Početna - vladimirdimitrijevic.com - Владимир Димитријевић

Velika bioetička kontrarevolucija i podrška dr Jovani Stojković + (VIDEO)

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 12 februar 2019; Pogodaka: 3626

Tekst

nasa deca vakcine dr jovana

Da se u svetu dešava niz stvari koje nisu u skladu sa levoliberalnom globalističkom „agendom“, vidi se svuda – od Italije do SAD. Da krenemo od Italije: još u avgustu 2018, italijanski Senat je poništio zakon o obaveznom vakcinisanju dece a u decembru, oko rimokatoličkog Božića, ministarka zdravlja, Đulija Grilo, dovršila je proces odbrane italijanske dece od prinudnog ušpricavanja sumnjivih supstanci.

Prethodno su italijanske vlasti naložile ozbiljno istraživanje dečje vakcine - Infanrix Hexa koje bi trebalo da sadrži sledeće antigene: za tetanus, difteriju i veliki kašalj, deaktivirane sojeve virusa poliomielitisa 1-2-3 i površinski antigen hepatitisa B. Utvrđeno je da nijedan od tih antigena ne postoji u vakcini, što znači da se neće stvoriti antitela za bilo šta od čega je trebalo štititi male Italijane. Vakcine koje je globalna farmakomafija prodavala Italiji ne da nisu bile korisne, nego su i štetne, dokazano je.
Prethodna, neoliberalna vlast je 2017. donela zakon o obaveznom vakcinisanju dece. Globalistički mediji su opet ustali protiv „zatucanog Salvinija i njegovih koalicionih partnera kao protiv neprijatelja „javnog zdravlja“. Ako se tome doda nepopustiljvi Salvinijev stav da se porodica sastoji od oca, majke i dece, i da neće biti LGBTXYZ brakova, stvario postaju još žešće.

Opširnije: Velika bioetička kontrarevolucija i podrška dr Jovani Stojković + (VIDEO)

Carigradski patrijarh i krv na Ukrajini

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 01 februar 2019; Pogodaka: 3605

Tekst

ukrajina papa vaseljenski patrijarh

PUTIN O CRKVENOJ SITUACIJI NA UKRAJINI

Na redovnoj godišnjoj konferenciji za štampu krajem 2018, Vladimir Putin je, između ostalog, govorio i o crkvenoj situaciji na Ukrajini posle odluke carigradskog patrijarha Vartolomeja da podrži raskolničku „autokefalnu crkvu“:

„Ono što se sad dešava u Pravoslavlju je, kako narod kaže, umu neshvatljivo. To je direktno mešanje države u crkveni, religiozni život. Takvih stvari nije bilo još od doba Sovjetskog Saveza. Eto šta su, na nesreću, stvorili: ujedinjenu raskolniču crkvu stambulske jurisdikcije. To je to: ne sviđa im se moskovska jurisdikcija, zato evo stambulske jurisdikcije. Obratite pažnju: Ukrajinska Crkva Moskovske patrijeršije bila je sasvim nezavisna. Možda se o tome malo zna, ali to je faktički sasvim nezavisna Crkva. Oni su radili sve samostalno, i episkope su birali sami. Jedina veza je bila duhovna, pominjali su Patrijarha moskovskog i sve Rusije. I to je sve. A gledajte kakvu sad nezavisnost dobijaju iz Turske, od turske patrijaršije.

Opširnije: Carigradski patrijarh i krv na Ukrajini

Razbijač Overtonovog prozora

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 31 januar 2019; Pogodaka: 3912

Tekst

nikola malovic

ČITANKA U ODBRANU SLOBODE MIŠLJENJA I IZRAŽAVANJA, KOJA SE, U CRNOJ GORI, TRENUTNO ZOVE NIKOLA MALOVIĆ

KAKO JE MALOVIĆ IZVEDEN PRED SUD?

Kako pišu podgoričke „Vijesti“ od 16. januara ove godine, ugledni književnik iz Herceg Novog Nikola Malović će se naći pred sudom za prekršaje u glavnom gradu Crne Gore jer je, navodno, narušio javni red i mir. Protiv njega tužbu je podneo policajac Vladimir Leković. Razlog? Navodno, Malović je prekršio član 19. Zakona o javnom redu i miru tako što je objavio tekst „Hej, Lolita“ u beogradskom „Nedeljniku“, a taj tekst je preneo podgorički portal IN4S.

Opširnije: Razbijač Overtonovog prozora

Marko Miljanov i Ilija Kuč - Iz istorije Crne Gore koje više nema

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Текст; Objavljeno 16 januar 2019; Pogodaka: 5805

Tekst

pajajovanovic ranjeni crnogorac Ovaj ogled posvećujem svom bratu u Hristu i Svetom Savi, Zoranu Čovoroviću, Srbinu Crnogorcu i Metohijcu, znajući da će on razumeti pročitanoOvaj ogled posvećujem svom bratu u Hristu i Svetom Savi, Zoranu Čovoroviću, Srbinu Crnogorcu i Metohijcu, znajući da će on razumeti pročitano

VLADIMIR VUJIĆ O MARKU MILJANOVU

Kada su se, u izdanju „Narodne prosvete“, pojavila Celokupna dela Marka Miljanova, Vladimir Vujić je u „Narodnoj odbrani“ (broj 42 za 1930. godinu) objavio oduševljen prikaz, na čijem početku navodi niz znamenja koja su prethodila rođenju velikog kučkog vojvode i samoukog književnika, od pradedinog proročanstva da će se u njihovom kraju roditi čovek za koga će svet znati do majčinih snova punih zvezda što se rasprskavaju. Tu su i anegdote o tome kako četrnaestogodišnji Marko oteo pušku od Turaka, golim rukama zadavio vuka, ubio Turčina koji je hteo da ga ošamari, optužujući mlado Crnogorče da laže.

Opširnije: Marko Miljanov i Ilija Kuč - Iz istorije Crne Gore koje više nema

Agonija hrišćanstva

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 14 januar 2019; Pogodaka: 3707

Tekst

hristos na krstu Tako je, svojevremeno, svoju knjigu nazvao španski filosof Miguel de Unamuno. Iako mi znamo da su i rimokatolici i protestanti u jeresi, ipak nam nije svejedno što je hrišćanstvo na Zapadu potpuno srušeno. Jer, kako je govorio Dostojevski, Zapad je nama drago groblje. I zaista – nema pravoslavnog hrišćanina kome je milo što propada Zapad, bez obzira na sve njegove prestupe prema Istoku. Na žalost, za njih više nema povratka – samo čekanje suda Božjeg.

Opširnije: Agonija hrišćanstva

Šta znači bludeti - svedočenje Svetozara Vlajkovića

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 13 januar 2019; Pogodaka: 6263

Tekst

svetozar vlajkovic povratak izgubljenog

O ČEMU JE REČ?

Pitamo se – zašto izumiremo ovakvom brzinom. Zašto se ne rađamo? O čemu je reč? A reč je o onome što je govorio Sveti vladika Nikolaj – blud ubija život. Blud je razorio ljubav, a gde nema ljubavi – nema ni života.

Poznati srbski književnik, Svetozar Vlajković, životnim traganjem došao je do Hrista i Crkve. To svoje traganje potresno je opisao u knjizi „Povratak izgubljenog“ (objavila je ju je izdavačka kuća „Bernar“ iz Starih Banovaca 2017. godine ) koja pokazuje svu istinitost evanđeljske priče o bludnom sinu. Vlajković je prošao dva braka dok je došao do istinskog bračnog druga, a u međuvremenu je, tragajući za smislom postojanja, lutao od žene do žene. Njegovo pokajničko iskustvo je dragoceno za svakog onoga ko želi da shvati zašto su čednost i čistota duše tako nasušno važni savremenom čoveku. Knjigu svim srcem preporučujemo.

TAJNA RAĐANJA NOVOG ŽIVOTA

Vlajković ističe da je tajna rađanja, nastalog iz zajednice muškarca i žene, nasušno čudo: “Dolaskom na svet, dobijamo talente ili talante, kako se nekada govorilo. Talenat je suženo značenje talanta, odnosi se na vidljive darove, poglavito za stvaralaštvo.

Opširnije: Šta znači bludeti - svedočenje Svetozara Vlajkovića

Smisao praznika u Šantićevoj pesmi "Pretpraznično veče"

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 12 januar 2019; Pogodaka: 4616

Tekst

aleksa santic pretpraznicno jutro

Pripreme za pesmu

Šantić je, poduhvatajući se sazdavanja svog magnum opus-a, pisao pesme koje su, suštinski, bile svojevrsne „praslike“ “Pretprazničke večeri“. One su karakteristične po nostalgičnom sećanju na detinjstvo kao na rajsko doba, nad kojim je svoj pokrov rasprostrla nežna majka, po osećanju duboke usamljenosti u sadašnjosti, po svesti o rastakanju porodičnog doma, po tugovanju zbog smrti najbližih. U njima, međutim, nema nade u nadilaženje prolaznosti, u izlazak iz beznađa i konačnosti samotništva; jednom rečju, nema praznika.

Opširnije: Smisao praznika u Šantićevoj pesmi "Pretpraznično veče"

U zamci besmisla - "Nova godina" kao nova laž

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 03 januar 2019; Pogodaka: 3806

Tekst

RADUJMO SE BOŽIĆU, A DEDA MRAZA PREPUSTIMO KOKA KOLI I OSTALIM PRODAVCIMA PRAZNINE

Bespraznični svet i čežnja za praznikom

Praznik je prodor večnosti u vreme. Vreme teče, vrtloži, odnosi ljude, i nezaustavljivo je. Ono je Hronos koji proždire. Ali, praznik preseca neumitni tok; on vertikalno, odozgo, ulazi u horizontalu vremena, i spušta se do praosnova bitija. Praznikom se čovek ne spaja samo sa Bogom, nego dolazi u dodir i sa svojim precima koji su taj praznik takođe slavili; jer, kako je rekao Vladimir Solovjov, svaki narod je zajednica pokojnih, živih i nerođenih. Njihovo prisustvo na praznik je upravo dokaz da je smrt pobeđena, i da, između ostalog, ne može više sprečavati u opštenju pretke i potomke. U tome je Jevanđelje – Blaga vest hrišćanskog praznika.

Živimo u bespraznični čas.

Matej Arsenijević na jednom mestu piše: „Ima li besmislenijeg praznika od sekularne građanske Nove godine kojom su se bezbožnici tako uporno borili protiv Božića? Ljudi na taj dan žure i jure «pripremajući» se histerično za doček Nove godine. I ta jurnjava nije ništa drugo do posledica toga što su ljudi podsvesno «svesni» da u temelju njihovog «praznovanja» Nove godine nema radovanja godini koja dolazi, već panično bekstvo od besmisla stare godine u kojoj nije/…/bilo istinske sreće i istinskog života. Ljudi se svesno zavaravaju nadom da će kratkim samozaboravom u novogodišnjoj noći moći da se izbave od osećanja ponavljanja i besmisla vremena u kome je «čovek uvek na gubitku». A šta je ta noć ako ne upravo noć tragizma, samoće, očaja, grozničave potrage za «mrvama sreće», noć razočarenja i samoodbrane posle koje se ljudi bude samo još očajniji i ogorčeniji?

Sva ta brzina i buka, preglasna muzika i masovne žurke, rok koncerti i disko klubovi, celodnevni televizijski programi, modni i sportski spektakli sa konfetama i balonima... jednom rečju sav taj zaslepljujući «lajt—šou» savremenog sveta i nije ništa drugo do pokušaj bekstva od užasa besprazničkog života, uzaludni pokušaj potrage za izgubljenom zajednicom i izgubljenim praznikom, pokušaj koji ostaje na nivou jalovog simuliranja praznika i zajednice, simuliranja koje ljudima još više pojačava čamotinju i samoću.“

Očajanje – od „očajati“, uzalud čekati, uzalud se nadati. Jer, kako reče Šarl Bodler: „Uporno se greši, a podlo se kaje,/ za priznanje odmah nagrada se bere. / Mislimo da grehe bedna suza pere,/ pa svak opet lako na kaljav put staje“.

I tako od nove godine do nove godine.

A večnost se bliži.

Deda Mraz i Božić Bata

Još dok sam bio veroučitelj pri hramu Svetog Vaznesenja Gospodnjeg u Čačku napisao sam jedan misionarski listić, kasnije objavljen u knjizi „Zašto plače Sveti Sava?“. Izgleda da i danas može biti od koristi.

Opširnije: U zamci besmisla - "Nova godina" kao nova laž

OD PINOKIJA DO PINOČEA VIA (BIA?) GEBELS

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 12 decembar 2018; Pogodaka: 4086

Текст

Obradović, opet, na udaru

Strašno je ovo što se dešava Bošku Obradoviću, koga besomučni lažljivci u službi Klovna Bez Smisla Za Humor već godinama ne ostavljaju na miru. Ali, Boško je pravoslavni hrišćanin koji zna da je u Novom Zavetu blaženim nazvan čovek o kome lažu na pravdi Boga. Tako da Obradovića prepuštamo zaštiti Boga Pravde Kome peva naša himna, a okrećemo se, opet i opet, Klovnu Bez Smisla Za Humor u čijem „ozračju“ su, kako bi rekla bivša braća Hrvati, takve maligne „bedastoće“ postale moguće.

Laž plus nasilje: dobitna formula?

Aleksandar Vučić je počeo kao Pinokio, lažljivac kome se neistina odmah vidi kao Kolodijevom junaku nos – recimo, ona laž o Kinezima koji će nam, u zamenu za domaće svinjske nogice, davati „leteče automobile“. On je uvek lagao naivno i prostački, kao glumac trećerazrednog provincijskog pozorišta. Ali, pošto je shvatio da neistine, makar i beskrajno ponavljane, nisu dovoljne, rešio je, po svemu sudeći, da vlada kao čileanski diktator Pinoče.

Opširnije: OD PINOKIJA DO PINOČEA VIA (BIA?) GEBELS

Povodom stogodišnjice utopije: razmišljanja pedesetogodišnjaka

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 06 decembar 2018; Pogodaka: 4624

Tekst

predsednistvo

UMESTO UVODA

Evo, navrši se čitav vek od dana kada je stvorena Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, koja je umrla, sedamdesetak godina kasnije, kao Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija.

Pošto sam, kako je pokojni Stevan Raičković rekao Rajku Petrovu Nogu, u godinama kad plačem i na reklame, reših da otvorim kovčežić sećanja i razmišljanja.

Sentimentalnih, naravno, ali ne bez one crne linije koja je, katkad, presecala Mehmed – pašu Sokolovića u Andrićevom romanu.

Ove godine sam slavio tri decenije mature, i, sve krućih kostiju, pokušavao da igram, dok sam na licima svojih ispisnika lovio one crte koje pamtim iz gimnazijskih dana. Bio sam, kasnije, smešan sebi koliko i drugima, koji su me, uglavnom iskreno, ohrabrivali da u nekoliko trenutaka karikaturalnog skakutanja budem onaj stari ( mladi ).

Ipak, ne odustajem od ovih zapisa. Znam da su, kao i moje igranje na proslavi mature, smešno nastojanje da se podlmadim, ali, kao što bi rekao Branko Ćopić u «Pismu Ziji Dizdareviću», na početku «Bašte sljezove boje»:»Zbogom, dragi moj. Možda je nekom smiješna moja starinska odora, pradjedovsko koplje i ubogo kljuse, koje ne obećava bogzna kakvu trku. Jah, šta ćeš...“

Da ne zaboravim ( počeo sam da zaboravljam, naravno; rupe u pamćenju se šire kao poderine na iznošenoj, ali i dalje udobnoj, kućnoj odeći ): ovaj tekst posvećujem svojim ispisnicima iz Gimnazije u Čačku, koji su maturirali 1988. godine, dok smo još živeli u Jutopiji.

I sve počinje mojim jugonostalgičnim tekstom pisanim pre deset godina.

Pri čemu je, kod Balaševića, sve ostalo u istom, pozlaćenom okviru sete – od „Unikatne“ (sećanje na Bivšu Zemlju i Ženu koja je bila Devojčurak) do „Baronovog bala“ (iznenenada, usred strastvenog plesa, jedan Mefisto)…

SMRT U UTOPIJI ILI O ĐORĐU BALAŠEVIĆU, JUGONOSTALGIJI I EVROINTEGRISANJU

Tako, nekad, dođe i meni. Onda, recimo, nešto čitam. Da se opustim. Čitam Đorđa Balaševića, „Dodir svile“. Odavno sam hteo da pišem o njegovoj poeziji. Rekoše mi: „Nemoj! Šta sad hoćeš, da kritikuješ još i Balaševića? Pusti čoveka na miru! Pljuvao si rokere i hevi-metalce, a sad hoćeš da pljuješ Balaševića…“. A ja nisam hteo to.

Pesnik komšiluka

Ja sam hteo da analiziram poeziju ovog liričara, jednog od poslednjih pesnika naše romantičarske poezije. Jer, Đorđe je lirski pesnik. A lirika je treperenje na granici između bitija i ništavila, između: „Ala je lep ovaj svet“ i „Moje nebo, jer je crno“, između „Đulića“ i „Đulića uvelaka“. Mi nismo imali pesnika koji opeva običnog čoveka, najobičnijeg, onog našeg svakodnevnog komšiju, vrata do vrata, iz čijeg dvorišta miriše pečena paprika i po tome se zna da je jesen. Nismo imali takvog pesnika dok se nije pojavio Đorđe Balašević. On je, uz gitaru, ušao u dušu malog čoveka, koji se seća kako se „nekad dobro jelo“, ali koji je sposoban i da baci sve, ako nije sreo pravu ljubav (kao u pesmi o Vasi Ladačkom). Toliko dobrih, tačnih opisa svega što se dešava malom čoveku („a u vojsci sam stekao druga do groba, / i hroničnu upalu zgloba“; „ušao sam na prstima, / mati beše već budna i brzo se prekrstila“; „jedan D mol me razvali, / neki bi to prosto tugom nazvali, / nije tuga, šta je tuga za D mol“)…

Opširnije: Povodom stogodišnjice utopije: razmišljanja pedesetogodišnjaka