Latinica

Kategorija

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 07 septembar 2017; Pogodaka: 3842

Tekst

IZGUBLJENI U PREVODU: O JEDNOJ MAŠTOVITOJ KOMISIJIIZGUBLJENI U PREVODU: O JEDNOJ MAŠTOVITOJ KOMISIJI

Posle završnog saopštenja Mešovite komisije, koju su, izvoljenjem suverena države Vatikan, osnovali rimokatolički Hrvati i pravoslavni Srbi ekumenske dobrohotnosti, došlo se do zaključka da papa donosi odluke o tome ko je rimski svetac, a da se o Stepinčevoj ulozi u Drugom svetsom ratu Srbi i Hrvati ne slažu.(1)

Opširnije: Kosovo van Srbije, papa u Srbiji

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 07 septembar 2017; Pogodaka: 4576

Tekst

branko stankovic cekamo vaskrsenje mrtvih - Pogovor za roman „Čekamo vaskrsenje mrtvih“ Branka Stankovića- Pogovor za roman „Čekamo vaskrsenje mrtvih“ Branka Stankovića(„Duhovni lug“, Kragujevac, 2017) -

O OVOM ROMANU

Roman – prvenac Branka Stankovića „Čekamo vaskrsenje mrtvih“ nastao je upravo iz potrebe da se nađe istina o onome što nam se dešavalo u vremenu u kome smo, duhovno mrtvi, živeli, i u kome je sreća jedne države, koja se raspala u krvi, građena na kostima nevino pobijenih, između ostalog i u Miljevini kod Foče. Literarne rekonstrukcije prošlosti često nastaju tamo gde se ne može doći do pune istorijske istine o nekom događaju.
Tako je i ovde: znalo se, u kraju iz koga pisac potiče, da je jedan od mobilisanih mladića preživeo, i da ga nisu ubili; ali, ko je on bio, i šta se s njim posle dešavalo, to nije otkriveno. Zato je Stanković u svom romanu – prvencu pribegao književnoj rekonstrukciji, nadajući se, da će, bar malo, doći do osvetljavanja one tame koja je odnela toliko ljudskih života. Dok se u zemljama poput Slovenije državna vlast trudi da pronađe, istraži i obeleži masovne grobnice, posledice komunističkog dželatstva, kod nas se još uvek mora pribegavati literarnim sredstvima da bi se ušlo u lavirinte prošlosti.

Opširnije: O tajni mučeništva u svetlosti vaskrsenja - roman „Čekamo vaskrsenje mrtvih“ Branka Stankovića

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 07 septembar 2017; Pogodaka: 4158

Tekst

vatican spc stepinac pokrstavanje ZVANIČNO SAOPŠTENJE KOMISIJEZVANIČNO SAOPŠTENJE KOMISIJE

Završen je rad komisije o Stepincu koja je osnovana na molbu patrijarha srbskog Irineja, a sa blagoslovom pape Franje. Zvanično saopštenje komisije, posle svega, glasi: “Dana 12. i 13. jula 2017. godine okupili su se u Domu Svete Marte (Domus Sanctae Marthae) u Vatikanu, na svom i šestom i poslednjem sastanku a pod predsedavanjem oca Bernarda Ardure, predsednika Papskog veća za istorijske nauke, članovi Mešovite komisije hrvatskih katoličkih i srpskih pravoslavnih stručnjaka radi zajedničkog razmatranja lika kardinala Alojzija Stepinca, nadbiskupa zagrebačkog.

Opširnije: Roma locuta, causta finite! – završen rad komisije o Stepincu

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 06 avgust 2017; Pogodaka: 4389

Tekst

wikileaks Jedna od najveći (samo)pohvala domaće crkvene diplomatije je da, eto, Vatikan nije priznao samoproglašenu državu Kosovo. A zašto nije?
Zato što jeste.

Iz ove depeše Vikiliksa koju objavljujemo u celini, u prevodu jedne sestre u Hristu, jasno se vidi vatikanska strategija iz doba Pavelićeve države: papa Pije Dvanaesti nije priznao NDH de jure, ali ju je Vatikan priznavao de facto.

Zato SAD i ne vrše pritisak na Vatikan da izvrši pravno priznanje, jer je vrhuški globalne Imperije vrlo stalo da se ekumenski odnosi SPC i Vatikana nastave, uz glumatanje vatikanskog čvrstog stava. Do toga je stalo i izvesnim ekumenskim delatnicima SPC, koji kleče u Vatikanu da ne se Kosovo ne prizna, e da bi se „ekumenski dijalog“ nastavio. Sve se ovo dešava da se Vlasi ne bi dosetili, ali Vlasi u doba Interneta nisu više tako nedosetljivi. Koji čita, da razume.

Opširnije: Vlasi su se dosetili: imaju internet; Depeše „Vikiliksa“ – Vatikan priznao Kosovo

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 30 jul 2017; Pogodaka: 6281

Tekst

MONAH GEORGIJE SVETOGORAC I KARAĐORĐE PETROVIĆ

Kada je u Gospodu usnuo veliki svetogorski podvižnik rodom iz Hercegovine, otac Georgije Vitković, duhovni sin starca Josifa Isihaste, u njegovom Svetom Pismu nađena je slika Karađorđa. Ko bi to rekao? Hristoliki inok, koji se odrekao ovoga sveta i svega što je u svetu, koji se podvizavao najtežim telesnim podvigom (jeo je samo sušene komadiće hleba i pio vodu, i to sa merom), naučen umno-srdačnoj molitvi, gleda ka Nebeskom Jerusalimu, a u Svetom Pismu drži sliku Karađorđa, vojskovođe – ljutog lava, koji je sav bio ogrezao u krvi neprijatelja i dimu bitaka… Ima li ovde kakvog protivrečja?

Opširnije: Srbi i njihov vožd ili u ropstvu nema budućnosti

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 30 jul 2017; Pogodaka: 6967

Tekst

POVODOM FOTOTIPIJE CRNJANSKOVIH „IDEJA

CILJ POKRETANJA ČASOPISA

Jedno od do sada najznačajnijih izdanja Andrićevog instituta iz Višegrada je fototipija časopisa „Ideje“ Miloša Crnjanskog, koju je priredio naš ugledni pregalac na polju književnosti i kulture, prof. dr Milivoj Nenin sa prof. dr Gordanom Raičević. Izdanje se pojavilo na Sajmu knjiga u Beogradu 2016, a postaće dragoceni izvor kako za izučavanje dela velikog pisca, tako i za upoznavanje sa našom međuratnom kulturom.

Miloš Crnjanski je Ideje pokrenuo 6. septembra 1934. godine, uoči pogibije kralja Aleksandra, kao časopis čiji je osnovni cilj bavljenje idejnim i duhovnim stremljenjima epohe, jer kriza koja se javila u svetu i Evropi, po njemu, prevashodno je kriza duhovna i idejna, pa tek onda materijalna i finansijska. Plod ove krize je obnovljeno zanimanje za nacionalna pitanja, i nastanak pokreta tog tipa širom sveta. Međutim, Jugoslavija, kao zemlja u kojoj je 80% stanovništva seljačkog porekla, ne sme sebi da dozvoli da majmunski oponaša bilo kakav strani nacionalizam, smatrao je Crnjanski: ona je dužna da nađe svoju meru i proveru činjenica, i da gradi državu onako kako joj odgovara. Cilj Ideja je da učestvuju u izgradnji „novog nacionalizma“.

Pozicija časopisa treba da bude jugoslovenski nacionalizam, jer je dato previše žrtava za novu državu da bi se Jugoslavija tek tako mogla napustiti.

Opširnije: Časopis u kome je proglašeno srpsko stanovište

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 25 jul 2017; Pogodaka: 4472

vozd karadjordje 1 U doba Vučićevog prolaska s vojskom prema Beogradu, seća se Milan Đ. Milićević, razgovarali su seljaci o zulumu koji narod trpi od Obrenovića. Dok su brali kukuruz, jedan upita: "A da li je pod Karađorđem bilo zuluma?" reče: "E, moj brate, bilo je, kako nije; bilo je zuluma da propišti materino mleko; ali se onda ratovalo s Turcima, pa je to druga stvar. Ja sam slušao/.../ da je Karađorđe sam, svojom rukom, ubio sto ljudi krštenih Srba, pa je njemu Bog sve oprostio za to što je 'rišćanluk oslobodio od Turaka!"

Opširnije: Uoči dvestagodišnjice smrti velikog vožda

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 24 jul 2017; Pogodaka: 6863

Tekst

NEMA MESTA ZA SLUČAJNOST

Sveti Jovan Kronštatski je jasno i glasno rekao: “Nema mesta za slučajnost u Carstvu Svemogućeg Boga“. I zaista: mada ljudi o tome verovatno nisu ni mislili, završetak rada komisije o Alojziju Stepincu koja nije donela nikakve rezultate skoro se poklopio sa osamdesetogodišnjicom Krvave litije u Beogradu, 19. jula 1937. Tada su žandarmi, po naređenju Antona Korošca, rimokatoličkog župnika i ministra policije u Vladi Kraljevine Jugoslavije, na čijem čelu je bio Milan Stojadinović, nasrnuli na srbsku pravoslavnu litiju koju su vodili episkopi SPC, i koja je krenula da se moli Bogu za zdravlje patrijarha Varnave, po svemu sudeći otrovanog zbog svog odlučnog otpora Konkordatu sa Vatikanom.(1)

Opširnije: TEŠKA JE RUKA NEMANJIĆA SAVE ILI ZAŠTO SE NE OBELEŽAVA VAŽNA GODIŠNJICA

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 11 jul 2017; Pogodaka: 6733

Tekst

Raspad braka i porodice

U Beogradu, u ruskoj crkvi Svete Trojice, obeležen je divni praznik – Dan porodice, ljubavi i vernosti. (1) I to je zaista prekrasno – bar neko da proslavi istinske vrednosti u gradu u kome je već održana jedna parada političkih homoseksualca (u junu), a sprema se još jedna (u septembru). Radujući se zbog Rusije koja ovaj praznik slavi i crkveno i državno, osvrćemo se na stanje u kome se mi, Srbi, nalazimo. Prisustvujemo raspadu braka i porodice(2) – strašnom, neviđenom, propraćenom ubistvima i zločinima kakvi nisu zabeleženi u našoj prošlosti.

Opširnije: Veliki ruski praznik kao povod za razmišljanje

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 28 jun 2017; Pogodaka: 4926

Tekst

VIDOVDAN U SKUPŠTINI SRBIJE

Ugledni srbski publicista iz Crne Gore, Donko Rakočević, piše: “Nova Vlada Srbije položiće zakletvu na Vidovdan! Ana Brnabić će, prije toga, pročitati svoj ekspoze, prvi put nastupiti pred Skupštinom i cjelokupnom javnošću, kao novi premijer Srbije.Ugledni srbski publicista iz Crne Gore, Donko Rakočević, piše: “Nova Vlada Srbije položiće zakletvu na Vidovdan! Ana Brnabić će, prije toga, pročitati svoj ekspoze, prvi put nastupiti pred Skupštinom i cjelokupnom javnošću, kao novi premijer Srbije.

Ako mislite da je sve to slučajno – grdno se varate! Zapadni moćnici, po čijem nalogu je očigledno instalirana i Brnabićka, veoma vode računa o simbolici datuma. Novi predsjednik Srbije je već više puta govorio da Srbi treba da se odreknu mitova, a znamo da je Kosovski – glavni srpski mit, na kojem počiva srpski identitet.

Umjesto velike proslave najznačajnijeg nacionalnog datuma, Aleksandar Vučić na taj dan promoviše prvog gej premijera u istoriji Srbije.“(1)

Opširnije: KAKO SMO ĆUTANJEM IZDALI ZAVET - Razmišljanja o Vidovdanu 2017.