Kao i svake, tako i ove, 2015. godine, na Sajmu knjiga ima vrednih novih izdanja iz oblasti hrišćanske duhovnosti, bez koje se naš identitet ne može ni zamisliti. Pomenućemo samo neke, da bi čitaoci „Pečata“ mogli da se orijentišu kad krenu u nabavku nasušnih naslova.
Tako je Svetigora, izdavačka kuća Mitropolije crnogorsko – primorske, objavila niz naslova koji se tiču prekih potreba današnjeg čoveka: počev od svedočenja o opasnostima alkoholizma i narkomanije, preko zbornika o čudima Svetog Vasilija Ostroškog, do knjige o pravoslavnom pristupu bolesti, „Isus Hristos, lekar duše i tela“. Nezaobilazne su i sabrane poslanice Svetog Petra Cetinjskog, kao i knjiga slavnog ruskog matematičara i filosofa, Igora Šafareviča, „Rusija i svetska katastrofa“.
Izašla je i potresna knjiga o ikoni Presvete Bogorodice Pećke, zaštitnice srbskog krstonosnog roda.
Izdavačka kuća „Obraz svetački“ nudi takođe niz značajnih dela: „Srbski duhovni lug 20. veka“ je knjiga sa žitijima i poukama velikih srbskih duhovnika (poput Svetog Justina Ćelijskog, oca Jakova Arsovića, oca Tadeja Vitovničkog, oca Nikanora Hilandarca, itd.); „U borbi Boga i đavola“ je knjiga o novomučenicima Svete Rumunije pod komunizmom ( sa povestima o onima koji su i po dvadeset godina bili utamničeni zbog svoje vere); knjiga „Kako se prelazi iz smrti u život/Umiranje nesvetih i svetih“ kroz niz primera umiranja svetaca, zločinaca i običnih ljudi govori o velikoj tajni prelaska u večnost; tu su i pouke savremenih svetih Svetogoraca, Porfirija i Pajsija…Po prvi put, na srbskom je objavljena i antologija pravoslavnog humora, „Od osmeha do premudrosti“. Dušekorisne šale potiču iz Rusije, Grčke, Srbije, ali i iz pravoslavne Amerike.
Pošto već decenijama od Nikole Tesle, Srbina iz Smiljana, hoće da naprave svašta, od Hrvata do „marsovca“, manastir Studenica je napravio pravi potez objavljujući knjigu o Teslinom ocu, proti Milutinu, uglednom pravoslavnom proti, iz koje saznajemo da je genijalni srbski naučnik među precima i u rodu imao niz sveštenika i monaha, a da mu je ujak bio mitropolit dabrobosanski Nikolaj Mandić.
„Duhovni lug“ iz Kragujevca objavio je dve uputne knjige pravoslavnog mislioca Radeta Jankovića, „Crna knjiga Crnorečja“, o posleratnom stradanju Boljevca i okoline, i „Gluvo doba“ (o našem vremenu i apokalipsi). Beogradski „Čuvari“ ponudili su „Misionarske beleške“ savremenog ruskog sveštenika Andreja Tkačova. Izdavačka kuća „Romanov“ iz Banjaluke nudi novi prevod petotomne enciklopedija pravoslavne duhovnosti, „Dobrotoljublja“, kao i studiju I.K. Jazikove o pravoslavnoj ikoni.
Beogradski „Logos“, koji se već dve decenije bavi izdavanjem reprezentativnih knjiga ruske religiozno – filosofske misli, nudi čitaocima, između ostalog, dve knjige Konstantina Leontjeva, genijalnog „Vizantinca“, koji je, još u 19. veku, znao da je „prosečni Evropejac ideal i oruđe sveopšteg razaranja“: „Istok, Rusija i Slovenstvo“ i „Dobre vesti“. Leontjev ZNA da će Rusija pomoći balkanskim pravoslavcima da se oslobode Turaka, ali da će se Balkanci, koje vode malograđanske elite, odmah okrenuti leđa Rusiji, a lice Zapadu. Tu je i nezaobilazna „Filosofija privrede“ Sergeja Bulgakova, pravi lek protiv kancer – kapitalizma naših dana.
U „Kateni mundi“ izašla su dva omladinska antiutopijska romana Julije Voznesenske, „Kasandrin put“ i „Lanselovotovo hodoščašće“ (romani o apokalipsi)...
Izdavačka kuća „Bernar“ vredno radi: izašla je raskošna Leskovljeva proza „Crkvenjaci“, pojavili su se „Božji ljudi“ Bore Stankovića… Nastavilo se sa izdavanjem dela engleskog hrišćanskog pisca i apologete, G. K. Čestertona, koji je, svojevremeno, znao kako da brani Srbe, optuživane za „ratobornost“: ”U svetlu istorijskih činjenica postaje savršeno jasno da smo upravo zbog njihove ratobornosti mi mogli sebi da dozvolimo da budemo miroljubivi. Ukoliko su oni vatreni, takvi su zato što je isključivo hrabrost koja se graniči sa fanatizmom bila u stanju da sačuva granice hrišćanstva pred najezdama neprijatelja, u vreme kada smo mi birali svoje prve parlamente i gradili svoje prve katedrale. Dok se gradilo sve ono što nazivamo svetom, oni su predstavljali zid tog sveta.“
Sada je objavljen i Čestertonov roman „Napoleon sa Noting Hila“, u je, jasno i glasno, rečeno: “Kakva je farsa ovaj savremeni liberalizam! Sloboda govora, u našoj modernoj civilizaciji, praktično znači da moramo da pričamo samo o nevažnim stvarima. Ne smemo da pričamo o religiji, jer to je neliberalno; ne smemo da pričamo o hlebu i siru, jer je to prizemna i prosta priča; ne smemo da pričamo o smrti, jer je to depresivno; ne smemo da pričamo o rođenju, jer to nije prefinjeno. To ne može da potraje. Nešto mora razbiti ovu čudnu ravnodušnost, ovaj čudni uspavani egoizam, ovu čudnu usamljenost miliona u gomili. Nešto je mora razbiti. Zašto to ne bismo bili vi i ja?”
Zaista, zašto?
VLADIMIR DIMITRIJEVIĆ
(Izmenjena verzija teksta objavljenog u „Pečatu“ 30. oktobra 2015)
