Latinica

Kategorija

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 15 mart 2016; Pogodaka: 13475

Tekst

Присилно вакцинисање SVINJE, DECA I EU

U Srbiji će svinje uskoro imati veća „ljudska prava“ nego Srbi i njihova deca. Bar kad je vakcinisanje u pitanju. Naime, svinje iz Srbije ne mogu da se izvoze u EU zato što je kod nas obavezna vakcinacija ovih domaćih životinja radi zaštite od svinjske kuge, pa je rečeno da će ovo biti ukinuto, zarad EU izvoza.(1) Ali, zato je nedavno pooštren zakon o obaveznoj vakcinaciji dece, pa je uvedena kazna od 150 hiljada dinara za one koji odbijaju da decu vakcinišu, plus zabrana upisivanja nevakcinisane dece u škole i vrtiće. Roditeljima se može skinuti novac sa računa, zapleniti imovina, ili se mogu poslati na prinudni rad. Inspekcija zove Centar za socijalni rad, koji neposlušnom Srbinu može da oduzme dete.(2)

USKORO U SRBIJI PRESTAJE VAKCINACIJA SVINJA, ALI VAKCINACIJA DECE POSTAJE OBAVEZNA, SA KONCLOGORSKIM MERAMA ZA ONE KOJI SE PROTIVE.
O „BEZOPASNIM“ VAKCINAMA

Krajem 2015. godine roditelji Draška Babića, dvadesetosmogodišnjaka iz Mladenovca, preko suda su dobili odštetu u vrednosti od 30 miliona dinara zato što je njihov sin dobio paralizu posle vakcinisanja krajem osamdesetih godina 20. veka, i zbog koje je sad u invalidskim kolicima.

Opširnije: Srbi, svinje i vakcinisanje ili Vučićeva konclogorska Srbija

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 16 februar 2016; Pogodaka: 11959

Tekst

VRATITI TVORCU KARTU?

Ako hoćemo iskreno, živimo u čudovišnom svetu.

Marina Cvetajeva, koja je toliko volela Nemačku i njenog Rilkea, kada je videla kuda se zaputila Nemačka pod Hitlerom, vrisnula je, u jednoj pesmi, „Germanijo, bezumlje, bezumlje činiš“…Skrhana prizorima klanice koja tek što je počinjala, napisala je strašni stih: “Vreme je, vreme, vreme vratiti Tvorcu kartu“…I 1941, u Jelabugi, kad joj je sin Mur odveden na front (a kći već u logoru), digla je ruku na sebe.

U južnoameričkom izgnanstvu, ubio se poznati biograf, pripovedač i humanista, Štefan Cvajg; u knjizi „Jučerašnji svet“ opisao je sav slom ideala Evrope koju je gradio, i koja je nestala od Prvog do Drugog svetskog rata; završio knjigu i poleteo u smrt. Ko zna koliko još ljudi u ovom času prolazi kroz sličnu krizu smisla? I završavaju tako što dižu ruku na sebe; kao Ivan Karamazov „vraćaju Tvorcu kartu.“

Znamo da je svetski rat u toku, sa ljudima koji ginu, kojima seku glave, sa ženama i decom koja vrište, sa bolom koji se do neba diže, koji opaljuje nebesa plamenom vapaja… Pa zašto Bog ne spreči rat?

Opširnije: Zašto Bog ne spreči rat

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 13 januar 2016; Pogodaka: 7669

Tekst

Dedamraz

„Bezbožna petoljetka“, proglašena 1937, imala je za cilj zaboravljanje imena Božjeg u SSSR-u do 1942; ali, izbio je Drugi svetski rat, i politika države prema Crkvi znatno se izmenila, a ime Božje pominjalo se više no ikad posle 1917. I Hruščov je obećavao da će za kratko vreme na televiziji pokazati sovjetskim građanima „poslednjeg popa“ u zemlji koja se spremala da skoči „iz carstva nužnosti u carstvo slobode“ (Engels). Potpisnik ovih redova je, na skupu u Atini 1996, sreo mlade iz Albanije, koji su mu pričali kako je, u vreme Envera Hodže, koji je ovu zemlju proglasio prvom ateističkom državom na svetu, čovek dobio preko dvadeset godina robije zato što su mu u dvorištu našli ljuske od obojenog vaskršnjeg jajeta.

Sve je to bilo. Ali, i prošlo.

Komunizam je nestao, a Crkva Božja je ostala.

ISKUŠENJA NA ZAPADU

Opširnije: Pravoslavlje i Rusija danas: izazovi i odgovori

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 27 decembar 2015; Pogodaka: 13070

Tekst

70 godina pobede nad fašizmom izložba čačak

Peti je novembar 2015. Povodom sedamdesetogodišnjice pobede nad fašizmom, otvaram izložbu u Narodnom muzeju u Čačku, koju je priredio ugledni srbski istoričar srednje generacije, dr Miloš Timotijević. A o čemu da govorim?

Da ponavljam kako su nacizam i fašizam bili užasno zlo? Naravno, bili su. Miloš Timotijević nas, u katalogu izložbe, opominje:“Rezultati takve politike bili su strašni. Poljska je imala šest miliona, a Sovjetski Savez čak 27 miliona žrtava u Drugom svetskom ratu (66% od svih ubijenih u Evropi, odnosno 45% ukupno stradalih ljudi u svetu). Nacisti su na okupiranim sovjetskim teritorijama direktno ubili 7,4 miliona običnih mirnih građana. Na rad u Nemačku nasilno su kao robove odveli 5,3 miliona ljudi od kojih je 2,2 miliona umrlo. Na prostoru SSSR-a koji su nacisti okupirali sprovođeno je prisilno teranje domaćeg stanovništva na rad. Procenjuje se da je 13,7 miliona ljudi umrlo zbog iscrpljujućeg rada, slabe ishrane i nečovečnog postupanja nacista. Politika istrebljenja sprovodila se i kroz ubijanje, zlostavljanje, nemilosrdno postupanje prema sovjetskim ratnim zarobljenicima. Od 5,7 miliona zarobljenika njih 3,2 je umrlo“(1,25).

Da kažem koliko su nacisti i fašisti zla naneli, i koliko bi ga još naneli da ih Rusija nije savladala, spasavajući time i demokratski Zapad? Opet Timotijević:“Zapravo samo je privremeni i samoodbrambeni savez liberalnog kapitalizma i komunizma tokom Drugog svetskog rata spasao demokratiju, uz neospornu činjenicu da je vojna pobeda u suštini dobijena zaslugom Crvene armije. Bez sovjetske pobede zapadni svet bi najverovatnije izgledao kao skup različitih varijacija na fašističke i autoritativne motive, nikako na liberalno-parlamentarne. Doprinos Sovjetskog Saveza pobedi nad fašizmom bio je odlučujući, jer je od ukupno 13,6 miliona ubijenih i zarobljenih nemačkih vojnika u Drugom svetskom ratu čak 10 miliona izgubljeno na Istočnom frontu“ (isto,31).

Opširnije: Na otvaranju jedne izložbe ili šta je bilo, šta nas čeka?

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 27 decembar 2015; Pogodaka: 8399

Tekst

Intervju sa Vladimirom Dimitrijevićem (Borba za veru)

Danas Crkva Božja slavi jednog od svojih najvećih svetaca, Svetog Jovana Zlatousta. On je bio sve što jedan episkop može biti – od propovednika, preko čudotvorca, do ispovednika i mučenika. Međutim, naročito nam je dragocen kao autor Svete Liturgije koja se u Pravoslavnoj Crkvi najčešće služi. Zato smo rešili da napravimo razgovor o tome sa našim saradnikom Vladimirom Dimitrijevićem, koji se u nizu svojih knjiga i zbornika bavio liturgijskim pitanjima.

DA LI JE LITURGIJA ISTA KAO NEKAD?

PITANJE: Gospodine Dimitrijeviću, u doba sveopšte novotarske huke i buke često se, upravo među njihovim glasnogovornicima, ističe da Liturgija Svetog Zlatousta – nije njegova Liturgija, nego je plod kasnijih epoha. Da li je to tako?

ODGOVOR: U svom delu „O Crkvi i Liturgiji” Sv. Simeon Solunski veli: „Jer ništa ne dodajemo onome što su nam predali, niti smo izmenili šta od onoga što nam preneše. Sve smo sačuvali onako kako smo sačuvali i „Simvol vere”. Služimo Liturgiju onako kako su nam je predali sam Spasitelj, apostoli i Sveti Oci. Kako ju je Gospod savršio sa Svojim učenicima, prelomivši hleb i razdavši im ga, kao i Čašu, tako postupa i Crkva – episkop služi sa sveštenicima ili sveštenik sa drugim sveštenicima. O tome svedoči prejemnik apostola, Sveti Dionisije, učeći nas kako da služimo, što mi i činimo. Vasilije sa Zlatoustom, koji nam predadoše stvari božanstvene, tumačeći sve više o velikim Tajnama, zaveštaše nam da je savršavamo tako kako ih savršava naša Crkva, i njihove molitve u Liturgiji svedoče o njihovom učenju koje se tiče prvog i drugog Vhoda i celokupnog ostatka obreda”.Kakvu nam je Svetu Liturgiju ostavio Sveti Zlatoust ?

Opširnije: Kakvu nam je Svetu Liturgiju ostavio Sveti Zlatoust ?

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijević; Kategorija: Tekst; Objavljeno 19 novembar 2015; Pogodaka: 6203

Tekst

Nedavno sam od jednog čoveka na svoj mejl na sajtu vladimirdimitrijevic. com primio elektronsku poštu. Čovek kaže da godinama čita moje tekstove, i da se, umnogome, sa njima slaže, pa je rešio da svoja razmišljanja podeli sa mnom, smatrajući da ću imati razumevanja za njih.

Pismo mi se odmah učinilo važnim i napisanim iz dubine bića. Shvatio sam da prevaziliazi okvire lične neobaveznosti, i da postavlja opšta, nasušna pitanja. Rešio sam da na njega reagujem – ali ne svojom pukošću, nego tekstovima umnijih i uglednijih. Jer, pitanje bogoslužbenog jezika i mene, već godinama, privlači i muči. Međutim, pošto je stvar opšta, i pošto traži saborna razmišljanja i rešenja, palo mi je na pamet da pismo ovog čoveka (koji, uzgred budi rečeno živi u našoj dijaspori) objavim, da bi čitaoci mogli da znaju na šta reagujem tekstovima koji će uslediti. OVO JE NJEGOV STAV, NARAVNO; ALI, PONAVLJAM – PO DUBINI I OZBILJNOSTI U NJEMU IMA NEČEG OPŠTEG, NEČEG VAPAJNO NAŠEG. Čak i ako se čovek ne slaže sa svime, istintost postavljenog pitanja, NJEGOV TON, ne dolaze u pitanje. Evo, dakle, tog pisma:

PISMO ČITAOCA
„Nešto sam razmišljao o sveukupnoj srpskoj propasti poslednjih četvrt veka, i zapanjila me je gotovo potpuna podudarnost ove neprestajuće katastrofe sa napuštanjem crkvenoslovenskog jezika u bogosluženju. Poznata ti je latinska izreka ceteris paribus, iliti „all other things being equal“, a upravo to me je najviše i zapanjilo.

Opširnije: U odbranu crkvenoslovenskog jezika

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Latinica; Objavljeno 12 novembar 2015; Pogodaka: 16608

Biografija

др Владимир Димитријевић - слика са докторирања на Филолошком факултету 2016. у Београду

POTPISNIK OVIH REDOVA / AUTOBIOBIBLIOGRAFSKA BELEŠKA

UMESTO UVODA

Posle više od četvrt veka boravka u Crkvi i rada na njivi Božjoj čoveku dođe da pošeta unazad da bi se podsetio šta je radio i za koga se trudio; ali, i da se uputi iskrena zahvalnost svima koji su autoru pomagali na njegovom životnom i književnom putu. Mnogi i premnogi utkali su bar delić svog bića u njega, dokazujući, po ko zna koji put, da je svako od nas saborna ličnost, koje ne bi bilo bez drugih. Voleti bližnjeg kao samog sebe ne znači voleti ga kao što voliš sebe, nego voleti ga jer je bližnji tvoje istinsko ja, govorio je otac Georgije Florovski. Zato je ovo pisanje oduživanje jednog duga - radosnog, ali i nelakog za nošenje: duga prema prijateljima i saborcima, bez kojih nikakav rad ni stvaralaštvo ne bi bili mogući. Kažem: sve ovo ne i bilo moguće bez bližnjih, i svako ovo delo je zajedničko. Ipak, postoji jedna prazahvalnost, od koje sve počinje. Pesnik Osip Mandeljštam je pitanje o toj zahvalnosti postavio ovako:

„Za radost što živeti, disati znam,Zahvalnost, recite, kome da dam?”

Prva i osnovna blagodarnost potpisnika ovog teksta upućena je, stoga, Onome Koji ne samo da mu je dao disanje i život, nego Ga je i uputio na Sebe kao Svebiće Kome smo dužni da blagodarimo, u čemu je sva radost našeg postojanja.
Još nešto: spisak onih kojima dotični blagodari, živih i pokojnih, je veoma dug; istovremeno, kao i svako delo ljudskog pamćenja, podložan iskušenjima zaboravnosti, pa se potpisnik ovih redova ne usuđuje na poimenično iskazivanje svoje zahvalnosti. Gospod, Koji nikog ne zaboravlja, nagradiće i blagosloviće i žive i pokojne dobrotvore, po Svojoj neizmernoj milosti. A sad nekoliko reči o „crtama života”. Onako, „bezlično”, u trećem licu, zarad navodne „objektivnosti” (Mada je, suštinski, „objektivan” samo leš, telo koje je postalo objekat bez duše).

BIOGRAFSKA BELEŠKA

Vladimir Dimitrijević rođen je 1969. godine u Čačku, gde je završio osnovnu školu i gimnaziju. Diplomirao je, sa prosekom 9,37 na grupi za Srpski jezik i književnost sa opštom književnošću Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu 1994. godine (kod mentora profesora dr Novice Petkovića, sa temom o esejistici Momčila Nastasijevića), a magistrirao na Katedri za srpsku književnost 20. veka 2010. godine (kod mentora profesora dr Jovana Delića, sa temom o prvom izdanju sabranih dela Momčila Nastasijevića, njihovoj ranoj recepciji i ulozi Stanislava Vinavera i Milutina Devrnje u objavljivanju tzv. „izdanja prijatelja”: „Svetac srpskog jezika i njegovi hagiografi / Stanislav Vinaver i Milutin Devrnja kao izdavači i tumači Momčila Nastasijevića”; članovi komisije su bili prof. Dr Aleksandar Jerkov i dr Bojan Jović).

Doktorirao je 2016. godine, ca radom pod naslovom „Vladimir Vujić kao književnik, kritičar i polemičar u kontekstu književnih procesa između dva svetska rata”, pred komisijom u sastavu: prof. dr Jovan Delić (mentor), prof. dr Milan Radulović, dr Dragan Hamović.Kao student, dobio je nagradu „Vladan Nedić”, za seminarski rad iz narodne književnosti (o hrišćanskim elementima u Kosovskom ciklusu naše epike) i drugu „Brankovu nagradu” za seminarski rad iz srpske književnosti 20. veka (o ranom stvaralaštvu Svetislava Basare).Stalni je saradnik sedmičnika „Pečat”, u kome objavljuje, između ostalog, i književnu kritiku, kao i mesečnika „Geopolitika”, a izvesno vreme je, u toku 2011, po pozivu bio kolumnista rubrike „Levo-desno” u NIN-u. Godine 2011. bio je član žirija za nagradu „Pečat vremena” u oblasti društvenih nauka, a od 2012. godine član je žirija ove nagrade, koju dodeljuje nedeljnik „Pečat”, za književnost. Te iste godine bio je član žirija za dodelu nagrade „Nebojša M. Krstić” koju za nacionalnu publicistiku uručuje časopis „Zbilja”.

Redovan je učesnik naučnih skupova o našim pesnicima koje organizuje, povodom nagrade „Žička hrisovulja”, Narodna biblioteka u Kraljevu, pa je svoje priloge objavljivao u zbornicima o Milovanu Danojliću, Petru Pajiću, Ivanu Negrišorcu, Gojku Đogu i Ranku Jovoviću. Veliki broj ogleda objavio je u književnoj periodici i na internetu, a ogled o kritici evropocentrizma na srpskoj „književnoj desnici” izašao mu je u zborniku „Srpski kulturni obrazac u svetlu književne srpske književne kritike” koji je priredio dr Milan Radulović (Institut za književnost i umetnost, Beograd, 2015).
Pri Zadužbini manastira Hilandara u Beogradu pokrenuo je i uređivao biblioteku „Srpska misao”, u kojoj su izašli sledeći naslovi: Vladimir Vujić, Sputana i oslobođena misao; Vladimir Velmar Janković, Ogledi o književnosti i nacionalnom duhu / Igrači na žici; Tadija Kostić, Na tuđem poslu; Milutin Devrnja: Zemlja prevarena (knjigu priredio sa Željkom 3. Jelićem). Naročit doprinos dao je biblioteci „Obraz svetački” pri Pravoslavnoj misionarskoj školi hrama Svetog Aleksandra Nevskog u Beogradu. Jedan je od članova redakcije izdavačke kuće „Catena mundi” iz Beograda.
Knjige je objavljivao u izdavačkim kućama: „Svetigora”, Pravoslavna misionarska škola pri hramu Svetog Aleksandra Nevskog u Beogradu, Zadužbina manastira Hilandara i drugim, kao i u izdavačkim kućama „Lio” (Gornji Milanovac), „Legenda” (Čačak), „Romanov” (Banjaluka), „Beli anđeo” (Šabac), „Očev dom” (Beograd), „Pravoslavni put” (Arilje), „Catena mundi” (Beograd), „Žagor” (Beograd), „Rivel Ko” (Beograd), itd.
Član je kolektiva autora koji je pisao knjigu Prelistavajući stranice srpske istorije, objavljene u izdanju Instituta za slavistiku Ruske akademija nauke i izdavačke kuće Indrik u Moskvi 2014, pod uredništvom dr Jelene Guskove.Pisao je, sa dr Zoranom Čvorovićem, i za zbornik Instituta za slavistiku RAN o odnosima države i Crkve u Istočnoj Evropi u drugoj polovini 20. veka.

Od 1991. aktivno je uključen u rad Pravoslavne misionarske škole pri hramu Svetog Aleksandra Nevskog u Beogradu i Verskog dobrotvornog starateljstva Arhiepiskopije beogradsko - karlovačke, kao organizator predavanja i drugih vidova hrišćansko - prosvetne delatnosti. Sa ekipom pravoslavnih misionara, predvođenih protojerejem-stavroforom Hadži Ljubodragom Petrovićem, obišao je preko pedeset gradova u raznim srbskim zemljama: od Apatina do Prištine i od Bora do Trebinja, govoreći o opasnosti od totalitarnih i destruktivnih verskih sekti. Kasnije je, samostalno, održao preko dvesta predavanja u raznim mestima i raznim povodima.

Po povratku u Čačak, zapošljava se kao profesor srpskog jezika i književnosti u Gimnaziji u Čačku. Odlukom episkopa žičkog g. Stefana e. br. 1301 od 12. novembra 1994. godine postavljen je za katihetu verske nastave pri Crkvenoj opštini u Čačku, uz obrazloženje da je do tada bio član Misionarske škole u Beogradu, ali i postigao značajan uspeh u veroučiteljskoj službi u gradu Čačku; i pokazao poseban uspeh u održavanju predavanja iz oblasti pravoslavne veronauke i izdavačke delatnosti nekoliko vrsnih rasprava iz ove oblasti. Godine 1996, odlukom Eparhijskog upravnog odbora br. 89 od 27. XI 1996. godine, nagrađen je mesečnim primanjima od EUO za svoj trud i sve što čini za Eparhiju žičku. Izvesno vreme u periodu 2003, po blagoslovu vladike Hrizostoma, bio je inspektor za versku nastavu u Dragačevu. Dok je episkop žički gospodin Stefan bio na čelu Odbora za prosvetu Srbske Pravoslavne Crkve (početkom devedesetih godina XX veka), Vladimir Dimitrijević bio je jedan od članova istog, U Eparhiji žičkoj, za vreme vladike Stefana, postojala je organizovana verska nastava pri hramovima u gradovima i selima, tako da je Dimitrijević sarađivao i sa ostalim veroučiteljima, sveštenicima i mirjanima. Od pokretanja nove serije časopisa „Žički blagovesnik”, Vladimir Dimitrijević je bio član redakcije (sve do 2008. godine, kada je, bez obrazloženja, uklonjen).

Pri hramu Svetog Vaznesenja Gospodnjeg osnovao je, po ugledu na svetojustinovsku biblioteku manastira Đelije u Valjevu, 1994. godine, pozajmnu biblioteku Sveti Pajsije i Avakum, koja je 2008. brojala oko 2000 članova. Radio je i u medijima: na Radio Čačku, Top radiju i Radiju Duga, pa je, sredinom devedesetih godina XX veka snimao emisije za TV Spektrum u Čačku, a Video-veronauku i dijaloški serijal Reč na reč za TV Čačak. Sarađivao je i sa TV Galaksijom, a bio je saradnik Televizije Logoc Eparhije žičke od njenog osnivanja; na ovoj televiziji, vodio je razgovorne emisije ciklusa Reč je reč i Na drugi način (o sektama, dečjoj kulturi i rok muzici). Uređivao je ciklus ruskih filmova „Filmom ka Istoku” na Televiziji Kraljevo. Često je gostovao i u autorskim emisijama „Pitanja i odgovori” Olivere Miletović i „Za šankom” Milorada Crnjanina, kao i u emisiji „Silen” na Drugom programu Radio Beograda kod mr Biljane Đorović i na Internet radiju „Snaga naroda”, u emisiji „Okupaciona hronika”, kod Diane Milošević.
Dao je svoj doprinos i razvoju crkveno- misionarske štampe u nas. Pored saradnje u skoro svim pravoslavnim listovima i časopisima, bio je član redakcije Svetigore, glasila Mitropolije crnogorsko-primorske, već pomenutog Žičkog blagovesnika, kao i kragujevačkih Pogleda i časopisa Obraz koji je izlazio pri hramu Sv. Aleksandra Nevskog u Beogradu. Bio je jedan od pokretača i zamenik glavnog i odgovornog urednika časopisa Beogradski dijalog, namenjenog zaštiti od delovanja totalitarnih i destruktivnih verskih sekti, koji je takođe izlazio pri hramu Sv. Aleksandra Nevskog u Beogradu, kao i član redakcije časopisa Crkveni život i Pravoslavno delo. Za svoj rad u oblasti crkvene štampe, naročito pri Verskom dobrotvornom starateljstvu Mitropolije beogradsko-karlovačke, odlikovan je Gramatom Patrijarha srbskog Pavla 20. maja 2007. godine (AEM br. 585/2007.) Kao predstavnik Svetosavske omladinske zajednice Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke učestvovao na skupovima Saveza pravoslavne omladine Balkana u Rumuniji 1994. i Grčkoj 1996. godine.

Na poziv najuglednijeg ruskog sektologa, dr Aleksandra Dvorkina, učestvovao je u radu Božićnih obrazovnih predavanja Ruske Pravoslavne Crkve u Moskvi 2006. godine. Učestvovao je, početkom 21. veka, u kampanji za povratak veronauke u školski sistem Srbije, u borbi za očuvanje srbskog školstva od nakaznih reformi stranih i domaćih sorošoida, kao i u kampanji za zaštitu privatnosti od stvaranja elektronskog konclogora u našoj zemlji. Borio se i bori za porodične vrednosti, protiv nametanja ideologije „gej paradiranja” i propagande homoseksualizma maloletnicima. Uključio se, od samih početaka svog živoga u Crkvi, u borbu protiv ekumenizma kao kvazireligioznog globalizma, koji nema nikakve veze sa verskom trpeljivošću svojstvenom Srbima, nego je priprema puta za stvaranje jedinstvene svetske religije Nju Ejdž sinkretizma. Nastojao je da svedoči o opasnostima liturgijske reforme u Crkvi od Istoka, čiji su poduhvati zasnovani na istim pogrešnim pretpostavkama od kojih je pošao Drugi vatikanski koncil, koji je razorio poslednje ostatke celosnog liturgijskog predanja među rimokatolicima. U svom javnom radu se borio i bori protiv razaranja predanjskog bogosluženja, uzajamnih podela, cepanja i drobljenja SPC, kao i za zaštitu kanonskog poretka, pogotovo kad su smene eparhijskih arhijereja u pitanju. U toj oblasti nastoji da bude krajnje načelan, a ne ličan. U februaru 2008. smenjen je sa mesta veroučitelja pri hramu Svetog Vaznesenja Gospodnjeg u Čačku, bez obrazloženja.

Sarađivao je, ili sarađuje, sa sajtovima: „Dveri”, „Nova srpska politička misao”, ”Novi Standard”, „Vidovdan”, „Srpski list”, „Borba za veru”, itd. Redovan je saradnik srbske stranice uglednog ruskog sajta „Fond strateške kulture”.Kao nezavisni intelektualac, nikada nije pripadao ni jednoj političkoj partiji, ali je podržao, na izborima u Srbiji 2012. i 2014, srbski hrišćanski pokret „Dveri - Za život Srbije”. Sa „Dverima”, kao patriotskom NVO, sarađivao je od osnivanja iste 1999, pre svega kroz tribine, predavanja i časopise. Podržao je, početkom 2015, stvaranje patriotskog opozicionog bloka Dveri, Demokratske stranke Srbije i nezavisnih rodoljubivih intelektualaca. Posle transformacije Srpskog pokreta Dveri u stranku, učinjenoj po nužnosti zakona u Srbiji, koji udruženjima građana ne dozvoljavaju sklapanje predizbornih koalicija, našao se u Političkom savetu Dveri, gde je na mestu zamenika predsednika, akademika Koste Čavoškog.

Stvarao je sa snažnim osećanjem apokaliptičnosti doba u kome živimo, pa i broj knjiga koje je objavio smatra milošću Božjom u dane kad je „sve više informacija, a sve manje smisla” (Žan Bodrijar), i kada je „proizvodnja smisla” postala ubrzanija, ali sa malo hrišćanski delatnih posledica među čitaocima i u društvu. Zato je pisao držeći se načela „delotvornog pesimizma” - raditi kao optimista, a imati, kad je zemaljska istorija u pitanju, trezvenouman pogled na procese koji će na planeti dovesti do kratkotrajnog, ali konačnog, zacarenja zla. Posle tog privremenog trijumfa bezakonja u istoriji, ponovo će doći Bogočovek Hristos, konačni Pobednik nad grehom, smrću i đavolom Kome će, kako napisa Boris Pasternak u „Pesmama doktora Živaga”, vekovi kao splavovi doploviti na Sud.Kako bi rekao blaženopočivši vladika budimski Danilo; „Sve što je u našem radu dobro, to je od Boga i iz Predanja Crkve. Sve što je loše, to je od naših greha i slabosti”. Zato - slava Bogu za sve, i molitva Bogu za oproštaj greha!

BIBLIOGRAFSKA BELEŠKA

1. U tamnici hermetičkog kruga / Pravoslavlje o Heseu i Jungu, Beograd 1994. (na ruskom: O psihologii K. Junga i proze G. Gesse, Perm 2001.)
2. Mladost i strasti (Prvo izdanje, Beograd 1993; drugo, prošireno izdanje - Beograd 1995.)
3. Znaci vremena i znaci nade, Kakovo 1997.
4. Istinoslovac u Zavičaju / Hrišćanstvo u delu Momčila Nastasijevića, Manastir Tresije 1998.
5. Od Elvisa do anti Madone / Hrišćanstvo i muzička revolucija. Beograd 1999.
6. Papa u Srbiji - da ili ne?, Gornji Milanovac, 2000.
7. Oboženje nije individuacija (sa Mihailom Medvedevim i Tatjanom Kalašnjikovom), Šabac 2001.
8. Nema krsta bez tri prsta / Treba li da se Srbi poklone papi?, Beograd 2003.
9. Visoko je zapisano / Od kobi do Hrista u delu Momčila Nastasijevića, Gornji Milanovac 2004.
10. Palanka filosofije / Knjiga o govoru mržnje na sve što je srbsko, Dveri srpske br. 4, 2004.
11. Tamničari duša / Sekte, njihove vođe, sledbenici i žrtve, Čačak 2005.
12. Put kojim se češće ide / Okultizam, magija, veštičarstvo, Čačak 2005.
13. Novi školski poredak / Globalna reforma obrazovanja i konačno rešenje srpskog pitanja, Čačak 2005.
14. Divan je Bog u svetima Svojim / Novi svetitelji Pravoslavne Crkve, Čačak 2006.
15. Najveći Srbin posle Svetog Save / Knjiga o Vladiki Nikolaju, Čačak 2006.
16. Pravoslavlje i izazovi 21. veka / Ogledi o Svetom Predanju, Čačak 2006.
17. Čovek i ranjeni eros / Od sveštene ljubavi do sajber-seksa, u zborniku Muškarac i žena pred tajnom tela, Beograd 2006.
18. Zašto plače Sveti Sava?, Čačak 2006.
19. Jagnje i zmija / Pravoslavlje i neognostička psihologija, Gornji Milanovac 2007.
20. Put u Nigdinu / Rok muzika i doba nihilizma, Gornji Milanovac 2007.
21. Obnova ili obmana? / Liturgijska reforma i kriza rimokatolicizma, Gornji Milanovac, 2007.
22. Sveta Liturgija i Tajna Očinstva / Trpeza Gospodnja kroz vekove i danas, Gornji Milanonac, 2007.
23. Ka tihoj Svetlosti, Arilje, 2007.
24. Oklevetani svetac / Vladika Nikolaj i srbofobija, Gornji Milanovac 2007.
25. Izazovi našeg vremena / Magijski napad i sredstva zaštite, Pravoslavni svetionik 15-16/2007, Kosjerić.
26. Dođi i vidi / Ikonostas i svetinja oltara u pravoslavnom Predanju, Gornji Milanovac, 2008.
27. Carsko sveštenstvo / Da li je narod Božji lišen svojih prava?, Gornji Milanovac, 2008.
28. Reč na reč / Odgovor episkopu Atanasiju Jevtiću, Gornji Milanovac, 2008.
29. Evrounijaćenje / Pravoslavlje i papizam na kraju istorije, Gornji Milanovac, 2008.
30. Pisma o liturgijskoj obnovi, Gornji Milanovac, 2008.
31. Sa strahom Božjim i verom pristupite / Kako se pripremiti za Sveto Pričešće, Gornji Milanovac, 2008.
32. Poslednje predavanje Vladimira Dimitrijevića, bivšeg veroučitelja u Čačku, Čačak, 2008.
33. Prećutana Srbija, Beograd, 2008.
34. Veliki meštar sviju hulja / Đerđ Soroš i kontejnerski otvorena društva, specijalni dodatak lista „Pečat”, februar 2009.
35. Pravoslavlje i socijalna pravda / Pravoslavno učenje o radu i hrišćanskom solidarizmu, specijalni dodatak lista „Pečat”, april 2009. (drugo, prošireno izdanje pod naslovom ,Bog ili mamon / Pravoslavno učenje o radu, socijalnoj pravdi i hrišćanskom solidarizmu”, Gornji Milanovac 2009.
36. Teologija ili tehnologija / Pitanja pravoslavnog laika episkopu Ignjatiju Midiću, Gornji Milanovac, 2009.
37. Svetosavlje i liturgijska reforma, Gornji Milanovac, 2009.
38. Osama na trgu / Ogledi o našoj književnosti, Gornji Milanovac, 2009.
39. Ništarodica u Crnogradu / Lujza Čikone u Beogradu kao povod za razmišljanje, Gornji Milanovac, 2009.
40. Mala knjiga velike mržnje / Rečnik srbofobije, Gornji Milanovac 2010.
41. Ljubavlju drag / Uspomene na oca Ljubu Petrovića, Gornji Milanovac, 2011.
42. Svetac srpskog jezika / Rana čitanja Momčila Nastasijevića, Gornji Milanovac 2011.
43. Gramatika ekumenizma, Beograd 2011.
44. Rusija, Evropska unija i fašizam / Gde su tu Srbi? (sa Zoranom Miloševićem), Beograd 2011.
45. Prećutana Srbija / Vladika Nikolaj i njegova deca, Čačak 2011.
46. Između Vašingtona i Vatikana / Svetosavska Crkva na raspeću istorije, Gornji Milanovac 2012.
47. Prećutana kulturna istorija Srba, Beograd, 2012,2014. (dva izdanja)
48. Ime i sloboda / Od Kosovskog zaveta do izdaje Kosova (sa Zoranom Čvorovićem), Čačak, 2013.
49. Srpska Crkva i Vikiliks/ Zavet ili izdaja? (sa Zoranom Čvorovićem), Banjaluka, 2013.
50. Pisci hrišćanske Evrope (internet - izdanje, na sajtu „Svetosavlje”)
51. Knjige od utrobe/ Zapisi propalog pesnika, Gornji Milanovac, 2014.
52. Apokalipsa i Treći svetski rat, Banjaluka, 2014.
53. Srbovanje i srbofobija / Portreti gonjenih i zabranjivanih Srba, Beograd 2014.
54. Svetosavlje i srbocid / Razgovori u vrtlogu globalizacije, Gornji Milanovac, 2014.
55. Kako zamišljam da bih razgovarao sa ocem Justinom danas, Gornji Milanovac 2014.
56. Листая страницы serbskoѝ istorii..., (sa 3. Čvorovićem, A. Šemjakinom, A. Silkinom, G. Švecovom, V. Kosikom, R. Gojkovićem, N. Bondarjevim, A. Anikijevim, pod uredništvom J. Guskove), Moskva 2014.
57. Pobunjenici i smislotvorci, Beograd, 2014.
58. Rudnik: šapat visina (sa grupom autora), Beograd, 2014.
59. Školokaust u Srbiji / Kako razaraju naše obrazovanje, Gornji Milanovac 2015.
60. Zavetnici i begunci / Kome će „Blaženi Alojzije” biti krsna slava, Gornji Milanovac 2015.
61. Hominterna i Gejstapo / Ogledi o političkom homoseksualizmu, Gornji Milanovac 2015.
62. Kako se prelazi iz smrti u život / Umiranje nesvetih i svetih, Beograd 2015 (kao Knjigoljubac)
63. Pravoslavlje i okultura, Banjaluka - Beograd, 2015.
64. Srbski duhovnici 20. veka (priredila Vesna Nikčević; kao Knjigoljubac, u knjizi objavio životopise Svetog Justina Ćelijskog, monaha Jakova Arsovića, sveštenomučenika Jovana Rapajića, monaha Mitrofana Hilandarca, prepodobnog Simeona Dajbabskog, jeromonaha Gavrila iz Bošnjana, arhimandrita Danila iz Velike Remete, shiigumana Save Vaznesenjskog, arhimandrita Justina iz Savine, igumana Lazara Ostroškog)
65. Ostrvo nebesko i Zemlja živih / Žitija i podvizi anglosaksonskih svetih, Beograd, 2016. (kao Knjigoljubac)
66. Tržište ili hram / Stanovište Vladimira Vujića, Beograd, 2016.

PRIREĐIVAČ:

Nebo i zemlja će proći, Čačak 1992.
Izazov Dalekog Istoka u svetlosti pravoslavnog Hrišćanstva, Beograd 1993.
Car-mučenik Nikolaj II Romanov, specijalno izdanje časopisa Monarhija, Kotor 1994.
Sveti Jovan Šangajski, Beograd 1995.
Sv. Jovan Kronštatski - prorok pravoslavne Rusije, Beograd 1996.
Sveti Jovan Šangajski: Besede, pouke, čuda, Beograd 1997. (sa Jovanom Srbuljem)
Duhovno očinstvo u pravoslavnom Predanju, Beograd 1997. (sa Jovanom Srbuljem)
Pesnici raspete Rusije / Cvetnik ruske bogotražiteljske poezije 20. veka, Priština 1997. (sa Vladimirom Jagličićem)
Poslednja vremena / Drugi Dolazak Hristov, Beograd 1998. (sa Jovanom Srbuljem)
Gospode Bože naš, slavom i čašću venčaj ih / Pravoslavna riznica o braku i porodici, Beograd 1998.
Sveti Jovan Šangajski / Žitije, čuda, besede i pouke (sa Jovanom Srbuljem), Beograd 1998.
Od utopije do košmara / Pravoslavlje i sekte: opšti pogled, Cetinje 1997.
Biblija bez Boga, Hrišćanstvo bez Crkve / Novoprotestantizam danas i ovde, Cetinje 1997.
Staklene oči Indije / Pravoslavlje i duhovnost Dalekog Istoka, Cetinje 1997.
U lavirintima tame / Od sajentologije do satanizma, Cetinje 1998.
Zlostavljanje uma / Porobljavanje ličnosti i sredstva zaštite, Cetinje 1998.
Čovek je viši od zvezda / Astrologija, okultizam, magija, Cetinje 1998.
Carstvo praznine, Cetinje, 1998. (Drugo izdanje: Carstvo Božje i Carstvo praznine, Cetinje, 2003.)
Golgota Hristove Rusije / Stradanje Ruske Crkve pod komunizmom, Cetinje 1999.
Novi Jerusalim i Vavilon Veliki / Apokalipsa našeg doba, Beograd 1999. (sa Jovanom Srbuljem)
Kroz oganj apokalipse, Beograd 1999.
Astrologija u svetlosti Pravoslavlja, Beograd 1999. (sa Jovanom Srbuljem)
Crkva i vreme / O starom i novom kalendaru, Beograd 2000.
Terapija duše po Svetim Ocima /Mutacija duše savremenog čoveka, Cetinje 2001. (sa Jovanom Srbuljem)
Upoznajte decu s Jevanđeljem Hristovim / O potrebi vraćanja veronauke u školu, Kraljevo 2001. (sa đakonom Radošem Mladenovićem)
Presveta Bogorodice, spasi nas! / Život i čuda Presvete Bogorodice, Cetinje 2001. (tri izdanja), sa Matejem Arsenijevićem
Čuda Božja u 20. veku (tri izdanja), Beograd 2000. (sa Jovanom Srbuljem)
Momčilo Nastasijević: Pesnikovi sinovi, u zborniku Duhovne reči, Gornji Milanovac 2001.
Istina je jedna / Sveti Oci o rimokatolicizmu, Gornji Milanovac 2001.
Pravoslavna Crkva i rimokatolicizam / Od dogmatike do asketike, Gornji Milanovac 2001.
Dostojevski - prorok i apostol pravoslavnog realizma (sa Boškom Obradovićem), Dveri, zbornik 1/2001, Beograd
Nebeska Srbija / Primeri pobožnosti kod Srba - Kako su Srbi služili Hristu, Beograd 2002.
Hari Poter i lov na dečje duše / Hrišćanski odgovor na savremeno veštičarstvo, Cetinje 2002.
Izbavi nas od Lukavoga / Pravoslavlje i magija (sa Jovanom Srbuljem), Beograd 2002. (dva izdanja)
Sveta Gruzija (sa Nebojšom Ćosovićem), Arilje 2002.
Vladika Nikolaj, danas i ovde, Književne novine 1048 - 1049, Beograd 2001/2002.
Gledajte da se ne uplašite / Duhovni smisao našeg doba (sa Jovanom Srbuljem), Beograd 2003.
Zlatousti propovednik Vaskrsloga Hrista / Sveti vladika Nikolaj u sećanjima savremenika (sa Goranom Veljkovićem), Kragujevac 2003.
U senci Vavilonske kule / Živeti Hristom u antihrišćansko doba (sa Jovanom Srbuljem), Beograd 2004.
Pečat Hristov i žig zveri / Crkva u doba globalizacije, Beograd 2004. (sa Jovanom Srbuljem i Miroslavom Golubovićem)
Gospod je s nama / Čuda Božja danas i ovde (sa Jovanom Srbuljem), Beograd 2004.
Svetlost sa Zapada - Život i učenje oca Serafima Rouza, Beograd 2005.
Mama, sačuvaj živog moj, Pravoslavni svetionik br. 8/2005.
Izazovi informatičkog doba (Žički blagovesnik, januar 2005.), sa đakonom Radošem Mladenovićem i Oliverom Subotićem, Kraljevo
Istorija Gimnazije u Čačku, Gimnazion br. 1 (sa Ivanom Ružičićem, Draganom Matijevićem, Dejanom Krunićem i Slobodanom Nikolićem), Čačak 2005.
Pravoslavlje i izazovi računarske tehnologije (sa đakonom Radošem Mladenovićem), Kraljevo 2005.
Muškarac i žena pred tajnom tela / Pravoslavlje i polnost (dva izdanja), Beograd 2005.
Verujem, Gospode, i ispovedam / Knjiga pitanja i odgovora o pravoslavlju i pravoživlju, Beograd 2005.
Hrišćanstvo i psihologija u 21. veku / Duhovnička i duhovna pomoć obolelima dušom (sa Jovanom Srbuljem), Beograd 2005.
Između ljubavi i sebičnosti / Kako vaspitati dete u savremenom svetu (sa Jovanom Srbuljem), Beograd 2005. (dva izdanja)
Bog i duša u 21. veku (arhimandriti Rafail (Karelin) i Lazar (Abašidze), sa Jovanom Srbuljem, Beograd 2006.
Od greha ka Bogu / Praktični priručnik o ispovesti za savremene hrišćane (sa Jovanom Srbuljem), Beograd 2006.
Da dvoje jedno budu / Zbornik o bračnom životu u savremenom svetu (sa Jovanom Srbuljem), Beograd 2006.
Neka bude svetlost / Stvaranje sveta i rani čovek -Pravoslavno tumačenje Knjige Postanja (sa Jovanom Srbuljem), Beograd 2006.
Dva dana u Kronštatu / Otac Jovan Kronštatski izbliza, Beograd 2006.
Ja sam Put, Istina i Život / Knjiga o životu i učenju Crkve, Beograd 2006.
Knjiga o prelesti i lažnom duhovništvu / Kako se sačuvati od duhovne obmane (sa Jovanom Srbuljem), Beograd 2006.
Ljubav je jača od smrti / Sveti car Nikolaj II, sveta carica Aleksandra, sveta kneginja Jelisaveta i mučenici doma Romanovih - Žitija, pouke, stradanja i čuda, Beograd 2006.
Pravoslavlje i astrologija / Laž i prelest astrološke teorije i prakse u svetlosti pravoslavnoga predanja (sa Matejem Arsenijevićem), Cetinje 2006.
Raduj se, Majko Crkve, Presveta Bogorodice / Život i tajne, čuda i praznici Presvete Bogorodice i Svagdadjeve Marije (sa Matejem Arsenijevićem), Cetinje 2006. (više izdanja)
Holivud protiv Hrista / Pravoslavni odgovor na Da Vinčijev kod (sa Matejem Arsenijevićem), Cetinje 2006.
Tajna Crkve i tajna bezakonja / Novi svetski poredak-identifikacioni broj - duhovni smisao događaja savremenog doba, Cetinje 2006.
Ne bojte se, Ja pobedih svet / Hrišćanstvo i globalizam, Cetinje 2006.
Česma vode žive / Antologija srpske hrišćanske priče, Beograd - Vrnjačka Banja - Kraljevo, 2006. (drugo, izmenjeno elektronsko izdanje - sajt „Svetosavlje”, 2013.)
Brak, porodica i vaspitanje (Pravoslavni svetionik br. 11), Kosjerić 2006.
Sveti Nikolaj Žički (1956-2006: pedeset godina u Nebeskoj Srbiji), Pravoslavni svetionik br. 13, Kosjerić 2006.
Nebo i zemlja će proći / Živimo li u poslednjim vremenima? (sa Jovanom Srbuljem), Beograd 2006.
Demonizacija dece (Istina, Specijal br. 2), Beograd 2006.
Vitez i svedok krsta/ Sveštenomučenik Jovan Rapajić - dela i stradanja za Hrista, (sa sveštenikom Miloradom Sredojevićem), Beograd, 2006.
Čuvajte se da vas ko ne prevari / Pravoslavlje na međi milenijuma (sa Jovanom Srbuljem), Beograd 2007.
Večno podne / Ogledi o Svetoj Liturgiji i Tajni Spasenja, Beograd 2007.
Lek Besmrtnosti / Sveta Tajna Pričešća u Pravoslavnom Predanju (sa Jovanom Srbuljem), Beograd 2007.
Blagosloveno Carstvo Oca i Sina i Svetoga Duha / Tumačenje Svete Liturgije i svih bogosluženja Pravoslavne Crkve (sa Jovanom Srbuljem), Beograd, 2007.
Pomozi nam, višnji Bože / Savremeni srbski duhovnici (sa Jovanom Srbuljem), Beograd 2007. (dva izdanja)
Hleb nebeski i Čaša života / Vladika Nikolaj i Otac Justin o Svetoj Liturgiji i Pričešću, Gornji Milanovac 2007,2015 (dva izdanja)
Od Svetog Save do Đerđa Soroša / Školstvo u Srbiji na prekretnici, Beograd 2007.
U svetu lažnih proroka / Pravoslavlje, sekte, okultizam (priredio i preveo sa ruskog i engleskog), Čačak 2007.
Ako nema Boga, sve je dozvoljeno / Pravoslavlje u doba nihilizma, Čačak 2008. (priredio i preveo sa ruskog i engleskog).
Šta znači biti hrišćanin? / O pravoslavlju i pravoživlju, Čačak, 2008. (priredio i preveo sa ruskog i engleskog).
Svetosavlje danas: izazovi i odgovori (Naučni skup Eparhije banatske), Vršac, Gornji Milanovac 2008.
Crkva od Istoka i hrišćanstvo bez Hrista / Pravoslavlje i duh ovoga sveta, Beograd 2008.
Smrt detinjstva i život u Crkvi / Kako odrasti u savremenom svetu, Beograd, 2008.
Rečju protiv Zveri / Pesme o NATO agresiji / Pečat, mart 2009.
Carevo novo odelo / Bogoslovlje episkopa Ignjatija (Midića) i odgovor srbske pravoslavne javnosti, Gornji Milanovac, 2009.
Isuse, tela moga zdravlje / Bolest i iscelenje u pravoslavnom predanju, Beograd, 2009.
Crkva od Istoka i tajna Zalada / Pravoslavlje, rimokatolicizam, protestantizam, Beograd, 2010. (preveo i priredio sa ruskog i engleskog).
Dnevnik apokalipse / Pravoslavna čitanka o poslednjim vremenima, Beograd, 2010.
Između Vašingtona i Vatikana / Srpski narod na raspeću istorije (temat časopisa „Zbilja”, br. 187-188- 189-190/2011.)
Istina o slučaju mr Zorana Čvorovića, Beograd, 2011. (sa akademikom Kostom Čavoškim).
Verske sekte i kultovi, Banjaluka, Stari Banovci, 2011.
Zatočnik čegarskog zaveta / Sećanja na Nebojšu M. Krstića, „Zbilja”, br. 199-200-201-202/2012.
U Nebesku Srbiju kročio je Marko S. Marković, „Zbilja”, 207-208/2012.
Hristos je tvoja sloboda / Pravoslavno lečenje od bolesti zavisnosti, Beograd, 2012.
Kijuk: mudra ptica ljubavi, Beograd, 2012, 2014 (dva izdanja)
Dostojevski: apostol pravoslavnog realizma (sa Boškom Obradovićem, Branimirom Nešićem i Nikolom Marinkovićem), Beograd, 2012.
Tito i Srbi / Zločinac na čelu kolone, Beograd, 2013.
Kako sahraniti Broza / Tito i Srbi 2, Beograd, 2013.
Njegoš - pesnik srpske slobode (sa Boškom Obradovićem i Branimirom Nešićem), Beograd 2013.
Čuda Božja - znaci vremena, Obraz svetački, Beograd, 2013.
Spomen Principu (sa Draganom Hamovićem), Beograd, 2014.
Prevaspitavanje čovečanstva / Globalizam i obrazovanje, Cetinje 2014 (kao Radomir Šutić)
Za život bez žiga / Sloboda i dostojanstvo čoveka u doba „Velikog brata”, Cetinje, 2014. (kao Radomir Šutić)
Između Čeke i Gestapoa/ Ivan Iljin i vaskrs Rusije, Beograd 2014.
Rumunski Novoispovednici u borbi Boga i đavola / Svetost, ljubav, sloboda u doba antihrista, Beograd, 2015 (kao Knjigoljubac)
Od osmeha do premudrosti / Antologija pravoslavnog humora, Beograd, 2015. (kao Knjigoljubac)
Zlo raskola i omraze/ Srbska Crkva na udaru Imperije, časopis „Zbilja” broj 317-318-319/2016.
Sabor na Kritu: udar u srce Pravoslavlja, časopis „Zbilja”, broj 323-324- 325/2016.
Kanonizacija Alojzija Stepinca / Izazovi i odgovori, Beograd, 2016 (sa Anom Filimonovom)

PRIREĐIVAO JE I KNJIGE DRUGIH AUTORA:

Episkop Danilo: U početku beše Smisao, Valjevo-Beograd- Srbinje, 1996. (dva izdanja)
O. Serafim (Rouz): Čovek protiv Boga, Niš 1996.
Đakon Andrej Kurajev: Da li svi putevi vode ka Bogu?, Cetinje, 1997.
Ivan A. Iljin: U potrazi za pravednošću, Cetinje 2001.
Jeromonah Serafim Rouz: Stvaranje sveta i rani čovek / Pravoslavno tumačenje Knjige postanja (sa Jovanom Srbuljem), Beograd 2002.
Vladika Nikolaj: Sin Božji i Sin Čovečiji: naš Spasitelj (sa Matejem Arsenijevićem), Cetinje 2001.
Dr Marko S. Marković: Na smrt osuđeni / Srbi od smrti kralja Aleksandra do Brozovog dolaska na vlast, Beograd-Valjevo- Srbinje 2004.
Dr Marko S. Marković: Kosovo u ranama, Beograd-Valjevo- Srbinje 2005.
Aleksandar Senić: U ratu za dušu, Čačak 2005.
Milutin Devrnja: Zemlja prevarena (sa Željkom Jelićem), Beograd 2007.1
Dr Marko S. Marković: Na razvalinama Jutopije, Čačak 2007.
Miodrag Jaćimović: Predajte se, Srbi, Beograd, 2008.
Monah Mitrofan Hilandarac: Ostavština za budućnost, 2009.
Marko S. Marković: Bog i čovek: zajedno u ratu, Gornji Milanovac, 2010.
Vladika Nikolaj: Tumačenje Svetih Reči (iz ostavštine), Vojlovica 2010. (sa Slobodanom Obradovićem).
Vladika Nikolaj, Vevčani (iz ostavštine), Vojlovica 2010 (sa Slobodanom Obradovićem).
Sv. Nikolaj Ohridski i Žički: Rečnik večnoga života / Vladika Nikolaj nas vodi putem spasenja (kao „Knjigoljubac”), Beograd 2010. (drugo izdanje 2012, sa životopisom Vladike Nikolaja)
Starac Mitrofan Hilandarac: Svetogorski dnevnik, Beograd 2011.
Sv. vladika Nikolaj: Srbadija / Žički ustav (iz ostavštine), Vojlovica - Gornji Milanovac 2011. (sa Slobodanom Obradovićem)
Branko Ćopić: Jutra plavog sljeza (lektira za V razred Osnovne škole), Beograd 2011.
Vladimir Vujić: Od Špenglera do Svetog Save, Beograd, 2013.
Patrijarh Pavle: Bog će pomoći ako ima kome / Život i svedočenja; pouke, 2013, 2014 (dva izdanja), sa Jovanom Srbuljem, kao Knjigoljubac
Starac Sava Vaznesenjski: Pobožnost je čovekova najveća sreća (Životopis, pouke, besede i sećanja), Beograd, 2014.
Boško Ćalović: Ptico, dovešću te do reči / Iz ostavštine jednog profesora (sa Slobodanom Nikolićem), Čačak, 2015.
Svetosavski sveštenik / Prota Milivoje Maričić, duhovni sin Vladike Nikolaja, Gornji Milanovac, 2015.

DOKUMENTARNE SERIJE I SNIMLJENA PREDAVANJA (IZBOR)

1. Vladika Nikolaj i savremeni svet, Manastir Denkovac (Cveti, 2005.), Kragujevac 2007 (priredio Goran Jovanović).
2. Hleb nebeski i čaša života (predavanje u manastiru Bogovađa), Manastir Sočanica 2007. (priredio Goran Jovanović).
3. Liturgijska reforma i kriza rimokatolicizma (Predavanje održano na Kolarčevom univerzitetu 6/19. 2. 2008. u Beogradu).
4. Borba i pobeda Crkve kroz istoriju i danas (Požega, 18.4.2008), Kragujevac 2008. (produkcija „Dečja televizija”, „ZM studio”).
5. Sveti vladika Nikolaj i „blaženi” Alojzije Stepinac / Ko hoće da pounijati Srbe? (Kragujevac, 8.3.2008.), Kragujevac 2008. (produkcija „Dečja televizija”; „ZM studio”).
6. Sekte 1-2 (serija), Kragujevac 2009., priredio Goran Jovanović.
7. Uticaj muzike na čoveka (serija), Kragujevac, 2009. (priredio Goran Jovanović).
8. Deca i bajke (serija), Kragujevac, 2009. (priredio Goran Jovanović).
9. Da Vinčijev kod, Kragujevac, 2009. (priredio Goran Jovanović).
10. Svetosavlje danas 2 (Užice 16/29. mart 2009, sa Predragom Dragićem Kijukom), Kragujevac 2009. (produkcija , Dečja TV”, „ZM studio”).

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Knjige; Objavljeno 12 novembar 2015; Pogodaka: 16730

Knjige

Elektronske knjige
(E-books) - (pdf) (Free Download)

Mala knjiga velike mržnje
REČNIK SRBOFOBIJE

Preuzmite kompletnu knjigu (PDF 0,6 MB)

Stepinac za početnike
Dr Vladimir Dimitrijević

Preuzmite knjigu (PDF) 1MB

GRAMATIKA EKUMENIZMA
Vladimir Dimitrijević
OHRANA - Romanov

Preuzmite kompletnu knjigu 2,4 MB (PDF)

DNEVNIK APOKALIPSE
Vladimir Dimitrijević

OHRANA - Romanov

Preuzmite kompletnu knjigu 1,4 MB (PDF)

OD SVETOG SAVE DO ĐERĐA SOROŠA

Zbornik radova o reformi školstva

Preuzmite kompletnu knjigu 6,3 MB (PDF)

obozenje nije individuacija vladimir dimitrijevic

OBOŽENjE NIJE INDIVIDUACIJA ,

Vladimir Dimitrijević ,

Mihail Medvedev ,

Tatjana Kalašnjikova ,

Beli anđeo Šabac 2001,

pravoslavni pogled na Hesea i Junga,

mek povez,ćirilica,125 strana

Preuzmite kompletnu knjigu 0,9 MB (PDF)

mitrofan hilandarac i dobrica cosic

Mitrofan Hilandarac

OSTAVŠTINA ZA BUDUĆNOST

Preuzmite kompletnu knjigu 2,2 MB (PDF)

SVETOSAVSKI SVEŠTENIK PROTA MILIVOJE MARIČIĆ,
DUHOVNI SIN VLADIKE NIKOLAJA

Preuzmite kompletnu knjigu 0,6 MB (PDF)

ŠKOLOKAUST
Preuzmite kompletnu knjigu 1MB (PDF)

Vladimir Dimitirjević

ŠKOLOKAUST U SRBIJI /

KAKO RAZARAJU NAŠE OBRAZOVANjE?

Izdavač: Lio, Gornji Milanovac (2015)

SRBOCID
Preuzmite kompletnu knjigu 1,3MB (PDF)

Vladimir Dimitrijević

Svetosavlje i srbocid /Razgovori u vrtlogu globalizacije

Izdavač: Lio, Gornji Milanovac (2014)

ISBN 96-86-89349-11-0

GEOPOLITIKA SVETOSAVLjA
Preuzmi kompletnu knjigu 1,4MB (PDF)

Vladimir Dimitrijević

Između Vašingtona i Vatikana

Svetosavska Crkva na raspeću istorije

recenzent:

mr Zoran Čvorović

Izdavač

IK Lio, Gornji Milanovac (2012)

ISBN 978-86-83697-125-5
COBISS.SR-ID 14331119

HOMINTERNA I GESTAPO

Preuzmi kompletnu knjigu 1,6MB (PDF)

Vladimir Dimitrijević

HOMINTERNA I GEJSTAPO

OGLEDI O POLITIČKOM HOMOSEKSUALIZMU

Izdavač: Lio, Gornji Milanovac (2015)

ZAVETNICI I BEGUNCI
Preuzmi kompletnu knjigu 1,8MB (PDF)

Vladimir Dimitrijević

ZAVETNICI I BEGUNCI/

KOME ĆE „BLAŽENI ALOZIJE” BITI KRSNA SLAVA?

Izdavač: Lio, Gornji Milanovac (2012)

KNjIGE OD UTROBE
Preuzmite kompletnu knjigu 1MB (PDF)

Vladimir Dimitrijević

Knjige od utrobe

(Zapisi propalog pesnika)

Izdavač: Lio, Gornji Milanovac (2014)

SVETOSAVLjE I LITURGIJSKA REFORMA

Izdavač
Lio, Gornji Milanovac, 2009.

ISBN 978-86-83697-77-9

Preuzmi kompletnu knjigu: 1,5 MB (PDF) ⇒►

SA STRAHOM BOŽJIM I VEROM PRISTUPITE!

Izdavač: LIO, GornjiMilanovac
telefon 032 711-112, 063 70 68 726
e-mail Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

ISBN 978-86-83697-

Preuzmi kompletnu knjigu: 0,8 MB (PDF) ⇒►

TEHNOLOGIJA ILI TEOLOGIJA

Izdavač

Lio, Gornji Milanovac, 2009.

Preuzmi kompletnu knjigu: 3 MB (PDF) ⇒►

OKLEVETANI SVETAC
(Vladika Nikolaj i srbofobija)

Izdato: 2007.

Mesto: Gornji Milanovac

Izdavač: LIO, Gornji Milanovac

Za izdavača: Slobodan Obradović

Recenzenti: Predrag R. Dragić Kijuk, Boško Obradović

Urednik izdanja: Jovan Srbulj

Štampa: Svetlost, Čačak

Tiraž: 500

Preuzmi kompletnu knjigu: 2.1 MB (PDF) ⇒►

SVETA LITURGIJA I TAJNA OČINSTVA
(Trpeza Gospodnja kroz vekove i danas)

Izdavač
Lio, Gornji Milanovac, 2007.

Preuzmi kompletnu knjigu: 1.1 MB (PDF) ⇒►

HLEB NEBESNI I ČAŠA ŽIVOTA
(Sveti Nikolaj Ohridski i Žički i Prepodobni Justin Ćelijski o Svetoj Liturgiji i Pričešću)

Lio, Gornji Milanovac, 2007.

Preuzmi kompletnu knjigu: 520 KB (PDF) ⇒►

JAGNjE I ZMIJA
(Pravoslavlje i neognostička psihologija)

Lio, Gornji Milanovac, 2007.
Preuzmi kompletnu knjigu: 1.6 MB (PDF) ⇒►

OBNOVA ILI OBMANA?
Liturgijska reforma i kriza rimokatolicizma

Lio, Gornji Milanovac, 2007.

Preuzmi kompletnu knjigu: 1.1 MB (PDF) ⇒►

PUT ZA NIGDINU
ROKMUZIKA I DOBA NIHILIZMA

Lio, Gornji Milanovac, 2007.
Preuzmi kompletnu knjigu: 1 MB (PDF) ⇒►

REČ NA REČ
(odgovor Ep. Atanasiju)

Preuzmi kompletnu knjigu: 670 KB (PDF) ⇒►

DOĐI I VIDI
(Ikonostas i svetinja oltara u pravoslavnom Predanju)

izdavač:Lio, Gornji Milanovac, 2008.

Preuzmi kompletnu knjigu: 5.8 MB (PDF) ⇒►

telefon 032 711-112, 063 70 68 726
e-mail: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
za izdavača:Slobodan Obradović
urednik: Mihailo Vujičić
priprema: Izdavačka kuća „Lio“
recenzija: Srećko Jovanović
štampa: Lenart, Gornji Milanovac
triraž: 500 primeraka
ISBN 978-86-83697-53-3

Uvodna reč
Godine 2007, malo posle Svetog Arhijerejskog Sabora Srbske Pravoslavne Crkve, u Kragujevcu je održan skup posvećen bogoslovskom i umetničkom značenju ikonostasa. Na njemu je jedan profesor teologije, s panagijom, izjavio da ikonostasu, koji zaklanja Svetu Liturgiju, nije mesto u hramu, nego, recimo, u manastirskoj trpezariji.
Zato je ova knjiga o ikonostasu.

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijević; Kategorija: Tekst; Objavljeno 09 novembar 2015; Pogodaka: 17325

Tekst

sajam knjiga 2 beta foto Kao i svake, tako i ove, 2015. godine, na Sajmu knjiga ima vrednih novih izdanja iz oblasti hrišćanske duhovnosti, bez koje se naš identitet ne može ni zamisliti. Pomenućemo samo neke, da bi čitaoci „Pečata“ mogli da se orijentišu kad krenu u nabavku nasušnih naslova.

Tako je Svetigora, izdavačka kuća Mitropolije crnogorsko – primorske, objavila niz naslova koji se tiču prekih potreba današnjeg čoveka: počev od svedočenja o opasnostima alkoholizma i narkomanije, preko zbornika o čudima Svetog Vasilija Ostroškog, do knjige o pravoslavnom pristupu bolesti, „Isus Hristos, lekar duše i tela“. Nezaobilazne su i sabrane poslanice Svetog Petra Cetinjskog, kao i knjiga slavnog ruskog matematičara i filosofa, Igora Šafareviča, „Rusija i svetska katastrofa“.

Izašla je i potresna knjiga o ikoni Presvete Bogorodice Pećke, zaštitnice srbskog krstonosnog roda.

Izdavačka kuća „Obraz svetački“ nudi takođe niz značajnih dela: „Srbski duhovni lug 20. veka“ je knjiga sa žitijima i poukama velikih srbskih duhovnika (poput Svetog Justina Ćelijskog, oca Jakova Arsovića, oca Tadeja Vitovničkog, oca Nikanora Hilandarca, itd.); „U borbi Boga i đavola“ je knjiga o novomučenicima Svete Rumunije pod komunizmom ( sa povestima o onima koji su i po dvadeset godina bili utamničeni zbog svoje vere); knjiga „Kako se prelazi iz smrti u život/Umiranje nesvetih i svetih“ kroz niz primera umiranja svetaca, zločinaca i običnih ljudi govori o velikoj tajni prelaska u večnost; tu su i pouke savremenih svetih Svetogoraca, Porfirija i Pajsija…Po prvi put, na srbskom je objavljena i antologija pravoslavnog humora, „Od osmeha do premudrosti“. Dušekorisne šale potiču iz Rusije, Grčke, Srbije, ali i iz pravoslavne Amerike.

Pošto već decenijama od Nikole Tesle, Srbina iz Smiljana, hoće da naprave svašta, od Hrvata do „marsovca“, manastir Studenica je napravio pravi potez objavljujući knjigu o Teslinom ocu, proti Milutinu, uglednom pravoslavnom proti, iz koje saznajemo da je genijalni srbski naučnik među precima i u rodu imao niz sveštenika i monaha, a da mu je ujak bio mitropolit dabrobosanski Nikolaj Mandić.

Opširnije: Među pravoslavnim izdavačima

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 27 oktobar 2015; Pogodaka: 14145

Tekst

O ČASU U KOME SMO NAŠLI PEČAT

Kakvo vreme! Kakve vesti! U tvrđavi na Rudniku nađen je originalni pečat Svetog velikomučenika kosovskog Lazara, onoga koji nas je zauvek zavetovao Hristu i prineo celu našu istoriju Svetoj Trojici na dar! I to baš sada, u jesen 2015, kad se svetovi komešaju i kad se kosmičke bitke vode na planeti Zemlji, nad koju se nadvila teška senka antihrista! Da li neko ko je pobožan u Hristu može da misli da je slučajnost pronalazak pečata velikoga Bogoljupca srbskoga, i to baš u trenucima kad NATO Imperija traži da priznamo Šiptarima da su Kosovo i Metohija njihova država i da su Pećaršija i Dečani njihovi manastiri, koje je zidala „albanska dinastija Nimani“?

Naravno da nije slučajno.

To se desilo baš u trenutku kad jedan duhovni ubožjak, koji s, umesto svog stana i prihoda (koje je mogao da, kao humanista, pokloni Arnautima, odriče Kosova ), a nalazi se na čelu SANU ( to je, po svemu sudeći, radio u dogovoru sa izvesnim „strukturama“ na vlasti, da bi se proverilo javno mnenje), i kada su svi drugosrbijanci – brozopoklonici koji su postali zapadopoklonici dreknuli da je predsednik SANU u pravu, i da Kosovo više nije naše.

Car Lazar je, baš u doba kad duhovne aveti, bauci i jaudi, dižu dreku, poslao poruku Srbima, sličnu onoj kakvu su Rusi od svojih predaka primili 2011. godine.

PORUKA RUSIMA 2011.

Tada je u reci Dnjepar, tamo gde je Zaporožje (teritorija današnje Ukrajine), desilo se veliko znamenje: jedan pecaroš je iz vode izvadio ni manje ni više nego mač velikog kneza Svjatoslava, sina Svete Olge Ravnoapostolne i oca Svetog kneza Vladimira, krstitelja Rusije.Drevno predanje, koje je čitav milenijum prenošeno s kolena na koleno, tvrdilo je da je upravo tu, na mestu gde je mač nađen, knez Svjatoslav poginuo u borbi protiv Pečenega, i da je mač bacio u vodu, da ne padne u ruke neprijatelju. Mač, napravljen od najboljeg gvožđa i naročito ukrašen, skrivao se u mulju, i izuzetno je dobro očuvan.

Opširnije: O velikom znamenju srbskom ili pečat Cara Lazara opet među nama