Nedavno sam od brata Hadži Dragana Pešića iz Ivanjice dobio zapis jednog narodnog predanja iz njegovog kraja. On piše: “Na jednoj kosi, na brdu između sela Luka i Osonice, na desetom kilometru od Ivanjice, nalazi se mesto zvano Vladikin grob. Ovo su kazivanja Mladomira Ocokoljića, bogomoljca iz sela Lise, i arhimandrita Makarija Milenkovića, o stradanju grčkog vladike fanariota, koja su oni čuli od starih pobožnih ljudi koji odavno već nisu u životu:
„Za vreme vladavine Turaka ovim prostorom, u selo Luke kod Ivanjice upadaju turske kadije i sa sobom dovode vladiku Nikanora, Grka fanariota, u zaseok Benovići. U to vreme u porobljenoj Srbiji bilo je 6 do 7 vladika, Grka koji su radili za Turke. Namera im je bila da tu i konače u jednoj kući. Pošto je među njima paša imao najviše zvanje to mu je bilo potrebno ukazati posebnu čast. Međutim, zli paša je želeo da tu noć spava sa devojkom iz porodice Benović, u kojoj je bilo sedam brata. Toj njihovoj sestri je bilo naređeno da tu noć spava sa pašom. Braća se sa tim nisu složila, nisu hteli svoj obraz i čast porodice da izgube. Dogovore se da najmlađeg brata preobuku u žensko odelo i da čekaju pogodan momenat kada paša bude u sobi sa najmlađim bratom. Čekali su trenutak kada paša primeti da je sa njim u postelji najmlađi brat umesto sestre. Nastala je borba između njih. Po završetku borbe u kući i ubistva paše, koji je pogubljen pod šatorom zajedno sa ostalim Turcima, napolju zatiču i vladiku.
Većina Turaka se razbežala prema planini Čemerno. Vladiku Nikanora hvataju i odvode na na jedno brdo, udaljeno od Benovića otprilike dva kilometra, tu kopaju rupu, u rupu ubacuju kacu i u kacu vezanog episkopa. Odozgo stavljaju veliku kamenu ploču. Do sedam dana čobani su čuli da je živ i da je kleo narod Luka rečima:“E, Luke, svake vas nalazile muke“. Priča se da su se pre toga Luke nazivale Mali Misir, jer je, po predanju, Sveti Sava prolazio tim selom i kada je video kako je lepo i ima puno voća i pšenice i pet crkava, uzviknuo je i rekao: “Kako je ovde lepo, k`o u Misiru“ Jedan od braće Benovića stigne odbeglog turskog kadiju na vrh planine Čemerno i tu ga ubije. Odseče mu glavu. Tu i dan danas ima jedan izvor koji izvire na vrh brda i zove se Kadijina voda. Malo ispod Vladikinog groba ima mesto koje zovu Kadijina glavica - verovatno stoga, pošto mu je glava odsečena na Čemernu, doneta je u Luke i tu u livadi, ispod Vladikinog groba, zakopana.
Posle tog događaja i vladikine smrti u Lukama se sve naopako okrenulo: deca su se rađala, i na neki način nestajala, kao mala vrlo rano umirala ili ginula. Žene nisu mogle u šporetu ni hleb da ispeku, a i testo nije moglo nadoći.
Pobožni ljudi od kojih je najaktivniji bio Ranko Milenković, predak arimandrita Makarija ( kome je Vladika Nikolaj posvetio pesmu objavljenoj u bogomolničkoj pesmarici, pod nazivom:“Pesma o Ranku Bogomoljcu“, poštujući njegov podvig, jer je peške od Luka do Ohrida otišao da vidi svog duhovnog oca, Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog - inače je bio učesnik i inicijator gradnje crkve u Lukama, započete 1906. godine ), tražili su najpre od vladike žičkog Jefrema Bojovića, potom i od Vladike Nikolaja da im dozvole da se posmrtni ostaci vladike Nikanora fanariota iskopaju i prenesu u crkvu u Lukama. Vladika Jefrem, kao i Vladika Nikolaj, to nisu dozvoljavali; pritom je Vladika Nikolaj rekao:“Neka Ga neka, tu mu je mesto“.
Meštani i pobožni ljudi iz Luka dovodili su monaštvo iz Svete Gore, da se mole i kade kako bi krenuo napredak i boljitak u tom selu. Danas ljudi odlaze na Nikanorov grob i tu pale sveće. Od kako to rade grad više ne bije Luke i okolinu.“
Kakva je pouka ove legende?
Pre svega, saznajemo da je tursko ropstvo bilo teško, kako zbog Turaka, tako i zbog onih koji su im služili, među kojima su bile i grčke vladike, tzv. fanarioti, koji su vlast nad Srbima preuzeli posle ukidanja Pećke patrijaršije u 18. veku. Kada su braća Benovići ustali da brane čast svoje sestre, kaže predanje, oni su surovo kaznili i grčkog vladiku koji je bio u turskoj pratnji. Pa ipak, s obzirom da je čin arhijereja uzvišen i svešten, a da su Benovići u gnevu nečovečno postupili s njim, i da je vladika prokleo selo Luke, sve je to imalo posledice po njegovo stanovništvo, zalečene tek kad je počela molitva na Nikanorovom grobu. Inače, selo Luke je za vreme Vladike Nikolaja bilo bogomoljačko središte i dalo je niz monaških i svešteničkih služitelja Bogu i rodu. Čitajući ovu priču, ostaje nam da razmišljamo: i o teškim vremenima koja je naš narod prošao, i o borbi za slobodu, i o dobu kad smo bili bez svoje Crkve, ali i o neophodnosti da pazimo šta radimo – da ne bismo, zbog svog gneva i gorčine, udarili na ono na šta se udariti ne sme.
Neka nam u svakoj situaciji Bog pomogne da vidimo i razumemo ono što treba videti i razumeti.
Po zapisu Hadži Dragana Pešića
pribeležio Vladimir Dimitrijević
