ГЛОБАЛНА КРВАВА БАЈКА
Госпођа Љиљана Богдановић, уредница недељника „Печат“, у свом уводнику за број од 21. марта 2020, од насловом „Бајка“, записала је, између осталог:“Куга је на путу за Дамаск престигла караван. „Куда журиш?“, упита је вођа каравана. „У Дамаск. Да узмем 1.000 живота.“ На повратку из Дамаска Куга је поново прошла покрај каравана. Вођа јој рече: „Однела си 50.000 живота, а не 1000.“ „Не“, одговори Куга. „Ја сам узела 1.000, остале је однео Страх.“
Овај бајковити запис свештеника Антониа де Мела радо је цитиран протеклих дана. Планетарни страх усковитлан ширењем вируса корона, баш као и свеприсутне трагичне последице трајања тајанствене болести настале „ниоткуда“ (ранија верзија о Вухан пореклу је у међувремену оспорена) показао је да бајке, с разлогом, јесу завештање свим поколењима и за сва времена. Наравоученије бајке о Куги понављају данас и психијатри у Србији погођеној вирусом корона: Нормално је бити уплашен, али паника убија. У „глобалном Дамаску“, поред болести, данас и паника постиже завидан учинак. Истовремено се, међутим, запажају и значајна одступања од универзално важећег наратива о психози и страховима као убитачнијем, од болести подмуклијем, оруђу. Факат је наиме да немарних, паници неподложних – уз то индивидуума обележених жигом „друштвено неодговоран“– такође није мало! Тај парадокс масовног одбијања да се разуман страх од болести преведе у делотворну, друштвено пожељну и корисну панику најпре је јавно показан у Италији. Цена ове лежерности била је – трагична.“
Као и многе људске цене.
ДА ЛИ ЈЕ РАВНОДУШНОСТ УЗРОК КУЋНОГ ПРИТВОРА?
Са потребном дозом ироничне дистанце, Љиљана Богдановић запажа: “Нешто слично, дакле равнодушност пред опасношћу, данас се запажа и у редовима средовечне и старије популације у Србији. Протеклих недеља виђена неосетљивост на смртну претњу, могла би, чини се, да утиче на мењање представе о (све)моћи осећања страшнијег од најубитачније болести – панике. Унеколико је загонетно и збуњујуће одбијање наших „старијих суграђана“, посебно бандоглавих генерација од пре и из педесет и неке, да подлегну колективној психози и страховима. Протеклих дана је виђено наизглед равнодушно пркошење савету да се призову памети и прилагоде се животу у самоизолацији четири зида. Да ли је реч о великој личној храбрости? Или отпору и засићењу – вишедеценијско трпљење најразличитијих пошасти и притисака, дугогодишњег социјалног и психолошког терора услед епохалних историјских ломова и балканске колективне несреће учинило их је неосетљивим пред претњом „само још једне нове болести“? Старци који се без роптања иначе слажу с тешким и свеобухватним лишавањима што их воде у извесност доживотне монашке оскудице и трпљења, од умањених и мизерних пензија до вишеструких друштвених и животних понижења, наједном се категорички супротстављају ускраћивањем слободне воље да прошетају до парка када им се прохте!? Или да се с исписницима и унуцима сретну када сами то пожеле! Како год, тек – у Србији није масовно исказана матрица приче о Куги из Дамаска. Панике није било, вирус корона је потцењен, али, испоставило се, да је управо та неосетљивост пред опасношћу постала велики друштвени проблем. Који је призвао драконска решења. Непослушни и самовољни пензионери и остали по неразумности њима слични, својом неодговорношћу, огорчили су и забринули лидерску националну елиту. На непокорност и непромишљено уживање у слободи кретања када јој није време, одговорено је жестоко и прагматично: мерама без преседана у историји земље! Полицијским часом на самовољу и грађанску непослушност. „У свим урбаним срединама, апсолутно је забрањен излазак на улицу лицима старијим од 65 година, а на селу лицима старијим од 70 година“, рекао је председник Србије Александар Вучић у уторак, 17. марта, после седнице Владе. „Од 20 часова до 5 ујутру нико не може да буде на улици, сем надлежних органа на задатку.““
Задатку?
Вреди размишљати о задацима који су неком задати.
УТАМНИЧЕНИ СТАРЦИ
Тако су се пензионери нашли у тамници:“Нашим „најдражим“, „нашим родитељима, бакама и декама“, свим пензионерима, а поготово оним дрчнијим и склоним недисциплини, вирус је управо „испословао“ својеврсну наногицу. Сведоци смо настајања нове у низу бајки из доба короне. Бајке о закључавању непослушних. Како су у бајкама казне за преступнике увек сурове, и у овом случају је бајковити поредак испоштован. У име општег добра, уз јавну изјаву љубави и огромне бриге за очување драгоцених живота старије генерације, националне управљачке елите одлучиле су се за најтеже мере. Свесно и храбро, лидери савремене Србије, иначе по старости становника треће европске земље, прихватајући подразумевајуће друштвене, политичке, па и људске ризике таквог поступања, изложили су јавној стигматизацији старост. Епидемија короне је тако преко ноћи успоставила нови поредак: Стигма преко крштенице, старост као друштвени жиг!“
Дошла биополитика по драге нам старе.
ДОГАЂАЈ 201
Биополитика нас је довела у тамнице полицијског часа: треба нам, како рече Франц Кафка Густаву Јаноуху, дозвола да изађемо у сопствено двориште. Љиљана Богдановић наставља:“Ово нас, међутим, враћа и једном подсећању, дакако прозаичном, теоријском и условном, али не и мање занимљивом: појму Велико закључавање човечанства. Под овим именом је заправо својевремено означено слично поступање, такође поводом пандемије (виртуелне) изазване опаким вирусом. Закључани грађани Србије? О чему је ту реч подсећају нас новинари Брок Симонс и Биљана Ђоровић, тврдњом да су у октобру 2019, дакле неколико месеци пре избијања епидемије ЦОВИД-19, светске елите биле покровитељи вежбе „Догађај 201“ – заправо симулације глобалне пандемије вируса корона који се преноси са слепих мишева на људе! Премда су учесници тврдили да ово није била вежба за догађаје који су потом и стварно уследили, неколико упућенијих је документовало другачији став – уз увид у деценију стару симулацију „Корак закључавања“ (Lock Step) коју је осмислила Рокфелерова фондација у сарадњи са Мрежом за глобални бизнис, а по којој се савремена пандемија вируса корона одвија. „Сценарио за будућност технологије и међународни развој“, (објављен 2010) „описује пандемију налик вирусу корона која постаје окидач за наметање полицијско-државних контрола на кретање, економију и друге области друштва. Сценарио закључавања, како тврде поменути аутори, описује ’свет чвршће контроле власти одоздо према доле и ауторитарније лидерство, са ограниченим иновацијама и све већим притиском на грађане’.“
Чврста рука – да удави човечанство!
КОРОНА КАО ПОБЕДНИЧКИ ВИРУС
И ето нас код решења. Љиљана Богдановић, поново:“Бајка о великом закључавању дакле сазрева већ читаву деценију, да би данас био дописан и један нови стваралачки и поетизовани моменат – „закључавање из љубави“. Заслугом вируса једна бајка је, после деценијског рада, довршена. Друге ће тек бити исприповедане. Међу њима је и једна која циља на – срећан крај. Тим поводом, записана је белешка: „Корона је вирус-победник и због тога је неименовани спољнополитички аналитичар духовито приметио да ће бити и победник америчких председничких избора у новембру 2020. Односно: да ће у Белу кућу – с обзиром на то да корона највише погађа старије, а да сва тројица главних кандидата (Доналд Трамп, Џо Бајден и Берни Сандерс) имају 73–78 година – ући онај ко од њих остане жив...“
Ко ће остати жив, не само телесно?
ПОСТОЈИ ЛИ ПАНАЦЕЈА?
Дакле, глобалистичка олош – елита је на путу остварења својих циљева:“Циклус домаћих и светских бајки из доба короне ни овим допунама наравно није завршен. Чека се она кровна и најважнија, која ће попут свих славних творевина овог јединственог жанра учинити најважније – посведочити да се у свет поново вратила изгубљена равнотежа. Да су човечанству наново враћени склад и срећа који су на почетку бајке драстично поремећени. Како бајке увек теже управо том савршенству – испуњења правде и достизања среће, тај узвишени циљ тешко да ће у догледном времену бити остварен. Извесно је да ни сада, а ни убудуће, равнотежа неће бити достигнута пуким откривањем вакцине против короне. Премда се у овом тренутку великог страховања и малог самопоуздања управо чини да би у вакцини могао бити тај свеопшти спас, вирус никако није круцијални проблем држава које се данас носе с њиме. Вирус такође није ни суштински проблем Србије и њених грађана“, закључује Љиљана Богдановић.
Шта је прави проблем?
ТОТАЛНА ДЕСТАБИЛИЗАЦИЈА
У свом тексту „Крај историје и убрзање времена“, писао сам, 2011. године:“Мрачни господари из сенке, лихварске њушке канцер-капитализма сада се више не крију- постављају своје гаулајтере на власт, не питајући народе./.../Разни билдерберзи, трилатералци, чланови подземних ложа излазе из својих рупа, и говоре: “Дајте нама, који смо вас довде довели, још власти, светску власт, и доказаћемо вам да умемо да вас коначно усрећимо! “ Како је недавно рекла руска геополитичарка, Олга Четверикова: “Ствар је у томе што, изгледа, светско лихварство улази у последњу фазу своје перманентне светске револуције, у којој планира да заврши концентрацију у својим рукама и националних богатстава и власти над човечанством. Ради тога је неопходан светски хаос, свеопшти грађански рат, чија се жаришта сада праве у различитим деловима света. /... / Тотална дестабилизација је потребна да би се свет приморао да добровољно прихвати власт наднационалног „арбитра“ који ће све довести у ред“ („Геополитика“, новембар 2011 ). Али, брзина, брзина је оно што плаши у свему томе – брзина разарања свега људског, која, попут некаквог пакленог пса, већ режи у близини наших прагова и огњишта: “Тол' ко сам мали да ме је страх / Живим са'рањен као у ноћи“, певао је, својевремено, видилац нирваниног свепрождирућег ока, Владислав Петковић Дис. Тај стих би, данас и овде, могао бити мото многих наших живота.“
После девет година, тотална дестабилизација се захуктава.
РОКФЕЛЕРИ НАМ „ПРОРИЧУ“
А 2010, појавио се један занимљив документ банкстерске футурологије. Овај докуент носи наслов „Сценарија за будући технолошки и међународни развој”. Објављен је у мају 2010. у сарадњи са организацијом Global Business Network футуролога Питера Шварца (Peter Schwartz). Један од сценарија се појавио под насловом „Lockstep“ – отприлике, „На путу ка закључавању“; или „На путу ка стези“. Стега, стега, него шта! Што би рекао Крлежин Петрица Керемпух:“На глагам се бумо њихали вси!“ ( Сви ћемо висити на вешалима ).
Не препустих се лењости, па преведох најзанимљивији део овог сценарија:
СЦЕНАРИО ЗА СВЕТ СА ЖЕШЋИМ ВЛАДАМА КОЈЕ КОНТРОЛИШУ МАСЕ ОДОЗГO И СА АУТОРИТАРНИЈИМ ВОЂСТВОМ, УЗ ОГРАНИЧЕНУ ИНОВАТИВНОСТ И ОТПОР ГРАЂАНА
Године 2012, пандемија која је предвиђана годинама уназад најзад се појављује. За разлику од вируса H1N1, овај нови грип – пореклом од дивље гуске – веома је вирулентан и смртоносан. Чак су и нације најприпремљеније за пандемију преплављене кад се вирусни талас прошири светом, заразвиши 20 процената становника планете и одневши осам милиона људи за свега седам месеци, међу којима већина припада здравој омладини. Пандемија такође има смртоносан ефекат по економију: међународна покретљивост људи и робе престаје, слабећи привредне гране попут туризма, а разарајући и међународне путеве за снабдевање намирницама. На локалном нивоу, обичне продавнице доскора препуне муштерија, као и канцеларијски простори, зврје празни. Пандемија захвата планету – огроман број људи умире у Африци, Југоисточној Азији и Цнтралној Америци, где се вирус шири као пожар у недостатку званичних протокола за лечење заразе. Али и у разбијеним земљама зараза је изазов. Почетна политика САД да „снажно препоручују“ грађанима да не путују авионом показује се као ћорсокак управо због попустљивости, убрзавајући ширење вируса не само у САД, него и ван њених граница. Ипак, неке државе су се боље организовале – нарочито Кина. Кинеска влада је брзо наметнула и насилно спровела принудни карантин према свим својим грађанима, као и тренутно и скоро херметично затварање граница, што је спасило на милионе живота, зауставило ширење вируса много пре него у другим земљама, и омогућило бржи постпандемијски опоравак. Влада Кине није била једина која је предузела крајње мере да би заштитила своје грађане од ризика и излагања болести. Током пандемије, лидери нација широм света су ојачали своју власт и наметнули жестока правила и ограничења, укључујући ношење маски и мерење телесне температуре на улазима у јавне просторе попут железничких станица и супермаркета. Чак и кад је пандемија престала, ова ауторитарнија контрола и надзор над грађанима и њиховим активностима је остала на истом новоу, па је чак и појачана. Да би се заштитили од ширења планетарних проблема – од пандемије и међународног тероризма до кризе животне средине и повечања сиромаштва – лидери широм света ће снажније шчепати власт. Пре свега, чињеница да је свет под већом контролом стекла је најшире прихватање и признатост. Грађани су постали толерантнији и жељнији власти која командује с врха, као и надзора, и национални лидери су добили шире могућности да наметну ред на начин који су сматрали исправним. У развијеним земљама, појачани надзор добио је много форме: на пример, ту је биометријска идентификација за све грађане, као и жешћа регулација кључних индустријаских грана чија се стабилност сматра виталном за националне интересе.
У наставку ове „жваке за простаке“ пише како ће земље са поштеним лидерима напредовати, а оне друге назадовати, па ће се, око 2025, народи побунити против таквих тоталитарних мера контроле.
Дакле,2010, Рокфелери помињу пандемију смртоносног вируса ( тобож, стиже од „дивље гуске“), рушење светске економије, брзи опоровак Кине, и, наравно, увођење тоталитарних мера владавине.
ТОТАЛНА ДЕСТАБИЛИЗАЦИЈА
Да се не заваравамо: велика светска битка има само један циљ – довођење на власт антихриста, последњег лажног месије у злу уједињеног човечанства. Још од Христовог времена, појављивале су се варалице које су тврдиле да су Месија. Неколико дана пре Свог распећа, Господ је упозорио Своје ученике: Чувајте се да вас ко не превари. Јер ће многи доћи у име Моје говорећи: Ја сам Христос. И многе ће преварити (Мт. 24; 4-5). Ово Његово пророштво се од тада обистинило више пута. Лажне месије долазе у своје сопствено име (Јн. 5; 43) и господаре над својим следбеницима (Мт. 20; 25). За разлику од Христа, који није величао Себе (Мт. 20: 28, Мк. 6; 43), лажне месије захтевају да им се клањају (2. Сол. 2; 4). За разлику од Христа, Који није имао где главу заклонити (Мт. 8; 20), они су љубитељи славе и моћи. Они не творе истинска чуда (као супротност Мт. 11; 4-6); њихови ''знакови'' су техничке илузије или магијски трикови или су, пак, исход окултног призивања небожанских сила.
За хришћане, у скорој будућности би се могао крити највећи духовни изазов: појава привидно светог чудотворца, лажног Христа, који ће бити веома убедљив како би преварио, ако буде могуће, и изабране (Мт. 24; 24), све док ''ови дани'' не буду прекраћени (Мт. 24; 22). Он ће се појавити унутар Цркве и полагаће право на њу као на своју сопственост, кривотворећи Други Долазак (2. Сол. 2; 4). Овај ''човек безакоња'' (2. Сол. 2; 3) неће доћи као непријатељ Исуса Христа. Он ће се представљати као Христос, «спаситељ».
Томе претходи «тотална дестабилизација».
Појава корона вируса је најава коначне дестабилизације.
Циљ овога чланка је да нас упозори.
И да се зна: православни хришћани не смеју бити збуњени. Јер, нама је Господ оставио шта ће бити до краја света. То је свештени «сценарио» који нам је свима познат.
НАШ «СЦЕНАРИО»
Године 2009, написао сам текст «Светосавље и апокалипса», у коме сам писао:»Православни хришћанин је човек, у најмању руку, срећан због своје обавештености; он не мора да чита шпијунске трилере и купусаре са “теоријом завере”, нити да много цуња по Интернету, да би знао шта чека човечанство. А чека га, наравно, апокалипса, после које ће свет, овакав каквим га знамо, изаћи на суд Божји, и почеће вечно Царство Христово, коме неће бити краја. Пре Другог доласка Господњег, биће невоља велика, каква није била од постања света, нити ће бити: ратови, гласови о ратовима, земљотреси, значења на неву, поремећај устројства васељене (о томе ваља читати у 24. глави Еванђеља по Матеју). “Сценарио” апокалиптичних догађаја је, укратко, следећи: због умноженог безакоња, неморала и мржње, због заборава Бога и љубави према ближњем, због гажења завета са Христом и потпуног преовладавања телесног над духовним, човечанство, чији је смисао постојања у опредељењу за вечни живот у благодати Царства Свете Тројице, ући ће у последњу фазу свог земног битија. Бог, видећи да људи одбијају заједницу с Њим, допустиће свом непријатељу, сатани да привремено тријумфује у историји, чинећи с безбожним људима оно што је чинио са гедеонским свињама, када их је натерао да се баце са брега у језеро. У овом самоубилачком добу човечанства, доћи ће до великих криза и потреса у природи и друштву, да би на крају дошло до светског рата у коме ће како каже Апокалипса Јована (Откр. 9, 18) погинути “ТРЕЋИНА ЉУДИ”. Остатак Адамових потомака неће се покајати (9, 20-21), па ће онда доћи антихрист, последњи лажни месија у злу уједињеног човечанства.
Власт антихриста ће бити толика и таква да ће му се људи клањати као богу, и да нико неће моћи ни купити, ни продати, осим ко има његов жиг на десној руци или на челу. Ово последње тоталитарно друштво, коме су древни Рим, комунизам и нацизам, били само праслике, сурово ће гонити хришћане.“
Зар то не видимо данас, кад нас спречавају да се причестимо Телом и Крљву Господњом?
И то све у име „борбе против вируса“.
Међутим, по учењу Цркве, крај света зависи од нас, од нашег покајања и побожног живота. Тако је, преко пророка Јоне, Бог најавио великом граду Ниневији да ће пропасти, и Ниневљани су се покајали, и нису пропали. Јер, по речи Светог Јована Златоуста, "Бог по Својој великој милости и бризи о нашем спасењу раније говори о казни коју намерава да на нас пошаље, да је не би послао". Док год има људи Божјих, опстајаће и свет Господњи.
Зато околности у којима смо се нашли схватимо као позив на покајање, и Бог ће нас пустити из тамница у које нас је банкстерско зло закључало.
КО ИМА КЉУЧ?
Хришћани знају ко би да их закључа у злу. Али, знају и ко има ПРАВИ КЉУЧ, као што пише у Откровењу Јовановом (3,7):И ангелу цркве у Филаделфији напиши: Тако говори Свети, Истинити, који има кључ Давидов, који отвара и нико неће затворити, и који затвара и нико неће отворити.
Свети Андреј Кесаријски, у свом тумачењу Апокалипсе, каже:“Кључем Давидовом названо је царство Његово, јер је кључ символ власти. Кључ за Псалтир и за свако пророштво јесте Дух Свети Који отвара ризнице знања. Први кључ Христу припада по Његовој човечанској природи, а други по беспочетном божанству. То, што се у неким старим списима уместо „Давидовог кључа“ наводи „кључ од пакла“ сведочи о Христовој власти над животом и смрћу.“
Он је Господ Сведржитељ, а Рокфелери, Ротшилди и слични њима су само утваре демонске. И расејаће се њихови привиди и њихови „сценарији“ у зору Невечерњег Дана. Све је ближи тај Дан; све је ближи што је тама у историји већа.
Молитвама Светих Отаца наших, Господе Исусе Христе, Боже наш, помилуј нас. Амин.
др Владимир Димитријевић
