КАНОНИЗАЦИЈА АЛОЈЗИЈА СТЕПИНЦА - ИЗАЗОВИ И ОДГОВОРИ
Фотографије на корицама:
Степинац у гостима код Павелића 1941. године,
На паради у Загребу у мају 1945, након уласка ЈНА и
Црвене армије седе Степинац, Бакарић и пуковник НКВД Рак.
Агресивна квази-правна кампања, коју је ЛГБТ заједница покренула против доктора филолошких наука, аутора неколико десетина (!) научних и публицистичких књига и на стотине аналитичких текстова, Владимира Димитријевића, ушла је у нову фазу и у своје прљаве махинације увукла Виши суд у Београду. То да ли ће судије поменуте инстанце бити свесне и пред собом положити рачуне о ономе што се збива није питање лично, него друштвено и државно. Потпуну правну неусаглашеност тужбе против Владимира Димитријевића са Уставом и нормативним актима Републике Србије доказао је доктор правних наука, професор Зоран Чворовић.
Владимир Димитријевић, професор чачанске гимназије, аутор десетина књига и стотина чланака, махом на теме вере, књижевности и просвете, оптужен је пред судом да вређа достојанство ЛБГТ особа. Тако он стаје у ред оптужених и опомињаних људи од пера и угледа, проф. Бранислава Ристивојевића, проф. Милана Брдара, др Мише Ђурковића, који треба да показно одговарају како се обичан Србин или Српкиња, грађанин Србије, не би усудили да буду непокорни диктату нових идеологија.
Владимир Димитријевић је крив, каже тужилац коју је ангажовала извесна НВО која се бори, како истичу, за права ЛГБТ особа, између осталог јер говори и пише да је једина природна породица она коју чине мушкарац, жена и деца! Каква друга природна породица може постојати? Ко може добити децу? Мушкарац и жена, или можда то могу два мушкарца, две жене, два људска бића и амеба, ко?
Пред нама је књига Владимира Димитријевића „Да се зна/ Повереник за заштиту равноправности против слободе мишљења и изражавања“.
Она се бави настојањем идеолога политичког хомосексуализма, и њиховог покровитеља у Србији, Повереника за заштиту равноправности, да ућуткају браниоце породичних вредности и све оне који мисле другачије, и да Србији наметну, као меру и проверу, своју противпородичну идеологију.
Опширније: ТУЖБА ВИШЕМ СУДУ: Владимир Димитријевић на удару противпородичне инквизиције
Не помичи старе међе које поставише оци твоји (Приче Соломонове, 22:28)
ГРАНИЦЕ НИСУ ВАЖНЕ?
Несрећника на месту Председника Србије, на први поглед само Кловна Без Смисла За Хумор, одувек доживљавам мистички, као оличење безбожничке тајне безакоња, чији је коначни циљ да Србе избаци из светосавског и светолазаревског завета. Најзначајнији доказ да је у питању духовни, а не само политички, разоритељ Србства јесте његово настојање да Косово и Метохију преда Арбанасима и НАТО-у, под изговором мењања граница зарад „успостављања трајног мира и безбедности на Балкану”. При чему он, наравно, зна да Косово и Метохија нису за нас пука територија, него стожер идентитета. Уосталом, прича о границама увек је мистичка, без обзира на дводимензионалну политичност. И то није прича само о нашим границама, наравно.
Ако је нешто важно, границе су важне, мада србски идиоти (у античком значењу те речи – они који не брину о пословима заједнице) од настанка несрећне Југославије о томе нису много мислили.
Кад су 1939. године правили Бановину Хрватску, у њу су укључили територије које никад нису биле хрватске, са све Дубровником.
СЛОБОДА МИШЉЕЊА И ИЗРАЖАВАЊА КАО УСЛОВ БЕЗ КОГА СЕ НЕ МОЖЕ
Оно што је тема овoг текста је насртај на слободу мишљења и говора у Држави Србији, пред крај друге деценије 21. века. Колико је ова слобода битна у било којој демократској држави?
Један од наших најугледнијих правника, академик Коста Чавошки, о слободи говора каже: “Нарочито је занимљив случај Obershlik од 1. јула 1997. године у којем је Европски суд недвосмислено потврдио слободу коришћења увредљивих и шокантних термина. Овога пута један новинар, осуђен због увреде, у коментару говора једног политичара овога назива кретеном (trottel). По мишљењу Суда, „дотични говор је очигледно имао за циљ да буде провокативан, и самим тим, изазове жестоке реакције“ (став 31). Сходно томе, иако се речи „подносиоца представке (…) могу сматрати полемичким, оне због тога не представљају неоправдан лични напад, пошто је аутор дао објашњење које је објективно разумљиво и засновано на политичаревом говору“ (став 33). Суд је закључио да је употреба речи кретен (trottel) сразмерна „индигнацији коју је свесно изазвао“ (став 34) политичарев говор, те да стога осуда новинара за увреду представља кршење члана 10 Европске конвенције о људским правима./…/
(Владимир Водинелић) је још 2007. године/…/ објавио опсежан чланак под насловом „Европски стандард слободе медија“, и то у Билтену судске праксе Врховног суда Србије бр. 3, стр. 31-70. После објашњења да су европски стандарди слободе медија, садржани у члану 10 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода, даље развијени у богатој прецедентној пракси (Court’s settled case-law) Европског суда за људска права у Стразбуру, као и бројним актима Савета Европе, проф. Водинелић истиче да Европска конвенција „не јемчи права која су теоретска или илузорна него права која су практична и делотворна“. У оквиру овако зајемчене слободе изражавања Европски суд је допуштао коришћење дифаматорних вредносних исказа, под условом да за такве тврдње постоји одговарајући чињенички основ, а да не представљају напад на личност него на оно што је она говорила и радила. Или како то сам проф. Владимир Водинелић вели:Дифаматорни вредносни искази („звери у униформи“, „идиот“, „судија кукавица“, „пристрасан судија“, „фашистичке тенденције“, „тоталитарна природа“, „идеолошки гротескан и кловновски“, „невероватни спој сировог реакционара, фашистичког тврдоглавца и тешког антисемите“, „варалице“), представљају прекомерне, претеране, несразмерне информације ако су, „без икакве или довољне чињеничне основе“, односно ако не стоје ни у каквој врсти везе са неким чињеницама, што у датим случајевима није било тако јер је за тврдње постојао чињенични основ, односно одређена врста везе са чињеницама, а тврдња није била усмерена на личност, није представљала напад на личност, него на оно што је она говорила или радила
Да се у свету дешава низ ствари које нису у складу са леволибералном глобалистичком „агендом“, види се свуда – од Италије до САД. Да кренемо од Италије: још у августу 2018, италијански Сенат је поништио закон о обавезном вакцинисању деце а у децембру, око римокатоличког Божића, министарка здравља, Ђулија Грило, довршила је процес одбране италијанске деце од принудног ушприцавања сумњивих супстанци.
Претходно су италијанске власти наложиле озбиљно истраживање дечје вакцине - Infanrix Hexa које би требало да садржи следеће антигене: за тетанус, дифтерију и велики кашаљ, деактивиране сојеве вируса полиомиелитиса 1-2-3 и површински антиген хепатитиса Б. Утврђено је да ниједан од тих антигена не постоји у вакцини, што значи да се неће створити антитела за било шта од чега је требало штитити мале Италијане. Вакцине које је глобална фармакомафија продавала Италији не да нису биле корисне, него су и штетне, доказано је.
Претходна, неолиберална власт је 2017. донела закон о обавезном вакцинисању деце. Глобалистички медији су опет устали против „затуцаног Салвинија и његових коалиционих партнера као против непријатеља „јавног здравља“. Ако се томе дода непопустиљви Салвинијев став да се породица састоји од оца, мајке и деце, и да неће бити LGBTXYZ бракова, стварио постају још жешће.
Опширније: Велика биоетичка контрареволуција и подршка др Јовани Стојковић + (ВИДЕО)
ПУТИН О ЦРКВЕНОЈ СИТУАЦИЈИ НА УКРАЈИНИ
На редовној годишњој конференцији за штампу крајем 2018, Владимир Путин је, између осталог, говорио и о црквеној ситуацији на Украјини после одлуке цариградског патријарха Вартоломеја да подржи расколничку „аутокефалну цркву“:
„Оно што се сад дешава у Православљу је, како народ каже, уму несхватљиво. То је директно мешање државе у црквени, религиозни живот. Таквих ствари није било још од доба Совјетског Савеза. Ето шта су, на несрећу, створили: уједињену расколничу цркву стамбулске јурисдикције. То је то: не свиђа им се московска јурисдикција, зато ево стамбулске јурисдикције. Обратите пажњу: Украјинска Црква Московске патријершије била је сасвим независна. Можда се о томе мало зна, али то је фактички сасвим независна Црква. Они су радили све самостално, и епископе су бирали сами. Једина веза је била духовна, помињали су Патријарха московског и све Русије. И то је све. А гледајте какву сад независност добијају из Турске, од турске патријаршије.
ЧИТАНКА У ОДБРАНУ СЛОБОДЕ МИШЉЕЊА И ИЗРАЖАВАЊА, КОЈА СЕ, У ЦРНОЈ ГОРИ, ТРЕНУТНО ЗОВЕ НИКОЛА МАЛОВИЋ
КАКО ЈЕ МАЛОВИЋ ИЗВЕДЕН ПРЕД СУД?
Како пишу подгоричке „Вијести“ од 16. јануара ове године, угледни књижевник из Херцег Новог Никола Маловић ће се наћи пред судом за прекршаје у главном граду Црне Горе јер је, наводно, нарушио јавни ред и мир. Против њега тужбу је поднео полицајац Владимир Лековић. Разлог? Наводно, Маловић је прекршио члан 19. Закона о јавном реду и миру тако што је објавио текст „Хеј, Лолита“ у београдском „Недељнику“, а тај текст је пренео подгорички портал ИН4С.
Овај оглед посвећујем свом брату у Христу и Светом Сави, Зорану Човоровићу, Србину Црногорцу и Метохијцу, знајући да ће он разумети прочитано
ВЛАДИМИР ВУЈИЋ О МАРКУ МИЉАНОВУ
Када су се, у издању „Народне просвете“, појавила Целокупна дела Марка Миљанова, Владимир Вујић је у „Народној одбрани“ (број 42 за 1930. годину) објавио одушевљен приказ, на чијем почетку наводи низ знамења која су претходила рођењу великог кучког војводе и самоуког књижевника, од прадединог пророчанства да ће се у њиховом крају родити човек за кога ће свет знати до мајчиних снова пуних звезда што се распрскавају. Ту су и анегдоте о томе како четрнаестогодишњи Марко отео пушку од Турака, голим рукама задавио вука, убио Турчина који је хтео да га ошамари, оптужујући младо Црногорче да лаже.
Опширније: Марко Миљанов и Илија Куч - Из историје Црне Горе које више нема
Тако је, својевремено, своју књигу назвао шпански философ Мигуел де Унамуно. Иако ми знамо да су и римокатолици и протестанти у јереси, ипак нам није свеједно што је хришћанство на Западу потпуно срушено. Јер, како је говорио Достојевски, Запад је нама драго гробље. И заиста – нема православног хришћанина коме је мило што пропада Запад, без обзира на све његове преступе према Истоку. На жалост, за њих више нема повратка – само чекање суда Божјег.
Текстови Владимира Димитријевића
Књиге - Владимир Димитријевић
Новински чланци где се појављује име Владимира Димитријевића
академик Коста Чавошки
мр Владимир Димитријевић
ИСТИНА О СЛУЧАЈУ МР ЗОРАНА ЧВОРОВИЋА
Шта се згоди кад се ЏЕНДЕР роди
- политички ХОМОСЕКСУАЛИЗАМ као нови БОЉШЕВИЗАМ
КАНОНИЗАЦИЈА АЛОЈЗИЈА СТЕПИНЦА - ИЗАЗОВИ И ОДГОВОРИ
Фотографије на корицама:
Степинац у гостима код Павелића 1941. године,
На паради у Загребу у мају 1945, након уласка ЈНА и
Црвене армије седе Степинац, Бакарић и пуковник НКВД Рак.
Преузмите комплетну књигу (PDF 1,5 MB)
Преузмите комплетну књигу (PDF 1,94 MB)
Преузмите комплетну књигу (PDF 0,6 MB)
Преузмите комплетну књигу 2,4 MB (PDF)
Преузмите комплетну књигу 1,4 MB (PDF)
Преузмите комплетну књигу 6,3 MB (PDF)
Преузмите комплетну књигу 0,9 MB (PDF)
СВЕТОСАВСКИ СВЕШТЕНИК ПРОТА МИЛИВОЈЕ МАРИЧИЋ,
ДУХОВНИ СИН ВЛАДИКЕ НИКОЛАЈА
Преузмите комплетну књигу 0,6 MB (PDF)
ШКОЛОКАУСТ
Како разарају наше образовање
Преузмите комплетну књигу 1MB (PDF)
СВЕТОСАВЉЕ И СРБОЦИД
Преузмите комплетну књигу 1,3MB (PDF)
ИЗМЕЂУ ВАШИНГТОНА И ВАТИКАНА
ГЕОПОЛИТИКА СВЕТОСАВЉА
Преузми комплетну књигу 1,4MB (PDF)
ХОМИНТЕРНА И ГЕЈСТАПО
Преузми комплетну књигу 1,6MB (PDF)
Преузми комплетну књигу 1,8MB (PDF)
КЊИГЕ ОД УТРОБЕ
Записи пропалог песника
Преузмите комплетну књигу 1MB (PDF)
СВЕТОСАВЉЕ И ЛИТУРГИЈСКА РЕФОРМА
Преузми комплетну књигу: 1,5 MB (PDF) ⇒►
СА СТРАХОМ БОЖИЈИМ И ВЕРОМ ПРИСТУПИТЕ!
Преузми комплетну књигу: 0,8 MB (PDF) ⇒►
Издавач
Лио, Горњи Милановац, 2009.
Преузми комплетну књигу: 3 MB (PDF) ⇒►
Издато: 2007.
Место: Горњи Милановац
Издавач: ЛИО, Горњи Милановац
Преузми комплетну књигу: 2.1 MB (PDF) ⇒►
Издавач
Лио, Горњи Милановац, 2007.
Преузми комплетну књигу: 1.1 MB (PDF) ⇒►
Лио, Горњи Милановац, 2007.
Преузми комплетну књигу: 520 KB (PDF) ⇒►
Лио, Горњи Милановац, 2007.
Преузми комплетну књигу: 1.6 MB (PDF) ⇒►
Лио, Горњи Милановац, 2007.
Преузми комплетну књигу: 1.1 MB (PDF) ⇒►
Лио, Горњи Милановац, 2007.
Преузми комплетну књигу: 1 MB (PDF) ⇒►
Преузми комплетну књигу: 670 KB (PDF) ⇒►
издавач:Лио, Горњи Милановац, 2008.
Ко је на мрежи: 155 гостију и нема пријављених чланова