Ћирилица

Ћирилица

Детаљи: Аутор Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Категорија: Текст; Објављено 26 јун 2019; Погодака: 4069

Текст

Баба са врха Јелице вели: „Ниједан човек није безбожник, јер се свако рађа с Богом. Питање је само с ким умире – с Богом или са ђаволом“

Под овим насловом је чувени лекар србски, Лаза Димитријевић, објавио непревазиђену књигу о здравственом (али и у духовном, моралном, политичком ) стању нашег народа још 1893. године. Књигу је, 2010. године, поново штампао Инфинитас из Београда. Чега све ту нема? Од описа тешких зараза које настају због небриге власти, непросвећености становништва и неспремности да се мењамо у добром правцу, преко описа крсних слава и односа народа и свештенства, до размишљања о пропадању породичних задруга и неслози која нас, као киселина, разједа… Потписник ових редова је решио да под исти наслов стави своје белешке које су настајале годинама, као својеврсни дневник сусрета са обичним и необичним људима нашег народа, од којих је свако имао да каже нешто поучно, тачно, виспрено, духовито… Растко Петровић је, маштајући о савршеној књизи, мислио да ће људске речи сабрати у неку чудесну сладост вербалног меда, који је, као и мед пчеле, нешто друго него што је то цветни полен од кога настаје… Гласови многих и многих наших људи, у времену које хоће да нас учини безгласним, могу нам бити од користи… Јер, свет је устројен тако да нам ближњи могу поноћи својом речју онда кад се томе најмање надамо… Дође реч, и окрилати нам душу… Уосталом, праве речи су увек иконе Речи Божје, која је Христос… Записи ће ићи без неког нарочитог хронолошког и тематског реда, како су „падали под перо“… А читалац ће се разабирати у плетиву, наравно…

О мајци

У августу 2000. године, кад сам ишао да посетим мајку у болници у Београду, човек у аутобусу ми рече: „Од када ми је мајка умрла, нико ме не пита како сам.“

Опширније: Како живи наш народ

Детаљи: Аутор Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Категорија: Текст; Објављено 11 јун 2019; Погодака: 3626

Текст

svinjokolj komunisticki Нека запамте они који ратују против својих ближњих:
Бог не плаћа сваке суботе. Али плаћа

Мој пријатељ, историчар Милош Тимотијевић, ових дана иде на терен. Истражује. Ево приче из села у околини Чачка:

„Јуче сам био у једном селу, на терену. Знаш шта истражујем, али увек се чује и нека ненадана прича.
Комунисти су у државну номенклатуру уврстили много примитивног и сировог света. Свако село имало је по неколико сурових и задртих типова који су грубо спроводили државну власт и уживали у насиљу. Нису били способни за неку узвишенију потврду своје личности. Све то знамо, и много пута је описано.

Али, постоји један догађај из села које сам посетио, потврђен од више казивача, што говори о његовој истинитости и важности таквих прича за село, колективно памћење и васпитање будућих нараштаја.

После Другог светског рата у село се вратио један њихов земљак из заробљеништва у Немачкој. Брзо је приступио комунистима и постао је сурови извршитељ налога новог режима, укључујући и узима стоке и хране – „принудни откуп”.

Опширније: Немој, па се не бој!

Детаљи: Аутор Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Категорија: Текст; Објављено 10 јун 2019; Погодака: 5676

Текст

zoran buljugic КО ЈЕ ЗОРАН БУЉУГИЋ ?

Зоран Буљугић је угледни србски интелектуалац националне оријентације, преводилац преко педесет књига, човек који нас је, углавном преко библиотеке „Логос“ Владимира Меденице ( али не само ње ) упознавао са делима најзначајнијих руских религиозних философа, као и са стваралаштвом Александра Дугина. Иначе, Буљугић је био професор руског језика и књижевности у Дванаестој гимназији у Београду, да би, по самовољи школских моћника (и очитој зловољи оних „одозго“, у духовном смислу, оних „одоздо“, из глобалистичког ада, којима је сметао његов бритки језик родољубља ), био отпуштен као неподобан за рад са ученицима.

ШТА СЕ ДЕСИЛО ЗОРАНУ БУЉУГИЋУ?

Професор је на судовима потражио правду, која је у Србији тешко достижна, али, пошто му није одговорено на захтеве, ступио је у штрајк глађу испред своје школе, о чему је, почетком маја 2019, обавестио јавност:“Говорећи на неким медијима више пута до сада сам имао прилике да упознам јавност да сам 7. новембра 2017. године добио отказ у Дванаестој београдској гимназији тако што сам проглашен неспособним за рад са ученицима, а на основу површно и нестручно урађене експертизе у Институту за медицину рада у Београду. Захтев да се подвргнем прегледу упутила ми је бивша директорка школе Светлана Миљеновић иако сам већ имао уверење да сам способан за рад. Након што сам поднео тужбу против школе жалио сам се другостепеној комисији Института. После обављених детаљнијих прегледа нова комисија је утврдила да сам потпуно способан за рад са ученицима. Ту нову експертизу је мој адвокат поднео суду.

Опширније: НА УДАРУ „МЕКЕ“ ОКУПАЦИЈЕ: Случај Зорана Буљугића данас и овде

Детаљи: Аутор Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Категорија: Ћирилица; Објављено 01 јун 2019; Погодака: 9787

dr vladimir dimitrijevic 2019 Отворено писмо јавности Републикe Србијe поводом суђења др Владимиру Димитријевићу потписало преко сто јавних личности из земље и иностранства

Против др Владимира Димитријевића, православног публицисте, познатог по свом раду и ван граница Србије, угледног доктора филолошких наука и професора Чачанске гимназије, покренут је судски поступак по тужби удружења грађана „Да се зна“, које се бави заштитом права ЛГБТ особа.

Тужилац захтева од суда да утврди да је др Владимир Димитријевић, „текстом У одбрану природне породице објављеним на вебсајту www.vladimirdimitrijevic.com дана 12. 01. 2018. године и текстом Одговор на тужбу ЛГБТ заштитара или Поново As Long There Is One Hundred дана 30. 05. 2018. извршио тежак облик дискриминације – поновљену дискриминацију припадника и припадница ЛГБТ популације по основу сексуалне оријентације.“ Према наводу тужиоца, др Владимир Димитријевић је извршио акт дискриминације тиме што је у јавно публикованим текстовима пренео истраживачке увиде о негативним друштвеним последицама пропаганде идеологије политичког хомосексуализма појединих светски познатих аутора из области друштвених наука који су навeдени у тужби, од Алана К. Карлсона и Пола Т. Меруа до Слободана Антонића и Наталије Нарочницке. Сходно таквом разумевању права, тужилац тражи од суда да наложи др Владимиру Димитријевићу да са свог вебсајта уклони проскрибоване текстове, те да му забрани да убудуће на било ком месту јавно износи сличне вредносне ставове.

Овакав тужбени захтев јасно показује да тужилац има намеру да уз помоћ суда спречи јавно изражавање сваког мишљење које је другачије од мишљења групе коју он заступа.

Опширније: Отворено писмо: Тужба ЛГБТ заштитара против др В. Димитријевића напад на од Бога даровано правo на...

Детаљи: Аутор Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Категорија: Ћирилица; Објављено 31 мај 2019; Погодака: 8493

Други пишу

srdjan volarevic Неку годину после окончања необјављеног рата Америке и њених савезника против Срба и Србије, на огради којом бејаше ограђен Дом омладине у Београду, осванула је повелика табла на којој је писало како Сједињене америчке државе помажу обнову тог здања са 100.000 долара. У односу на сву штету коју су Сједињене америчке државе Србији и Србима причиниле у поменутом рату, 1999. године, сума је равна микроскопском делу зрнца прашине – али на овом месту бејаше судбоносна.

Показало се веома брзо, већ после неколико месеци, када је Дом омладине поново и свечано отворен, са истим именом – будући и даље намењен омладине Београда. Од ранијих скромних садржаја, од понуде за обликовање свести младих, сада је сачињен огроман искорак, за ширење видика према новим хоризонтима живота.

У месечној понуди, нарочито се издвајао онај део програма који је популаризовао педерастију.

Опширније: Куда иде српско друштво

Детаљи: Аутор Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Категорија: Ћирилица; Објављено 14 мај 2019; Погодака: 8315

Тужба

Др Владимиру Димитријевићу се замера суштинско неразумевање људске сексуалности.

Откада то неразумевање било чега може бити предмет тужбе, пита академик Коста Чавошки у писму Вишем суду

ВИШИ СУД У БЕОГРАДУ
Тимочка број 15

Поштована судија Катарина Тодоровић Воркапић,

Као amicus quriae слободан сам да Вас упознам са својим мишљењем о тужби Удружења „Да се зна!“ Београд против др Владимира Димитријевића, професора, коју је поднела адвокат Ивана Љ. Максимовић.

1. Грдно сам изненађен да сте примили тужбу адвоката Иване Љ. Максимовић, а да је нисте вратили с налогом да буде исписана ћирилицом. Надам се да Вам је познато да је службени језик у суду српски, а писмо ћирилично. Такође бисте морали знати да је адвокатура, баш као и суд, јавна служба, уређена законом, те да адвокати морају у обраћању суду да користе службени језик и писмо. Приватна лица наравно могу да се суду обраћају не само латиницом него и кинеским писмом. Адвокати то не могу и не смеју, јер врше јавну службу.

Опширније: Коста Чавошки: Мишљење о тужби Удружења „Да се зна!“ против др Владимира Димитријевића

Детаљи: Аутор Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Категорија: Текст; Објављено 14 мај 2019; Погодака: 3229

Текст

Поводом текста Стефана Радојковића „Заслужене и незаслужене критике на рачун младог историчара“

Признајем: веома сам пријатно изненађен реакцијом младог историчара, господина Стефана Радојковића, који је рекао да је погрешио кад је, несмотрено, изјавио да је ђенерал Недић добио оно што је заслужио кад је, од нове комунистичке власти, „дефенестриран“.

Опширније: Пријатно изненађење или господин Радојковић сведочи пуну истину о холокаусту у Србији

Детаљи: Аутор Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Категорија: Текст; Објављено 06 мај 2019; Погодака: 3810

Текст

jerusalim hram 01 Јесу ли Срби свесни суштинског избора, важнијег од свих политичких бирања некад и данас? Изгледа да нису. Они мисле да ће се извући пуком земном политиком. Али неће

Избори у Јерусалиму

Гледано из перспективе земне политике, Господ наш Исус Христос је изгубио на изборима. Наиме, народ Његов, Коме је дошао, очекивао је другог и другачијег Месију, политичког вођу који ће ослободити Израиљ римске окупације и подвластити му човечанство; а Христос је јасно рекао да Царство Његово није царство земно, него небеско, и да не почива на револуционарним стремљењима и борби за власт, него на очишћењу срца и примању Духа Светога. То је погодило чекаче земног царства месијанског, и они су, уместо Христа, изабрали Вараву.[1]

Владика Николај о оним изборима

О томе Свети владика Николај пише у „Речима српском народу кроз тамнички прозор“:„Има догађаја у историји рода људског, који као велико звоно сваки дан звоне на уши неглувима и позивају њихову савест на узбуну. Један такав догађај који већ хиљаде година узбуђује савест људску, то је ужи избор између Исуса Христа и Вараве или Барабе, – како то западни јеретици изговарају. Предлагач и председник избора био је Понтије Пилат, римски многобожац, бирачи су били Јевреји, једнобошци.

Опширније: Христос изгубио на изборима, а онда добио сваку власт

Детаљи: Аутор Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Категорија: Текст; Објављено 22 април 2019; Погодака: 5792

Текст

Преузмите бесплатно књигу Др З. Чворовића и Др В. Димитријевића „Кловнократија – Србија за владе Александра Вучића“

Вучић Бранковић /уместо предговора/

Како се постаје Вук Бранковић?

Срби за издајника, упркос савременим историографима који другачије виде улогу зета кнеза Лазара, и даље кажу да је „Вук Бранковић”.

Одакле данашња потреба многих из тзв. „елите” да буду „Вук Бранковић”?

Из жеље да се „безболно” напусти сопствени идентитет, да се постане неко други, коме ће бити „лакше” кад се потчини моћнијем. Завет верности Богу и себи подразумева светосавско живљење „изнад Истока и Запада” (Владика Николај) и светолазаревско сазнање да је земаљско пролазно, а небеско вечно, то јест да се све даје за образ, а образ ни за шта. Само ако је крст страдања частан, народна слобода је златна. Ко није хтео да живи „косовском мишљу” („Нека буде што бити не може”), увек је тврдио да је српски завет ирационалан, а да је бекство од свог идентитета „разумно” и „одговорно”.

Рецимо, садашњи председник Србије сматра да у борби против тврдокорног националног идентитета треба користити и пијук о таквом ставу изврсну анализу је, својевремено, написао Слободан Антонић.

Вук Бранковић, у драми „Бој на Косову” Љубомира Симовића има своју визију, невероватно сличну кукавичкорационалистичкој визији савремених „еуротичара”, бегунаца од себе и свога. Ево како је Вук излаже светогорском монаху Герасиму, свом рођеном брату:

„Ова соба је велика седам са осам!
Онај бор је висок тридесет метара!
Онај во, пред ковачницом, тежак је седамсто кила!
Над нама је таван за четрес кола сена!
Звоно на торњу у четири избија четири, у седам сати избија седам пута!
Ето шта је моја визија!
Подрум је камени, буре је дрвено, рукавице су вунене! Змија је отровна, бресква је слатка, пелен је горак!
Срба је мало, Турака је много!”

Опширније: Поклон књига др Зорана Чворовића и др Владимира Димитријевића „Кловнократија“

Детаљи: Аутор Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Категорија: Текст; Објављено 17 април 2019; Погодака: 4280

Текст

notr dam 2019 ЖАЛОСТ ЗБОГ КАТЕДРАЛЕ

Наравно да ми је жао због пожара у катедрали Нотр Дам у Паризу. То је символ коначне смрти хришћанства, макар и инославног, на Западу. Европа је нама драго гробље, говорио је, још у 19. веку, Достојевски. И ми, православни, не можемо бити равнодушни према судбини римокатоличког и протестантског Запада, иако је Запад још пре хиљаду година потонуо у јерес, и стао на пут своје пропасти.

Жао ми је због пожара у храму који је свашта поднео од следбеника бесовских преврата, који је скрнављен још у доба Француске револуције, када су у њега уводили жену сумњивог морала која је требало да представља Богињу разума ( разума у доба кад је убилачко револуционарно безумље тријумфовало! ) Ипак, борба се водила, све до недавно. Али изгледа да је пораз стигао. Да, заиста: Запад коначно умире. И овај пожар то јасно сигнализује.

ДРУШТВО МРТВИХ БЕЗБОЖНИКА

Пишући о сведоку европске пропасти, књижевнику Мишелу Уелбеку, Слободан Рељић бележи:“Еуростат ће вам јасно показати да је 35 од сто домаћинстава у Француској, 40 у Немачкој, 44 у Данској или 51 у Шведској – једночлано. Ако узмете да су то земље с милионским заједницама муслимана и других имиграната, који само инцидентно живе сами, онда вам постаје јасно да је прича о Уелбековом јунаку Флорен-Клоду Лабрусу прича о готово половини француске нације. Џорџ Монбио, „Гардијанов“ колумниста, говори о Добу усамљености. Усамљеност се већ међу младим људима појављује као епидемија. „У Енглеској се стање око 700 хиљада мушкараца и око милион и сто хиљада жена преко 50 година процењује драматичним. Ебола вероватно никад неће моћи да се упореди са ударима самоће.

Опширније: Поводом једног пожара - случај катедрале Нотр Дам као знамење времена