У Црној Гори се припрема усвајање закона о слободи вероисповести, који ће, уколико буде усвојен, отворити могућност да се својина Српске православне цркве преда у руке расколничке такозване Црногорске православне цркве. Зашто црногорске власти инсистирају на одвајању од СПЦ?
Зашто је патријарх српски Иринеј рекао да је стање СПЦ у Црној Гори тако тешко као да православни Срби живе у србофобној НДХ? Зато што режим Мила Ђукановића чини све да Црногорце, који су били Срби, претвори у неки други народ, који ће своје српске корене мрзети и туђити се од остатка српског народа. Кључ ове несреће био је политика комуниста и њиховог вође Јосипа Броза, који су 1945. Црногорце прогласили посебним народом, и кренули да руше њихов идентитет. Ђукановић, чији је режим склопио кренуо конвертитским путем претварања Новоцрогораца у „црвене Хрвате“, чини све да СПЦ протера из Црне Горе, па чак прети и отимањем манастира, попут Острога, Цетиња, Ждребаоника.
Сетимо се: 16. маја 2011, Мило Ђукановић, у интервјуу Телевизији Црне Горе, изјављује да ће се његова странка залагати за „обједињавање православне цркве у Црној Гори“, јер „Митрополија црногорско – приморска није усаглашена са државним интересима Црне Горе, јер је део Српске православне цркве (СПЦ), чија је централа у држави Србији која не гледа благонаклоно на црногорску независност“. Додао је: “Ако желимо православну цркву у хармоничним односима с државом и црногорским државним органима, логичан је циљ самосталност цркве“. Јер, по Ђукановићу, „уз неспоран државни и национални идентитет, треба радити на снажењу културног идентитета да не бисмо зебли над независношћу“.Те исте године, Шести конгрес Ђукановићевог ДПС-а нагласио је да се залаже за јединствену Црногорску цркву, којом би се превазишла подељеност међу „православним вјерницима“.
Режим Мила Ђукановића одавно дискриминише припаднике мрске му СПЦ: почев од спречавања, сада умировљеног, владике милешевског Филарета да крочи на пљеваљски део своје епархије, преко претњи избацивањем из Црне Горе свештеника и монаха који немају црногорско држављанство, до новог безакоња маскираног у закон, којим прети одузимањем имовине.
Све је веома слично збивањима на Украјини. Шта, дакле, поред НАТО-филије, русофобије и србофобије спаја украјински и црногорски режим? Тежња ка стварању „аутокефалних цркава“ по сваку цену, уз тврдњу да су све помесне Цркве – националне, па због тога Украјина и Црна Гора треба да добију оно што им „по праву припада“.
Занимљиво је да је овакав став имао један лик из прошлости. Звао се Анте Павелић, и био је усташке србоубилачке поглавник НДХ. Реците нам нешто томе.
Анте Павелић је тврдио да није против православне вере, па ни против Православне Цркве. Говорио је: “Господо! У православље не дира нитко, али у Хрватској Држави не може бити Србске православне цркве“. Касније је писао: “Према томе, није се у Независној Држави Хрватској прогонило православље, него је наша борба била уперена против србства, које је под разним облицима, служећи се свим средствима, све силе улагало, да омете развитак и сређивање прилика у Независној Држави Хрватској. Ми нисмо били против православља, него смо били против СРБСКЕ православне цркве у Хрватској. Како сам то већ прије нагласио, православне ЦРКВЕ су народне цркве и према томе православна црква у Хрватској могла је бити само Хрватска православна црква“, коју је Павелић и „основао“ 1942. године.
Какве су шансе да пројекат аутокефалне црногорске цркве буде остварен - може ли да буде легализована Дедеићева структура? Може ли Патријарх Ватоломеј да измени своју одлуку?Нема озбиљних шанси да Мираш Дедеић постане поглавар „аутокефалне“ ЦПЦ, зато што је он рашчињен од самог патријарха цариградског Вартоломеја, и потпуно је кловновски лик за нешто што би требало да буде озбиљна и одговорна улога у НАТО Црној Гори. Тражи се неки озбиљнији кандидат, али ми чврсто верујемо да га неће наћи међу синовима Митрополије црногорско – приморске СПЦ. Јер, у овом тренутку се ствара „НАТО православље“, карикатурална, али најмоћнијем војном савезу веома потребна, структура којом се разбија васељенко православно јединство с циљем да се Московска патријаршија изолује од осталих Помесних Цркава. Ђукановић, као НАТО марионета, само игра како му се из Вађингтона и Брисела свира.
Шта о томе мисли црногорски народ? Да ли формирање аутокефалне црногорске цркве може да изазове раскол у народу?
Ако питате за нови народ, тзв. „Монтенегрине“, самопроглашене србофобне Црногорце, њима би стварање једне лажне „цркве“ добро дошло да се још више утврде у свом лажном идентитету. Народ који је остао веран Светом Сави и Светом Петру Цетињском, Његошу и Марку Миљанову је спреман да, макар и животом, брани своје светиње. Став Његошевих синова и кћери изражава, између осталих, владика Јоаникије. „Закон о слободи вјероисповијести, који је припремила црногорска власт, рађен је у сарадњи са Хашимом Тачијем и он би требало да буде увод у отимање манастира и храмова на Косову и Метохији“, рекао је епископ будимљанско-никшићки Јоаникије, говорећи на предавању у вези са 800 година Српске православне цркве, које је одржано у „Српској кући“, и додао:„Тачи је припремио исти пропис, по којем манастири, као културна добра, треба да буду преписани држави, а у том смислу је написан и црногорски“. Он је додао да, уколико такав закон буде усвојен у Црној Гори — онда неће бити сметње да се тако нешто не уради и у лажној албанској држави на Космету:„Овога пута, нападнуто је православље и наша вјера и морамо се томе супротставити. Онај ко то уради данас потврдиће да је хришћанин и да брани своју вјеру“.
др Владимир Димитријевић
