O ZNAČENjU KRATKIH MOLITAVA
Sveti Nikodim Agiorit, u „Nevidljivoj borbi“, govori o velikom značaju kratkih molitava Bogu: “Bilo je, a ima i sada, molitvenika koji su osobito voleli po neku kratku molitvicu i nju neprestano ponavljali.
Sv. Kasijan govori da je u njegovo vreme bila uobičajena kratka molitva: Bože, pohitaj da me izbaviš, Gospode, da mi pomožeš! (Ps. 70,1). U žitiju sv. Joanikija piše da je on stalno ponavljao molitvicu: "Nada je moja Otac, utočište moje Sin, zaštita moja Duh Sveti". Ovu je molitvu on dodavao i svakome stihu od trideset psalma koje je bio naučio napamet i koji su sastavljali njegovo molitveno pravilo. Drugome nekome je stalna molitva bila: Ja kao čovek sagreših, a Ti mi se kao milostivi Bog smiluj! Drugi su opet voleli druge molitvice. A od najstarijeg vremena vrlo mnogi su uzimali molitvicu: Gospode Isuse Hriste, Sine Božji, smiluj se na mene grešnog. Nju spominje sv. Jefrem Sirin, sv. Jovan Zlatoust, sv. Isak Sirin, sv. Isihije, sv. Varsonufije i Jovan i sv. Lestvičnik. Kasnije je postajala sve opštija i izgovarala su je mnoga sveta usta, te je ušla i u crkveni ustav, koji je preporučuje kao zamenu za sve domaće molitve i sve crkvene službe. Zato se od kratkih molitava ona kod nas prvenstveno i upotrebljava.
Potrudi se da se na nju navikneš i ti.Ona se naziva Isusovom molitvom, jer se obraća Gospodu Isusu. Naziva se i umnom kada se ne vrši samo rečju nego i umom i srcem, a osobito kada se dugom i pravilnom upotrebom prosto slije s disanjem. Svaka kratka molitva može doći do tog stepena, a Isusovoj molitvi pripada prvenstvo jer ona sjedinjuje dušu s Gospodom Isusom, Koji predstavlja jedini put za zajednicu s Bogom što je i cilj molitve. On je Sam rekao: Niko neće doći Ocu do kroza Me (Jov. 14,6). Zato ko zadobije tu molitvu, prima u sebe svu silu iskupiteljskog podviga u čemu se i sastoji naše spasenje. Sad razumeš zašto revnitelji spasenja nisu žalili truda u navikavanju na ovu molitvu. Ugledaj se i ti na njih“.
Dakle, pravoslavni hrišćanin treba stalno, po meri svojih sila i Božije blagodati, da ponavlja kratke molitve, kojima sebe drži u prisustvu Božjem i čuva se od raznih iskušenja i opasnosti u ovom svetu. Molitva je so kojom se osoljava ljudski um, srce i duša, da ne satrule od nasrtaja demona i strasti.
UČENjE VLADIKE NIKOLAJA O MOLITVI
U misionarskom pismu pisanom jednom koji je rekao da veruje u Boga, ali Mu se ne moli, Sveti vladika Nikolaj piše:„Trudi se i jačaj veru u sebi. Vremenom ćeš osetiti potrebu za molitvom. Tvoja vera nije jaka, zato te još ne goni na molitvu. Gledali smo nas nekoliko, kako mala voda pada na točak od vodenice. I točak je ležao nepomičan. U tom je nadošla voda, i točak se pokrenuo.Vera je sila duhovna. Mala vera ne pokreće ni um na razmišljanje o Bogu ni srce na molitvu Bogu. Velika vera pokreće i um i srce i celu dušu čovekovu. Dokle god traje velika vera u čoveku, ona svojom silinom pokreće dušu njegovu prema Bogu.Ti si, kažeš, pročitao reč Spasiteljevu: zna Otac vaš šta vama treba prije molitve vaše, pa si iz toga zaključio da molitva uopšte nije potrebna. Zaista zna Bog unapred sve šta nama treba, ali ipak On hoće da Mu se molimo. Zato je isti Spasitelj zapovedio da se molimo neprestano, i naučio nas kako da se molimo.Lakše je ovo objasniti roditeljima nego li tebi, neženji. Gle, i roditelji znaju unapred šta treba deci, pa ipak zahtevaju od dece da ih mole. Jer znaju roditelji, da moljenje mekša i oblagorođava srce detinje; da ih čini poniznim, smernim, krotkim, poslušnim, milostivim i blagorodnim. Vidiš li koliko nebeskih varnica iskresava molitva iz srca čovečjega?
Pročitao sam, kako je neki putnik zastao pred jednom kućom ukraj puta. U toj kući radnici imađahu neko zborisanje. Na mah nasta tajac u kući. Radnici klekoše na molitvu. A jedan od njih izađe i poče hodati ispred kuće. Upita ga putnik, šta se to radi unutra?
– Ta, mole se Bogu. A mene je to stid, pa sam izašao. Putnik zaćuta, i čekaše.
– Koga ti čekaš? upita ga onaj radnik.
– Čekam, reče, da izađe nekog da ga pitam za put.
– Pa zašto ne pitaš mene? I ja ti mogu pokazati.
Mahnu glavom putnik, pa mu odgovori:
– Kako bi mogao pokazati pravi put onaj ko se stidi Boga i svoje braće?
Ja mislim, kod tebe ne postoji stid od molitve, nego prosta nejačka vera. Neguj, dakle, neguj mladenca u sebi. Kad poraste do junaka, platiće ti stostruko tvoj trud. Junačka vera pokrenuće unutrašnji točak tvoga bića, i ti ćeš dobiti nov život.Mir ti Božiji i blagoslov“.
Što je govorio, Sveti vladika Nikolaj je i tvorio. Molio se Bogu neprestano. Ova knjiga se sastoji od njegovih čudesnih kratkih molitava, koje je Novi Zlatoust Srbski stavljao na kraju svojih beseda u „Ohridskom prologu“.
Sve su one bile namenjene njegovim voljenim Srbima, za koje se ovako molio:“Premudri Bože, čiji su sudovi nedokučivi i putevi neispisani, milostivo pogledaj i čuj molitvu našu za Tvoj srbski narod pravoslavni. Ti si dopustio teško mučenje srbskog naroda, kao što si dozvolio da budu mučeni i Tvoji apostoli i proroci i pravednici. Znamo, Gospode Bože naš, da po svom premudrom promislu dopuštaš stradanje svojih izabranih, da bi se kao zlato u ognju, kroz muke očistili od zemlje i jače zasijali. Ali, ne dozvoli, Bože milosti i ljubavi, da se satana dugo podsmeva i licemeri dugo rugaju nad Tvojim krstonosnim narodom srbskim. Znamo da Ti dopuštaš nevolje najsvetijim dušama, radi njihove veće slave i radi opomene i straha bezbožnim i podlacima. Znamo da je Tvoje preslavno Vaskrsenje, Hriste, došlo posle poruge, krsnih muka i smrti. Zar da ozareni svetlošću Tvoga stradanja ne osvetimo i tamu stradanja srbskog naroda i čekamo vaskrsenje njegove slave?! Kao što raslabljeni nije bio isceljen dok Ti nisi došao, Gospode, tako i danas nema isceljenja srbskom narodu bez Tebe, Bože i Spasitelju naš. Ne odlaži svoju pomoć, Gospode, Ti koji si uvek hitao da pomažeš. Ne odlaži i ne otkaži, već kao milostiv Samarjanin, okreni lice Svoje srbskom narodu, pruži mu ruku i isceli njegove rane, povrati mu zdravlje, sjaj i slavu i neka Te proslavi stradalni srbski narod u buduće više nego što Te je slavio ranije - Tebe, Svetitelja svoga, sa Ocem i Svetim Duhom, u vekove vekove. Amin“.
KAKO SE NAŠ NAROD MOLIO BOGU?
Jedan narod živi dok slavi Boga. Dok se moli Bogu. Dok ume i može da se moli. Tako je i sa Srbima koji su, iako nepismeni, vekovima umeli i znali da Gospodu prinose molitve. Zato se treba moliti, ako hoćemo da ostanemo i opstanemo.
Evo podsećanja na to kako su se naši stari molili.
MOLITVA MILOŠA OBRENOVIĆA
Va ime oca i Sina i Svetoga Duha. Amin (triput)
Bože, i današnji Krsni danče, jutrošnje jutarce i jarko sunašce, pomiluj mene grešnoga!
Sveci Božji, koji ste u Gospoda Boga sveti, vama se molim i poklonim – molite Boga za mene grešnoga! Sveti Petre, apostole Marko i Matija, Luko i Jovane – Četiri stupa jevanđelista koji držite nebo i zemlju: svima se molim i poklonim – molite Gospoda Boga za mene grešnoga!
Sveti oče Nikolaje, Putniče, čudotvorče, moje Krsno Ime, pomozi mi na putu, na sudu, na tamnoj noći, na čarnoj gori, na mutnoj vodi; na uranku, na podranku, na belome danku, i na svakom strašnom mestu. Sveta Trojice, Jedinosušna i Nerazdeljna, budi mi trezviteljnica i pokroviteljnica na svakome mestu.
Sveti Šestokrili Aranđele Mihailo, sakrili me Tvojim krilom, odbrani me svake muke i đavolje oblasti.
Sveti Jovane Krstitelju, Sveti Đorđe Velikomučeniče, Sveti Dimitrije, Sveti Prepodobni Oče Andreja, Sveti Prvomučeniče Stevane, Sveti Vasilije, Sveti Teodore, i vama se molim i poklonim – molite Milostivoga Boga za mene grešnoga!
Sveti Pantelija, svi u Boga sveci, Božji Ugodnici, koji ste kod Gospoda Boga: sveti anđeli, proroci, mučenici, apostoli: ama se molim i poklonim – molite Gospoda Boga, Milostivoga Tvorca Nebeskoga, za mene grešnoga. Svemogući, Istiniti, Mnogomilostivi Savaote, sazdatelju, Tvorče nebeski, koji si i mene stvorio, upravi me pravim putem; nauči me tvoriti volju Tvoju; k Tebi pribegoh; ne daj smrti bez pokajanja; opomeni se u carstvu nebeskome i mene grešnoga!
Sahrani me Gospode Bože uboštine, siromaštine, bede, musavede, vidovne i nevidovne; teškoga duga, nevernoga druga, teškog boljezna i đavoljeg umoždana, (tako) turske sile i bratske pizme; sahrani me, Bože, svake muke i đavolje oblasti.
Gospode, mnogomilostivan jesi: podaruj me dobrim zdravljem, dobrom srećom, srećom i napretkom, dugim vekom; podaruj mi srećne danke, lake noći, od Boga pomoći: podaruj mi svako dobro za mnogo; okrepi me, osveti me, omudri me, i oslobodi me; ne odrini, ne zaboravi, ne prognjevi se, ne ucveli raba svojega.
Zatim: Sveti Bože (triput); Gospode pomiluj (dvanaest puta); Očenaš (sav).
Posle toga:
Časni Krste, Časni poste, blagi Riste, Isuse Hriste, Sine Božji: pomiluj mene grešnoga. Milostivan jesi, Gospode: ukroti i ublaži srce carevo, milostivo na mene grešnoga molitava (tako) i Svetih Otaca. Prostite Oci Sveti i blagoslovite! Bog da prosti učitelja (i) roditelja!.
„’Valim Te i blagodarim, Bože! (triput) koji si me izveo iz tamne noći, mudra, bodra, vedra, čista i razumna! Bože mi usliši molitvu i prosti sagrešenija: primi molitvu moju!” (Ovo poslednje samo ujutru).
METANIJE GOSPODU BOGU O KRSNOJ SLAVI
Da metanišem prvo Gospodu Bogu, da mi pomogne.
Da metanišem Svetom Aranđelu (ili već koji bude svetac), da mi pomogne.
Metanišem za sunce koje nas greje.
Metanišem za mesec i sve zvezde što nam svetle.
Metanišem za zemlju, za vatru, za vodu.
Metanišem za žito, kukuruz, ječam, krupnik, ržanicu, ovas, za vinograd; za drveće, i za svu travu što raste iz zemlje.
Metanišem za domaćina, za domaćicu od ove kuće; za njihove sinove i ćeri, neženjene i ženjene, neudate i udate; za njihove muževe i njihovu decu.
KOLAČ LOMILI, BOGA MOLILI
(U Hercegovini kod crkve)
Pošto se koljiva preliju, svečari, svaki sa svojim kolačem u rukama, počnu pristupati k svešteniku koji, primajući kolač, prereže ga nožem po donjoj kori unakrst, i prelije vinom one rezotine na četiri mesta, govoreći (obično);
Kolač lomili, Boga molili; kolač prelivali vinom, dom se prelivao mirom, životom, zdravljem, i svakim dobrom, Bože daj!
Sad kolač ispravi naoposlo, pa ga s domaćinom okreće za semenom pevajući:
– Isaije likuj, Djeva imje vo črevje, i rodi sina Emanuila, Boga že i čelovjeka: vostok imja jemu; jego že veličajušte, Djevu ublažajem.
Zatim:
– Sveti mučenici, iže dobrje stradalčestvovavše i vjenčavšesja, molitesja ko Gospodu, pomilovatisja dušam našim.
I najposle:
– Slava tebje, Hriste Bože, apostolov pohvalo, mučenikov radovanije, ihže propovjed Trojica Jedinosušnaja.
Pesme te može pevati i ko drugi osem sveštenika, ako ume i desi se tu.
Dok se te pesme pevaju, sveštenik i svečar okrenu kolač tri puta, prelome ga, sastave polu uz polu, da izgledaju kao polumesec, srknu oba od onoga vina kojim je malopre kolač preliven, poljube kolač, poljube se njih dvojica u obraz, govoreći:
– Hristos po sredi nas!
– Vek i amin! Odgovara svečar.
Rastavivši te polutine, sveštenik uzima jednu sebi, a drugu zadržava domaćin te vrati kući (ili je dâ da se pojede pred crkvom).
Zapisao Milan Đ. Milićević, 1894. godine
SVAKIDAŠNjE MOLITVE
MOLITVA KAD SE IDE SPAVATI
1
Pođoh leći, Boga reći, pođoh spati, Bog zvati; Bog se javi sa nebesa; nebesa se rastvoriše, hude stvari pobjegoše, u zemlju se zakopaše, u trnje se zatrniše, od Boga se zakloniše. Mili Bog naredi, lijep mi san obdari, sa dobrim snom spavah i milom se Bogu predavah, uvijek i do vijeka. Amin.
2
S krstom legoh, s Krstom ustah – sa Anđelom dovijeka. O Anđele, oj, desni druže moj, čuvaj mene svaku noć, da mi tijelo ne gine, iza Svete Neđelje i Blažene Marije. Amin.
(Čita se tri puta).
MOLITVE MOJIH RODITELjA
MOLITVA MOGA OCA
Sa strahom i grijehom molim se i poklanjam Hristu, Krstu Bogu i Milostivoj Bogorodici! (ovo se ponavlja po nekoliko puta). Bože i Milostiva Majko Bogorodice, budite mi na pomoći! (ponavlja se). Nauči me, Bože, pravdi tvojoj i oprosti mi sagrešenije moje! (ponavlja se). Sveti, strašni Šestokrili Aranđele, budi mi na pomoći (ponavlja se). Sačuvaj mi moju kuću i moju sreću! Zatim čita Očenaš.
2
MOLITVA MAJKE BOGORODICI
Pomozi mi umoljetna Majko Bogorodice – tvoja jesam a tebi se molim! Okriješi me, Majko Bogorodice – tvoja jesam a tebi se molim! (ponavlja se). Svemogući Istiniti Bože, oprosti meni grešnoj moja saruđenja! (grehove učinjene u neznanju). Nauči srce moje o Pravdi Tvojoj! (ponavlja se). Budi mi na pomoći i mojoj sreći (đeci), što si mi darovao! I Božiji Anđeli, budite mi na pomoći, meni i mojoj sreći; darujte im zdravlje i dobru sreću! (ponavlja se).
Ako se molila ujutru, molitva je počinjala:
Jutarnje jutarce i žarko sunašce, zakrili (krilom zaštiti) moju decu! Na kraju molitve čitala je Očenaš i Bogorodice djevo.
Zabilježio Miloš Đ. Slijepčević u selu Samobor kod Gacka, 1969. godine.
Priredio: Vladimir Dimitrijević
