Ћирилица

Ћирилица

Детаљи: Аутор Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Категорија: Текст; Објављено 05 фебруар 2020; Погодака: 4554

Некролог

Бог да прости душу Момирову, у којој је било места за сваког Србина и сваког истинског човека!

Уместо увода

Умро је песник и издавач Момир Лазић, главни и одговорни уредник часописа „Збиља“. Овај вредни трудбеник на народној њиви, како се то некад говорило, борац за наше исконске вредности, отишао је са света од слабости срца – „племенито једно ту препуче срце“, рекао би Хамлетов Хорације. У знак сећања, читаоцима „Стања ствари“ нудим запис о Момиру, настао 2012. године, а објављен у књизи „Србовање и србофобија“. Бог да прости душу Момирову, у којој је било места за сваког Србина и сваког истинског човека!

О МОМИРУ ЛАЗИЋУ, НЕУМОРЕНОМ И НЕУМОРНОМ

Момир Лазић: Човек иза имена (човек испред имена!)

Опширније: На вест о смрти – Момир Лазић (1947–2020)

Детаљи: Аутор Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Категорија: Текст; Објављено 30 јануар 2020; Погодака: 3272

Тужба

За сада, све делује коректно, онако како се очекује од суда једне нормалне државе. Наравно, то је почетак, рекао Владимир Димитријевић

Дана 22. јануара, у среду, у Вишем суду у Београду, пресељеном у Палату правде, одржано је прво рочиште на основу тужбе за дискриминацију коју је НВО „Да се зна“ покренула против Владимира Димитријевића. Тужилачка и тужена страна изнели су доказе које сматрају валидним за даљи ток процеса, предложили сведоке, а било је речи и о потенцијалној дужини процеса.

Са тужилачке стране, било је неколико активиста НВО „Да се зна“, док су Владимира Димитријевића својим присуством подржали: свештеник Јован Пламенац, парох из Бара, професор др Љиљана Чолић, професор др Мило Ломпар, професор др Милош Ковић, професор др Дејан Мировић, др Драган Хамовић, др Биљана Ђоровић, др Слободан Јанковић, Бранислав Матић, уредник часописа „Европа нација“, књижевник Момчило Селић, предузетник Милоје Стевановић, са, како рече, својим унуком Јанком, студентом, Бранимир Нешић, директор ИК „Катена Мунди“, хаџи Слободан Стојичевић, аутор књиге о мрежном рату у Србији, итд. Сви они су изразили подршку – не толико Владимиру Димитријевићу као појединцу, колико праву на слободу мишљења и изражавања, које је у овом тренутку у Србији угрожено.

Питали смо господина Димитријевића како изгледа почетак процеса, на шта је он одговорио:

Опширније: Са првог рочишта у процесу НВО „Да се зна“ против Владимира Димитријевића

Детаљи: Аутор Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Категорија: Текст; Објављено 23 јануар 2020; Погодака: 3466

Тужба

Поштовани читаоци, преносимо текст писан за руске читаоце, за братски сајт „Руска Народна Линија“ о судском процесу над православним публицистом Владимиром Димитријевићем. Текст на руском је објављен пре неколико дана, на жалост због изненадног пута у Белорусију и Русију, нисам стигао да текст „посрбим“ раније, па се објављује управо на дан суђења Владимиру Димитријевићу./.../

У Србији ће 22. јануара 2020. године почети суђење познатом православном публицисти Владимиру Димитријевићу. Разлог – у свом тексту В. Димитријевић је наводно писао дискриминаторски против ЛГБТ популације…

Ради се о класичном нападу на слободу мисли и изражавања у држави Србији, на крају друге деценије ХХI века. Колико смо били наивни мислећи да су та времена далеко иза нас…

Опширније: Прогон православних Срба

Детаљи: Аутор Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Категорија: Текст; Објављено 08 јануар 2020; Погодака: 3005

Хоће ли коначно пасти у амбис, зависи од историјске свести савременика. А ње нема без свести о злу. О томе је и овај оглед

Уместо увода

Једнога дана, Срби (ако их буде) чудом ће се чудити како су се њихови преци брукали у другој деценији 21. века када су ишли за утварама, верујући у лажи о „ЕУ интеграцијама“, „Београду на води“, страним инвестицијама, које би прозрело и дете из Андерсенове бајке „Царево ново одело“. Али, очевидности се често не поимају јер смо им преблизу. Зато је у смутним временима потребна дистанца да би се очито сагледало, при чему ту дистанцу, захваљујући својој архетипској дубини, често обезбеђују значајна дела националне књижевности. Зато подсећамо на лектиру неопходну за разумевање епохе у којој смо се обрели.

О Шћепану Малом

Опширније: Ка дубинском читању садашнице – Шћепан Мали и Рако Козаревац

Детаљи: Аутор Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Категорија: Текст; Објављено 19 децембар 2019; Погодака: 4661

Текст

turski danak u krvi janicari Недавно сам од брата Хаџи Драгана Пешића из Ивањице добио запис једног народног предања из његовог краја. Он пише: “На једној коси, на брду између села Лука и Осонице, на десетом километру од Ивањице, налази се место звано Владикин гроб. Ово су казивања Младомира Оцокољића, богомољца из села Лисе, и архимандрита Макарија Миленковића, о страдању грчког владике фанариота, која су они чули од старих побожних људи који одавно већ нису у животу:

„За време владавине Турака овим простором, у село Луке код Ивањице упадају турске кадије и са собом доводе владику Никанора, Грка фанариота, у засеок Беновићи. У то време у поробљеној Србији било је 6 до 7 владика, Грка који су радили за Турке. Намера им је била да ту и коначе у једној кући. Пошто је међу њима паша имао највише звање то му је било потребно указати посебну част. Међутим, зли паша је желео да ту ноћ спава са девојком из породице Беновић, у којој је било седам брата. Тој њиховој сестри је било наређено да ту ноћ спава са пашом. Браћа се са тим нису сложила, нису хтели свој образ и част породице да изгубе. Договоре се да најмлађег брата преобуку у женско одело и да чекају погодан моменат када паша буде у соби са најмлађим братом. Чекали су тренутак када паша примети да је са њим у постељи најмлађи брат уместо сестре. Настала је борба између њих. По завршетку борбе у кући и убиства паше, који је погубљен под шатором заједно са осталим Турцима, напољу затичу и владику.

Опширније: Прича о владикином гробу – нама на поуку

Детаљи: Аутор Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Категорија: Текст; Објављено 17 децембар 2019; Погодака: 3306

Тужба

(које ће бити одржано јануара 2020. године у Београду, уочи Савиндана, по тужби невладине организације "Да се зна" због наводне дискриминације)

Брак између мушкарца и жене је једини природан. Да је апостол Павле ову мисао изрекао пред данашњим Србима, уместо пред старим Римљанима и Коринћанима, био би месецима мрцварен, уцењиван и понижаван, коначно изведен и на суд зато што се усудио да јавно угрожава „родну равноправност, да маргинализује трансродне особе, и пропагира породицу као једину вредност“, како већ стоји у тужби која је поднета против др Владимир Димитријевића српском правосуђу.

Опширније: Реч уочи суђења др Владимиру Димитријевићу (Жељко Перовић)

Детаљи: Аутор Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Категорија: Текст; Објављено 06 децембар 2019; Погодака: 3038

Текст

Да су нам дозволили. Да смо имали мудрости. Да нисмо, како рече Владика Николај, народ многих почетака. И Андрићград је својеврсни почетак

Андрићград не сме да лаже. Он постоји као сведочанство на граници светова да је могуће, макар уз напор и труд, ићи путем Истине

Са вером у уметност

Пре Андрићграда, био је Дрвенград.

„Дрвене куће које су ухваћене у тренутку распадања, демонтиране су и однесене, добиле су у Дрвенграду још један живот“.[1]

Емир Кустурица је прегао да сагради место предаха у апокалиптичним ритмовима садашњице. Када се, на Мећавнику, појавио Дрвенград, изгледало је да смо добили квинтесенцију наших старих добрих вароши, чије су размере биле, во времја оно, непорециво људске. (Као код Платона – полис не треба да има више од пет хиљада становника. Јер морал је могућ само као, по Жарку Видовићу, завичајна обичајност; а још у 19. веку Бодлер је уочио да месец дана можеш да луташ Паризом, и да не сретнеш познато лице – ту морал више не станује).

Опширније: Покушај пентаптиха - На капијама Андрићграда

Детаљи: Аутор Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Категорија: Текст; Објављено 28 новембар 2019; Погодака: 3850

Текст

bosko srpska desnica diplomski Врховни Кловн је, у покушају одбране Синише Малог, народски говорећи – „заклапус`о“

Године 2002, на Филолошком факултету Универзитета у Београду, студент Бошко Обрадовић је дипломирао са темом о позицији српске књижевне деснице тридесетих година двадесетог века. Ментор му је био један од најугледнијих стручњака наше науке о књижевности друге половине прошлог века, професор др Новица Петковић, који је, приликом одбране Обрадовићевог рада, истакао да би исти могао бити основа за магистратуру, јер је написан после вишемесечног скрупулозног истраживања, са низом озбиљних закључака о, до тада недовољно изучаваном, феномену идеолошки остракизоване књижевности.

Опширније: Како је дипломирао Бошко Обрадовић (сведочење очевица)

Детаљи: Аутор Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Категорија: Ћирилица; Објављено 21 новембар 2019; Погодака: 8218

Текст

grcka nato crkva fanar ksenofont i pantokrator sluzba rimska

Спутњик Србија:

Упркос значајном броју грчких епископа који се противе признању лажне украјинске православне цркве од Цариградске патријаршије, притисак Цариграда, у комбинацији са притиском Америке, довео је до тога да се руководство грчке цркве определи да крене једним неканонским путем, каже за Спутњик православни публициста Владимир Димитријевић.

Он подсећа да је још 1821. године, када је дигнут устанак против Отоманске империје, Цариградска патријаршија, која се још увек налазила у „снажном стиску султана“, била приморана да анатемише грчке устанике, зато што се не покоравају „легалној власти“.

Саговорник Спутњика додаје да је после тога завладао један период у коме је Грцима наметнута страна, германска династија и онда је створена аутокефалија Грчке православне цркве, насупрот Цариграду, управо зато што Цариград није могао да се ослободи султанове власти, а Грци су хтели да, поред независне државе, имају и независну цркву.

Опширније: И Грчка Црква пала на колена пред НАТО и Америком

Детаљи: Аутор Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Категорија: Текст; Објављено 18 новембар 2019; Погодака: 4585

Текст

miroslavljevo jevandjelje Кад говоримо о осам векова аутокефалности СПЦ не смемо да заборавимо да Црква није само најстарија установа коју имамо, него да је управо она и дала име Србији.
У тексту нашег познатог медиавелисте Ђорђа Трифуновића „Средњовековна имена Србије“, сазнајемо да је први помен имена ове земље дат у канону службе састављене за празник преноса моштију Светог Саве из Трнова у Милешеву, 6 маја 1237 године.

У тој служби се на више места Савино отачаство назива „Српскаја земља“, што је било уобичајено. Међутим, у том канону се користи, први пут, име Србија, у следећим стиховима:

„У Египту негда на рекама Дјеве ношен бесовска требишта, идолишта, уздрмао јеси.
У Србију сад Саву послао јеси да свима објави твоје очовечење и Божију, Христе, Твоју тајну.“

Ако кренемо макар само од те чињенце, јасно нам је каква је улога СПЦ у историји српског народа. Чак је и Ерик Хобебаум уочио да су Срби, као „прото нација“, постојали још од средњег века, да је њихов идентитет светосавски, било је јасно сваком ко је с њима дошао у додир. Зато је преверавање у нас (мада има изузетака) значило и однарођавање.

Чувени руски научник и путописац Александар Хиљфердинг, који је посетио наше земље средином XIX веска, забележио је следеће:

Опширније: (НИ)ЈЕСТЕ ли ЗНАЛИ: Ко је дао име Србији?