Ћирилица

Ћирилица

Детаљи: Аутор Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Категорија: Текст; Објављено 03 март 2020; Погодака: 3382

Текст

spaljivanje mostiju svetog save na vracaru Данашњи човек је склон различитим мистификацијима – бежању од истине у лавиринте заблуда, скривању стварности иза медијских „реконструкција“ и „дописивања“ историје, самоослепљивању разним врстама поп-гностицизма (довољно је само сетити се кривотворине зване „Света крв, Свети Граал“, „Сионског приората“, “Да Винчијевог кода“ и сличних холивудских измишљотина, па видети да је савремени ум пречесто потопљен у море лажних „чињеница“, и да тешко из њега испливава.)

Опширније: Да ли су спаљене мошти Светог Саве?

Детаљи: Аутор Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Категорија: Текст; Објављено 02 март 2020; Погодака: 1726

Текст

goran z komar Горан Ж. Комар, истраживач наше ћириличне баштине и надгробних споменика, живи и ради у Херцег Новом. Студије медицине завршио је у Новом Саду, а специјализацију Опште медицине у Београду. Члан је Удружења књижевника Црне Горе, сарадник Музеја Херцеговине. На пољу историографије ради на обради изворних ћириличних докумената Боке Которске и Дубровника из раздобља од XVII до XIX вијека, као и на сабирању података за политичку и нарочито црквену историју херцегновског краја. Објављује монографска дјела посвећена изучавању историјског хода херцегновских села, као и радове из историје Српске православне цркве у Боки и Херцеговини. Велики број радова посветио је рушењу тезе о измјени етничке слике Боке Которске након млетачког-савезничког заузећа Херцег Новог 1687.

Недавно је, на преко хиљаду страна, изашла његова књига Ћирилични натписи на стећцима (издавачи: Штампар Макарије и Компанија Новости), а затим и Књига о стећку: поводом 800 година самосталности Српске православне цркве (Фондација Кнез Мирослав, Требиње). То је био повод за овај разговор.

Ваше вишегодишње искуство истраживања стећака довело нас је до драгоцених исхода: од тога да се стећак везује за просторе доминације Котроманића до тога да су српска гробља доказ премоћног присуства Срба у 18. и 19. веку, рецимо на подручју Гламоча, где су надробници сведочанство петвековног постојања ћиричилке писмености. Када сте својевремено започели истраживања, колико сте били спремни за сва открића до којих сте дошли?

Опширније: С нашег мора и с нашег мраморја - разговор са др Гораном Комаром, истраживачем српског споменичког...

Детаљи: Аутор Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Категорија: Текст; Објављено 24 фебруар 2020; Погодака: 2704

Текст

ВЕШТИ ЗВУЦИ ДИВНИЈЕХ ГУСАЛАХ

ИЛИ ОВЕ ГОДИНЕ У ПРИЗРЕНУ

ПОВОДОМ НОВЕ ПЕСМЕ „БЕОГРАДСКОГ СИНДИКАТА“

ЧИТАЊЕ ДУХА ВРЕМЕНА

У уводнику за нови број „Печата“, „Нема предаје“, главна и одговорна уредница, госпођа Љиљана Богдановић, записала је:“Величанствене литије за одбрану светиња у Црној Гори добиле су о празнику Сретење Господње ове године и своју химну. Објављујући нову ангажовану песму и спот „Свиће рујна зора“, хип-хоп састав Београдски синдикат потврдио је свој познати истанчани осећај за портретисање духа времена. Њихово најновије музичко живописање знакова модерног српско-црногорског „цајтгајста“ надахнуле су нарочите побуде: „У знак захвалности нашој браћи и сестрама из Црне Горе, што су нам показали како се љубављу и слогом бране вера, наслеђе и људско достојанство.“ Како препознавање духа времена не значи само појавама дати име, већ и расклопити њихове тајне, у споту Београдског синдиката читко се тумачи наслов. „Напољу је тама, ноћи, глуво доба, све(т) тоне у сан, а нас тек чека борба, неизвесног исхода, нема другог избора, у одбрану светиња, милом силом приморан.“ Химне славе живот, а „несаломиви момци са Дорћола“ шаљу јасне поруке: „Увек је најцрње пред зору, а ми ко у строју / Снага нам у ходу. Сабрани у Богу! / Преци нас зову да вратимо слободу…“ Рујна зора Београдског синдиката намах је пригрљена, данас се пева у Србији и Црној Гори, а чини се и да је нова песма следствујушчи наставак њихове патриотске и жестоке, замало забрањене „Догодине у Призрену“. Стихови насловљени овим легендарним српским поздравом који предсказује будућност, поручили су тада, крајем 2018, и ово: „Јер у нама и даље живи предсказање – / Косовски завет који трајаће занавек. / Зато учимо децу да знају праву истину. / И нек нам поздрав буде: ’Догодине у Призрену!’“ На овдашње проеуропско мргођење поводом борбеног духа песме „Догодине у Призрену“, Синдикат је поручио – Одавно смо рекли, и безброј пута поновили, да у борби за оно у шта човек верује нема повлачења, нити предаје.“

КАКВА ЈЕ ТО ПЕСМА

Опширније: Вешти звуци дивнијех гусалах или ове године у Призрену - Поводом нове песме „Београдског синдиката“

Детаљи: Аутор Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Категорија: Текст; Објављено 21 фебруар 2020; Погодака: 10353

Текст

О „ИЗОПАЧЕНИЦИМА“ ОЛГЕ ЧЕТВЕРИКОВЕ / ПОГОВОР ПРИРЕЂИВАЧА И РЕДАКТОРА ПРЕВОДА

Олга Четверикова, руски стручњак за међународне односе, жена вишеструко обдарена и сјајних увида у стварност глобализма, написала је књигу „Изопаченици“, о савременом Ватикану и утицају који он има у свету.

Ова обимна и озбиљна књига мора бити у рукама сваког оног ко жели да се сретне са папизмом који је увек више био политика него мистика. После ове књиге, нико не може да каже да му стање у међународним религиозно – политичким односима није јасно.

Четверикова пише о свим битним питањима: и о језуитима као „специјалним јединицама“ Ватикана кроз векове; о њиховом увлачењу у Русију;о криптокатолицизму и источном обреду Рима као Тројанском коњу намењеном да сруши тврђаву Цркве од Истока; о сарадњи папе Пија Дванаестог са Хитлером и Мусолинијем, али и о преласку на истога папе на атлантизам и непосредну сарадњу са Вашингтоном у послератном прекрајању Европе. Папе су биле ту и кад је требало учврстити „верски плурализам“ на европском подручју, али с циљем да очувају своју водећу улогу и представе се као „апостоли толеранције“.

Као центар западне конзервативне моћи на заласку, Ватикан је, после Другог светског рата, ипак био растакан идејама левог либерализма. И то - изнутра. Да би у свет дошао антихрист, последњи лажни месија у злу уједињеог човечанства, требало је срушити све што је у Европи и свету остало од хришћанског морала.

Опширније: Књига после које је све јасно

Детаљи: Аутор Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Категорија: Текст; Објављено 19 фебруар 2020; Погодака: 3013

Текст

Српска академија наука штампа Речник Драгачева Милоја Стевановића

Зидару је лако: кад му је тешко, куће зида.

Лекару још лакше: када је болестан, људе лечи.

Мени је најтеже, љубави моја чиста –

мене у јатима напуштају речи.

Тако је певао наш велики Брана Петровић, пореклом из Бјелуше код Ариља, темељно из Слатине, престонице детињства његовог, а близу Заблаћа. Дисовог. И ових дана ни о чему не мислим толико колико о Браниним стиховима. Они ми не дају да тонем у дремеж навикнутости на кружење апсурда у коме живимо, крећемо се и јесмо.

Као професор књижевности, улазим у учионице у којима седе наша лепа и паметна деца, која ће, авај, углавном да се одшколују у својој земљи, па да, јатимице, крену у бели свет за црним хлебом који неонски сија. А Србија да опусти, да нема ко у њој да живи, осим стараца и старица у реду за гробље. У јатима одлазе наши птићи, деца наша, али има још један бол: у јатима нас напуштају и наше лепе и паметне речи. И то не само у иностранству, где се забораве јер се ретко кад користе. Него, овде, у Србији, одлећу у неповрат чудесне речи овога језика. Не само што се међу младима мало читају књиге, и не само да се мисли електронским сличицама и емотиконима, званим смајлићи; него је нестао и читав свет у коме су многе речи биле саморазумљиве, пошто без њих није било стварности. Ако већ годинама нема тромесечне снежне зиме, како ће деца знати за реч целац, која сведочи о снегу без пртине? Ако нема деде и бабе да живе како се живело, неће се школарци сетити ни трапа ( рођен 1969, гледао сам свог деду у Кулиновцима код Чачка како затрапљује јабуке и крушке). Или, како ми прича колега који припрема матуранте за пријемне испите: збуни се ђак кад треба да избаци уљеза из низа – ковач, спавач, пливач, корбач, јер није чуо за корбач, пошто одавно нема кочијашења. У низу учитељица, наставница, васпитачица, спајалица ни спајалица му није за избацивање – то је, сматрају будући студенти, жена из „кол центра“ која спаја таксисту са муштеријом.

Опширније: ПОВОДОМ ЈЕДНЕ ВЕСТИ ПОЧИЊЕ ВЕЛИКИ РАТ ЗА РЕЧИ / РЕЧНИК ДРАГАЧЕВА И ПОВРАТАК СЕБСТВУ

Детаљи: Аутор Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Категорија: Текст; Објављено 18 фебруар 2020; Погодака: 5698

Текст

БАКАРЕЦ НЕКАД, ЈА ДАНАС

Небојша Бакарец је човек који се, годинама, борио за породичне вредности у Србији. Њему је, почетком друге деценије 21. века, пресуђено у Првом општинском суду у Београду као дискриминатору јер се борио против политичког хомосексуализма као противпородичне идеологије. Читам и преписујем:“Геј стрејт алијанса саопштила је данас да јој је достављена првостепена пресуда Првог основног суда у Београду којом је функционер Демократске странке Србије Небојша Бакарец осуђен за дискриминаторско понашање и тежак облик дискриминације ЛГБТ особа. Судија Татјана Лемајић је пресуду донела на основу Закона о забрани дискриминације и забранила Бакарецу да понавља дискриминацију, као и да тужиоцу исплати судске трошкове. Алијанса је тужбу против Бакареца поднела због његовог текста под називом "2. октобар 2011", објављеног 16. септембра 2011. године на сајту видовдан.орг, у коме је изнео ставове да је хомосексуалност ненормална и да је треба лечити психијатрима и психолозима. У пресуди се наводи да говор мржње "представља свака комуникација која омаловажава и застрашује особу или групу по основу као што је раса, боја коже, етничка и национална припадност, пол, сексуална оријентација, религија и друге карактеристике и доприноси подстицању насиља и предрасуда према појединцу или групи". Тај судски случај, али и случај који ГСА води против лидера Јединствене Србије Драгана Марковића, од стратешке су важности, јер се ради о пресудама због злоупотребе најчешће друштвене предрасуде и неистине о ЛГБТ особама - да су болесне, наводи се у саопштењу.“(1)

Опширније: ОПЕТ ЗАПИСИ ИСПОД ЕТИКЕТЕ / ОДГОВОР ГОСПОДИНУ НЕБОЈШИ БАКАРЕЦУ

Детаљи: Аутор Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Категорија: Текст; Објављено 09 фебруар 2020; Погодака: 3349

Текст

sv jovan zlatousti mozaik u aja sofiji

Данас Црква Божја слави пренос моштију Светог Јована Златоуста. Он је живео у 4. веку, а као да описује наше доба. Ево одломака и његових беседа – опет да се утешимо

1. По имену смо браћа а по делима смо непријатељи; називамо се удовима истог тела а туђи смо једни другима као звери.

2. Свепрождирући пламен зависти обухвата свештенике. Као што се тиранин боји својих телохранитеља, тако се и свештеник боји својих ближњих и саслужитеља више од свих зато што нико толико не чезне за влашћу и нико боље од свих других не зна његова дела као они.

3. Где је Маркион, где је Валент, где Манес, где Василид, где Нерон, где Јулијан, где Арије? Где су сви они који су се противили истини, о којима је Црква узвикивала: Опколише ме пси многи (Пс. 21. 17)? Расејани су зато што су се суочили с борцима у лицу ондашњих старешина Цркава: то су били истински пастири! Али ја видим велику разлику између ондашњих пастира и савремених. Они су били борци, а ови су бегунци. Они су се усавршавали у књигама и учењу, а ови се усавршавају у раскошном одевању и украсима. Ови, као најамници, остављају овце и беже, а они су душу своју полагали за овце.

4. Узимају /за свештенике/ ништавне људе и постављају их да управљају оним стварима за које се Јединородни Син Божији није одрекао да понизи славу Своју.ено већим болестима и напастима неголи све наше тело, да се оно лакше повређује и спорије оздравља?

5. Зар не знаш да је тело Цркве излож и видимо да је Бог јачи од свих слабости а које су људи кадри: „Хришћани уништавају оно што припада Христу више од непријатеља и противника."

Детаљи: Аутор Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Категорија: Текст; Објављено 05 фебруар 2020; Погодака: 3795

Некролог

Бог да прости душу Момирову, у којој је било места за сваког Србина и сваког истинског човека!

Уместо увода

Умро је песник и издавач Момир Лазић, главни и одговорни уредник часописа „Збиља“. Овај вредни трудбеник на народној њиви, како се то некад говорило, борац за наше исконске вредности, отишао је са света од слабости срца – „племенито једно ту препуче срце“, рекао би Хамлетов Хорације. У знак сећања, читаоцима „Стања ствари“ нудим запис о Момиру, настао 2012. године, а објављен у књизи „Србовање и србофобија“. Бог да прости душу Момирову, у којој је било места за сваког Србина и сваког истинског човека!

О МОМИРУ ЛАЗИЋУ, НЕУМОРЕНОМ И НЕУМОРНОМ

Момир Лазић: Човек иза имена (човек испред имена!)

Опширније: На вест о смрти – Момир Лазић (1947–2020)

Детаљи: Аутор Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Категорија: Текст; Објављено 30 јануар 2020; Погодака: 2636

Тужба

За сада, све делује коректно, онако како се очекује од суда једне нормалне државе. Наравно, то је почетак, рекао Владимир Димитријевић

Дана 22. јануара, у среду, у Вишем суду у Београду, пресељеном у Палату правде, одржано је прво рочиште на основу тужбе за дискриминацију коју је НВО „Да се зна“ покренула против Владимира Димитријевића. Тужилачка и тужена страна изнели су доказе које сматрају валидним за даљи ток процеса, предложили сведоке, а било је речи и о потенцијалној дужини процеса.

Са тужилачке стране, било је неколико активиста НВО „Да се зна“, док су Владимира Димитријевића својим присуством подржали: свештеник Јован Пламенац, парох из Бара, професор др Љиљана Чолић, професор др Мило Ломпар, професор др Милош Ковић, професор др Дејан Мировић, др Драган Хамовић, др Биљана Ђоровић, др Слободан Јанковић, Бранислав Матић, уредник часописа „Европа нација“, књижевник Момчило Селић, предузетник Милоје Стевановић, са, како рече, својим унуком Јанком, студентом, Бранимир Нешић, директор ИК „Катена Мунди“, хаџи Слободан Стојичевић, аутор књиге о мрежном рату у Србији, итд. Сви они су изразили подршку – не толико Владимиру Димитријевићу као појединцу, колико праву на слободу мишљења и изражавања, које је у овом тренутку у Србији угрожено.

Питали смо господина Димитријевића како изгледа почетак процеса, на шта је он одговорио:

Опширније: Са првог рочишта у процесу НВО „Да се зна“ против Владимира Димитријевића

Детаљи: Аутор Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Категорија: Текст; Објављено 23 јануар 2020; Погодака: 2836

Тужба

Поштовани читаоци, преносимо текст писан за руске читаоце, за братски сајт „Руска Народна Линија“ о судском процесу над православним публицистом Владимиром Димитријевићем. Текст на руском је објављен пре неколико дана, на жалост због изненадног пута у Белорусију и Русију, нисам стигао да текст „посрбим“ раније, па се објављује управо на дан суђења Владимиру Димитријевићу./.../

У Србији ће 22. јануара 2020. године почети суђење познатом православном публицисти Владимиру Димитријевићу. Разлог – у свом тексту В. Димитријевић је наводно писао дискриминаторски против ЛГБТ популације…

Ради се о класичном нападу на слободу мисли и изражавања у држави Србији, на крају друге деценије ХХI века. Колико смо били наивни мислећи да су та времена далеко иза нас…

Опширније: Прогон православних Срба