Kako se Vučić ”autovao” iliti razmišljanja uoči premijerovog ”prajda”

Zar je moguće da se u zemlji sa ovakvom demografijom glavna pažnja posvećuje gej paradi i LGBT „pravima“, među kojima je i pravo na „brak“? Moguće je, moguće, dragi čitaoče.

Demografska zima u Srbiji

Prvo malo podataka.

Procenjen broj stanovnika u Republici Srbiji iznosi 7.095.383 u 2015. godini. Broj živorođenih je 65.657, dok broj umrlih iznosi 103.678 lica. Prirodni priraštaj je minus 38.021.

Od poslednjih 11 godina (2005-2015), prethodna godina je imala ubedljivo najniži prirodni priraštaj. Prosečni prirodni priraštaj u ovom periodu je iznosio minus 34859.Stopa prirodnog priraštaja u Republici Srbiji iznosi minus 5,3‰. Stopa prirodnog priraštaja je razlika između stope nataliteta i stope mortaliteta.

Statistički, nema značajnije razlike u stopi prirodnog priraštaja u poslednjih 10 godina. Prostim izračunavanjem dolazimo do rezultata da je u periodu 2005-2015. godine Srbija izgubila oko 383.000 stanovnika. Najveći broj dece rađaju majke starosti 25‒29 godina (20.129 živorođenja) i 30‒34 godine (19.695), a prosečna starost majke je 29,5 godina. U gradskim naseljima, prosečna starost majke je 30,3 godina, a u ostalim naseljima 27,6 godina. Žene u Srbiji se sve kasnije odlučuju na rađanje prvog deteta.

Uzroci su sigurno brojni, a jedan od najvažnijih je nesigurnost u budućnost. Taj faktor, uz izrazito anti-porodične kulturološke trendove, ogroman, auto-genocidni broj veštačkih prekida trudnoće i loše ekonomske uslove i uslove za sticanje porodičnog doma dovode do ubrzane depopulacije.

Od ukupnog broj opština-gradova (169) u Republici Srbiji, stopa prirodnog priraštaja u 2015. godini pozitivna je u samo sedam opština-gradova (Surčin, Petrovaradin, Novi Sad, Sjenica, Preševo, Novi Pazar i Tutin. Udeo mladog stanovništva (0-14 godina) iznosi svega 14,4%, dok je udeo starog stanovništva (preko 65 godina) čak 18,7%. (1)

Zar je moguće da se u zemlji sa ovakvom demografijom glavna pažnja posvećuje gej paradi i LGBT „pravima“, među kojima je i pravo na „brak“? Moguće je, moguće, dragi čitaoče.

Ne postoji pravo na „istopolni brak“

Kako piše dr Nemanja Zarić iz Centra za zaštitu porodice, prava homoseksualca na tzv. „brak“ ne spadaju u ljudska prava: „Evropski sud za ljudska prava je presudio da se istopolni „brakovi“ ne mogu smatrati ljudskim pravom, potvrđujući stav da istopolna partnerstva nisu jednaka braku između žene i muškarca.

Presuda je donešena 9. juna u Strazburu, čime je završena diskusija koja je trajala od 2004. godine. Ova odluka je zapravo tačka na raspravu koja je započeta nakon nelegalnog istopolnog „venčanja“ sprovedenog 5. juna 2004. godine od strane Noela Mamera, gradonačelnika francuskog grada Beglsa. Tada je Mamer tvrdio da „je brak socijalni konstrukt i da prokreacija nije uslov njegovog postojanja, jer bi inače morali da poništimo brakove parova bez dece.“ Ovaj „brak“ je ubrzo bio poništen, ali je podstakao socijalne napore seksualnih aktivista koji su na kraju rezultirali legalizacijom istopolnih „brakova“ u Francuskoj 2013. godine./…/

Neprestani pokušaji seksualnih aktivista da proglase nekakva „seksualna“ prava za sada ne prolaze u Ujedinjenim nacijama. Na ovu činjenicu je važno da se podsetimo.

Ipak, diplomatskim pritiscima, naročito delovanjem SAD koja i zvanično „izvozi“ tzv. seksualna prava kao važan deo svoje spoljne politike, delovanjem medija, pseudonauke i snažnim aktivnostima pro-LGBT NVO sektora ova nepostojeća prava se nameću čitavoj populaciji širom sveta, pa tako i u Srbiji.

Uvođenje programa seksualnog obrazovanja u školama Vojvodine, gde se homoseksualnost vrednosno izjednačava sa prirodnom porodicom, redovne parade „ponosa“ u Beogradu, a sada i trans-parade, odredbe budućeg Građanskog zakonika prema kojima će biti moguće legalizovati istopolne zajednice i usvajanje dece od strane homoseksualaca (putem surogacije), aktivnosti ombudsmana, itd. su primeri uvođenja ove ideologije na mala vrata.

Potrebno je prepoznati ove nasrtaje i neprekidno svedočiti protiv totalitarizma novih antiporodičnih ideologija“(2).

Pa ipak, ipak…Ima neko ko misli drugačije. I taj neko, sa sve kapicom i praporčićima na njoj, kao kolaborant Zapada, upravlja okupiranim Srbistanom. I podržava „politički homosekualarizam“ (izraz Natalije Naročnicke), koji nema nikakve ozbiljne veze sa društvenim razumevanjem homoseksualno opredeljenih, ali ima veze sa rušenjem porodice i porodično utemeljenih društvenih zajednica.

Policijski oficiri za vezu sa političkim homoseksualcima

U svom šestosatnom ekspozeu 2016, Aleksandar Vučić je, bez osvrtanja na presude Evropskog suda, najavio da će se „normalizacija“ LGBT priče, pod vidom „ljudskih prava“, u Srbiji nastaviti: “Što se tiče položaja LGBT populacije u saradnji sa građanskim udruženjima održano je deset dvodnevnih seminara o ponašanju policije prema LGBT.

Policijske uprave grada Beograda, Novog Sada, Niša i Kragujevca odredile su oficire za vezu sa LGBT populacijom. Poboljšana je komunikacija i saradnja sa tom populacijom i organizacijama civilnog društva koje nadgledaju zaštitu i ostvarivanje prava osoba drugačije seksualne orijentacije i nadam se da svi svojim stavom doprinosimo da oko toga ne pravimo veliko političko pitanje, već i da je to jedno od ljudskih prava koje pripada svakom pojedincu, svakom čoveku i naš posao je da to poštujemo.“ (podvukao V. D.) (Aleksandar Vučić, Srbija 2020, Nedeljni Ekspres, dodatak 12. avgusta 2016, str. XXI)

To jest, policajci se protive gej paradiranju i ideologiji koja iza toga stoji, i zato ih, po Vučiću, seminarima treba prevaspitati; da, da, jer su oni, ovako balkanski primitivni, 2014. odbijali da idu za Beograd i brane „paradere“, a njihov samostalni sindikat se i sada mršti na „EU vrednote“ za koje se u ekspozeu premijer Vučić založio. (3)

Gay friendly Woochic

Od dolaska DOS-a na vlast u Srbiji 2000. godine teče proces normalizacije političkog homoseksualizma. O tome je potpisnik ovih redova izneo podatke u knjizi „Hominterna i Gejstapo / Ogledi o političkom homoseksualizmu“, u kojoj postoji hronologija „dugog marša kroz institucije“ koji su u Srbiji sproveli aktivisti jedne protivporodične ideologije.(4)

Ono što se mora istaći je činjenica da je na normalizaciji političkog homoseksualizma kod nas najviše uradio upravo Aleksandar Vučić. Učinio je mnogo više od „žutih“ i Borisa Tadića, koji su 2009. organizovali krvavu „gej paradu“, čiji su učesnici nosili parolu „Smrt državi“, i koju je predvodio holandski pedofil Van Dalen. To Vučiću priznaju i aktivisti LGBT ideološkog pokreta.

Tako Predrag Azdejković u intervjuu listu „Danas“ kaže: “Često ponavljam da je ova vlast učinila mnogo više za LGBT – zajednicu nego prethodna DS-ovska, a i to nije mnogo. /…/ Lično bih voleo da se promeni Ustav i da se izbaci da je brak samo zajednica muškarca i žene. U već pomenutom Akcionom planu piše da će Vlada Srbije do kraja 2017. regulisati istopolne zajednice, najverovatnije kao vanbračne unije“.(5)

Boban Stojanović, učesnik u organizaciji Prajda 2016, o odnosu ove vlasti prema „Paradi ponosa“, kaže: “Raduje me što je Prajd postao politički važno mesto koje institucije uvažavaju, ali ima još puno toga da se radi./…/Moje je mišljenje da će se država još godinu ili dve ponositi održavanjem Prajda, a da će partnerstva (legalizacija homoseksualnih psevdo-brakova, nap. V.D.) doći na red kada nešto novo treba da se pokaže EU“.(6)

Vučić nam maše kroz „Overtonov prozor“

„Overtonov prozor“ je politička teorija koja „prozorom“ naziva granice ideja što ih društvo može da usvoji. Prema Džozefu Overtonu (1960 – 2003), životnost bilo kakve ideje ne zavisi od sposobnosti političara koji je zastupa, nego od toga da li je javnost vidi u „prozoru“ društveno prihvatljivog ponašanja.

Političar se mora truditi da ideje „prozora“ izlaže u svom javnom nastupu, da ne bi bio proglašen za ekstremistu. Tek kad se ideje promene u „izlogu“ javnog mnjenja, moguće ih je politički koristiti. Ako se hoće društveno nametanje do juče nezamislivih ideja, one, po Overtonu, moraju da prođu kroz pet faza: ono što je nezamislivo prevodi se u oblast „radikalnog“; odmah posle toga postaje „prihvatljivo“, zatim mu se pruža „razumevanje“, onda je „popularno“, da bi, na kraju, bilo ozakonjeno.(7)

To bi se, u „Rečniku vojnih i srodnih termina“ američke vojske, moglo naći pod odrednicom „menadžment percepcije“.

Vučićev „menadžment percepcije“ kad je politički homoseksualizam u pitanju sastoji se, između ostalog, u uvođenju ministarke Ane Brnabić, sa sve njenom seksualnom orijentacijom, u Vladu Srbije.

Ona je, ove 2016, novi Vučićev Lazar Krstić, „genija za vožnju“ (naravno, iz filma „Ko to tamo peva?“). Zar ste već ste zaboravili Lazara Krstića, koga je Vučić zvao „sinom“ i čudesnim čarobnjakom ekonomije? (8)

Kako je hvalio Krstića, tako hvali i novu ministarku lokalne samouprave, Anu Brnabić, ističući da mu nije važno kakva joj je „seksualna orijentacija“, nego kako radi.

Ali, domaći aktivisti političkog homoseksualizma imaju drugačije mišljenje o njenom postavljenju, pa su oduševljeni i pišu o istom sa ushićenjem, s obzirom na to da će ministarka, kojoj navodno nije bitno ničije „seks-opredeljenje“, učestvovati na gej paradi 2016. godine.(9)

I napredni nemački mediji pozdravljaju Vučićevu odluku. Tako „Zidojče Cajtung“ piše: “Srpski šef vlade Aleksandar Vučić je prvi put u istoriji države angažovao lezbejku kao ministarku – za balkansku zemlju je to senzacija. /…/

To što ona otvoreno govori o svojoj vezi sa jednom ženom, Vučiću nije važno: Zanimaju me samo rezultati njenog rada“. Nemačka novinarka ističe da je Vučić „obećao biračima da će nastupiti zlatna era, i da računa sa ulaskom Srbije u EU 2020. godine. Pristup EU mogao je imati dodatnu ulogu pri imenovanju Brnabićeve za ministarku.

Brisel se u balkanskim zemljama sa perspektivom pristupa EU snažno zalaže za prava i ravnopravnost lezbejki i gejeva“ (10). Inače, a to uopšte nije manje važno od LGBT identiteta Vučićeve miljenice, Ana Brnabić je agent stranog – zapadnog – interesa u Srbiji.(11)

Vučićevi mediji pevaju himne

Woochic friendly mediji odmah su krenuli da Anu Brnabić forsiraju kao ličnost za ugledanje. „Nedeljni ekspres“, naslednik „Sedmičnog UDBO-grafa“ zvanog „Nedeljni telegraf“, odmah posle izbora Vlade Srbije je objavio intervju sa dotičnom.

Ona se pohvalila kako je od Vučića dobila poziv koji se ne odbija, i odmah krenula da usreći lokalne samouprave u Srbiji. Usred ozbiljne „reformske“ priče nije mogla a da glupim i zaostalim antigej Srbima ne mahne kroz Overtonov prozor.

Istakla je da je sa modernim premijerom razgovarala o svojoj „orijentaciji“, smatrajući da to nije ključni deo njenog identiteta: “Tako da smo pričali otvoreno o tome, ja sam mu rekla, njemu nije smetalo, šta više, potpuno je bio otvoren prema tome. Kao što je i rekao, zanimaju ga rezultati, zanima ga šta je mogu da doprinesem./…/

Da li je to velika stvar za Srbiju? Pa ne znam kako da vam kažem. S jedne strane, mislim da jeste, s druge, jako volim svoju zemlju i užasno verujem u nju i njene ljude. Ne mislim da je ona toliko strašno konzervativna koliko pričaju./…/

Ima sigurno ljudi kojima to smeta, što se mene tiče, to je isto OK. Nisam za to da se ljudi fizički obračunavaju. Nemam problem s tim i nadam se da Srbija, iako nije, svakako postaje zemlja u kojoj niko nema problem s tim, ali na kraju krajeva u kojoj se to ne potencira kao osnovna karakteristika nekog čoveka.“(12)

Naravno, u pitanju je tipična „overtonovska“ zamena teza: ovde niko ne postavlja pitanje o „krevetskim avanturama“ ministarkinog privatnog života, nego se ljudi čude zbog čega će ona, za naše pare, reklamirati protivporodičnu LGBT ideologiju u zemlji čije stanovništvo izumire (a reklamiraće je, između ostalog, svojim „ponosnim“ učešćem na gej paradi 2016).

Tabloidni nedeljnik „Afera“, poznat po tome što nikad nije napao Vučića, a drugim javnim delatnicima prevrće utrobe u potrazi za skandalima, obavestio je svoje razdragane čitaoce na naslovnoj strani broja od 17. avgusta da je „naša gej ministarka smuvala najlepšu manekenku“.

Tu čitamo: “Ana je, dok je živela u Londonu, bila u vezi sa jednom od najlepših manekenki u Engleskoj, inače Španjolkom./…/

Toliko je lepa ta Španjolka bila da su se svi okretali za njima kada bi njih dve prolazile ulicama Londona. Ali, to je sve njena stvar, a zlobnici oba pola koji nikad tako lepe partnere neće imati pored sebe neka crknu od zavisti“, citira nam nekog upućenog novinar S. Milovanović. (13)

Po Overtonovom stepenovanju faza normalizacije nečeg do juče nenormalnog, Srbija je ušla u fazu u kojoj politički homoseksualizam postaje nešto „razumljivo“, da bi zatim postalo „popularno“ i, na kraju, ozakonjeno.

Šta je pravi cilj?

Gej parada nije ključna stvar u celom ovom procesu. Cilj je postepeni ulazak protivporodične LGBT ideologije u sve pore društva i institucije sistema: u udžbenike, socijalne ustanove, u MUP, vojsku, medije, da bi sledeći korak bio promena zakonodavstva, koja bi omogućila sklapanje istopolnih brakova i usvajanja dece, a onda na kraju i ukidanje slobode govora i izražavanja kada je u pitanju kritika prava koje uživa LGBT zajednica u društvu.

I zato se ne varajmo: Vučić stoji iza cele priče. Jer, pitanje seksualnog opredeljenja Ane Brnabić (čija se privatnost zaista nikog ne tiče), prvi je, svesno i namerno, u javnosti pokrenuo upravo svemoćni premijer-nespavač, 24-časovni briselski radnik-udarnik, zbog čega su ga EU mediji pozdravili kao hrabrog momka.

Podrška Vučićeve vlasti političkom homoseksualizmu, između ostalog kroz skupštinske odbore za ljudska i manjinska prava i EU integracije, jasno govori kuda stvar ide, a sama Ana Brnabić već jasno poručuje da primitivni Srbi na državnom ispitu moraju znati da se, uz ostale manjince i manjinke, politički homoseksualci ne smeju diskriminisati (14)

Vučić je, još 2014, kad je pravio gej paradu sa sedam hiljada policajaca koji su Beograd držali u vanrednom stanju, političkim homoseksualcima omogućio da, paradiranjem, potroše milion evra novca polugladnih građana Srbije.(15)

U zemlji koja, ponavljamo, umire, i u kojoj je beba prava retkost. EU poverenik na vlasti u Beogradu, sa sve kapicom i praporčićima, spreman je da, na svom EU putu, koji, kao ni smrt, nema alternativu, ide do kraja. Sada se, konačno, „autovao“.

dr Vladimir Dimitrijević