Početna - vladimirdimitrijevic.com - Владимир Димитријевић

Opkoljeni

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 27 oktobar 2018; Pogodaka: 4634

Tekst

Dva naroda koji se ogledaju jedan u drugom, ne zaboravimo bratsku ljubav

OPKOLJENI

Srbi i Rusi su dva naroda koja se ogledaju jedan u drugom. I ogledaju se, ljubavlju, kao braća. I iskustva tih ogledanja i danas su dragocena, upravo u dane kada naši neprijatelji žele da nas razdvoje i da ceo Balkan uđe u NATO.(1) A ide im za rukom: evo, u Makedoniji nađoše šačicu Juda, i opet – pobediše. Posle glasa makedonskog naroda protiv NATO terora, ipak ostvariše šta su naumili. Za sada.

A Srbe opkoljavaju sa svih strana. Stalno isto. Tako je bilo uoči Prvog svetskog rata, o čemu je pisao ruski diplomata u Beogradu, Vasilije Štrandman: “Srbija mi je izgledala kao mala bašta u cvatu, okružena sa svih strana gustom šumom, iz koje su svakog časa mogli da se pojave dušmani koji bi uništili ovaj blagosloveni ugao zemljine kugle. Srbi su mi govorili da žive od danas do sutra, pod pritiskom straha od susedskih napada. Kada sam ih pitao zašto im je izgled prestonice – u poređenju sa bugarskom prestonicom tako neugledan, odgovarali bi da nema svrhe zidati velike zgrade, jer će ih neprijatelj ranije ili docnije porušiti.

Opširnije: Opkoljeni

Srbi u Jugoslaviji i Evropi – svedočanstvo Žarka Vidovića

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 26 oktobar 2018; Pogodaka: 3298

Tekst

zarko vidovic catenamundi

Mislili smo da nam se, kao odanim saveznicima i istinskim žrtvama rata, ne može desiti ništa što bi nas pretvorilo u nemoćne posmatrače svoje sudbine

Novo na sajmu

Jedna divna pojava ovogodišnjeg Sajma knjiga je drugo izdanje kultnog dela Žarka Vidovića, „Srbi u Jugoslaviji i Evropi“, koju će objaviti Katena Mundi iz Beograda. Ova knjiga je prvi put ugledala svetlost dana sredinom poslednje decenije prošlog veka, u najteže doba srbske borbe u doba raspada SFRJ. Sada, kada se ponovo čita, pokazuje se kao svetilnik koji nam i u času u kome smo se našli može biti trag na putu ka obnovi Zaveta. Autor teksta o Žarku Vidoviću i njegovoj istoriosofiji je Miloš Ković, dok se potpisnik ovih redova pozabavio Vidovićevom duhovnom biografijom.

Neće nam biti lako

Opširnije: Srbi u Jugoslaviji i Evropi – svedočanstvo Žarka Vidovića

Pčela Božija i kosovska

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 26 oktobar 2018; Pogodaka: 3809

pcele ikone

MALE MONAHINJE

Kad sam bio mali, stari su me poučavali: „Za pčelu se ne kaže da je uginula, nego da je umrla“. Za razliku od muve i ose, nisu mi dozvoljavali da ubijam pčelu. Moja majka je govorila da su pčele kao monahinje: devstvene su i Bogu služe voskom, a ljudima medom. Ako je neko vredan, vredan je kao pčela; ako je neko bistar i pametan, bistar je i pametan kao pčela.

Opširnije: Pčela Božija i kosovska

Konvertitstvo kao put ka samoporicanju - "Oluja 2018 i Montenegrini"

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 26 septembar 2018; Pogodaka: 4578

Tekst

ANTIPRAZNIK SRBOCIDA

Godina 2018, avgust mesec. Hrvatska, po ko zna koji put, slavi „Oluju“, dan kada se, sa blagoslovom rimskog pape i Imperije Vašington – Brisel, „oslobodila“ svojih Srba i krenula putem u NATO i EU. Bio je to antipraznik srbofobije i srbocida, na kome su učestvovali svi – od Amerikanaca do Montenegrina. Orgijanje je imalo i svog pojca – Marka Perkovića Tompsona, koji peva himne Crnoj legiji i Luburiću. U Srbiji se o tome pisalo, uglavnom tabloidno, ali kao da nije shvaćeno šta se zaista zbilo. A zbilo se mnogo toga strašnog, što je leglo u temelj srbocidne budućnosti, koja će postati sadašnjost ako se ne ne vratimo sebi i ako se ne promene svetsko – istorijske okolnosti.

Ideje za ove teze dobio sam, između ostalog, iz razgovora sa dragim sagovornikom, istoričarem dr Milošem Timotijevićem.

ŠTA JE SLAVLjENO AVGUSTA 2018. U HRVATSKOJ I ŠTA TO NAGOVEŠTAVA?

Opširnije: Konvertitstvo kao put ka samoporicanju - "Oluja 2018 i Montenegrini"

O pobožnom odnosu prema Svetom Pričešću

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 21 septembar 2018; Pogodaka: 8249

Tekst

PRIMER POBOŽNE ŽENE

Sveti Vladika Nikolaj u svom „Emanuilu“ beleži: “Jedna žena po imenu Velika P., dobra domaćica iz sela Brusnika priča kako je pre dve godine ležala bolesna u Bitoljskoj bolnici. Ruka joj je bila strašno otekla. Lekari su prosekli otok, i velika količina gnoja izlazila je iz ruke. Tada joj priđe jednoga dana otac Jovan Maksimović, tadašnji nastavnik Bogoslovije a sadašnji vladika Šangajski.
Ona ga nije poznavala. Otac Jovan ponudi je da primi pričešće, i ona primi. Od tog bude joj nešto malo lakše. Posle dva tri dana opet je poseti otac Jovan i opet joj predloži da je pričesti. Ona pristane no kaže, da će prvo postiti bar tri dana pa onda uzeti svetu tajnu. Jer, veli, prošli put se pričestila bez posta, pa je grize savest.

Opširnije: O pobožnom odnosu prema Svetom Pričešću

NUŠIĆIJADA I VUČIĆIJADA

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 31 avgust 2018; Pogodaka: 3192

Tekst

vucic zli klovn

UDES ZA KUDES

Ono što se u Ivanjici, a povodom Nušićijade desilo, poznato je svima: osamdeset godina posle smrti velikog komediografa, zbilo se nešto sasvim u skladu sa njegovim komedijama. Oni koji su godinama organizovali Nušićijadu (udruženje građana KUDES), oni koji su obezbeđivali 2/3 sredstava za njeno održavanje (udruženje građana KUDES), više nemaju pristupa (udruženje građana KUDES) svom intelektualnom i stvaralačkom „čedu“, jer su, eto, vređali Velikog Vođu (http://www.nusicijada.rs;https://www.blic.rs/kultura/vesti/kao-u-nusicevoj-komediji-organizatori-nusicijade-izbaceni-iz-festivala-koji-su/ev3l45s), mada to, naravno, nije formalno navedeno kao razlog otimanja Nušićijade od njenih tvoraca.

Opširnije: NUŠIĆIJADA I VUČIĆIJADA

Plemićki grb svakog Srbina - hiljadu godina Krsne slave

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 31 avgust 2018; Pogodaka: 4023

Tekst

slava lomljennje kolaca o slavi kod srba

SLAVA VOJVODE IVCA

Danas, na Veliku Gospojinu, tačno je hiljadu godina od krsne slave koja je prvi put zabeležena u pisanim izvorima. Naime, vizantijski istoričar Jovan Skilica opisao je slavu vojvode Ivca 1018, koji je ostao da, posle propasti Samuilovog carstva, i dalje pruža otpor vizantijskoj vlasti iz svoje tvrđave u Devolu.

Opširnije: Plemićki grb svakog Srbina - hiljadu godina Krsne slave

Dva pisma Siniše Ocokoljića Pazarca svetom vladiki Nikolaju

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 24 avgust 2018; Pogodaka: 4552

Tekst

Živimo u teška vremena, kada je svaki primer iz prošlosti dragocen ako nas hrabri i podstiče na borbu. A primer hrabrog Siniše Pazarca svakako je takav

Ko je ovaj čovek?

Jedan od velikih junaka srbske oslobodilačke borbe u Drugom svetskom ratu bio je i Simeon D. Ocokoljić – Siniša Pazarac. On je rođen 22. maja 1908. u selu Lisa kod Ivanjice, završio je 55. klasu Vojne akademije 1927–1930, a tokom 1930-ih i Višu školu Vojne akademije. U mirnodopskom periodu dva puta je odlikovan. Od 1941. jedan od organizatora ustanka u istočnoj Srbiji, da bi od 1942. postao komandant Mlavskog korpusa. Njegova jedinica istakla se u borbama protiv Nemaca u septembru 1944. Sa glavninom snaga JVuO, Ocokoljić se u jesen 1944. povukao u Bosnu, da bi u martu sledeće godine po naređenju generala Mihailovića bio poslat u specijalnu misiju u Sloveniji. Odatle otišao u emigraciju. Zarobljen je pod misterioznim okolnostima i ubijen od Udbe u Beogradu 1954.

Mlavski korpus

Opširnije: Dva pisma Siniše Ocokoljića Pazarca svetom vladiki Nikolaju

Molitva srpskog naroda i Sveti Vladika Nikolaj

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 24 avgust 2018; Pogodaka: 5454

Tekst

sv vladika nikolaj velimirovic

O ZNAČENjU KRATKIH MOLITAVA

Sveti Nikodim Agiorit, u „Nevidljivoj borbi“, govori o velikom značaju kratkih molitava Bogu: “Bilo je, a ima i sada, molitvenika koji su osobito voleli po neku kratku molitvicu i nju neprestano ponavljali.

Sv. Kasijan govori da je u njegovo vreme bila uobičajena kratka molitva: Bože, pohitaj da me izbaviš, Gospode, da mi pomožeš! (Ps. 70,1). U žitiju sv. Joanikija piše da je on stalno ponavljao molitvicu: "Nada je moja Otac, utočište moje Sin, zaštita moja Duh Sveti". Ovu je molitvu on dodavao i svakome stihu od trideset psalma koje je bio naučio napamet i koji su sastavljali njegovo molitveno pravilo. Drugome nekome je stalna molitva bila: Ja kao čovek sagreših, a Ti mi se kao milostivi Bog smiluj! Drugi su opet voleli druge molitvice. A od najstarijeg vremena vrlo mnogi su uzimali molitvicu: Gospode Isuse Hriste, Sine Božji, smiluj se na mene grešnog. Nju spominje sv. Jefrem Sirin, sv. Jovan Zlatoust, sv. Isak Sirin, sv. Isihije, sv. Varsonufije i Jovan i sv. Lestvičnik. Kasnije je postajala sve opštija i izgovarala su je mnoga sveta usta, te je ušla i u crkveni ustav, koji je preporučuje kao zamenu za sve domaće molitve i sve crkvene službe. Zato se od kratkih molitava ona kod nas prvenstveno i upotrebljava.

Opširnije: Molitva srpskog naroda i Sveti Vladika Nikolaj

Povodom novog izdanja „Kamene knjige predaka“ Radojka Nikolića

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 24 avgust 2018; Pogodaka: 3838

Tekst

kamena knjiga predaka radojko nikolic

EVO GROBA, NEIZBEŽNA DVORA - SRBI PRED TAJNOM VEČNOSTI

Nedavno je, u izdanju Narodog muzeja u Čačku i sa uputnim predgovorom dr Miloša Timotijevića, izašlo drugo izdanje „Kamene knjige predaka“ Radojka Nikolića, vrednog istraživača srbskog narodmog blaga koje nam je ostalo na nadgrobnim spomenicima Zapadne Srbije. Pored mnogobrojnih zapisa i nastpisa koji se bave čovekom što korača na drugu stranu života, sa ovih nadgrobnika može se iščitati i srbski odnos prema večnosti.

Stari zapisi su veoma poučni i za današnjeg čoveka. Tako je sveštenik Pop Arsenije Prokopijević iz Ivanjice na grobu svog oca zapisao:

„Evo groba, neizbježna dvora,
đe s odmara tjelo od umora;
đe je pravda podjednaka svima,
đe se ravnja prosjak s carevima;
đe se ne zna za čemerne dane,
đe su svakom suze ubrisane;
đe nestaje od bola leleka,
đe cve boljke našle sebi leka;
đe su dveri što vode svakoga
kroz njih poznat tvorca velikoga.“

Opširnije: Povodom novog izdanja „Kamene knjige predaka“ Radojka Nikolića