mogli složiti: šta smatraju za zlo, a šta za dobro. Nisu znali koga da okrive, koga li da smatraju za pravog. Ljudi su ubijali jedan drugog u nekakvoj besmislenoj srdžbi. Skupljali su se jedni na druge čitavim armijama, ali te armije, već na putu za bojno polje, najedared su počinjale same sebe rastrzati, redovi su se rastrojavali, vojnici jurišali jedan na drugog, klali se i ubijali, ujedali i jeli jedan drugoga. Po varošima se po vazdan zvonilo na uzbunu, pozivali su sve, ali ko zove i zašto zove – to niko nije znao, a svi su bili uznemireni. Poostavljali su najobičnije zanate, jer je svaki predlagao svoje misli, svoje popravke, i nisu mogli da se slože na jednom; zaostala je zemljoradnja. Ovde-onde ljudi su se skupljali u gomile, složili bi se zajednički na nekakav rad, kleli bi se da se neće rastajati, – ali bi odmah počinjali nešto sasvim drukčije od onoga što su još maločas sami nameravali; počinjali bi se međusobno okrivljavati, tukli su se i sekli. Počeli su požari, nastala glad. Sve i sva je propadalo. Boleština je rasla i širila se dalje i dalje...“(7)

Iz dubina zla stigli su inteligentni mikrobi samouništenja čovekovog, pisao je Dostojevski, sluteći šta će se zbiti sa ljudima koji su ostali bez Hrista.

KAKVI NAS MIKROBI UBIJAJU?

Sveti Justin Ćelijski tim povodom kaže: “Ovo Raskoljnikovljevo priviđenje ima sve odlike vidilačkog predviđanja. Stoga se s pravom može smatrati kao proročki prolog Dostojevskovog romana Zli dusi. U ovom romanu Dostojevski sa dramatičnom potresnošću prikazuje i sa poražavajućom ubedljivošću pokazuje kako ateizam i anarhizam, kao mikrobi besnila, smrti i uništavanja, zaražuju ljudsku prirodu, ovlađuju njome, dovode um do bezumlja, dušu do ludila, ličnost do uništenja. Jednom rečju, kako od ljudi stvaraju zle duhove, besove, i od heroja antiheroje. Svi zlodusi rade na socijalizaciji zla anarhistički beznačelno i ateistički neustrašivo. Kao da je njihov poziv i njihova misija: biti zao do besnila i širiti zlo dok sve i sva ne zahvati i zavitla sveopšte besnilo. Da se to ostvari, sredstava ima dosta. To su svakovrsni zločini koje zlodusi oštroumno izmišljaju i darovito apologiraju svojim ogrehovljenim umom i ođavoljenom voljom.“(7)

I dokle smo, posle svih prevrata i zločina u ime nekog „novog poretka“, došli u doba korona virusa?

U pandemijsko – panično ođavoljenje, u mržnju prema bližnjima zato što kašlju i kijaju!

Ko kine, taj je neprijatelj, ubica, dželat!

Dušan Kosanović, mudri Srbin iz Hrvatske, koji mi redovno šalje svoja zapažanja, kaže: “Još i opet, ja o zloupotrebi jezika, jer sam opet dekonstruirao jednu njihovu banditsku sintagmu, odnosno, lažnu metaforu.

Novi moždani isprdak političara naših svagdašnjih (Makron, Tramp, Plenković, i dr.), je teza da smo svi mi u ratu!? Protiv koga? Jesu li oni čitali knjige iz teorije ratovanja? Tko je neprijatelj? Virus!? Ne! Virus je oružje i to biološko oružje! Neprijatelj je po njima onaj koji nosi biološko oružje. Riječ je o perfidnoj agendi suptilnog senzibiliziranja polupismene i povodljive raje na nasilje, prema kome? Prema neprijatelju kao bilo kojem čovjeku! Čovjek - bolesnik - naš bližnji, u svakom trenutku po dnevno-političkoj potrebi postaje naš neprijatelj. Naš susjed, kolega, kum, sugrađanin, majka ...“

OTUĐENOST KAO OZVERENOST

Sveštenik Aleksandar Grobunov u svom tumačenje Otkrovenja Jovanovog kaže:“Apokalipsa govori o poslednjem stepenu razvoja uzajamne otuđenosti kod ljudi pred kraj sveta. Kada ogrehovljenost dostiže krajnje granice (što je i karakteristično za čovečanstvo poslednjih vremena), tada se neizmerno povećava i otuđenost, ozverenost ljudi.

Eto i današnja „dostignuća tehničkog progresa“ (televizija, kompjuteri, mobilni telefoni, savremena muzika, saobraćaj, različite tehničke „pogodnosti“ i tako dalje) upravo i predstavljaju tu otuđenost kao činjenicu, štaviše, oni je odgajaju u ljudima, primoravaju ih da se odnose prema drugima ne kao prema ličnostima. Može se reći da otuđenost preovlađuje u savremenom „civilizovanom“ društvu. Kod filosofa i sociologa čak postoji poseban termin za označavanje savremene zapadne civilizacije – „otuđeno društvo“.

Ceo poredak savremenog života usmeren je ka razvoju animalne (prizemne) prirode i mehanicizma u čoveku. Ljudi sve manje opšte jedni s drugima neposredno, sve više oni opšte s različitim uređajima i mašinama, ili posredstvom mašina. „Udobnosti koje su izumeli ljudi, prešle su svaku granicu – jadao se starac Pajsije – Preterani broj mašina i samog čoveka je učinio mašinom. Sada mašine komanduju čovekom i njegovo srce je postalo gvozdeno“.

„Civilizacija – ističe arhimandrit Rafail Karelin – razdvaja ljude, odvaja ih jedne od drugih i zato veliki gradovi postaju ne samo mravinjaci od stakla i betona, nego i prava pravcata pustinja za duh. Čovek se odvaja od drugih ljudi ne rastojanjem, već odsustvom unutrašnjeg kontakta, njemu više nisu potrebni živi ljudi – daleko je zgodnije i lakše opštiti s mašinom. Čovek pokušava da stavi u mašinu program kolektivnog uma, ali zapravo mašina mu prenosi svoja svojstva, smešta u njega svoj kompjuterski sistem. Čovek tehničke civilizacije je programiran kao mašina. On je pretvoren u biološki aparat potčinjen surovom režimu standarda, a kao alternativa tom standardu on može da stavi nasuprot samo jedno – svoje vlastite neuroze. Ovde se suočavamo sa čudnom pojavom: bezumlje kao pobuna protiv mašine. Patologija u umetnosti, patologija u svim oblastima ličnog života. Tu mašina ne samo što pobeđuje čoveka, nego ga i ubija, uništava ga“.(8)

Pandemija pandemonskog virusa panike dovodi čovečanstvo u novu fazu ozverenosti – neprijatelji, ponovimo, postaju ljudi koji kašlju i kijaju, čak i naši najbliži. A iza svega se ceri demonska sila, koja želi da trajno porobi čovečanstvo.

IMA LI LEKA?

Lek je, za hrišćane, uvek i samo jedan: pokajanje. Krajnje je vreme da shvatimo da smo živeli i živimo lažnim načinom, koji nas otuđuje od Boga i Njegovih zaveta. U tome je smisao reči patrijarha Paval da će Bog pomoći ako bude imao kome da pomogne. Kad se čovek pokaje, on ide za Istinom, ma kako to zahtevno bilo. Jer, laž nas ubija. Kao što kaže ruski duhovni pisac, Valerije Filimonov:“U naše vreme lažu skoro svi. Oni lažu sami i sebe i sami sebi veruju. I više od ovoga, oni lažima zaražavaju druge. Lažu predsednici i senatori, ministri i obični službenici, poslanici i javni radnici, pisci i novinari. Tužno je što lažu čak i neki crkveni jerarsi i sveštenici, tobož ne shvatajući da svaka laž vodi čoveka na put večne propasti. Jer po rečima svetog apostola i jevanđeliste Jovana Bogoslova, „svaka nepravda je greh“ (1. Jn. 5, 17).

„Kao sredstvo pogubljenja ljudskog roda pali anđeli upotrebili su laž... Pojam o laži Gospod je tesno povezao sa shvatanjem o ubistvu čoveka zbog toga što je ono neposredna posledica ovog prvog... Početak zla je lažna pomisao! Izvor samoobmane i đavolske prevare je lažna pomisao! Prelest je čovekovo prihvatanje laži kao istine... Otac laži je đavo, kako kaže jevanđelista. Laž je đavolsko svojstvo. Onaj koji je prihvatio lažne pomisli prihvatio je svojstvo đavola, stupio je u srodstvo sa odbačenim anđelima, učinio je sjedinjenje sa Bogom za sebe neprirodnim. Onaj ko je tuđ Bogu, tuđ je i spasenju... Oni koji su stupili u opštenje sa đavolom i koji su mu se pokorili nalaze se u prelesti i predstavljaju hramove i oruđa demona, žrtve večne smrti i života u tamnicama pakla“, piše sveti Ignjatije Brjančaninov.

Dakle, onaj ko propoveda laž, kao i onaj ko joj veruje, podražava samom satani i njegovim slugama. Oni izlažu sebe đavolskim silama i naslediće s njim pakao. Iz ovoga je jasno koliko treba biti pažljiv da se izbegne zaraza sveopštom i sveobuhvatnom bolešću usvajanja laži.

Danas laž vlada i likuje. Ona juri za propadljivošću i naslađuje se prolaznom zemaljskom vlašću, silom i slavom. Gordi se bogatstvom i veličinom, nadahnjuje se telesnom mudrošću, nada se u lepotu koja će brzo proći i ne razmišlja da za sve treba da se pruži odgovor na Hristovom Strašnom Sudu.

„Osetićemo strah svih ljudi kada iziđu pred lice Sudije“, pripoveda sveti Ignjatije, „osetićemo strah ne samo grešnika, nego i pravednika. Zadrhtaće grešnici od očaja, od očekivanja muka koje ih čekaju, od onog neobičnog straha koji će u njima izazvati preokret koji će tada promeniti svet. Oni će povikati planinama i stenama: „Padnite na nas i sakrijte nas od lica Onoga Koji sedi na prestolu i od gneva Jagnjetovog; jer dođe veliki dan Njegovog gneva i ko može da se sakrije?“ (Otk. 6, 16, 17).

Tada nikome neće pomoći zemaljska zvanja i nagrade, srodničke veze i naučne titule. Tada će biti potrebno samo jedno znanje, znanje Hrista Koji kaže ovako: „Ja sam put, istina i život“ (Jn. 14, 6). A upravo ovo zvanje, zvanje Istine, neće se nalaziti kod onih koji su se poklonili laži.

„Nepoznat je dan i čas kada će Sin Božiji prekinuti život ovoga sveta Svojim dolaskom na Sud“, nastavlja sveti Ignjatije, „nepoznat je dan i čas kada će se, po zapovesti Sina Božijeg, prekinuti zemaljski život svakog od nas i kada ćemo biti pozvani na rastanak sa telom, na davanje odgovora u zemaljskom životu, na onaj privremeni sud pre opšteg suda koji čoveka očekuje posle smrti... Bićemo budni i pripremaćemo se za Strašni Sud koji nas očekuje na granici Večnosti radi nepovratnog rešenja naše sudbine zauvek.

„Neka nepravednici još čine nepravdu, nečisti neka se još prlja, a pravednik neka i dalje čini pravdu i sveti neka se još osvećuje. Evo, dolazim ubrzo, i osveta Moja sa Mnom, da svakome dam po delima njegovim... Da, dođi Gospode Isuse! (Otk. 22, 12–20)“.“(8,355)

Jedna od velikih laži našeg doba je i laž o tolikoj „vanrednosti“ virusa korona zbog koje, navodno, za Vaskrs, najveći hrišćanski praznik, treba zatvoriti hramove i oltare, i sprečiti pravoslavne narode, Novi Izrailj, istinski narod Božjeg Zaveta, da pristupe Hristu, Pobedniku nad smrću.

Laž je da se na bogosluženjima prenosi smrtonosna bolest.

Laž je da pričešće na službi Božjoj prenosi smrtonosnu bolest.

Laž je da će zabrana svenarodnog slavljenja Vaskrsa zaustaviti pandemiju, toliko „pandemičnu“ da je, po zvaničnim podacima, u Kini ubila 3300 ljudi na milijardu i četiristo miliona stanovnika.

A ŠTA AKO „POJEDEMO VIRUS“?

Evo jedne vesti koja pokazuje kakve su laži u pitanju: “Doktorka Darija Kisić Tepavčević dala je odgovor na pitanje šta će se desiti ako u prodavnici dodirnemo nešto što je zaraženo korona virusom. Samoizolacija, socijalna distanca i ostanak kod kuće su apsolutno neophodna sredstva u borbi protiv virusa korona.

Međutim, neophodno je i da bar jedan član porodice odlazi u nabavku, gde je neizbežan kontakt sa artiklima koje dodiruje više osoba.

Šta da radimo u slučaju da dodirnemo nešto zaraženo na rafu prodavnice? Odgovor na to pitanje dala je doktorka Darija Kisić Tepavčević.

- Čak i ako je virus na koži, to nije ulazno mesto. Ako operete ruke posle toga, to je preventivna odgovarajuća mera. Samo je bitno da sveže kontaminiranu ruku ne stavite na usta, nos, na respiratorni trakt - objasnila je ona.

Dr Darija Kisić Tepavčević objasnila je koje bi mere predostrožnosti trebalo preduzeti kada su u pitanju namirnice, ali i kese iz prodavnice.

- Ja se ponašam isto kao do sada. Kada se vratim iz nabavke, odložim kese, izvadim namirnice i potom operem ruke. Nećete se zaraziti ako kesu stavite u usta, a verujem da to ne radite. Jeste suština u higijenskim merama, ali se odnose na redovnu higijenu ruku. Čak i ako se prouzrokovač infekcije (virus) nađe na ruci, nećemo se razboleti ako ne diramo usta ili oči, odnosno ako ga ne unesemo respiratorno ili konjuktivno - rekla je ona.

A da li ć́emo se zaraziti ako pojedemo nešto što na sebi ima virus, odnosno ako pojedemo virus?

- Ne, nećemo se zaraziti, jer je utvrđeno da se na taj način ne uzrokuje bolest. Prvobitne hipoteze su bile da se ovaj virus preneo putem namirnica sa pijace u Vuhanu. Međutim, naknadna istraživanja su isključila tu mogućnost - dodala je ona.

Zamenica direktora Instituta za javno zdravlje "Batut" rekla je da je primetno veći broj ljudi počeo duže da pere ruke nego pre pojave epidemije.

- Većina ljudi sada češć́e pere ruke, duže pere ruke i nadam se da će to postati praksa i kada se ovo završi - dodala je ona.“(9)

Evo, to vam kaže „nauka“: nećete se zaraziti ako „pojedete“ virus. I, po čika Jovi Zmaju:“Pre i posle jela, treba ruke prati, nemoj da te na to opominje mati. Prljavim rukama zagadi se jelo, pa se posle tako unese u telo“.

Priča o tome kako je kineska pijaca u Vuhanu prenela korona virus čovečanstvu je, gle čuda, bila čista laž. Bolje reći, prljava laž. To jest, kako reče „Batut“, čak i ako „pojedete“ virus nećete se zaraziti, a kamoli ako se pričestite. Ali neke sile ( moćne, antihristovske, antivaskrsne, sile koje su na strani Vrhovnog Duhovnog Virusa, satane ) ne daju vam da odete u hram na Vaskrs i da se pričestite Hristom, Koji je Zdravlje i Spasenje.

Zašto takva naređenja slušaju naši duhovni pastiri i nude nam TV prenos Liturgije umesto Živoga Boga?

To, naravno, treba pitati njih.

I, naravno, ne treba verovati u priču za glupake da time što poštujemo antihristovska naređenja globalističke vrhuške, kojoj su naše „vlasti“ samo marionete u opštem lutkarskom pozorištu, ličimo na Svetu Mariju Egipatsku. Jer, to nije tačno – ona je otišla u pustinju vođena Duhom Svetim, a ne duhom kukavičke plašnje i nemoći, maskiranom u „pustinjačko - virusnu teologiju“.(10)

Zato se kajmo, i verujmo u Boga, a ne u svemoć virusa, ni u one koji služe Vrhovnom Duhovnom Virusu, i koji misle da su svemoćni. Jer, kao što reče Hristos Pilatu:“Ne bi imao nikakve vlasti nada Mnom da ti nije dato odozgo“( Jovan 19,11). Zločinci i ubice planete nisu svemoćni, samo su, zbog grehova naših, Bogom dopušteni.

Nikada ne smemo zaboraviti: “Demoni čak nemaju vlast ni da sami uđu u krdo svinja, već Gospod ne dopušta da oni iskušavaju čoveka više nego što on može da podnese. Ali u borbi daje hrišćaninu snage koje mu pružaju mogućnost da izađe kao pobednik.“(4)

Sve ovo, naravno, ne znači da epidemija korona virusa ne postoji, i da ne treba čuvati zdravlje – svoje i svoga bližnjeg. Ali znači da treba biti trezven i oprezan, da se ne bi izgubila duša u ime brige za telo.

Jer, duša čovekova je važnija od celog kosmosa.

dr Vladimir Dimitrijević