Ћирилица

Категорија

Детаљи: Аутор Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Категорија: Текст; Објављено 27 октобар 2018; Погодака: 4468

Текст

Два народа који се огледају један у другом, не заборавимо братску љубав

ОПКОЉЕНИ

Срби и Руси су два народа која се огледају један у другом. И огледају се, љубављу, као браћа. И искуства тих огледања и данас су драгоцена, управо у дане када наши непријатељи желе да нас раздвоје и да цео Балкан уђе у НАТО.(1) А иде им за руком: ево, у Македонији нађоше шачицу Јуда, и опет – победише. После гласа македонског народа против НАТО терора, ипак остварише шта су наумили. За сада.

А Србе опкољавају са свих страна. Стално исто. Тако је било уочи Првог светског рата, о чему је писао руски дипломата у Београду, Василије Штрандман: “Србија ми је изгледала као мала башта у цвату, окружена са свих страна густом шумом, из које су сваког часа могли да се појаве душмани који би уништили овај благословени угао земљине кугле. Срби су ми говорили да живе од данас до сутра, под притиском страха од суседских напада. Када сам их питао зашто им је изглед престонице – у поређењу са бугарском престоницом тако неугледан, одговарали би да нема сврхе зидати велике зграде, јер ће их непријатељ раније или доцније порушити.

Опширније: Опкољени

Детаљи: Аутор Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Категорија: Текст; Објављено 26 октобар 2018; Погодака: 5430

Текст

zarko vidovic catenamundi Мислили смо да нам се, као оданим савезницима и истинским жртвама рата, не може десити ништа што би нас претворило у немоћне посматраче своје судбине

Ново на сајму

Једна дивна појава овогодишњег Сајма књига је друго издање култног дела Жарка Видовића, „Срби у Југославији и Европи“, коју ће објавити Катена Мунди из Београда. Ова књига је први пут угледала светлост дана средином последње деценије прошлог века, у најтеже доба србске борбе у доба распада СФРЈ. Сада, када се поново чита, показује се као светилник који нам и у часу у коме смо се нашли може бити траг на путу ка обнови Завета. Аутор текста о Жарку Видовићу и његовој историософији је Милош Ковић, док се потписник ових редова позабавио Видовићевом духовном биографијом.

Неће нам бити лако

Опширније: Срби у Југославији и Европи – сведочанство Жарка Видовића

Детаљи: Аутор Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Категорија: Текст; Објављено 26 октобар 2018; Погодака: 4498

Текст

pcele ikone МАЛЕ МОНАХИЊЕ

Кад сам био мали, стари су ме поучавали: „За пчелу се не каже да је угинула, него да је умрла“. За разлику од муве и осе, нису ми дозвољавали да убијам пчелу. Моја мајка је говорила да су пчеле као монахиње: девствене су и Богу служе воском, а људима медом. Ако је неко вредан, вредан је као пчела; ако је неко бистар и паметан, бистар је и паметан као пчела.

Опширније: Пчела Божија и косовска

Детаљи: Аутор Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Категорија: Текст; Објављено 27 септембар 2018; Погодака: 5493

Текст

АНТИПРАЗНИК СРБОЦИДА

Година 2018, август месец. Хрватска, по ко зна који пут, слави „Олују“, дан када се, са благословом римског папе и Империје Вашингтон – Брисел, „ослободила“ својих Срба и кренула путем у НАТО и ЕУ. Био је то антипразник србофобије и србоцида, на коме су учествовали сви – од Американаца до Монтенегрина. Оргијање је имало и свог појца – Марка Перковића Томпсона, који пева химне Црној легији и Лубурићу. У Србији се о томе писало, углавном таблоидно, али као да није схваћено шта се заиста збило. А збило се много тога страшног, што је легло у темељ србоцидне будућности, која ће постати садашњост ако се не не вратимо себи и ако се не промене светско – историјске околности.

Идеје за ове тезе добио сам, између осталог, из разговора са драгим саговорником, историчарем др Милошем Тимотијевићем.

ШТА ЈЕ СЛАВЉЕНО АВГУСТА 2018. У ХРВАТСКОЈ И ШТА ТО НАГОВЕШТАВА?

Опширније: Конвертитство као пут ка сaмопорицању - "Oluja 2018 i Montenegrini"

Детаљи: Аутор Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Категорија: Текст; Објављено 21 септембар 2018; Погодака: 11816

Текст

ПРИМЕР ПОБОЖНЕ ЖЕНЕ

Свети Владика Николај у свом „Емануилу“ бележи: “Једна жена по имену Велика П., добра домаћица из села Брусника прича како је пре две године лежала болесна у Битољској болници. Рука јој је била страшно отекла. Лекари су просекли оток, и велика количина гноја излазила је из руке. Тада јој приђе једнога дана отац Јован Максимовић, тадашњи наставник Богословије а садашњи владика Шангајски.
Она га није познавала. Отац Јован понуди је да прими причешће, и она прими. Од тог буде јој нешто мало лакше. После два три дана опет је посети отац Јован и опет јој предложи да је причести. Она пристане но каже, да ће прво постити бар три дана па онда узети свету тајну. Јер, вели, прошли пут се причестила без поста, па је гризе савест.

Опширније: О побожном односу према Светом Причешћу

Детаљи: Аутор Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Категорија: Текст; Објављено 31 август 2018; Погодака: 3852

Текст

vucic zli klovn УДЕС ЗА КУДЕС

Оно што се у Ивањици, а поводом Нушићијаде десило, познато је свима: осамдесет година после смрти великог комедиографа, збило се нешто сасвим у складу са његовим комедијама. Они који су годинама организовали Нушићијаду (удружење грађана КУДЕС), они који су обезбеђивали 2/3 средстава за њено одржавање (удружење грађана КУДЕС), више немају приступа (удружење грађана КУДЕС) свом интелектуалном и стваралачком „чеду“, јер су, ето, вређали Великог Вођу (http://www.nusicijada.rs;https://www.blic.rs/kultura/vesti/kao-u-nusicevoj-komediji-organizatori-nusicijade-izbaceni-iz-festivala-koji-su/ev3l45s), мада то, наравно, није формално наведено као разлог отимања Нушићијаде од њених твораца.

Опширније: НУШИЋИЈАДА И ВУЧИЋИЈАДА

Детаљи: Аутор Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Категорија: Текст; Објављено 31 август 2018; Погодака: 4823

Текст

slava lomljennje kolaca o slavi kod srba СЛАВА ВОЈВОДЕ ИВЦА

Данас, на Велику Госпојину, тачно је хиљаду година од крсне славе која је први пут забележена у писаним изворима. Наиме, византијски историчар Јован Скилица описао је славу војводе Ивца 1018, који је остао да, после пропасти Самуиловог царства, и даље пружа отпор византијској власти из своје тврђаве у Деволу.

Опширније: Племићки грб сваког Србина - хиљаду година Крсне славе

Детаљи: Аутор Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Категорија: Текст; Објављено 25 август 2018; Погодака: 7229

Текст

Живимо у тешка времена, када је сваки пример из прошлости драгоцен ако нас храбри и подстиче на борбу. А пример храброг Синише Пазарца свакако је такав

Ко је овај човек?

Један од великих јунака србске ослободилачке борбе у Другом светском рату био је и Симеон Д. Оцокољић – Синиша Пазарац. Он је рођен 22. маја 1908. у селу Лиса код Ивањице, завршио је 55. класу Војне академије 1927–1930, а током 1930-их и Вишу школу Војне академије. У мирнодопском периоду два пута је одликован. Од 1941. један од организатора устанка у источној Србији, да би од 1942. постао командант Млавског корпуса. Његова јединица истакла се у борбама против Немаца у септембру 1944. Са главнином снага ЈВуО, Оцокољић се у јесен 1944. повукао у Босну, да би у марту следеће године по наређењу генерала Михаиловића био послат у специјалну мисију у Словенији. Одатле отишао у емиграцију. Заробљен је под мистериозним околностима и убијен од Удбе у Београду 1954.

Млавски корпус

Опширније: Два писма Синише Оцокољића Пазарца светом владики Николају

Детаљи: Аутор Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Категорија: Ћирилица; Објављено 24 август 2018; Погодака: 20417

Контакт

др Владимир Димитријевић

35000 Чачак

Е-пошта:

Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

Детаљи: Аутор Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Категорија: Текст; Објављено 24 август 2018; Погодака: 10903

Текст

sv vladika nikolaj velimirovic О ЗНАЧЕЊУ КРАТКИХ МОЛИТАВА

Свети Никодим Агиорит, у „Невидљивој борби“, говори о великом значају кратких молитава Богу: “Било је, а има и сада, молитвеника који су особито волели по неку кратку молитвицу и њу непрестано понављали.

Св. Касијан говори да је у његово време била уобичајена кратка молитва: Боже, похитај да ме избавиш, Господе, да ми поможеш! (Пс. 70,1). У житију св. Јоаникија пише да је он стално понављао молитвицу: "Нада је моја Отац, уточиште моје Син, заштита моја Дух Свети". Ову је молитву он додавао и свакоме стиху од тридесет псалма које је био научио напамет и који су састављали његово молитвено правило. Другоме некоме је стална молитва била: Ја као човек сагреших, а Ти ми се као милостиви Бог смилуј! Други су опет волели друге молитвице. А од најстаријег времена врло многи су узимали молитвицу: Господе Исусе Христе, Сине Божји, смилуј се на мене грешног. Њу спомиње св. Јефрем Сирин, св. Јован Златоуст, св. Исак Сирин, св. Исихије, св. Варсонуфије и Јован и св. Лествичник. Касније је постајала све општија и изговарала су је многа света уста, те је ушла и у црквени устав, који је препоручује као замену за све домаће молитве и све црквене службе. Зато се од кратких молитава она код нас првенствено и употребљава.

Опширније: Молитва српског народа и Свети Владика Николај