GLOBALNA KRVAVA BAJKA
Gospođa Ljiljana Bogdanović, urednica nedeljnika „Pečat“, u svom uvodniku za broj od 21. marta 2020, od naslovom „Bajka“, zapisala je, između ostalog:“Kuga je na putu za Damask prestigla karavan. „Kuda žuriš?“, upita je vođa karavana. „U Damask. Da uzmem 1.000 života.“ Na povratku iz Damaska Kuga je ponovo prošla pokraj karavana. Vođa joj reče: „Odnela si 50.000 života, a ne 1000.“ „Ne“, odgovori Kuga. „Ja sam uzela 1.000, ostale je odneo Strah.“
Ovaj bajkoviti zapis sveštenika Antonia de Mela rado je citiran proteklih dana. Planetarni strah uskovitlan širenjem virusa korona, baš kao i sveprisutne tragične posledice trajanja tajanstvene bolesti nastale „niotkuda“ (ranija verzija o Vuhan poreklu je u međuvremenu osporena) pokazao je da bajke, s razlogom, jesu zaveštanje svim pokolenjima i za sva vremena. Naravoučenije bajke o Kugi ponavljaju danas i psihijatri u Srbiji pogođenoj virusom korona: Normalno je biti uplašen, ali panika ubija. U „globalnom Damasku“, pored bolesti, danas i panika postiže zavidan učinak. Istovremeno se, međutim, zapažaju i značajna odstupanja od univerzalno važećeg narativa o psihozi i strahovima kao ubitačnijem, od bolesti podmuklijem, oruđu. Fakat je naime da nemarnih, panici nepodložnih – uz to individuuma obeleženih žigom „društveno neodgovoran“– takođe nije malo! Taj paradoks masovnog odbijanja da se razuman strah od bolesti prevede u delotvornu, društveno poželjnu i korisnu paniku najpre je javno pokazan u Italiji. Cena ove ležernosti bila je – tragična.“
Kao i mnoge ljudske cene.
DA LI JE RAVNODUŠNOST UZROK KUĆNOG PRITVORA?
Sa potrebnom dozom ironične distance, Ljiljana Bogdanović zapaža: “Nešto slično, dakle ravnodušnost pred opasnošću, danas se zapaža i u redovima sredovečne i starije populacije u Srbiji. Proteklih nedelja viđena neosetljivost na smrtnu pretnju, mogla bi, čini se, da utiče na menjanje predstave o (sve)moći osećanja strašnijeg od najubitačnije bolesti – panike. Unekoliko je zagonetno i zbunjujuće odbijanje naših „starijih sugrađana“, posebno bandoglavih generacija od pre i iz pedeset i neke, da podlegnu kolektivnoj psihozi i strahovima. Proteklih dana je viđeno naizgled ravnodušno prkošenje savetu da se prizovu pameti i prilagode se životu u samoizolaciji četiri zida. Da li je reč o velikoj ličnoj hrabrosti? Ili otporu i zasićenju – višedecenijsko trpljenje najrazličitijih pošasti i pritisaka, dugogodišnjeg socijalnog i psihološkog terora usled epohalnih istorijskih lomova i balkanske kolektivne nesreće učinilo ih je neosetljivim pred pretnjom „samo još jedne nove bolesti“? Starci koji se bez roptanja inače slažu s teškim i sveobuhvatnim lišavanjima što ih vode u izvesnost doživotne monaške oskudice i trpljenja, od umanjenih i mizernih penzija do višestrukih društvenih i životnih poniženja, najednom se kategorički suprotstavljaju uskraćivanjem slobodne volje da prošetaju do parka kada im se prohte!? Ili da se s ispisnicima i unucima sretnu kada sami to požele! Kako god, tek – u Srbiji nije masovno iskazana matrica priče o Kugi iz Damaska. Panike nije bilo, virus korona je potcenjen, ali, ispostavilo se, da je upravo ta neosetljivost pred opasnošću postala veliki društveni problem. Koji je prizvao drakonska rešenja. Neposlušni i samovoljni penzioneri i ostali po nerazumnosti njima slični, svojom neodgovornošću, ogorčili su i zabrinuli lidersku nacionalnu elitu. Na nepokornost i nepromišljeno uživanje u slobodi kretanja kada joj nije vreme, odgovoreno je žestoko i pragmatično: merama bez presedana u istoriji zemlje! Policijskim časom na samovolju i građansku neposlušnost. „U svim urbanim sredinama, apsolutno je zabranjen izlazak na ulicu licima starijim od 65 godina, a na selu licima starijim od 70 godina“, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u utorak, 17. marta, posle sednice Vlade. „Od 20 časova do 5 ujutru niko ne može da bude na ulici, sem nadležnih organa na zadatku.““
Zadatku?
Vredi razmišljati o zadacima koji su nekom zadati.
UTAMNIČENI STARCI
Tako su se penzioneri našli u tamnici:“Našim „najdražim“, „našim roditeljima, bakama i dekama“, svim penzionerima, a pogotovo onim drčnijim i sklonim nedisciplini, virus je upravo „isposlovao“ svojevrsnu nanogicu. Svedoci smo nastajanja nove u nizu bajki iz doba korone. Bajke o zaključavanju neposlušnih. Kako su u bajkama kazne za prestupnike uvek surove, i u ovom slučaju je bajkoviti poredak ispoštovan. U ime opšteg dobra, uz javnu izjavu ljubavi i ogromne brige za očuvanje dragocenih života starije generacije, nacionalne upravljačke elite odlučile su se za najteže mere. Svesno i hrabro, lideri savremene Srbije, inače po starosti stanovnika treće evropske zemlje, prihvatajući podrazumevajuće društvene, političke, pa i ljudske rizike takvog postupanja, izložili su javnoj stigmatizaciji starost. Epidemija korone je tako preko noći uspostavila novi poredak: Stigma preko krštenice, starost kao društveni žig!“
Došla biopolitika po drage nam stare.
DOGAĐAJ 201
Biopolitika nas je dovela u tamnice policijskog časa: treba nam, kako reče Franc Kafka Gustavu Janouhu, dozvola da izađemo u sopstveno dvorište. Ljiljana Bogdanović nastavlja:“Ovo nas, međutim, vraća i jednom podsećanju, dakako prozaičnom, teorijskom i uslovnom, ali ne i manje zanimljivom: pojmu Veliko zaključavanje čovečanstva. Pod ovim imenom je zapravo svojevremeno označeno slično postupanje, takođe povodom pandemije (virtuelne) izazvane opakim virusom. Zaključani građani Srbije? O čemu je tu reč podsećaju nas novinari Brok Simons i Biljana Đorović, tvrdnjom da su u oktobru 2019, dakle nekoliko meseci pre izbijanja epidemije COVID-19, svetske elite bile pokrovitelji vežbe „Događaj 201“ – zapravo simulacije globalne pandemije virusa korona koji se prenosi sa slepih miševa na ljude! Premda su učesnici tvrdili da ovo nije bila vežba za događaje koji su potom i stvarno usledili, nekoliko upućenijih je dokumentovalo drugačiji stav – uz uvid u deceniju staru simulaciju „Korak zaključavanja“ (Lock Step) koju je osmislila Rokfelerova fondacija u saradnji sa Mrežom za globalni biznis, a po kojoj se savremena pandemija virusa korona odvija. „Scenario za budućnost tehnologije i međunarodni razvoj“, (objavljen 2010) „opisuje pandemiju nalik virusu korona koja postaje okidač za nametanje policijsko-državnih kontrola na kretanje, ekonomiju i druge oblasti društva. Scenario zaključavanja, kako tvrde pomenuti autori, opisuje ’svet čvršće kontrole vlasti odozdo prema dole i autoritarnije liderstvo, sa ograničenim inovacijama i sve većim pritiskom na građane’.“
Čvrsta ruka – da udavi čovečanstvo!
KORONA KAO POBEDNIČKI VIRUS
I eto nas kod rešenja. Ljiljana Bogdanović, ponovo:“Bajka o velikom zaključavanju dakle sazreva već čitavu deceniju, da bi danas bio dopisan i jedan novi stvaralački i poetizovani momenat – „zaključavanje iz ljubavi“. Zaslugom virusa jedna bajka je, posle decenijskog rada, dovršena. Druge će tek biti ispripovedane. Među njima je i jedna koja cilja na – srećan kraj. Tim povodom, zapisana je beleška: „Korona je virus-pobednik i zbog toga je neimenovani spoljnopolitički analitičar duhovito primetio da će biti i pobednik američkih predsedničkih izbora u novembru 2020. Odnosno: da će u Belu kuću – s obzirom na to da korona najviše pogađa starije, a da sva trojica glavnih kandidata (Donald Tramp, Džo Bajden i Berni Sanders) imaju 73–78 godina – ući onaj ko od njih ostane živ...“
Ko će ostati živ, ne samo telesno?
POSTOJI LI PANACEJA?
Dakle, globalistička ološ – elita je na putu ostvarenja svojih ciljeva:“Ciklus domaćih i svetskih bajki iz doba korone ni ovim dopunama naravno nije završen. Čeka se ona krovna i najvažnija, koja će poput svih slavnih tvorevina ovog jedinstvenog žanra učiniti najvažnije – posvedočiti da se u svet ponovo vratila izgubljena ravnoteža. Da su čovečanstvu nanovo vraćeni sklad i sreća koji su na početku bajke drastično poremećeni. Kako bajke uvek teže upravo tom savršenstvu – ispunjenja pravde i dostizanja sreće, taj uzvišeni cilj teško da će u doglednom vremenu biti ostvaren. Izvesno je da ni sada, a ni ubuduće, ravnoteža neće biti dostignuta pukim otkrivanjem vakcine protiv korone. Premda se u ovom trenutku velikog strahovanja i malog samopouzdanja upravo čini da bi u vakcini mogao biti taj sveopšti spas, virus nikako nije krucijalni problem država koje se danas nose s njime. Virus takođe nije ni suštinski problem Srbije i njenih građana“, zaključuje Ljiljana Bogdanović.
Šta je pravi problem?
TOTALNA DESTABILIZACIJA
U svom tekstu „Kraj istorije i ubrzanje vremena“, pisao sam, 2011. godine:“Mračni gospodari iz senke, lihvarske njuške kancer-kapitalizma sada se više ne kriju- postavljaju svoje gaulajtere na vlast, ne pitajući narode./.../Razni bilderberzi, trilateralci, članovi podzemnih loža izlaze iz svojih rupa, i govore: “Dajte nama, koji smo vas dovde doveli, još vlasti, svetsku vlast, i dokazaćemo vam da umemo da vas konačno usrećimo! “ Kako je nedavno rekla ruska geopolitičarka, Olga Četverikova: “Stvar je u tome što, izgleda, svetsko lihvarstvo ulazi u poslednju fazu svoje permanentne svetske revolucije, u kojoj planira da završi koncentraciju u svojim rukama i nacionalnih bogatstava i vlasti nad čovečanstvom. Radi toga je neophodan svetski haos, sveopšti građanski rat, čija se žarišta sada prave u različitim delovima sveta. /... / Totalna destabilizacija je potrebna da bi se svet primorao da dobrovoljno prihvati vlast nadnacionalnog „arbitra“ koji će sve dovesti u red“ („Geopolitika“, novembar 2011 ). Ali, brzina, brzina je ono što plaši u svemu tome – brzina razaranja svega ljudskog, koja, poput nekakvog paklenog psa, već reži u blizini naših pragova i ognjišta: “Tol' ko sam mali da me je strah / Živim sa'ranjen kao u noći“, pevao je, svojevremeno, vidilac nirvaninog sveproždirućeg oka, Vladislav Petković Dis. Taj stih bi, danas i ovde, mogao biti moto mnogih naših života.“
Posle devet godina, totalna destabilizacija se zahuktava.
ROKFELERI NAM „PRORIČU“
A 2010, pojavio se jedan zanimljiv dokument banksterske futurologije. Ovaj dokuent nosi naslov „Scenarija za budući tehnološki i međunarodni razvoj”. Objavljen je u maju 2010. u saradnji sa organizacijom Global Business Network futurologa Pitera Švarca (Peter Schwartz). Jedan od scenarija se pojavio pod naslovom „Lockstep“ – otprilike, „Na putu ka zaključavanju“; ili „Na putu ka stezi“. Stega, stega, nego šta! Što bi rekao Krležin Petrica Kerempuh:“Na glagam se bumo njihali vsi!“ ( Svi ćemo visiti na vešalima ).
Ne prepustih se lenjosti, pa prevedoh najzanimljiviji deo ovog scenarija:
SCENARIO ZA SVET SA ŽEŠĆIM VLADAMA KOJE KONTROLIŠU MASE ODOZGO I SA AUTORITARNIJIM VOĐSTVOM, UZ OGRANIČENU INOVATIVNOST I OTPOR GRAĐANA
Godine 2012, pandemija koja je predviđana godinama unazad najzad se pojavljuje. Za razliku od virusa H1N1, ovaj novi grip – poreklom od divlje guske – veoma je virulentan i smrtonosan. Čak su i nacije najpripremljenije za pandemiju preplavljene kad se virusni talas proširi svetom, zarazviši 20 procenata stanovnika planete i odnevši osam miliona ljudi za svega sedam meseci, među kojima većina pripada zdravoj omladini. Pandemija takođe ima smrtonosan efekat po ekonomiju: međunarodna pokretljivost ljudi i robe prestaje, slabeći privredne grane poput turizma, a razarajući i međunarodne puteve za snabdevanje namirnicama. Na lokalnom nivou, obične prodavnice doskora prepune mušterija, kao i kancelarijski prostori, zvrje prazni. Pandemija zahvata planetu – ogroman broj ljudi umire u Africi, Jugoistočnoj Aziji i Cntralnoj Americi, gde se virus širi kao požar u nedostatku zvaničnih protokola za lečenje zaraze. Ali i u razbijenim zemljama zaraza je izazov. Početna politika SAD da „snažno preporučuju“ građanima da ne putuju avionom pokazuje se kao ćorsokak upravo zbog popustljivosti, ubrzavajući širenje virusa ne samo u SAD, nego i van njenih granica. Ipak, neke države su se bolje organizovale – naročito Kina. Kineska vlada je brzo nametnula i nasilno sprovela prinudni karantin prema svim svojim građanima, kao i trenutno i skoro hermetično zatvaranje granica, što je spasilo na milione života, zaustavilo širenje virusa mnogo pre nego u drugim zemljama, i omogućilo brži postpandemijski oporavak. Vlada Kine nije bila jedina koja je preduzela krajnje mere da bi zaštitila svoje građane od rizika i izlaganja bolesti. Tokom pandemije, lideri nacija širom sveta su ojačali svoju vlast i nametnuli žestoka pravila i ograničenja, uključujući nošenje maski i merenje telesne temperature na ulazima u javne prostore poput železničkih stanica i supermarketa. Čak i kad je pandemija prestala, ova autoritarnija kontrola i nadzor nad građanima i njihovim aktivnostima je ostala na istom novou, pa je čak i pojačana. Da bi se zaštitili od širenja planetarnih problema – od pandemije i međunarodnog terorizma do krize životne sredine i povečanja siromaštva – lideri širom sveta će snažnije ščepati vlast. Pre svega, činjenica da je svet pod većom kontrolom stekla je najšire prihvatanje i priznatost. Građani su postali tolerantniji i željniji vlasti koja komanduje s vrha, kao i nadzora, i nacionalni lideri su dobili šire mogućnosti da nametnu red na način koji su smatrali ispravnim. U razvijenim zemljama, pojačani nadzor dobio je mnogo forme: na primer, tu je biometrijska identifikacija za sve građane, kao i žešća regulacija ključnih industrijaskih grana čija se stabilnost smatra vitalnom za nacionalne interese.
U nastavku ove „žvake za prostake“ piše kako će zemlje sa poštenim liderima napredovati, a one druge nazadovati, pa će se, oko 2025, narodi pobuniti protiv takvih totalitarnih mera kontrole.
Dakle,2010, Rokfeleri pominju pandemiju smrtonosnog virusa ( tobož, stiže od „divlje guske“), rušenje svetske ekonomije, brzi oporovak Kine, i, naravno, uvođenje totalitarnih mera vladavine.
TOTALNA DESTABILIZACIJA
Da se ne zavaravamo: velika svetska bitka ima samo jedan cilj – dovođenje na vlast antihrista, poslednjeg lažnog mesije u zlu ujedinjenog čovečanstva. Još od Hristovog vremena, pojavljivale su se varalice koje su tvrdile da su Mesija. Nekoliko dana pre Svog raspeća, Gospod je upozorio Svoje učenike: Čuvajte se da vas ko ne prevari. Jer će mnogi doći u ime Moje govoreći: Ja sam Hristos. I mnoge će prevariti (Mt. 24; 4-5). Ovo Njegovo proroštvo se od tada obistinilo više puta. Lažne mesije dolaze u svoje sopstveno ime (Jn. 5; 43) i gospodare nad svojim sledbenicima (Mt. 20; 25). Za razliku od Hrista, koji nije veličao Sebe (Mt. 20: 28, Mk. 6; 43), lažne mesije zahtevaju da im se klanjaju (2. Sol. 2; 4). Za razliku od Hrista, Koji nije imao gde glavu zakloniti (Mt. 8; 20), oni su ljubitelji slave i moći. Oni ne tvore istinska čuda (kao suprotnost Mt. 11; 4-6); njihovi ''znakovi'' su tehničke iluzije ili magijski trikovi ili su, pak, ishod okultnog prizivanja nebožanskih sila.
Za hrišćane, u skoroj budućnosti bi se mogao kriti najveći duhovni izazov: pojava prividno svetog čudotvorca, lažnog Hrista, koji će biti veoma ubedljiv kako bi prevario, ako bude moguće, i izabrane (Mt. 24; 24), sve dok ''ovi dani'' ne budu prekraćeni (Mt. 24; 22). On će se pojaviti unutar Crkve i polagaće pravo na nju kao na svoju sopstvenost, krivotvoreći Drugi Dolazak (2. Sol. 2; 4). Ovaj ''čovek bezakonja'' (2. Sol. 2; 3) neće doći kao neprijatelj Isusa Hrista. On će se predstavljati kao Hristos, «spasitelj».
Tome prethodi «totalna destabilizacija».
Pojava korona virusa je najava konačne destabilizacije.
Cilj ovoga članka je da nas upozori.
I da se zna: pravoslavni hrišćani ne smeju biti zbunjeni. Jer, nama je Gospod ostavio šta će biti do kraja sveta. To je svešteni «scenario» koji nam je svima poznat.
NAŠ «SCENARIO»
Godine 2009, napisao sam tekst «Svetosavlje i apokalipsa», u kome sam pisao:»Pravoslavni hrišćanin je čovek, u najmanju ruku, srećan zbog svoje obaveštenosti; on ne mora da čita špijunske trilere i kupusare sa “teorijom zavere”, niti da mnogo cunja po Internetu, da bi znao šta čeka čovečanstvo. A čeka ga, naravno, apokalipsa, posle koje će svet, ovakav kakvim ga znamo, izaći na sud Božji, i počeće večno Carstvo Hristovo, kome neće biti kraja. Pre Drugog dolaska Gospodnjeg, biće nevolja velika, kakva nije bila od postanja sveta, niti će biti: ratovi, glasovi o ratovima, zemljotresi, značenja na nevu, poremećaj ustrojstva vaseljene (o tome valja čitati u 24. glavi Evanđelja po Mateju). “Scenario” apokaliptičnih događaja je, ukratko, sledeći: zbog umnoženog bezakonja, nemorala i mržnje, zbog zaborava Boga i ljubavi prema bližnjem, zbog gaženja zaveta sa Hristom i potpunog preovladavanja telesnog nad duhovnim, čovečanstvo, čiji je smisao postojanja u opredeljenju za večni život u blagodati Carstva Svete Trojice, ući će u poslednju fazu svog zemnog bitija. Bog, videći da ljudi odbijaju zajednicu s Njim, dopustiće svom neprijatelju, satani da privremeno trijumfuje u istoriji, čineći s bezbožnim ljudima ono što je činio sa gedeonskim svinjama, kada ih je naterao da se bace sa brega u jezero. U ovom samoubilačkom dobu čovečanstva, doći će do velikih kriza i potresa u prirodi i društvu, da bi na kraju došlo do svetskog rata u kome će kako kaže Apokalipsa Jovana (Otkr. 9, 18) poginuti “TREĆINA LjUDI”. Ostatak Adamovih potomaka neće se pokajati (9, 20-21), pa će onda doći antihrist, poslednji lažni mesija u zlu ujedinjenog čovečanstva.
Vlast antihrista će biti tolika i takva da će mu se ljudi klanjati kao bogu, i da niko neće moći ni kupiti, ni prodati, osim ko ima njegov žig na desnoj ruci ili na čelu. Ovo poslednje totalitarno društvo, kome su drevni Rim, komunizam i nacizam, bili samo praslike, surovo će goniti hrišćane.“
Zar to ne vidimo danas, kad nas sprečavaju da se pričestimo Telom i Krljvu Gospodnjom?
I to sve u ime „borbe protiv virusa“.
Međutim, po učenju Crkve, kraj sveta zavisi od nas, od našeg pokajanja i pobožnog života. Tako je, preko proroka Jone, Bog najavio velikom gradu Nineviji da će propasti, i Ninevljani su se pokajali, i nisu propali. Jer, po reči Svetog Jovana Zlatousta, "Bog po Svojoj velikoj milosti i brizi o našem spasenju ranije govori o kazni koju namerava da na nas pošalje, da je ne bi poslao". Dok god ima ljudi Božjih, opstajaće i svet Gospodnji.
Zato okolnosti u kojima smo se našli shvatimo kao poziv na pokajanje, i Bog će nas pustiti iz tamnica u koje nas je bankstersko zlo zaključalo.
KO IMA KLjUČ?
Hrišćani znaju ko bi da ih zaključa u zlu. Ali, znaju i ko ima PRAVI KLjUČ, kao što piše u Otkrovenju Jovanovom (3,7):I angelu crkve u Filadelfiji napiši: Tako govori Sveti, Istiniti, koji ima ključ Davidov, koji otvara i niko neće zatvoriti, i koji zatvara i niko neće otvoriti.
Sveti Andrej Kesarijski, u svom tumačenju Apokalipse, kaže:“Ključem Davidovom nazvano je carstvo Njegovo, jer je ključ simvol vlasti. Ključ za Psaltir i za svako proroštvo jeste Duh Sveti Koji otvara riznice znanja. Prvi ključ Hristu pripada po Njegovoj čovečanskoj prirodi, a drugi po bespočetnom božanstvu. To, što se u nekim starim spisima umesto „Davidovog ključa“ navodi „ključ od pakla“ svedoči o Hristovoj vlasti nad životom i smrću.“
On je Gospod Svedržitelj, a Rokfeleri, Rotšildi i slični njima su samo utvare demonske. I rasejaće se njihovi prividi i njihovi „scenariji“ u zoru Nevečernjeg Dana. Sve je bliži taj Dan; sve je bliži što je tama u istoriji veća.
Molitvama Svetih Otaca naših, Gospode Isuse Hriste, Bože naš, pomiluj nas. Amin.
Dr Vladimir Dimitrijević
