КANONIZACIJA ALOJZIJA STEPINCA - IZAZOVI I ODGOVORI
Fotografije na koricama:
Stepinac u gostima kod Pavelića 1941. godine,
Na paradi u Zagrebu u maju 1945, nakon ulaska JNA i
Crvene armije sede Stepinac, Bakarić i pukovnik NKVD Rak.
Po ko zna koji put: to nije knjiga protiv vakcinisanja pouzdanim cepivima, nego protiv eksperimentisanja zdravljem i budućnošću svih nas, i, pre svega, budućnošću naše dece.
Stvar je prilično prosta, bar kad je logika u pitanju:
Ako su vakcine dobre, jednu dejstvuju. Ja sam vakcinisan protiv velikih boginja, i nisam ih dobio; vakcinisan sam protiv tuberkuloze, i nisam dobio. Kad primim antitetanusnu vakcinu, godinama sam siguran. Ako su vakcine dobre, primamo ih, i jedno će delovati.
Ako su vakcine beskorisne – niti štete, niti koriste, glupo ih je primati, jer se čovek bezraložno traumatizira.
Ko se vakciniše, pa se, vakcinisan, razboli od korone, čak i u teškom obliku, kažu mu: „Da se nije vakcinisao, ti bi umro“. Iz perspektive formalne logike, može se, međutim, reći: „Ne mora da znači da bih umro, možda se ne bi ni razboleo, ili bi imao savim blage simptome“.
Dve doze ne pomažu – da li će pomoći treća?
Najavljuju i četvrtu, a u italijanskim kovid pasošima ima mesta za osam pečata.
Prošle godine – deca i trudnice nipošto da se ne vakcinišu, ove godine: obavezno da se vakcinišu.
Opširnije: Vakcinisanje u mozak (poklon knjiga - besplatno preuzimanje)
Ova knjiga nastajala je godinama, i različitim povodima. Tekstovi u njoj pisani su svojevrsni „dnevnik” tumačenja pojava kojima se potpisnik ovih redova godinama bavi. Osnovna tema knjige je ono što se na Zapadu već decenijama zove „okultura” – to jest, uticaj okultizma u popularnoj kulturi, a samim tim i u svakodnevnom životu najvećeg broja naših savremenika.Ova knjiga nastajala je godinama, i različitim povodima.
Tekstovi u njoj pisani su svojevrsni „dnevnik” tumačenja pojava kojima se potpisnik ovih redova godinama bavi.
Osnovna tema knjige je ono što se na Zapadu već decenijama zove „okultura” – to jest, uticaj okultizma u popularnoj kulturi, a samim tim i u svakodnevnom životu najvećeg broja naših savremenika.
Prvo poglavlje knjige nosi naslov „Staretegija zla”, i ono se bavi načinom na koji je hrišćanska civlizacija došla dovde, to jest kako se pretvorila u antihrišćansku civlizaciju. Tu je data analiza ruskog filosofa Viktora Trostnikova, ali i moj tekst o Lenjinovom mauzoleju, pisan sredinom poslednje decenije prošlog veka. Iz njega se vidi da je komunizam imao sasvim skrivene, okultne korene, i da je iza njega stajala mnogo dublja tama od socijalne pomračenosti utopijom.
Poglavlje „Novo doba u kome smo se obreli” daje osnovna obaveštenja o pokretu Nju Ejdž, ali i razlikama između molitvenog i magijskog pogleda na svet i pristupa svetu. Članak „Magijski napad i sredstva zaštite” nastao je takođe u posledonjj deceniji prošlog veka i bio objavljen u „Svetigori”, poznatom hrišćanskom časopisu, kao prerada jednog ruskog članka data Srbima za„prvu pomoć”.
Tu je i tekst o astrologiji, jednoj od „njazaraznijih” okultnih epidemija.
Ostali tekstovi ovog poglavlja, kao i članci poglavlja „Okultno zdravstvo” nastali su 2007. i objavljeni u specijalnom broju kosjerićkog hrišćanskog časopisa „Pravoslavni svetionik” (15-16/2007).
Povod za nastajanje tekstova o „alternativnoj medicini” bila je Uredba Vlade Srbije, doneta 2005, za vreme ministrovanja Tomice Milosavljevića, kada su različite okultne metode postale legalne u zdravstvu Srbije. ...
Opširnije: Pravoslavlje i okultura (poklon knjiga - besplatno preuzimanje)
Umesto predgovora
Ko me je vrbovao da radim za Rusiju ili Iracionalizam jedne „kupljenosti”
Stvarno, zašto sam ja toliko za Ruse kad zapadna Imperija mnogo bolje plaća svoje ljude u Srbiji, i kad je veliki broj školovanih Srba na strani Imperije, a protiv Rusa?
Oni su vrbovani honorarima, stipendijama, grantovima, da bi služili kao intelektualna pešadija imperijalnog Zapada. Kao što kaže Milo Lompar u svojim „Moralističkim fragmentima”: „Ima, štaviše, neke čudesne lakoće u tome zato što je svet premrežen stipendijama.
Toliko je sve uobičajeno, samorazumljivo, neupitno, da i ne opažaš kako je svet – preko neprestanog kruženja stipendija – postao prozirno militarizovan, jer ti primaš vojničku platu a nisi ni pomislio da novac kojim plaćaš svoje račune – potpuno civilno, potpuno civilizovano: činidba i protivčinidba – jeste tvoj zato što si ti plaćen, zato što si svrstan u prepoznatljivo stanje: u-vojsci-služiti”.
Dobro, i ja sam vrbovan. Rusi su me vrbovali. Nisam dobio rusku stipendiju, ali sam vrbovan.
Kako? Evo odgovora...
Ne vredi Dan nacionalne zastave posle koga odmah ide gej parada, a donose se protivporodični i antihrišćanski zakoni
Jedna od poslednjih nada pravoslavnih hrišćana (ne samo u Srbiji) je da će se, makar pred kraj vremena, Rusko carstvo obnoviti, i da ćemo i mi, Srbi, makar privremeno, osetiti njegove blagodeti. I sam volim tu nadu, sećajući se da je vladika Teofan Novi Poltavski rekao da će, po proroštvima ruskih staraca, Bog Rusiji dati cara OGNjENE VERE, VELIKOG UMA I GVOZDENE VOLjE… Ali, kao i svako pravoslavno proročanstvo, i ovo je – uslovno… Svi ruski starci su rekli – ako se narod Svetog Sergija Radonješkog pokaje. A pokajanje je preumljenje, promena i obnova života u Hristu. Ima li toga u Rusiji? Nisam prozorljiv, i ne znam ruske duše, ali, gledano po nekim spoljnim činiocima, daleko je do pokajanja. Abortus je i dalje pošast ruskog društva, a obnova religioznosti, iako postoji, više je spoljašnja nego unutrašnja.
A tu je i post. Samo 2% Rusa, kažu savremena istraživanja, posti sve postove. A Rusi su nekad bili isposnički narod, kome se svet divio. I to pravoslavni svet. Čuveni đakon sa Istoka, Pavle Alepski, ostavio je, u 17. veku, putopis iz Rusije, u kome opisuje kako njegovi domaćini poste i mole se Bogu. A to je zaista bilo neverovatno…
Knjigu „Apokalipsa i Treći svetski rat“ objavila je Izdavačka kuća „Romanov“ iz Banjaluke, i ona se, ako je još uvek ima u prodaji, može naći na ovoj adresi: (Romanov)
Elektronsko izdanje objavljujem na svom sajtu da bi, u ova apokaliptična vremena, bila dostupnija što većem broju ljudi, a, naravno, smatram da je štampano izdanje nezamenljivo, za klasične čitaoce, poput mene.
Pre no što je čitalac skine u elektronskoj formi, nudim nekoliko zapisa koji objašnjavaju otkuda ta knjiga i koliko je moje „apokaliptično“ pisanje u dubljem smislu autobiografsko. Neki od ovih zapisa potiču od pre TRI DECENIJE. Nekada su mnogi podsmevali priči o apokalipsi, a danas je već mnogi shvataju kao našu stvarnost. Uostalom, da se podsetimo.
Imao sam devetnaest godina, i još nisam bio prišao Crkvi, kada sam, služeći vojsku u Karlovcu (sada u Hrvatskoj, a onda u SFRJ), naslutio da se bliži poslednje doba čovečanstva, i da živimo "pod suncem satane" (Žorž Bernanos). Napisao sam, u prozi, nekakvu poemu o antihristu, koju sam kasnije, kao i mnogo šta drugo, uništio, postajući hrišćanin po rečima onog episkopa koji je, krštavajući varvarskog kralja, rekao: "Pogni glavu, Sikambrijče, i pokloni se onome što si proklinjao i prokuni ono čemu si se klanjao". (Parafraziram, po nesigurnom sećanju.) Bio sam uveren da "nećemo još dugo". U to vreme, u bezvetrici bliskog kraja Titovog komunizma, kupio sam prve hrišćanske knjige, nad čijom sam se heterodoksnošću zamislio tek kasnije, kad sam sreo ljude poput blaženopočivšeg vladike budimskog Danila.
Čitao sam Solovjeva, Berđajeva, i knjigu Mira Glavurtića, "Satana". Prešao sam preko njegove apologije inkvizicije, ali me je, do srži u kostima, potreslo njegovo svedočenje o demonizmu savremene kulture. Jedan po jedan, rušili su se moji mladalački idoli – Viljem Blejk, pesnik "Venčanja nebesa i pakla", Viljem Batler Jejts, član "Zlatne zore", Karl Gustav Jung, koji se, od hrabrog ronioca u nesvesno, pretvara u okultistu. Odjednom mi postaje jasno da je kultura daleko od bilo kakve jednoznačnosti, da je ona pravo minsko polje značenja i iskušenja duha... A činilo mi se da je sve bezbedno, i da se može disati punim plućima... Obračunavao sam se sa idolima svoje mladosti – pisao sam i o Blejku, i o Jungu, i o Heseu... Verovao sam da će to nekom pomoći. Svoj ogled o Jungu, "Propovednik mrtvila", čitao sam vladiki budimskom Danilu, i on me strpljivo slušao i ispravljao.
Zbornik priredili: Primarijus dr Milan Roganović i dr Vladimir Dimitrijević
Da se unapred razumemo: ovo nije knjiga protiv vakcinisanja. Takođe, u njoj niko ne kaže šta da se radi: hoće li se neko vakcinisati ili neće, zavisi samo od njega.
Vakcine su civilizacijska tekovina, ako su zasnovane na pouzdanim metodama izrade i ako je njihova primena utemeljena na poverenju građana. Ali, danas se, između ostalog, nude vakcine protiv korone koje nisu dovoljno istražene i u koje građani nemaju dovoljno poverenja. Ni kod nas, ni u svetu.
Ovo je knjiga koja postavlja pitanje prava na izbor između humane imunizacije i nasilnog špricanja u doba koronokratije koja najavljuje tzv. „veliki reset“. O čemu je reč?
Da li ste znali da su, posle Drugog svetskog rata, Jugoslovensku decu od bezazlelnog gljivičnog oboljenja, zvanog kosopasica, lečili radioaktivnim zračenjem, zbog čega je ogroman broj te dece kasnije, kad su odrasli, dobio tumore i umro pre vremena? Ne verujete? Ko ne veruje – neka čita kako je mikoza glave „lečena“ radijacijom: „Nakon Drugog svetskog rata u Jugoslaviji je, zbog nemaštine i loših higijenskih uslova – naročito u kolektivnim smeštajima i ruralnim predelima – od mikoze oboleo veliki broj dece. Vlada je imenovala poseban odbor, koji je na sastanku u Zagrebu 1949. proglasio epidemiju i započeo aktivnosti na lečenju obolelih. Pretpostavlja se da je u ovom periodu posle rata, a do početka organizovane kampanje suzbijanja kosopasice na ovaj način lečeno oko 20.000 ljudi. Već 1950. masovna kampanja je nastavljena uz pomoć Unicefa, koji je obezbedio finansijska sredstva, opremu i logistiku za kampanju vođenu sve do pronalaska “grizeofulvina” 1959. godine./.../ Mali pacijenti su često nevoljno i uz plač odvajani od porodice i odvoženi u specijalizovane bolnice, kojih je u Srbiji bilo pet – u Beogradu, Nišu, Šapcu, Novom Pazaru i Peći./.../
Opširnije: HUMANA IMUNIZACIJA ILI VAKCINACIZAM (poklon knjiga - besplatno preuzimanje)
Ne pristajemo na laž, ne odričemo se Kosovskog zaveta. Ostajemo Srbi, bez obzira na okolnosti. Nastupio je čas neodustajanja
Često se pitamo: ima li se vredi boriti se u doba „meke“ ( a sve tvrđe ) okupacije Srbije i Srpstva, pa i boriti se za Kosovo? Pitanje je ozbiljno, ali se na njega može odgovoriti, upravo primerima iz naše istorije.
Srbima nije prvi put da se nalaze pod nekom vrstom okupacije. Oni su često tako živeli. Ali, nisu odustajali od borbe, bez obzira na okolnosti. Setimo se Austro-Ugarske i velikog srpskog vođe Svetozara Miletića, onog što je govorio da, i ako jedan jedini Srbin ostane, on je narod, i ima pravo na svoje političko postojanje.
Evo šta piše Vikipedija:
JOŠ O PORODIČNOSTI VIDOVDANA
SVETA LJUBAV VLADIMIRA I KOSARE
Prvi srpski sveti vladar bio je blaženi mučenik Jovan Vladimir, koga je, iz želje za vlašću, ubio Vladislav, brat od strica njegove supruge Kosare. A Vladimir i Kosara voljahu se iznad svake zemne ljubavi, još u doba kada je kralj sa srpskog Primorja bio u tamnici Kosarinog oca Samuila, koji je tu ljubav, na kraju, i blagoslovio, a svog mladog i pobožnog zeta vratio u Zetu na presto. Posle mučeničke končine Vladimirove, Kosara se zamonašila i dovršila svoj zemni vek u manastiru Prečiste Bogorodice Krajinske, zaveštavajući, iz smirenja i smernosti, da bude sahranjena ispod nogu svetoga joj supruga.
Tako je izgledala sveštena ljubav između Hristovih bračnika.
CAR LAZAR I CARICA MILICA
Ali, Hristova bračna ljubav beše i između kneza Lazara i kneginje Milice, po duhu i vrlinama cara i carice. Koliko je Milica volela svoga muža, vidi se iz predanja po kome je Ljubostinju podigla na mestu gde ga je upoznala. Time je, zanavek, uznela blagodarnost Onome Koji ih je spojio u supružanski savez.
Pošto je tužilačka strana objavila ishod procesa pred Višim sudom u Beogradu, pred kojim sam tužen za diskriminaciju, i sam ću reći nekoliko reči. Pre svega, po reči Svetog Jovana Zlatousta, slava Bogu za sve. A zatim, hvala svima koji su se uključili – od velikog broja naših i stranih uglednih intelektualaca, koji su branili slobodu mišljenja i izražavanja u zemlji Srbiji, preko čestitih novinara i alternativnih medija koji su objektivno izveštavali o procesu, do braće i sestara, pravoslavnih hrišćana, koji su se molili ne samo za mene, nego i za pobedu pravde i istine u doba kada se ova država nalazi u kolonijalnom statusu, pod vlašću onih koji planetu pretvaraju u globalni GULAG.
Hvala svima i od Boga im nagrada.
Opširnije: U DISANJE SI MOJE UPEVANA – BRAČNA LJUBAV I JEDNA PRESUDA
akademik Kosta Čavoški
mr Vladimir Dimitrijević
ISTINA O SLUČAJU MR ZORANA ČVOROVIĆA
Šta se zgodi kad se DŽENDER rodi
- politički HOMOSEKSUALIZAM kao novi BOLJŠEVIZAM
КANONIZACIJA ALOJZIJA STEPINCA - IZAZOVI I ODGOVORI
Fotografije na koricama:
Stepinac u gostima kod Pavelića 1941. godine,
Na paradi u Zagrebu u maju 1945, nakon ulaska JNA i
Crvene armije sede Stepinac, Bakarić i pukovnik NKVD Rak.
Preuzmite kompletnu knjigu (PDF 1,94 MB)
Preuzmite kompletnu knjigu (PDF 0,6 MB)
Preuzmite kompletnu knjigu 2,4 MB (PDF)
Preuzmite kompletnu knjigu 1,4 MB (PDF)
Preuzmite kompletnu knjigu 6,3 MB (PDF)
Preuzmite kompletnu knjigu 0,9 MB (PDF)
SVETOSAVSKI SVEŠTENIK PROTA MILIVOJE MARIČIĆ,
DUHOVNI SIN VLADIKE NIKOLAJA
Preuzmite kompletnu knjigu 0,6 MB (PDF)
ŠKOLOKAUST
Kako razaraju naše obrazovanje
Preuzmite kompletnu knjigu 1MB (PDF)
SVETOSAVLjE I SRBOCID
Preuzmite kompletnu knjigu 1,3MB (PDF)
IZMEĐU VAŠINGTONA I VATIKANA
GEOPOLITIKA SVETOSAVLjA
Preuzmi kompletnu knjigu 1,4MB (PDF)
HOMINTERNA I GEJSTAPO
Preuzmi kompletnu knjigu 1,6MB (PDF)
Preuzmi kompletnu knjigu 1,8MB (PDF)
KNjIGE OD UTROBE
Zapisi propalog pesnika
Preuzmite kompletnu knjigu 1MB (PDF)
SVETOSAVLjE I LITURGIJSKA REFORMA
Preuzmi kompletnu knjigu: 1,5 MB (PDF) ⇒►
SA STRAHOM BOŽIJIM I VEROM PRISTUPITE!
Preuzmi kompletnu knjigu: 0,8 MB (PDF) ⇒►
Izdavač
Lio, Gornji Milanovac, 2009.
Preuzmi kompletnu knjigu: 3 MB (PDF) ⇒►
Izdato: 2007.
Mesto: Gornji Milanovac
Izdavač: LIO, Gornji Milanovac
Preuzmi kompletnu knjigu: 2.1 MB (PDF) ⇒►
Izdavač
Lio, Gornji Milanovac, 2007.
Preuzmi kompletnu knjigu: 1.1 MB (PDF) ⇒►
Lio, Gornji Milanovac, 2007.
Preuzmi kompletnu knjigu: 520 KB (PDF) ⇒►
Lio, Gornji Milanovac, 2007.
Preuzmi kompletnu knjigu: 1.6 MB (PDF) ⇒►
Lio, Gornji Milanovac, 2007.
Preuzmi kompletnu knjigu: 1.1 MB (PDF) ⇒►
Lio, Gornji Milanovac, 2007.
Preuzmi kompletnu knjigu: 1 MB (PDF) ⇒►
Preuzmi kompletnu knjigu: 670 KB (PDF) ⇒►
izdavač:Lio, Gornji Milanovac, 2008.
Ko je na mreži: 128 gostiju i nema prijavljenih članova