Razlozi za ovu borbu, koju vodimo i u Velikom postu, mnogi su i važni, od moralnih do religioznih, ali jedan od najvažnijih je, svakako, sreća našeg budućeg potomstva. Jer, zdravo potomstvo rađa se u zdravoj porodici, a zdrave porodice nema bez ljubavi i čistote, o čemu sjajno piše gospođa Marija Stajić,kourednik portala iFamNews-a na srpskom jeziku, u pogovoru za ovu knjigu.
Da bismo objasnili kakve posledice roditeljski greh može imati na potomstvo, izlažemo svetopredanjsko učenje o tome.
O NASLEĐU KOD DECE
Konstantin Zorin, u svojoj knjizi „Šta je nasledni greh/ Zagonetke nasleđivanja: poroci predaka – geni potomaka“ bavi se plodovima muško-ženske uzajamnosti – a to su deca. On pre svega ističe da naše ponašanje, i duhovno i telesno, dokazano utiče na potomstvo, i da je učenje i Crkve i savremene genetike po tom pitanju srodno. Recimo, hemofilija, bolest teškog zgrušavanja krvi, bila je česta na evropskim dvorovima, zato što je dolazilo do sklapanja rođačkih brakova. Čoveka prati reč proroka Davida – u bezakonjima se začinje, i u gresima se rađa (Ps. 50,7).
Što se tiče nasleđivanja, ne nasleđuju se lični gresi predaka, nego njihove grehovne sklonosti, svojevrsna izopačenost prirode, koja dovodi do patoloških promena u čovekovom telu i duši.
Recimo, čovek se rodi sa osetljivom dušom. I to je neutralna osobina. Neko na osnovu toga razvije otvorenost, milosrđe, srdačnost, umešnost da se ljudi shvate i prihvate. A neko postane ranjiv, podozriv, nepoverljiv. Zorin ističe: „Vrline, stečene ličnim trudom i borbom protiv strasti, u očima Božjim mnogo su više iznad dobrih osobina nasleđenih od roditelja“.
Posle pada, truležnost se takla i duše i tela. Čitav organizam se svagda raspada i obnavlja: hrana se čisti kroz utrobu, eritrociti umiru na svakih 120 dana, epiderm se ljušti i nastaje novi. Zorin kaže: „Suštinski, sva čovekova fiziologija izgrađena je na borbi protiv truležnosti dok se biološki život ne okonča raspadanjem trupa. Nije Sveti Grigorije Bogoslov dušu uzalud zvao truponosicom“.
Nasledna grehovnost, strasnost, truležnost i smrtnost vezuju čoveka za materijalni svet.
O NAČINU NA KOJI JE BOG SAZDAO NASLEDNOST
Promisao Božji, kaže Zorin, jeste taj koji reguliše i usmerava prirodne fiziološke procese. Sveti Vasilije Veliki kaže: „Reč Božja sazdaje prirodu tvari“. Gospod je živim bićima dao da se plode (polna privlačnost) i množe (briga o potomstvu). Kada je Rahilja od Jakova tražila dete, Jakov je rekao da on nije izvor plodnosti, nego je Bog taj koji daje plod utrobe (Post. 30,1-2). Gospod, dakle, daje seme života, a ono se dalje razvija po opštim zakonima koje je On ustanovio i koji su delimično poznati savremenoj nauci. U prirodi svakako postoji natprirodna sila i volja, inače bi vladao haos.
Preuzmi knjigu: (Download PDF 2,6MB)
