Latinica

Latinica

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 21 jun 2016; Pogodaka: 12397

Pedesetnica - silazak Sv Duha na apostole

UMESTO UVODA

Dok tri dana slavimo Duha Svetoga sa Ocem i Sinom, vredi se uvek setiti šta je cilj i smisao naše vere – a ona je, to svi znamo, dostizanje svetosti kroz oboženje. Ako se po nečemu razlikujemo od inoslavnih – pre svega od rimokatolika – onda su to plodovi naše Crkve i plodovi njihove verske zajednice, ljudi koje nam je Bog otkrio kao svece i ljudi koji su sveti među rimokatolicima.

Mnogo puta sam rekao, i ponavljam: između nas i rimokatolika ima niz spoljašnjih sličnosti. I oni imaju svoje krštenje, i svoju misu – liturgiju, i svoje hramove, i svoje brojanice, i svoje monaštvo, i svoju teologiju, u kojoj ima zdravih i čitkih mesta, sa kojima se možemo složiti. I tamo ima dobrih ljudi, koji iskreno veruju u Hrista i Majku Božju. I to nikad niko nije osporio, niti može osporiti.

Stvar je, međutim, u nečem drugom. Rimokatolicizam je jeres, inoslavlje, drugačiji način slavljenja Boga, koji im nije Bogom otkriven i blagosloven, i koji ne daje obožene ljude - svece. I zato pravoslavni koji odbijaju ekumenizam kao „ljubav“ bez istine, i koji odbijaju molitvu s papistima i jereticima uopšte, nisu nikakvi čovekomrsci, nego ljudi dosledni u svojoj veri. Naša ljubav prema inoslavnima uvek bi se pokazala u tome da im svedočimo Istinu Božju, i da činimo dobra dela. Kada bi videli našu doslednost, mnogi bi krenuli putem Hristovim i našli Crkvu od Istoka, kao što se sa nekima do sada desilo i dešava. Ako im ne svedočimo, nego ih tapšemo po ramenu i kažemo da je njihova vera isto što i naša, eto nas pred Bogom kao lažova i pokvarenih ljudi, koji zabludelima povlađuju u njihovoj zabludi.

TRAGEDIJA HRVATA

Opširnije: Duh Sveti i Sveci Božiji ili po čemu smo drugčiji od inoslavnih

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 10 jun 2016; Pogodaka: 17353

Tekst

IZ ISTORIJE SRBSKOG STRADALNIŠTVA

KO JE BIO SVETI VUKAŠIN?

Krajem maja svake godine u SPC se pominje Sveti Vukašin Jasenovački, od Mandrapa rodom iz Hecegovine, čija je porodica živela u Sarajevu i bila veoma ugledna i pobožna. Doveden je u Jasenovac da bi bio zaklan sa hiljadama drugih Srba. Ustaše su se, jedne noći, takmičele u klanju, i najviše žrtava je pobio izvesni Žile Friganović (Frković).

Ustaški zlikovac, videći Vukašina kako spokojna lica i s nekim nedokučivim mirom na licu posmatra strašno klanje svoje pravoslavne sabraće, dovede ga preko reda pred iskopanu jamu, gde su od ranog jutra klali i bacali nevine žrtve, te rešen da mu razbije taj mir i spokojstvo, zatraži od njega da vikne „Živeo Pavelić“. Kako Sveti Vukašin nije ništa odgovarao, nego je samo mirno i spokojno ćutao, ubica mu je nožem sekao jedno po jedno uho i nos. Kada mu je mučitelj zapretio da će mu i srce iz grudi izvaditi, ako ne vikne pohvalu Paveliću, blaženi Vukašin je, mirno pogledavši u mučitelja, rekao: „Radi ti, dijete, svoj posao!“ Ovaj odgovor razbesneo je ubicu, pa mu je u besu iskopao oči, isekao srce, preklao mu grlo od uha do uha, i onda ga nogama sjurio u jamu. Mučitelj ubica je zatim poludeo, i ovo je sve ispričao u logorskoj ambulanti doktoru Nedu Zecu, koji je ovo kasnije i zapisao i objavio.

SUMNjE U POVEST O STARCU VUKAŠINU

Filosof Aleksandar Pražić, u svojoj knjizi „Nacionalno samoubistvo“ (Beograd, 2009), u kojoj postavlja pitanje naše sklonosti kolektivnom suicidu, smatra da je Nedo Zec celu ovu povest izmislio, i to po nalogu komunista.

Opširnije: Da li je Sveti Vukašin bio moguć?

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 07 jun 2016; Pogodaka: 11809

Tekst

2016. godina

SIMBOLIKA BROJEVA

Tekst Radeta Jankovića o okultnoj simbolici skrivenoj u datum skupa na Kritu izazvao je pažnju. Jedan moj prijatelj preko elektronske prepiske, nakon tog teksta, uočio je sledeće: “A što se tiče 2016., da je tu samo poslednji broj, ni po jada. Ima tu šestica "za sve pare": 2016 = 3 × 666 + 3 × 6.Kad se isto to ovako napiše, deluje još crnje: 2016 = 666 +666 + 666 + 6 + 6 + 6.

A može i druga računica: 2016 = 3 × 600 + 6 × 6 × 6. Ili, isto to: 2016 = 600 + 600 + 600 + 6 × 6 × 6. Znači, okultisti imaju bezbroj razloga zašto im baš taj datum prija - a Bog očigledno želi da ih i na taj način p(r)okaže vernima.“

Naravno da ne treba paničiti, i padati u numerološke zamke. Ali, ne oduševljavamo se mi, pravoslavni, numerologijom, nego to čine upravo okultisti. I, uopšte, nešto može, kao svojevrsna praslika, da se poveže sa brojem 666 u kalendarskom smislu. Dovoljno je da se setimo 1666. i ondašnjih zbivanja. (Recimo, u Londonu je prestala kuga, ali je počeo ogroman požar koji je sažegao prestonicu Engleske; ali, nećemo o tome. Pogledajmo nešto važnije, duhovno.)

SLUČAJ PRVI: ŠABATAJ CVI

Opširnije: Da li će se 1666. ponoviti 2016?

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 21 maj 2016; Pogodaka: 12717

Izdaja od strane tehnologije

KAKO SAM POSTAO PREVAZIĐEN?

Rođen sam 1969. godine. Tada su računari u istraživačkim institutima zauzimali čitave spratove. Pojedinci ih nisu imali. Kad sam bio đak Gimnazije, pojavio se „Komodor 64“, računar čije performanse danas izgledaju smešno.

Video-igrice su, u ono vreme, bile na nivou „pakmena“. Onda se, sredinom devedesetih godina, pojavio Internet. Pojavili su se mobilni telefoni. Video – igrice su postale trodimenzionalne. Krenulo se u spajanje čoveka i računara: današnji ljudi su, sve više, čipovani robovi sistema, a priča se i o trijumfu „transhumanizma“.

Nemački filosof Ginter Anders objavio je, pre šezdesetak godina, knjigu „Zastarelost čoveka“, u kojoj je ukazao na činjenicu da nas je tehnika odavno prevazišla. Mi smo postali nepotrebni u svetu mašina koje su sazdale ljudske ruke.

A zašto? Šta je tehnika koja nas je takvima učinila?

O tome je pisao i govorio francuski hrišćanski mislilac Žak Elil: “Tehnika je sveukupnost racionalno razrađenih metoda koje (na datom stepenu razvoja) poseduju apsolutnu efikasnost u svakoj oblasti ljudske aktivnosti“.

Ona je, dakle, plod racionalnosti - veštačka, usmerena na samu sebe, razvija se sama od sebe, nedeljiva, univerzalna i autonomna. Tehnika sobom zamenjuje prirodu, i postaje neodoljiva spoljašnja sila na koju, i sa kojom, čovek mora da računa.

CRTE ŽIVOTA

Žak Elil (1912-1994) bio je sociolog i pravnik, profesor Rimskog prava na Univerzitetu u Bordou i autor preko pedeset knjiga i stotinak članaka. Za vreme Drugog svetskog rata spasavao je Jevreje od nacista i učestvovao u Pokretu otpora, ali je i branio Francuze „kolaboracioniste“ od levičarske hajke posle rata. Slobodan um, sebe je nazivao hrišćanskim anarhistom.

Opširnije: Totalitarizam tehnike i poraz čoveka-Žak Elil i svet u kome živimo

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 23 april 2016; Pogodaka: 8201

Eto, sad je Boško Obradović, u plaćenom oglasu, i na Vučićevim medijima, postao „američki čovek“. Jer, tvrde propagatori ove „genijalne“ ideje, profesorka dr Jasmina Vujić je „američka žena“, a ona je u Političkom savetu Dveri, pa je, samim tim, i Boško Obradović „američki čovek“.

Zanimljivo je da tu „činjenicu“ iz plaćenog oglasa nisu uočili ni akademik Kosta Čavoški, najveći pravnik koga Srbija ima i borac protiv haških laži, ni profesor dr Milo Lompar, autor „Duha samoporicanja“, ni profesor dr Ljubomir Protić, legenda borbe za obrazovanje na „nesoroševskim“ osnovama, ni dr Srđa Trifković, geopolitičar svetskog glasa i razobličitelj engleskih prevara u našoj istoriji, ni Milorad Crnjanin, veliko ime patriotskog novinarstva, ni ovejani rusofil docent dr Zoran Čvorović, zatočnik srbske kosovske pravde, ni dr Slobodan Janković, koji je budućnost naše nauke o međunarodnim odnosima, ni dr Zorica Kuburović, ugledna srbska književnica, ni Miloslav Samardžić, urednik kragujevačkih „Pogleda“ i svedok istine o đeneralu Draži, ni Miroslav Krstić, privrednik. Oni su takođe članovi Političkog saveta Dveri. Da li to znači da su oni „američki ljudi“? Ili je to profesor dr Miladin Ševarlić, nestranački kandidat na listi Dveri – DSS, borac protiv GMO-a? Ili je to pukovnik Ljubinko Đurković, ratni komandant Košara 1999. godine, takođe nestranački kandidat na listi Dveri? Ili profesor dr Ivan Dojčinović, fizičar, član Predsedništva Dveri? Eto, ni ja, Vladimir Dimitrijević, nisam uočio da je Obradović „američki čovek.“ Možda sam, i ne znajući to, postao „američki čovek“, jer ni po čemu ne vidim da je Boško Obradović „američki čovek“.

Po plodovima se drvo poznaje

Evanđeljski kriterijum za nečiju delatnost je – po plodovima ćete ih poznati. Koji su to amerikanofilni i antisrbski plodovi Dveri od 1999. naovamo?

Opširnije: Boško Obradović kao „američki čovek“ (2. deo)

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 08 april 2016; Pogodaka: 4080

Dveri

To jest ima li Srbija pravo na sreću „Jao, jao“ šmiranta Vučića.

Posle oslobađajuće haške presude dr Vojislavu Šešelju ( koji nije bio kriv ni za šta, što smo znali od početka, i o čemu smo nesustajno svedočili ), Aleksandar Vučić je krenuo u jednu od svojih klovnovskih političkih priča – kao, jao, jao, izgubih izbore, sad će svi formirati koaliciju protiv mene, a ja, uprkos tome što gubim, nikad neću biti za Veliku Srbiju, nego ću poginuti za „EU vrednote“. Jao, jao, jadan ja, kako me je Zapad napustio ( a ja im sve učinio, od prodaje Kosova i Metohije do neformalnog ulaska u NATO ).

I tako je, po ko zna koji put, Vučić na srbskom patetičan (šmirant iz provincijskog pozorišta 19. veka ), a ne engleskom „pathetic“ ( jadan u svom glumatanju ). Glavni cilj je da glasači „umerenjaci“ pribegnu Vučiću, da nas opet, zbog „Velike Srbije“, NATO ne bi bombardovao ( a o bombardovanju, naravno, u svetu u kome je Rusija sada to što jeste ne bi bilo ni pomena)…

Opširnije: Kako se vodi borba protiv Dveri

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 27 mart 2016; Pogodaka: 11288

Tekst

Papa

UMESTO UVODA ILI ŠTA JE PREDVIĐAO DOSTOJEVSKI

Ovaj tekst sam objavio u nedeljniku „Pečat“ 29. marta 2013. godine. Nije se pojavljivao na Internetu. Pošto u ovom trenutku postoje, bar kod nekih, nade da je papa Franjo „faktor stabilnosti“ i borac protiv Trećeg svetskog rata, pa da se zato s njim trebalo sastajati u Havani, vredi se setiti činjenica. I proročanstva genijalnog Dostojevskog, koji je u budućnosti video papu što će se svetu udvarati levičarskim frazama:

"Papa će izgubiti svetovnu vlast. Izgubivši vlast, katolička crkva će se možda i uzvisiti i pročistiti, ali to joj neće pomoći jer će to biti samo jedan hokus-pokus. Nema vere u samom papi. Katolički sveštenici su u najboljem slučaju sujeverni./…/Naivne vernike u celom svetu preneraziće propast same papske države, a njihovo toplo saučešće prema razvlašćenom papi preći će u entuzijazam koji će svakako veoma uticati na razvoj evropskih događaja. Nemiri će zahvatiti Evropu i mnoge snage podeliće se za i protiv pape. S druge strane i crkva će započeti svoju obnovu, ali to će opet biti u dve faze – kroz jezuitizam i kroz socijalizam.“(F. M. Dostojevski, Beležnice, Partizanska knjiga, Beograd, str.63). Čitaoče, obrati pažnju, jer si svemu tome prisustvovao:

Opširnije: Papa Franjo i američka rekonkvista

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 15 mart 2016; Pogodaka: 11689

Tekst

Присилно вакцинисање SVINJE, DECA I EU

U Srbiji će svinje uskoro imati veća „ljudska prava“ nego Srbi i njihova deca. Bar kad je vakcinisanje u pitanju. Naime, svinje iz Srbije ne mogu da se izvoze u EU zato što je kod nas obavezna vakcinacija ovih domaćih životinja radi zaštite od svinjske kuge, pa je rečeno da će ovo biti ukinuto, zarad EU izvoza.(1) Ali, zato je nedavno pooštren zakon o obaveznoj vakcinaciji dece, pa je uvedena kazna od 150 hiljada dinara za one koji odbijaju da decu vakcinišu, plus zabrana upisivanja nevakcinisane dece u škole i vrtiće. Roditeljima se može skinuti novac sa računa, zapleniti imovina, ili se mogu poslati na prinudni rad. Inspekcija zove Centar za socijalni rad, koji neposlušnom Srbinu može da oduzme dete.(2)

USKORO U SRBIJI PRESTAJE VAKCINACIJA SVINJA, ALI VAKCINACIJA DECE POSTAJE OBAVEZNA, SA KONCLOGORSKIM MERAMA ZA ONE KOJI SE PROTIVE.
O „BEZOPASNIM“ VAKCINAMA

Krajem 2015. godine roditelji Draška Babića, dvadesetosmogodišnjaka iz Mladenovca, preko suda su dobili odštetu u vrednosti od 30 miliona dinara zato što je njihov sin dobio paralizu posle vakcinisanja krajem osamdesetih godina 20. veka, i zbog koje je sad u invalidskim kolicima.

Opširnije: Srbi, svinje i vakcinisanje ili Vučićeva konclogorska Srbija

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 16 februar 2016; Pogodaka: 10790

Tekst

VRATITI TVORCU KARTU?

Ako hoćemo iskreno, živimo u čudovišnom svetu.

Marina Cvetajeva, koja je toliko volela Nemačku i njenog Rilkea, kada je videla kuda se zaputila Nemačka pod Hitlerom, vrisnula je, u jednoj pesmi, „Germanijo, bezumlje, bezumlje činiš“…Skrhana prizorima klanice koja tek što je počinjala, napisala je strašni stih: “Vreme je, vreme, vreme vratiti Tvorcu kartu“…I 1941, u Jelabugi, kad joj je sin Mur odveden na front (a kći već u logoru), digla je ruku na sebe.

U južnoameričkom izgnanstvu, ubio se poznati biograf, pripovedač i humanista, Štefan Cvajg; u knjizi „Jučerašnji svet“ opisao je sav slom ideala Evrope koju je gradio, i koja je nestala od Prvog do Drugog svetskog rata; završio knjigu i poleteo u smrt. Ko zna koliko još ljudi u ovom času prolazi kroz sličnu krizu smisla? I završavaju tako što dižu ruku na sebe; kao Ivan Karamazov „vraćaju Tvorcu kartu.“

Znamo da je svetski rat u toku, sa ljudima koji ginu, kojima seku glave, sa ženama i decom koja vrište, sa bolom koji se do neba diže, koji opaljuje nebesa plamenom vapaja… Pa zašto Bog ne spreči rat?

Opširnije: Zašto Bog ne spreči rat

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 13 januar 2016; Pogodaka: 7033

Tekst

Dedamraz

„Bezbožna petoljetka“, proglašena 1937, imala je za cilj zaboravljanje imena Božjeg u SSSR-u do 1942; ali, izbio je Drugi svetski rat, i politika države prema Crkvi znatno se izmenila, a ime Božje pominjalo se više no ikad posle 1917. I Hruščov je obećavao da će za kratko vreme na televiziji pokazati sovjetskim građanima „poslednjeg popa“ u zemlji koja se spremala da skoči „iz carstva nužnosti u carstvo slobode“ (Engels). Potpisnik ovih redova je, na skupu u Atini 1996, sreo mlade iz Albanije, koji su mu pričali kako je, u vreme Envera Hodže, koji je ovu zemlju proglasio prvom ateističkom državom na svetu, čovek dobio preko dvadeset godina robije zato što su mu u dvorištu našli ljuske od obojenog vaskršnjeg jajeta.

Sve je to bilo. Ali, i prošlo.

Komunizam je nestao, a Crkva Božja je ostala.

ISKUŠENJA NA ZAPADU

Opširnije: Pravoslavlje i Rusija danas: izazovi i odgovori