Врховни Кловн је, у покушају одбране Синише Малог, народски говорећи – „заклапус`о“
Године 2002, на Филолошком факултету Универзитета у Београду, студент Бошко Обрадовић је дипломирао са темом о позицији српске књижевне деснице тридесетих година двадесетог века. Ментор му је био један од најугледнијих стручњака наше науке о књижевности друге половине прошлог века, професор др Новица Петковић, који је, приликом одбране Обрадовићевог рада, истакао да би исти могао бити основа за магистратуру, јер је написан после вишемесечног скрупулозног истраживања, са низом озбиљних закључака о, до тада недовољно изучаваном, феномену идеолошки остракизоване књижевности.
Том истраживању је претходио пионирски рад професора др Гојка Тешића, тротомник „Зли волшебници“, у коме се нашла огромна полемичка грађа наше међуратне литературе. У студији, касније објављеној под насловом „Милош Црњански и нови национализам“, Бошко Обрадовић истиче да постоје заједничке особине већине аутора са „деснице“: “1) захтев за ревизијом постојећег система вредности; 2) борба за духовно ослобођење од утицаја Запада; 3) хтење ка остваривању новог национализма и новог, самородног културног модела“. Ако се томе дода обрачун са „културном левицом“, иза које је стајао марксизам као својеврсна, шпенглеровски речено, „псеудоморфоза“ западњачке мисли, позиција „књижевне деснице“ бива још јаснија.
Треба истаћи да је, иако је имао низ похвала на рачун рада, др Новица Петковић, познат по својим високим критеријумима, Бошку Обрадовићу дао оцену 9 (иначе, Обрадовићева просечна оцена током студирања била је 8,5). Његов дипломски рад објављен је у издавачкој кући „Хришћанска мисао“ и добио је награду „Милош Црњански“. На челу жирија за доделу награде био је професор др Никола Милошевић, у том тренутку челник Задужбине Милоша Црњанског.
Из овога сазнајемо да:
- Бошко Обрадовић није дипломирао код професора др Мила Ломпара;
- Бошко Обрадовић није ни купио, ни фалсификовао своју диплому.
Ако се томе дода чињеница да Мило Ломпар никад није био ни члан, ни функционер „Двери“, него је, извесно време, био само у Политичком савету ове организације, бива нам јасно да је:
- Врховни Кловн, у покушају одбране Синише Малог, народски говорећи – „заклапус`о“;
- Показао да му је криво што је Ломпар одбио да беседи на академији у Сава центру поводом осам векова аутокефалије СПЦ јер је на истој Врховни Кловн добио орден Светог Саве, као што је његов Мали, министар – плагијатор, добио орден Новомученика Крагујевачких (???);
- Он, Врховни Кловн Србије, тип који и даље облачи купаће гаће кад иде на Лабудово језеро.
Владимир Димитријевић, присутан на одбрани Обрадовићевог дипломског рада
