UBRZANJE
Samo sedam dana je prošlo od mog članka o slučaju Miloša Kovića, koga, u ime „formalnih razloga“, pokušavaju da uklone iz učionica Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, kad eto novog drugosrbijanskog udara. Ovog puta, „politkorektni“ komesari globalizma jurišaju na Mišu Đurkovića. Kriv je, očito, jer je dao značajan doprinos u borbi za zaštitu naše dece od naopakih „obrazovnih paketa“ sa propagandom ideologije homoseksualizma, koji su, posle žestoke reakcije javnosti, povučeni iz opticaja, i zbog kojih se ministar prosvete Šarčević šojićevski pravio „iznenađen i uvređen“. I, naravno, opet ne treba ćutati. Branili smo Kovića, sad ćemo i Đurkovića (mada im je, naravno, najveća odbrana njihovo stvaralaštvo i javni moralni stav). Pogotovo glas treba dizati na Fondu strateške kulture, koji je jedan od svetilnika hrabre reči na srbskom Internetu. Zato evo još jednog skromnog doprinosa u borbi za slobodu Srbije.
PRE PET GODINA
Početkom aprila 2012, „poverenica za zaštitu ravnopravnosti“, Nevena Petrušić, objavila je svoje „Mišljenje povodom diskriminatorskih stavova o LBGT osobama profesora M. B.“ za koga su svi znali da je Milan Brdar. Naime, jedna LBGT aktivistkinja, studentkinja inače, ocinkarila je profesora Brdara koji je na predavanju 12. oktobra 2011. na predmetu „Teorija javnog mnjenja“ pred studentima, u slobodnoj akademskoj diskusiji, izrekao zabranjeno mišljenje (svoje, naravno) da je za vreme njegovog studiranja homoseksualizam u udžbenicima psihijatrije bio oglašen kao bolest, i „začudio se što to više nije slučaj“. Profesor Brdar je odgovarajući poverenici izjavio da je temu dodirnuo jer je ona primer koji ilustruje „pritisak javnog mnjenja, usled čega nije moguća javna racionalna rasprava“, o čemu svedoči i podneta pritužba. Brdar je istakao da je Američko udruženje psihijatara (ucenjeno od gej lobija, što i vrapci na grani znaju) odluku o tome da li je homoseksualizam poremećaj u polnom ponašanju donelo preglasavanjem, i, naravno, upitao se kako bi to bilo „kada bi lekari, na primer hirurzi, demokratski odlučili da čir više nije bolest“. Profesor Brdar je jasno rekao: “Kako god bilo i šta god da privatno mislimo, dužni smo da tolerišemo ljude bez obzira na opredeljenja i na to da li su bolesni ili ne (od SIDE ili neke druge bolesti), ukoliko to ne narušava naše zdravlje“. No, poverenica DIXIT: “Predavanje je komunikacija između nejednakih strana, profesora, koji prenosi znanje i koji svojim predavanjem oblikuje shvatanja svojih slušalaca, i studenata koji na predavanje dolaze da bi nešto naučili od osobe koja je poznavalac stvari i intelektualni autoritet u oblasti u kojoj predaje. Zato je iznošenje mišljenja univerzitetskog profesora studentima na predavanju da je homoseksualnost bolest, samo po sebi, akt diskriminacije jer predstavlja neprihvatljivo etiketiranje i vređa dostojanstvo ovih osoba, stvarajući u odnosu na njih ponižavajuće i uvredljivo okruženje“. I dodade: “Same radnje kojima se lice ili grupa lica uznemirava i ponižava na osnovu njihovog ličnog svojstva mogu biti raznovrsne, uključujući i javno saopštavanje određenih stavova i mišljenja“.(1) Ako to nije bio udar na slobodu izražavanja, ja ne znam kako bi taj udar mogao da izgleda.
POSLE PET GODINA
Sve se to ponovilo u junu 2017, i sad je na red došao Miša Đurković. Na adresu mu je stigao akt Mirjane Kecman, pomoćnice poverenice za zaštitu ravnopravnosti, koja ga je obavestila da su ga tužili pripadnici izvesnog Regionalnog info centra zbog diskriminisanja građana na osnovu seksualne orijentacije. Tužen je zbog sledećih iskaza u svom tekstu „Školski priručnik za promociju homoseksualizma“, objavljenom u „Politici“ 13. aprila 2017. (str.23): “Imam sina od osam godina i ćerku od četiri koji uskoro treba da slušaju ove skaradnosti da postanu žrtve homoseksualne propagande, ispiranja mozga i čistih laži.“ Tužitelji tvrde da je ovom rečenicom „homoseksualnost stavljena u kontekst skaradnosti čime se vređaju i diskriminišu osobe homoseksualne orijentacije, a predstavljanje homoseksualnosti kao normalne i prirodne orijentacije u kontekst čiste laži“. Smetao im je i sledeći Đurkovićev stav: “Srbi nisu nasilan narod. No postoje granice kad se zulum nasilje koje moćnici primenjuju nad nama i našom porodicom više ne mogu trpeti. Sa zakonom o mandatornoj vakcinaciji, zakonom o nasilju u porodici i ovim satanističkim „obrazovnim paketima“ toj granici smo se opasno približili.“ Tužitelji su Đurkovića zbog tih reči dodatno okrivili: “Homoseksualnost se stavlja u kontekst satanističke, okrivljuje za uništenje porodice i na jedan perfidan način poziva na nasilje“.
ĐURKOVIĆEV ODGOVOR
Miša Đurković je pomoćnici poverenice odgovorio jasno i odlučno, ukazujući da on ne zna ni za kakav „Regionalni info centar“, i da nešto takvo postoji na Rijeci u Hrvatskoj. Imajući razumevanja za staranje poverenice za zaštitu ravnopravnosti o raznim pritužbama građana, ukazao je na svoje pravo da ga zbog javno iskazanih i utemeljenih stavova ne maltretiraju. Doktor filosofije, naučni savetnik, čelnik Instituta za evropske studije, autor petnaestak knjiga iz oblasti kojima se bavi, bivši savetnik premijera Srbije i sekretar Državnog saveta za Kosovo i Metohiju, član Etičkog komiteta RRA, saradnik kabineta predsednika vlade, Ministarstva zdravlja (za oblast bioetike), Ministarstva spoljnih poslova, Đurković ne pristaje na to da ga neko nasilno oslepljuje da ne gleda stvarnost i da mu neko zapušava usta kad ukazuje na opasnost rušenja porodice i porodičnih vrednosti u demografski ojađenoj Srbiji. Kolumnista „Politike“ od 2001. godine, Đurković nikad nije doživeo da ga neko na ovaj način uznemirava. Rekao je da poziv na izjašnjavanje o svom tekstu smatra nasrtajem na pravo slobode govora i naučno-istraživačkog rada, i da će o tome obavestiti struku, ali i javnost.
KAKO LAŽU TUŽIBABE?
Prvo, kad je tužba upućena poverenici za zaštitu ravnopravnosti u pitanju, reč je o krivotvorinama tužilaca. Đurković u svom tekstu nije bavio homoseksualnošću kao skaradnošću, nego je skaradnom nazvao propagandu ideologije homoseksualizma maloletnicima u priručnicima za tobožnju borbu protiv „seksualnog nasilja“. Kakve su to skarednosti, čitalac može sam da sazna u tekstu Slobodana Antonića „Postizborna LGBT inkluzija“.(2) Predstavljanje homoseksualnosti kao „normalne i prirodne“, u šta tužibabe koje tuže Đurkovića veruju, nije uopšte posledica objektivnih istraživanja, nego delatnosti LGBT lobija iza koga su stajali svetski megakapitalisti, poput Rokfelera.(3) Način na koji se LGBT propaganda proglašava „naukom“ podrobno je opisao Slobodan Antonić u svojoj studiji „Moć i seksualnost/ Sociologija gej pokreta“(4) Naravno, tužioci su izbegli da kontekstualizuju Đurkovićeve reči, čiji je osnovni smisao ovako iskazan u članku objavljenom u „Politici“: “Ja sam hrišćanin, imam prava po Ustavu i po Konvenciji o pravima deteta da svoju decu vaspitavam i školujem skladu sa sopstvenim uverenjima. Ovim priručnicima se direktno krše ta moja ustavna prava. Nad mojom decom i mojom porodicom pod okriljem prosvetnog sistema od septembra će kao obavezno početi da se primenjuje protivustavno nasilje.“ Protiv tog nasilja je ustao Miša Đurković. I da dodamo: razvraćanje dece propagandom ideologije homoseksualizma (jer je bilo predviđeno da „paketići“ krenu od vrtića) za hrišćanina je, naravno, satanizam, jer satana mrzi dečju čednost i čistotu. I hrišćanin ima pravo to da kaže, i da brani porodicu kao Božju ustanovu, kao što LGBT ideolozi „demokratski“ traže rušenje prirodne porodice da bi trijumfovala „polimorfna perverznost“, o kojoj su, odavno, trubili frojdisti. Uostalom, ko ne veruje, neka sam vidi čemu stremi „seksualno vaspitanje“.(5)
DRUGOSRBIJANSKA INKVIZICIJA PROTIV ZNALCA
Zbog onoga što Đurković svedoči, LGBT „zaštitari“ sada, egzemplarno, hoće da mu zapuše usta. Jer, znaju da on zna. I znaju da, ako njega ućutkaju, s ostalima će ići lakše. U svojoj knjizi „Tamni koridori moći“, drugosrbijanskoj inkviziciji izloženi autor ima čitavo poglavlje pod naslovom „(Geo)politika homoseksualizma“, o kome je potpisniku ovih redova u svojevremeno datom intervjuu rekao: “Homoseksualna ideologija je danas zaokružen i razvijen instrument koji globalni vladari koriste za vrlo jasne i precizne ciljeve. Normativno gledano, čitava priča se promoviše pod bezazlenom etiketom ljudskih prava. No, kao i u ostatku knjige, moj zadatak je da odem sa one strane date normativnosti i da vidim ko, zašto i kako instrumentalizuje određene fiziološke, biološke, društvene i kulturne fenomene. Ovo istraživanje nastoji da problem homoseksualizma tematizuje na različitim nivoima, počev od i dalje nerešenog pitanja da li je za pojavu ovog fenomena zaslužnija fiziologija ili razvoj. Čak i tu nalazimo čistu manipulaciju, pa se u zavisnosti od potrebe čas apostrofira jedna, a čas druga vrsta odgovora. Istraživanje pokazuje da su nauka, zakonodavstvo, sudska praksa, mediji, a sve više i popularna kultura pa i regularno obrazovanje, stavljeni u funkciju promovisanja i nasilnog nametanja homoseksualne ideologije. U Skandinaviji se deci u vrtićima zabranjuje upotreba reči otac i majka. Čitav javni diskurs se nasilno redefiniše kako bi se podrila i uništila klasična porodična struktura. Homoseksualizam se tradicionalno koristi kao instrument za smanjivanje broja populacije, za podrivanje odbrambene sposobnosti zemlje, za narušavanje postojećih vrednosnih sistema i promovisanje hedonizma, itd. Usput otkrivamo kako sve više divlja takozvano konstruktivističko ludilo u nauci, koje tvrdi da je sve konstrukcija i da su čak i seksualni i polni identitet konstrukti. Dakle, ono što imate između nogu nije više dato od Boga, već je, kažu, čist konstrukt, pa svako može da bude šta izabere.“(6) A Miša Đurković veruje u Boga Tvorca, a ne u postmoderne globaliste – konstrukcioniste.
JEDNA ŠKOTSKA I JEDNA SRBSKA PORUKA
Znam da je onaj o kome pišem čovek koji zna domete popularne kulture, o čemu je svedočio u svojoj knjizi „Slika, zvuk i moć“. Pa da mu ovako, preko Interneta, poručim: “Uvaženi g. Đurkoviću, ovih dana slušam sjajnu pesmu škotskog kantautora Brajana Mek Keja, „Dok nas je stotinu“ („As Long As There s One Hundred“, koja se može čuti na www.youtube.com/watch?v=tq67Xl746jY). U njoj je reč o borbi Škota protiv engleskih zavojevača kralja Edvarda. Protiv njih su, sa svojim narodom, ustali kralj Robert Brus i veliki junak Viljem Volas (to je onaj što, dok ga Englezi čereče u filmu „Hrabro srce“ Mela Gibsona, uzvikuje: “Sloboda!“). Refren ove pesme mi se mnogo sviđa: “As long as there’s one hundred o’ Scots remain alive/We’ll ne’er gie in tae England, oor country will survive/ We’ll fight tae keep oor freedom and for that prize alone/We’ll gie oor lives for Scotland, for Robert and his throne“. Ili, na srbskom: “Dok nas bor stotinu Škota ima u životu/ Nikad se nećemo pokoriti Engleskoj, naša zemlja će opstati/ Branićemo svoju slobodu i samo zbog nje/ Daćemo svoje živote za Škotsku, za Roberta i njegov presto“. Ovo je odjek reči kralja Roberta na kojima počiva Izjava iz Arbrouta data, u ime škotskog plemstva i slobodnih ljudi, 6. aprila 1320: “Dok god nas je bar stotinu u životu, nikad se pri zdravoj pameti nećemo pokoriti vlasti Engleza, jer niti se borimo za slavu, niti za bogatstvo, niti za čast, nego samo za slobodu, koju nijedan pravi čovek ne gubi osim sa svojim životom“. Poslušajte, dragi g. Đurkoviću, ovu pesmu, i biće Vam, mislim, lakše da nastavite borbu!“ To isto, ovim tekstom, i ja (verujem – skupa sa svojim saborcima na frontu odbrane slobode i zdravog razuma, morala i porodičnih vrednosti) poručujem globalistima, drugosrbijancima, autošovinistima i „iže s njimi“: dok nas je bar stotinu (ima nas i više, naravno), nećemo se predati u tzv. „kulturnom ratu“ koji ste podigli protiv svega što su nam ostavili Bog i preci, protiv temelja našeg postojanja. Zapamtite: Miša Đurković nije sam, i niko od nas, koji brani porodičnu Srbiju, nije sam! Dok je sa vama samo globalistička Imperija, sa nama su Gospod i Nebeska Srbija, sa nama su naše porodice i naš narod! Pa izvolite!
UPUTNICE (Internetu pristpljeno 14. Juna 2017)
1. www.pecat.co.rs/2012/04/milan-brdar-vidilac-u-troji/)
2. www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/ostalo/postizborna-lgbt-inkluzija/
3. www.geopolitika.rs/index.php/sr/intervju/278-dr-dzudit-risman-seksualna-sabotaza).
4.fedorabg.bg.ac.rs/fedora/get/o:7605/bdef:Content/download
5.pravoslavnaporodica.org.srb/index.php/apokalipsa/1420-rat-protiv-dece-evo-sta-stoji-iza-seksualnog-obrazovanja) 6. www.geopolitika.rs/index.php/sr/intervju/743-tamni-koridori-moci
slika http://www.bbc.com/news/world-europe-38289421
dr Vladimir Dimitrijević
