Latinica

Latinica

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 09 februar 2020; Pogodaka: 2134

Tekst

sv jovan zlatousti mozaik u aja sofiji

Danas Crkva Božja slavi prenos moštiju Svetog Jovana Zlatousta. On je živeo u 4. veku, a kao da opisuje naše doba. Evo odlomaka i njegovih beseda – opet da se utešimo

1. Po imenu smo braća a po delima smo neprijatelji; nazivamo se udovima istog tela a tuđi smo jedni drugima kao zveri.

2. Sveproždirući plamen zavisti obuhvata sveštenike. Kao što se tiranin boji svojih telohranitelja, tako se i sveštenik boji svojih bližnjih i saslužitelja više od svih zato što niko toliko ne čezne za vlašću i niko bolje od svih drugih ne zna njegova dela kao oni.

3. Gde je Markion, gde je Valent, gde Manes, gde Vasilid, gde Neron, gde Julijan, gde Arije? Gde su svi oni koji su se protivili istini, o kojima je Crkva uzvikivala: Opkoliše me psi mnogi (Ps. 21. 17)? Rasejani su zato što su se suočili s borcima u licu ondašnjih starešina Crkava: to su bili istinski pastiri! Ali ja vidim veliku razliku između ondašnjih pastira i savremenih. Oni su bili borci, a ovi su begunci. Oni su se usavršavali u knjigama i učenju, a ovi se usavršavaju u raskošnom odevanju i ukrasima. Ovi, kao najamnici, ostavljaju ovce i beže, a oni su dušu svoju polagali za ovce.

4. Uzimaju /za sveštenike/ ništavne ljude i postavljaju ih da upravljaju onim stvarima za koje se Jedinorodni Sin Božiji nije odrekao da ponizi slavu Svoju.eno većim bolestima i napastima negoli sve naše telo, da se ono lakše povređuje i sporije ozdravlja?

5. Zar ne znaš da je telo Crkve izlož i vidimo da je Bog jači od svih slabosti a koje su ljudi kadri: „Hrišćani uništavaju ono što pripada Hristu više od neprijatelja i protivnika."

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 05 februar 2020; Pogodaka: 2555

Bog da prosti dušu Momirovu, u kojoj je bilo mesta za svakog Srbina i svakog istinskog čoveka!

Umesto uvoda

Umro je pesnik i izdavač Momir Lazić, glavni i odgovorni urednik časopisa „Zbilja“. Ovaj vredni trudbenik na narodnoj njivi, kako se to nekad govorilo, borac za naše iskonske vrednosti, otišao je sa sveta od slabosti srca – „plemenito jedno tu prepuče srce“, rekao bi Hamletov Horacije. U znak sećanja, čitaocima „Stanja stvari“ nudim zapis o Momiru, nastao 2012. godine, a objavljen u knjizi „Srbovanje i srbofobija“. Bog da prosti dušu Momirovu, u kojoj je bilo mesta za svakog Srbina i svakog istinskog čoveka!

O MOMIRU LAZIĆU, NEUMORENOM I NEUMORNOM

Momir Lazić: Čovek iza imena (čovek ispred imena!)

Opširnije: Na vest o smrti – Momir Lazić (1947–2020)

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 30 januar 2020; Pogodaka: 2066

Tužba

Za sada, sve deluje korektno, onako kako se očekuje od suda jedne normalne države. Naravno, to je početak, rekao Vladimir Dimitrijević

Dana 22. januara, u sredu, u Višem sudu u Beogradu, preseljenom u Palatu pravde, održano je prvo ročište na osnovu tužbe za diskriminaciju koju je NVO „Da se zna“ pokrenula protiv Vladimira Dimitrijevića. Tužilačka i tužena strana izneli su dokaze koje smatraju validnim za dalji tok procesa, predložili svedoke, a bilo je reči i o potencijalnoj dužini procesa.

Sa tužilačke strane, bilo je nekoliko aktivista NVO „Da se zna“, dok su Vladimira Dimitrijevića svojim prisustvom podržali: sveštenik Jovan Plamenac, paroh iz Bara, profesor dr Ljiljana Čolić, profesor dr Milo Lompar, profesor dr Miloš Ković, profesor dr Dejan Mirović, dr Dragan Hamović, dr Biljana Đorović, dr Slobodan Janković, Branislav Matić, urednik časopisa „Evropa nacija“, književnik Momčilo Selić, preduzetnik Miloje Stevanović, sa, kako reče, svojim unukom Jankom, studentom, Branimir Nešić, direktor IK „Katena Mundi“, hadži Slobodan Stojičević, autor knjige o mrežnom ratu u Srbiji, itd. Svi oni su izrazili podršku – ne toliko Vladimiru Dimitrijeviću kao pojedincu, koliko pravu na slobodu mišljenja i izražavanja, koje je u ovom trenutku u Srbiji ugroženo.

Pitali smo gospodina Dimitrijevića kako izgleda početak procesa, na šta je on odgovorio:

Opširnije: Sa prvog ročišta u procesu NVO „Da se zna“ protiv Vladimira Dimitrijevića

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 23 januar 2020; Pogodaka: 2135

Tužba

Poštovani čitaoci, prenosimo tekst pisan za ruske čitaoce, za bratski sajt „Ruska Narodna Linija“ o sudskom procesu nad pravoslavnim publicistom Vladimirom Dimitrijevićem. Tekst na ruskom je objavljen pre nekoliko dana, na žalost zbog iznenadnog puta u Belorusiju i Rusiju, nisam stigao da tekst „posrbim“ ranije, pa se objavljuje upravo na dan suđenja Vladimiru Dimitrijeviću./.../

U Srbiji će 22. januara 2020. godine početi suđenje poznatom pravoslavnom publicisti Vladimiru Dimitrijeviću. Razlog – u svom tekstu V. Dimitrijević je navodno pisao diskriminatorski protiv LGBT populacije…

Radi se o klasičnom napadu na slobodu misli i izražavanja u državi Srbiji, na kraju druge decenije HHI veka. Koliko smo bili naivni misleći da su ta vremena daleko iza nas…

Opširnije: Progon pravoslavnih Srba

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 08 januar 2020; Pogodaka: 2117

Hoće li konačno pasti u ambis, zavisi od istorijske svesti savremenika. A nje nema bez svesti o zlu. O tome je i ovaj ogled

Umesto uvoda

Jednoga dana, Srbi (ako ih bude) čudom će se čuditi kako su se njihovi preci brukali u drugoj deceniji 21. veka kada su išli za utvarama, verujući u laži o „EU integracijama“, „Beogradu na vodi“, stranim investicijama, koje bi prozrelo i dete iz Andersenove bajke „Carevo novo odelo“. Ali, očevidnosti se često ne poimaju jer smo im preblizu. Zato je u smutnim vremenima potrebna distanca da bi se očito sagledalo, pri čemu tu distancu, zahvaljujući svojoj arhetipskoj dubini, često obezbeđuju značajna dela nacionalne književnosti. Zato podsećamo na lektiru neophodnu za razumevanje epohe u kojoj smo se obreli.

O Šćepanu Malom

Opširnije: Ka dubinskom čitanju sadašnice – Šćepan Mali i Rako Kozarevac

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 19 decembar 2019; Pogodaka: 2489

Tekst

turski danak u krvi janicari

Nedavno sam od brata Hadži Dragana Pešića iz Ivanjice dobio zapis jednog narodnog predanja iz njegovog kraja. On piše: “Na jednoj kosi, na brdu između sela Luka i Osonice, na desetom kilometru od Ivanjice, nalazi se mesto zvano Vladikin grob. Ovo su kazivanja Mladomira Ocokoljića, bogomoljca iz sela Lise, i arhimandrita Makarija Milenkovića, o stradanju grčkog vladike fanariota, koja su oni čuli od starih pobožnih ljudi koji odavno već nisu u životu:

„Za vreme vladavine Turaka ovim prostorom, u selo Luke kod Ivanjice upadaju turske kadije i sa sobom dovode vladiku Nikanora, Grka fanariota, u zaseok Benovići. U to vreme u porobljenoj Srbiji bilo je 6 do 7 vladika, Grka koji su radili za Turke. Namera im je bila da tu i konače u jednoj kući. Pošto je među njima paša imao najviše zvanje to mu je bilo potrebno ukazati posebnu čast. Međutim, zli paša je želeo da tu noć spava sa devojkom iz porodice Benović, u kojoj je bilo sedam brata. Toj njihovoj sestri je bilo naređeno da tu noć spava sa pašom. Braća se sa tim nisu složila, nisu hteli svoj obraz i čast porodice da izgube. Dogovore se da najmlađeg brata preobuku u žensko odelo i da čekaju pogodan momenat kada paša bude u sobi sa najmlađim bratom. Čekali su trenutak kada paša primeti da je sa njim u postelji najmlađi brat umesto sestre. Nastala je borba između njih. Po završetku borbe u kući i ubistva paše, koji je pogubljen pod šatorom zajedno sa ostalim Turcima, napolju zatiču i vladiku.

Opširnije: Priča o vladikinom grobu – nama na pouku

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 17 decembar 2019; Pogodaka: 2031

Tužba

(koje će biti održano januara 2020. godine u Beogradu, uoči Savindana, po tužbi nevladine organizacije "Da se zna" zbog navodne diskriminacije)

Brak između muškarca i žene je jedini prirodan. Da je apostol Pavle ovu misao izrekao pred današnjim Srbima, umesto pred starim Rimljanima i Korinćanima, bio bi mesecima mrcvaren, ucenjivan i ponižavan, konačno izveden i na sud zato što se usudio da javno ugrožava „rodnu ravnopravnost, da marginalizuje transrodne osobe, i propagira porodicu kao jedinu vrednost“, kako već stoji u tužbi koja je podneta protiv dr Vladimir Dimitrijevića srpskom pravosuđu.

Opširnije: Reč uoči suđenja dr Vladimiru Dimitrijeviću (Željko Perović)

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 06 decembar 2019; Pogodaka: 2444

Tekst

Da su nam dozvolili. Da smo imali mudrosti. Da nismo, kako reče Vladika Nikolaj, narod mnogih početaka. I Andrićgrad je svojevrsni početak

Andrićgrad ne sme da laže. On postoji kao svedočanstvo na granici svetova da je moguće, makar uz napor i trud, ići putem Istine

Sa verom u umetnost

Pre Andrićgrada, bio je Drvengrad.

„Drvene kuće koje su uhvaćene u trenutku raspadanja, demontirane su i odnesene, dobile su u Drvengradu još jedan život“.[1]

Emir Kusturica je pregao da sagradi mesto predaha u apokaliptičnim ritmovima sadašnjice. Kada se, na Mećavniku, pojavio Drvengrad, izgledalo je da smo dobili kvintesenciju naših starih dobrih varoši, čije su razmere bile, vo vremja ono, neporecivo ljudske. (Kao kod Platona – polis ne treba da ima više od pet hiljada stanovnika. Jer moral je moguć samo kao, po Žarku Vidoviću, zavičajna običajnost; a još u 19. veku Bodler je uočio da mesec dana možeš da lutaš Parizom, i da ne sretneš poznato lice – tu moral više ne stanuje).

Opširnije: Pokušaj pentaptiha - Na kapijama Andrićgrada

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 28 novembar 2019; Pogodaka: 2574

Tekst

bosko srpska desnica diplomski Vrhovni Klovn je, u pokušaju odbrane Siniše Malog, narodski govoreći – „zaklapus`o“

Godine 2002, na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, student Boško Obradović je diplomirao sa temom o poziciji srpske književne desnice tridesetih godina dvadesetog veka. Mentor mu je bio jedan od najuglednijih stručnjaka naše nauke o književnosti druge polovine prošlog veka, profesor dr Novica Petković, koji je, prilikom odbrane Obradovićevog rada, istakao da bi isti mogao biti osnova za magistraturu, jer je napisan posle višemesečnog skrupuloznog istraživanja, sa nizom ozbiljnih zaključaka o, do tada nedovoljno izučavanom, fenomenu ideološki ostrakizovane književnosti.

Opširnije: Kako je diplomirao Boško Obradović (svedočenje očevica)

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 21 novembar 2019; Pogodaka: 2940

Tekst

grcka nato crkva fanar ksenofont i pantokrator sluzba rimska

Sputnjik Srbija:

Uprkos značajnom broju grčkih episkopa koji se protive priznanju lažne ukrajinske pravoslavne crkve od Carigradske patrijaršije, pritisak Carigrada, u kombinaciji sa pritiskom Amerike, doveo je do toga da se rukovodstvo grčke crkve opredeli da krene jednim nekanonskim putem, kaže za Sputnjik pravoslavni publicista Vladimir Dimitrijević.

On podseća da je još 1821. godine, kada je dignut ustanak protiv Otomanske imperije, Carigradska patrijaršija, koja se još uvek nalazila u „snažnom stisku sultana“, bila primorana da anatemiše grčke ustanike, zato što se ne pokoravaju „legalnoj vlasti“.

Sagovornik Sputnjika dodaje da je posle toga zavladao jedan period u kome je Grcima nametnuta strana, germanska dinastija i onda je stvorena autokefalija Grčke pravoslavne crkve, nasuprot Carigradu, upravo zato što Carigrad nije mogao da se oslobodi sultanove vlasti, a Grci su hteli da, pored nezavisne države, imaju i nezavisnu crkvu.

Opširnije: I Grčka Crkva pala na kolena pred NATO i Amerikom