Latinica

Kategorija

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Latinica; Objavljeno 07 decembar 2016; Pogodaka: 13185

vladika mobilni patrijarh blic sl

UMESTO UVODA

Danas sam dobio elektronsku poštu od g. Vujića, koji mi šalje slike i piše: “Poštovani gospodine Dimitrijeviću, Posle onih LG “klima” u manastiru Ravanici (!?) (ovde:), ovaj novotarski „gaf“ sa mobilnim telefonom – u toku liturgije – Vladike šumadijskog Jovana („preteče“... preteče u tom smislu) je neverovatan (!?) (ovde:) Uskoro će – ako ovako nastave – i patrijarh Irinej, kao i ostala braća, službu obavljati uz pomoć lap-topa, a liturgija će postati PowerPoint prezentacija (!?) Za ovakve pravoslavne sveštenike je loš uticaj Vatikana – malo. U tom smislu, najgori uticaj oni imaju sami na sebe (!?)“

I tako se ponovo postavilo jedno od ključnih pitanja današnjice – pitanje tehnike u Crkvi. Pre šest godina, o tome sam, na sajtu „Borba za veru“, objavio tekst „Da li bi Hristos koristio Internet“. Sada ga ponovo nudim na uvid čitaocima.

Vladimir Dimitrijević

DA LI BI HRISTOS KORISTIO INTERNET ?

http://borbazaveru.info/content/view/2352/52/

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 20 novembar 2016; Pogodaka: 4212

mitrofan hilandarac i dobrica cosic

Poštovani posetioci,

Poklanjamo Vam pdf knjige oca Mitrofana "Ostavština za budućnost". Jedan od najvećih hilandarskih monaha 20. veka u ovoj knjizi je predstavljen u svom najboljem svetlu. Želimo Vam duhovno uživanje.

Otac Mitrofan Hilandarac

OSTAVŠTINA ZA BUDUĆNOST (PDF)

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 08 novembar 2016; Pogodaka: 4645

knjiga zarko perovic

ŽELjKO PEROVIĆ, PISMA IZ MALOG JERUSALIMA

(PI PRES, KNjIGA ZNAMENjE, PIROT 2016. GODINE)

O OVOM PREDGOVORU

Namučih se pitajući se - kako da napišem predgovor za knjigu na čije će strane svakako kanuti mnoga suza pobožnog čitaoca? Jer, delo o pirotskom Jerusalimu, koje je kroz sebe ka čitaocima proneo bogoljubivi i knjigoljubivi brat Željko Perović, ne treba prikazivati na načine toliko uobičajene u nas – brzo i površno.

Uostalom, kao sve ovo napisati kad stalno dobijaš potrebu da prepisuješ čitave odlomke, da ih, u samom predgovoru, stavljaš na uvid čitaocu, pa ti se čini – sve ćeš prepisati, a to je već apsurdno, jer ne može cela knjiga da stane u predgovor…

Opširnije: Knjiga o Istini koja je Ljubav

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 05 novembar 2016; Pogodaka: 4495

DOSTOJEVSKI, EPISKOP BRANIČEVSKI IGNJATIJE I SVETI MAKSIM ISPOVEDNIK: ISTINA O SUDU BOŽJEM I VEČNIM MUKAMA

O ČEMU MISLIMO NA DANAŠNJI DAN?

Danas su Dimitrovske zadušnice. Danas se molimo za naše pokojnike, ali se sećamo i svoje zagrobne sudbine. Danas nam je, ako smo svesni svojih grehova, za koje smo se prečesto malo ili nimalo kajali, strašno i zbog nas, i zbog zagrobne sudbine naše duše. Danas mislimo i na raj, za kojim čeznemo, ali mislimo i na pakao, koga se strašimo.

DOSTOJEVSKI O VEČNIM MUKAMA

A šta je pakao? „Bičevi u paklu su bičevi božanske ljubavi“, govorio je Sveti Isaak Sirijski. O tome je svedočio i Dostojevskov starac Zosima:“Oci i učitelji, ja mislim: "Šta je pakao?" Sudim ovako: "Pakao, to je patnja i teret kad više ne možeš da voliš".Jedared, u beskonačnom bitisanju, koje se ne može izmeriti ni vremenom, ni prostorom, dana je bila nekom duhovnom biću, kad se pojavilo na zemlji, sposobnost da kaže samo sebi: "Ja jesam i ja volim".

Opširnije: Razmišljanja na Zadušnice

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 04 novembar 2016; Pogodaka: 7934

stanislav hocevar beogradska patrijarsija foto nebojsa mandic i zorana jevtic

Pred čitaocem se nalazi odlomak iz knjige potpisnika ovih redova – „Oklevatni svetac/ Vladika Nikolaj i srbofobija“ Lio, Gornji Milanovac, 2007). Sada se objavljuje kao odgovor na sramno poređenje nadbiskupa Stanislava Hočevara, koji se usudio da uporedi Stepinca i Vladiku Nikolaja. Ipak, u jednom se sa Hočevarom potpuno slažem: pravoslavni Srbi ne treba nikako, i ni u čemu, da se mešaju u kanonizaciju papističkih lažnih svetih, jer njihovi i naši kriterijumi svetosti se sasvim razlikuju.
Stepinac je njima svetac isto koliko i Jozafat Kuncevič i slični zlotvori, koji su proslavljeni kao „borci za jedinstvo kršćana“. Srbski ekumenisti ne pregovaraju o Stepincu toliko zbog istine, koliko zbog činjenice da bi posle kanonizacije Stepinca, svaki njihov ekumenski poduhvat bio ozvrgnut ruglu.

Opširnije: Svetost: Vladika Nikolaj i Stepinac – povodom jednog poređenja nadbiskupa Hočevara

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 03 novembar 2016; Pogodaka: 6877

indoktrinacija iluzijom

UMESTO UVODA

Nedavno je potpisnik ovih redova na svoju elektronsku adresu, dostupnu na sajtu vladimirdimitrijevic.com. dobio ova dva pisma, jednog odraslog čoveka i jednog deteta, zapanjila su me. Znao sam da živimo pod okupacijom, i u svim mogućim užasima, čiji je cilj da nas, Srba, nestane, jer je Novom svetskom poretku potreban ovaj prostor, ali ne i ovdašnje stanovništvo, ali su me činjenice iznete u pismima ipak navele da mislim kako je stanje još gore nego što sam mislio.

NEKO JE REŠIO DA SPROVEDE GENOCID NAD SRBSKOM PAMEĆU! Zato ove tekstove stavljam na uvid javnosti, i molim se Bogu da nas digne na noge da ne dozvolimo ono što nam neprijatelj želi.

Vladimir Dimitrijević

+ + +

GENOCID USRED BEOGRADA

Male i velike tajne

U svetu i u životu ima mnogo tajni, velikih i malih.

Tajne ponekad mogu biti lepe i privlačne...

Opširnije: Pažnja! Genocid usred Beograda

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 31 oktobar 2016; Pogodaka: 7987

boljsevici Tihon

ZAŠTO ODGOVARAM?

Ono što me je u srbskoj crkvenoj sredini najviše pogađalo, i što je nedostojno istinskog pravoslavnog hrišćanskog stava, jeste „zapušavanje usta“ ljudima koji drugačije misle, i nedozvoljavanje da svoje mišljenje iskažu. Bedno klimoglavstvo, kukavičluk, gutanje sopstvenih reči pred onima koji imaju moć – takođe. Zato, i samo zato, rešio sam da objavim pismo g. Miloša Simića, koji se posle teksta na „Borbi za veru“, gde sam izneo našu prepisku i sumnju u njegov identitet, opet javio. Neću da čoveku zapušavam usta, neću da prećutim njegove teze, neću da se ponašam onako kako ne volim da vidim da se kod nas radi.

PISMO MILOŠA SIMIĆA

Evo, dakle, njegovog pisma:

„Gospodine Dimitrijeviću, brate u Hristu i opet ponavljam brate u Hristu,

Nadam se da niste sebe potapšali po ramenu gledajući se u ogledalo? Reč izazivač tj „izazivač“ koju ste stavili pod navodnike govori više stvari. Da niste sigurni da sam izazivač u smislu provokator a budite sigurni da nisam (Gospod mi je svedok) ili može pak da znači da mislite da vam nisam dostojan izazivač.

Opširnije: Još jedan odgovor g. Milošu Simiću

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 25 oktobar 2016; Pogodaka: 10487

Текст

novotarski ikonostas u trebinju

Nedavno sam, na mejl koji je dostupan na blogu vladimirdimitrijevic. com, dobio sledeće pismo:

„Poštovani profesore Dimitrijeviću,

Pošto ja nisam sposoban da dam sebi odgovore na dileme koje ću vam napred izneti obraćam se vama kao pravoslavnom publicisti, veroučitelju, rodoljubu, učenom čoveku i pre svega crkvenom čoveku i bratu u Hristu

Na loše pojave u našoj crkvi (papocentrični ekumenizam, skupi automobili, loše ponašanje sveštenstva) se trudim da ne obraćam pažnju, jer po rečima svetog vladike Nikolaja kako kroz zarđalu žicu prolazi struja tako i kroz nečasnog sveštenika prolazi ka verniku i Blagodat.

Opširnije: Opet o liturgijskoj reformi ili slučaj jednog "izazivača"

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 26 septembar 2016; Pogodaka: 8826

Tekst

republika srpska zastava

UVODNA REČ

Inkvizitorski haški sud osudio je Radovana Karadžića na doživotnu robiju. Radovan Karadžić je osuđen jer se borio za slobodnu Srbsku s one strane Drine. I njegova osuda je logična za logiku onih koji vekovima ratuju protiv Srba i njihove slobode.

Ovaj tekst, objavljen u „Zbilji“ (april-maj-jun 2016), podsećanje je na to kakvom cenom je stvarana slobodna Srbska s one strane Drine.

Pre Radovana Karadžića, bila je krvava i slavna istorija Bosne i Hercegovine. Radovan Karadžić je osuđen tačno sto godina posle okončanja banjalučkog veleizdajničkog procesa, kojim je Beč na optuženičku klupu stavio elitu celog srpskog naroda. Evo šta o tome u svojoj knjizi, objavljenoj u Banjaluci 2011, piše Maja Tomašević:“Banjalučki veleizdajnički proces, kao i akcija za pomilovanje koja je uslijedila nakon presude, zaslužuju veliko mjesto u istoriji Banjaluke, ali i u istoriji cijelog srpskog naroda. Bio je to najveći od sedamnaest veleizdajničkih procesa koje su austrougarske vlasti organizovale u Bosni i Hercegovini za vrijeme Prvog svjetskog rata. Zbog djelovanja u nekoj od organizacija koje su širile srpstvo optuženo je 156 najobrazovanijih, najistaknutijih i najuticanijih bosanskohercegovačkih Srba svog vremena.Nije im bilo suđeno za povezanost sa atentatom, već isključivo za rad u srpskim organizacijama, te su gotovo svi koji su pisali o Banjalučkom veleizdajničkom procesu istakli da je cilj ovog procesa bio gušenje srpskog nacionalnog pokreta.“

Opširnije: Iz istorije Bosne i Hercegovine ili šta je bilo pre Radovana Karadžića

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 19 septembar 2016; Pogodaka: 7678

Zar je moguće da se u zemlji sa ovakvom demografijom glavna pažnja posvećuje gej paradi i LGBT „pravima“, među kojima je i pravo na „brak“? Moguće je, moguće, dragi čitaoče.

Demografska zima u Srbiji

Prvo malo podataka.

Procenjen broj stanovnika u Republici Srbiji iznosi 7.095.383 u 2015. godini. Broj živorođenih je 65.657, dok broj umrlih iznosi 103.678 lica. Prirodni priraštaj je minus 38.021.

Od poslednjih 11 godina (2005-2015), prethodna godina je imala ubedljivo najniži prirodni priraštaj. Prosečni prirodni priraštaj u ovom periodu je iznosio minus 34859.Stopa prirodnog priraštaja u Republici Srbiji iznosi minus 5,3‰. Stopa prirodnog priraštaja je razlika između stope nataliteta i stope mortaliteta.

Opširnije: Kako se Vučić ”autovao” iliti razmišljanja uoči premijerovog ”prajda”