Postoje izvesne aksiome društvenih nauka koje su zasnovane na milenijumskim iskustvima čovečanstva. Među njima su i ove: nemoral vodi do razaranja porodice; razaranje porodice vodi društvenoj nestabilnosti; društvena nestabilnost vodi slomu civilizacije.
Dakle, seksualni promiskuitet, bračno neverstvo i pornografija dovode do širenja polno prenosivih bolesti, razvoda i razgradnje porodice, a to znači nestabilnost socijuma, nestanak građanskih vrlina, pad nivoa obrazovanja, a porast kriminala, otuđenja i samoubistava među mladima. Da bi se obnovilo društvo, neophodna je obnova istinske ljubavi, roditeljstva i porodičnosti. Istoričar Arnold Tojnbi je istakao: “Od dvadeset i jedne značajne civilizacije, devetnaest ih je palo ne zbog toga što su poražene spolja, nego zbog moralnog propadanja iznutra“.
NAUČNA ISTRAŽIVANJA DŽOZEFA ANVINA
Britanski etnolog i socijalni antropolog, profesor Oksforda i Kembridža, Džozef Danijel Anvin (1895-1936) sproveo je obimno istraživanje sudbine šest velikih civilizacija i osamdesetak manjih zajednica u dugačkom periodu od pet hiljada godina. Hteo je da proveri Frojdovu tezu da društva postaju neurotična i samorazarajuća zbog preteranog potiskivanja seksualnog nagona. Na osnovu njegovih istraživanja, nastale su knjige „Seks i kultura“, „Seksualna regulacija i ponašanje u kulturi“ i „Hopousia ili seksualni i ekonomski temelji budućeg društva“. Istraživanja koja je sproveo sasvim su porekla Frojdovu tezu. Naime, upravo su monogamna društva, društva koja su ograničavala polnu razuzdanost, bila napredna i trajna. Ona koja nisu, ostala su primitivna ili, ako bi dostigla visoku tačku razvoja, brzo bi propadala.
U svom obraćanju Medicinskom odseku Psihološkog društva Velike Britanije, održanom 27. marta 1935, Anvin je rekao: “Hiljde milja i hiljade godina razdvajaju događaje; i nema vidljive veze među njima. U zabeleženoj istoriji, nema slučaja da apsolutno monogamno društvo nije pokazalo veliku energiju u kulturi. Ne znam ni za jedan jedini slučaj da društvo koje pokazuje veliku energiju u izgradnji kulture nije apsolutno monogamno“. Društva sa visokom socijalnom energijom napreduju u svakoj oblasti - ekonomiji, nauci, pravosuđu, umetnosti, itd. Ako se monogamni moral napusti, dovoljna su tri pokolenja da dođe do sloma društva. Pišući o Anvinu, Oldouz Haksli, autor „Vrlog novog sveta“, jasno kaže:“Kulturalni uslov uspona jednog društva direktno je proporcionalan nametanju ograničenja seksualnom ponašanju pre i posle venčanja“.
BOLJŠEVIČKA SEKS-REVOLUCIJA
Na tragu Anvina bio je i Pitirim Sorokin, američki sociolog ruskog porekla, osnivač katedre za sociologiju na Harvardu. I on je, u svojoj knjizi „Američka seksualna revolucija“ ustvrdio da su napredna društva zasnovana na monogamiji, vernosti, odgovornosti i porodičnoj stabilnosti. Tamo gde postoji seksualna raspuštenost, gde je dozvoljen lak razvod braka, gde su odnosi sa decom površni i plitki, društva postaju nestabilna, a otuđenost vlada. Sorokin je imao iskustvu boljševičke revolucije, koja je značila baš udar na porodicu: “Tokom prve faze revolucije, njeni vođi su nastaojali da razore brak i porodicu. Slobodna ljubav je pravdana takozvanom „teorijom čaše vode“ (iza koje je stajala Lenjinova saradnica, madam Kolontaj, tvrdeći da seksualni odnos sa nekim ne znači više od ispijanja čaše vode, nap. prir.) Ako je neko žedan, bila je zvanična partijska linija, nije bitno iz koje čaše pije vodu; podjednako je nebitno kako on utoljava svoju seksualnu glad. Ukinuta je bilo kakva zakonska razlika između braka i pukih seksualnih veza. Komunistički zakoni su govorili samo o ugovorima između muškaraca i žena koji su imali za cilj zadovoljenje želja na duži ili kraći period, godinu, mesec, nedelju dana, pa čak i jednu noć. Svako može da se venčava i razvodi koliko mu se ćefne. Muž i žena su mogli da se razvedu bez prisustva onog drugog. Brak nije morao ni da se registruje. Bigamija, pa čak i poligamija, bili su dozvoljeni pod novim okolnostima…Predbračni odnosi su hvaljeni, a vanbračni su smatrani normalnim. Za svega nekoliko godina, horde divlje, napuštene dece ( „besprizornici“, nap. prir. ) postale su pretnja Sovjetskom Savezu. Milioni života, naročito devojačkih, uništeni su; razvodi su porasli u ogromnoj meri, kao i broj abortusa. Mržnje i sukobi među poligamnim i poliandričnim partnerima brzo su se umnožili – a samim tim i psihoneuroze. Rezultati su bili tako zapanjujući da je vlada bila primorana da radikalno izmeni svoju politiku. Propaganda teorije „čaše vode“ proglašena je kontrarevolucionarnom, a na njeno mesto je došlo zvanično veličanje predbračne uzdržljivosti i maltene sakralnosti braka. Ako se uzme u obzir da se sve ovo desilo u okviru jednog režima, ogled je bio krajnje poučan i informativan. On je jasno pokazao razorne posledice neograničene seksualne slobode“.
Majstori Novog svetskog poretka su rešili da taj ogled ponove.
PORNOGRAFIJA I NASILJE
Jedan od ključnih uzroka razaranja savremenih zapadnih društava je trijumf tzv. „seksualne revolucije“ sa potpunim ozakonjenjem pornografije. Danas je 70% sadržaja na Internetu vezano za pornografiju, a zarade u ovoj „industriji“ mere se milijardama dolara.
Mnogi se čude porastu seksualnog nasilja u zapadnim društvima, ali i u našem društvu. Niko neće da gleda u koren. Jer, pornografija je neposredno povezana sa nasiljem. Američka istraživanja, čiji su se rezultati našli i pred državnim tužiocem, pokazala su da se 10% muških studenata uzbuđuje kad gleda krajnje nasilnu pornografiju, 20-30% uživa u filmovima u kojima žena pruža otpor polnom činu, a čak 50% smatra da su odlični filmovi u kojima se žena na kraju slaže sa silovateljem.
Propagatori pornografije su, na početku svog delovanja, tvrdili da pornografija deluje katarzično – tobož, što više gledaš vizuelne fantazije, manje si sklon da prestupe činiš u stvarnosti. Međutim, istraživanja su pokazala da nije tako. Klaus Matijak, neurobiolog i stručnjak za psihologiju ponašanja pri univerzitetskoj klinici u Ahenu dao je intervju časopisu „Štern“ u kome kaže: “Sve što se često ponavlja – udar teniskog reketa, svirka na instrumentu, učenje azbuke vrši promene u mozgu. Čovek uči mnogo, pa i nasilje. Da bi ga izučio, mora da nauči da pređe „prag saosećanja“. Bokseri to postižu naročitim treninzima. Na tom principu rade kompjuterske igrice koje prikazuju nasilje. Kockari mogu da budu uspešni samo ako priguše sažaljenje prema protivnicima… Kod kockara koji igraju dugo i intenzivno primetne su promene na mozgu. Kod pornografije su ti isti efekti u pitanju. Ko stalno gleda nasilni seks i scene „geng beng“ (grupnog silovanja), gde žene realno osećaju bol, stvarno mu se menja mozak. Da bi slika nekog ko pati izazivala seksualno uzbuđenje mora se isključiti svako sažaljenje prema njemu, inače se ništa ne dobija. I zato se ovo uči stalnim gledanjem određene vrste pornografije. Pornografski pogled na stvari je istreniran. Kad pornografija postane deo svakodnevice, to ne samo da menja čovekovu seksualnost, nego i njegovo biće. Normalnim se smatra ono što je pre toga bilo potpuno nenormalno“.
DOLAZI STRAŠNO VREME
Dolf Cilman je, posle tri i po decenije naučnog rada, dokazao da gledanje pornografije neposredno vodi ka sklonosti silovanju. Pornografija kod muškaraca izaziva odsustvo saosećajnosti prema ženama, a zatim silovanje predstavlja kao akt koji ne podleže krivičnoj sankciji. Ako se tome doda da sudovi blago kažnjavaju silovanja, njihov broj u društvu se lako može uvećati. Cilman je pokazao da ovakav odnos prema silovanju može da navede korisnike pornografije da lakše nasrnu čak i na decu, što je najpogubnije.
Godine 2007, minhenski profesor neuropsihologije Georg Ertel, čiji je Institut racionalne psihologije preko tri decenije izučavao dejstvo pornografije na mozak, ukazao je na dramatičan razvoj događaja u nemačkom društvu: “Ono što očekuje naše društvo u ovoj oblasti je pravi užas. Sada je nasilje postalo dozvoljeno sredstvo za ostvarenje sopstvenih ambicija“. Mozak počinje da se menja, čineći čoveka manje osetljivim: “Mozak prilagođava svoju strategiju obrade informacija u skladu sa stvarnošću i štiti se od poplave nasilja i pornografije svojim „zatupljivanjem““. Ertel je tada upozorio: “Emocionalnost intelekta i sposobost saosećanja kod omladine je sve manja. Sada je kod mnogih mladih muškaraca, ali i žena, seksualnost neposredno povezana s nasiljem. Stvar je tome što muškarci sebe identifikuju kao siledžije, a žene kao silovane“.
MIT O SILOVANJU
Pornografija je, utvrdio je profesor Herbert Selg, ključno doprinela razvoju tzv. „mita o silovanju“, koji otprilike glasi ovako: „Svaka žena žudi za silovanjem i naslađuje se njime. Nijednu ženu ne možeš da siluješ ako ona to neće.“ To jest, u skladu sa ovim mitom, silovane su samo „loše“ žene. Muškarci koji siluju su seksualno gladni i ne mogu drugačije da postupe. Kao i mnogo šta drugo, i ova priča je počela od Frojda, koji je kod žena primećivao izvesni mazohizam.
Tomas Širmaher nas podseća kuda sve to vodi: “Najobičnija internet pretraga za kratko vreme prikazuje, sasvim besplatno, svima, pa i deci, naveće ogavnosti: seksualno odnose sa mrtvima, živima, čudovištima, obezglavljenima, životinjama i decom vezanom u lance, koju muče odrasli. Seks sa trudnicama, silovanje žena koje stenju od ushićenja kad njihovim grudima prinose usijana klješta, kao i devojke koje za vreme odnosa vrše malu i veliku nuždu – to se odavno smatra prirodnim. Ko plati i miri se s tim može videti i još veći užas – povodom dvadesetpetogodišnjice „Plejboja“ sliku žene koju napastvuje pas i Deda Mraza koji se pari s jelenom“.
VEZA JE NAĐENA
Još 1986, pre Interneta, američki predsednik je naložio formiranje komisije koja će utvrditi vezu između pornografije i silovanja. Džeri R. Kirk, koji je za ovu komisiju napisao studiju o pornografiji, do tada najobimniju na svetu, istakao je: “Istraživanje jednoznačno pokazuje da postoji neposredna veza između hardkor pornografije i nasilnih seksualnih prestupa – silovanja, ubistava i nanošenja teških telesnih povreda ženama i deci“. Sa ovim su se svi njegovi saradnici složili, iako je u komisiji bilo i onih koji su branili pravo na slobodu postojanja porno – industrije. Kanadsko istraživanje ministarstva pravde pkazalo je da se oko 50% nasilnika za silovanje pripremalo gledanjem pornografije – 75% silovatelja dece, 60% onih incestuoznih nasilnika, kao i 38% ostalih. Uočeno je i da je sve veći broj nasilnih postupaka u braku, kada muževi primoravaju žene da ispunjavaju ono što su videli u porno – filmovima.
Zanimljivo je da među radikalnim feministkinjama ima i onih koje smatraju da pornografija oslobađa ženu. Tako Vendi Mek Ilroj kaže da žena može da uživa i u scenama seksualnog nasilja: “Ona možda ima izvesne mazohističke sklonosti, kojima daje prostor, zahvaljujući svojoj bujnoj mašti“.
PORNOGRAFIJA I ZLOČINI
Pornografija, kao što vidimo, može dovesti i do toga, da reklo bi se normalan, čovek i primeran građanin, počini strašna ubistva. O tome govore same serijske ubice.
Ted Bandi, masovni ubica, pogubljen je 1989. godine. On je priznao ubistvo dvadeset devet žena i devojaka, a smatra se da ih je silovao i ubio oko stotinu. Pre smrti, dao je intervju dr Džejmsu Dobsonu, psihologu i konsultantu po pitanjima braka, porodice i vaspitanja dece. On je tada rekao: “U principu, bio sam normalan čovek.Nisam bio jedan od onih koji obilaze barove, ili beskućnik. Nisam bio otpadnik u tom smislu, da su ljudi mogli da pogledaju na mene i da kažu: ''Znam da nešto s njim nije u redu''. Bio sam normalan čovek. Imao sam dobre drugove. Vodio sam normalan život, sa izuzetkom jedne male ali veoma moćne i rušilačke stvari, koju sam držao duboko u tajnosti. Ljudi na koje su jako uticale scene nasilja na televiziji, naročito pornografskog nasilja, nisu bili monstrumi od rođenja. Mi smo vaši sinovi i muževi. Mi smo rasli u običnim porodicama. Danas pornografija može da uđe u svaki dom i da zgrabi svako dete. Pre dvadeset ili trideset godina, ona je iz moje kuće uzela i mene. Ja sam imao brižne roditelje, i oni su se brinuli o tome da zaštite svoju decu, ali ma kako da je dobra hrišćanska porodica, nema nikakve zaštite od tog uticaja koji društvo toleriše... Ja nisam sociolog i nisam vršio istraživanje, ali sam proveo u zatvoru dugo vreme i ovde sreo mnogo muškaraca koji su bili nasilnici, baš kao ja. I svi oni su, bez izuzetka, svaki od njih, bili duboko uvučeni u pornografiju – bili su duboko zavisni, bez izuzetka, bez sumnje. FBI istrage slučajeva serijskih ubica pokazuje da je njihov najčešći zajednički interes pornografija. To je istina. Kako smo već govorili, u ovoj zemlji se slobodno propagiraju pornografija i nasilje, i ljudi, sa jedne strane, osuđuju dela Teda Bandija, ali, pri tom, prolaze pored kioska sa časopisima zbog kojih njihova deca postaju kao Ted Bandi. U tome i jeste ironija. Ja govorim o tome da ljudi treba ne prosto da me kazne. Moja kazna neće vratiti roditeljima decu, niti može da im olakša bol. Ali danas se na ulici igra mnoštvo druge dece, koja će sutra ili prekosutra biti mrtva zbog onoga što drugi mladi ljudi danas čitaju ili gledaju na televiziji.“
Zato je borba protiv pornografije kao jednog od ključnih izvora nasilja nasušno potrebna našem društvu.
Da li iko misli o tome?
dr Vladimir Dimitrijević
