Latinica

Kategorija

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 19 februar 2017; Pogodaka: 6165

pobijena srpska deca u ndh

SPOMENIK STEPINCU I JEDNA KOMISIJA

Hrvati su, uz najviše počasti, u Osijeku otkrili spomenik Alojziju Stepincu, nadbiskupu, a zatim i kardinalu zagrebačkom(1), koji je 1998. godine proglašen „blaženim“, i povodom čijeg uzdizanja na stepen univerzalnog sveca katolicizma je osnovana komisija za pregovore između Vatikana i SPC. Tobož, papa Franjo želi da se približi Srbima, da oni iznesu svoje argumente, pa će onda videti šta će da radi sa „univerzalizacijom“ Stepinčevom.

Ova komisija je, od samog svog početka, osuđena na propast Razloga je mnogo, počev od nepripremljenosti srbske strane, o čemu je na Fondu strateške kulture već bilo reči.(2) Ali, ključna stvar je u tome što je za Hrvate i ostale rimokatolike u svetu Stepinac već svetac. Oni ga doživljavaju kao Hristovog ugodnika, i mole mu se za zastupništvo pred Bogom.

Da ne ispadne da ovo pišem iz „šizmatičke opačine“, navešću, u originalu, odlomke iz Stepinčeve službe, koju je objavio zadarski Župni ured blaženog Alojzija Stepinca 2010. godine.

Opširnije: Koliko treba da nas pobiju da bismo najzad shvatili?

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 18 februar 2017; Pogodaka: 7697

TOMAZEO I POVRATAK SRBSKOM STANOVIŠTU / NIKOLA TOMAZEO: “ISKRICE“, LIO, GORNJI MILANOVAC 2017.

O JEDNOM SRBINU OD PRE DVA VEKA

Evo kako je pisao jedan Srbin u 19. stoleću:“Pjesme su povijest naša, u njima tražimo dobro i zlo naše. Drugi puci ( , nap. V.D.) štiju ih, prevode i čude se o njima, a mi ih se sramimo i još ismijavamo s našim prosvijećenim varvarstvom. Pokupimo, braćo, pokupimo naše blago, prije nego ga vjetar vremena ne pogubi. Hljeb iz zemlje, lijepost iz puka; puk nam je otac, a zemlja majka naša.“ Obrazovan, učen, kosmpolita, on je poučavao svoje mlade sunarodnike: “Vi mladi, koji idete u tuđe zemlje iskati znanje koje vam zemlja vaša ne daje, budite ufanje (nada, nap. V.D.) i veselje, a ne žalost i strah otadžbine tužne.

Opširnije: Nikola Tomazeo ili ko su Srbi rimokatolici i zašto ne žele više da budu Srbi

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 17 februar 2017; Pogodaka: 5912

episkop sava vukovic hamilton 5 oktob 1969

U novinama „Demokratija“ na Savindan 1997. godine pojavio se intervju s pokojnim šumadijskim vladikom Savom (Vukovićem), poznatim istoričarom i litirgologom Srbske Crkve. U tom intervjuu, ovaj ugledni episkop, autor knjige „Srpski jerarsi“ je doslovno rekao (a naslov teksta je bio veoma karakterističan „Sveti Savo, pomagaj“):

>>Neću preterati ako kažem da naš srpski narod ima tu privilegiju da na svom čelu ima dve svete ličnosti: oca i sina. Prepodobnog Simeona Mirotočivog kao tvorca srpske države i njegovog sina svetog Savu koji je organizovao samostalnu Srpsku pravoslavnu crkvu. Pre svetog Save, za nas su se borili i Istok i Zapad i Grci i Latini. Zahvaljujući svetom Savi koji je izabrao onaj srednji put, put samostalnosti Srpske crkve, mi smo danas ono što jesmo. Srpski narod treba neprestano da zahvaljuje što je zahvaljujući svetom Savi, sa Bogom ostao nasamo. Ni preko Carigrada, ni preko Rima nego je uspostavio direktnu vezu sa Bogom. Zahvaljujući svetom Savi koji je organizovao samostalnu SPC mi nismo imali potrebe da se Bogu obraćamo preko tumača: ni na grčkom, ni na latinskom jeziku.

Opširnije: Proročke reči vladike Save šumadijskog

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 16 februar 2017; Pogodaka: 7653

(Tekst nastao na osnovu Svetosavske besede održane uoči Savindana 2009, u selu Bradarcu kod Požarevca)
I

Sveti Sava Srbski je, po Novom Zlatoustu, vladiki Nikolaju (Velimiroviću), bio najlepše srbsko dete. A njegova lepota je, sa svoje strane, poticala od lepote Onoga Kome je najblagorodniji Nemanjić služio - Gospoda našeg Isusa Hrista, Koga car i psalmopevac David naziva: „Najlepši od sinova ljudskih”.

Time je, zauvek u našoj duhovnoj istoriji, potvrđe filokalijski zavet pravoslavne duhovnosti - da ideal podvižništva u Bogočoveku nije puka dobrota, katkad svojstvena i nepreobraženom, grešnom srcu, nego blistava Lepota svecelosne preobraženosti, koja u sebi obuhvata i Dobrotu i Istinu. Dobro, Lepo, Istinito su Jedno, i javljaju nam se kroz Sina Božijeg i Njegove ugodnike, među kojima je Sveti Sava jedan od najostvarenijih evanđeljskih ljudi; svojim delom i životom on je postao zlatna dver ka Suncu Pravde i Nebeskom Jerusalimu, u kome to Sunce sija. Zato ga slavimo, umivajući oči njegovom hristolikom krasotom, od koje smo se otuđili svojom grehovnom pomračenošću i rugobom obezboženosti.

Opširnije: Sveti Sava i srbsko liturgijsko predanje

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 14 februar 2017; Pogodaka: 3728

Beseda na čačanskoj proslavi punoletstva Dveri

dveri 18 godina

Beseda na čačanskoj proslavi punoletstva Dveri

Pomaže Bog!

Dakle, u pet minuta ovog govora treba da obuhvatim osamnaest godina postojanja i rada Dveri. Ne u osamnaest minuta – mada bi i taj poduhvat bio uzaludan – nego u pet minuta. Pa da krenem u neostvarivo, nadajući se da će ovaj verbalni vremeplov doći do cilja.

Opširnije: Punoletstvo u pet minuta

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 31 januar 2017; Pogodaka: 5048

UMESTO UVODA

Ove, 2017. godine, navršiće se osam vekova od kada je Sveti Stefan Prvovenčani postao srbski kralj. U vreme kada je krunisan, Vatikan je bio ono što su sada Vašington i Brisel, pa se veliki župan Srbije obratio papi za krunu, koju je zaista i dobio. U to vreme, Carigrad je bio pokoren: njime su vladali Latini. I Sveta Gora je bila pod papskom okupacijom. Iako je dobijanje krune od pape bio pre svega politički, a ne crkveni čin, Sveti Sava je četiri godine kasnije, u Žiči, na velikom saboru na kome je održao Besedu o pravoj veri, svog brata ponovo krunisao po pravoslavnom obredu, i kao poglavar nezavisne Srbske Crkve, čime je papi zauvek stavio do znanja kome pripada srbski narod.

SVETI SAVA I RIM

Opširnije: Papstvo i Srbi u srednjem veku: pouke za danas

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 12 januar 2017; Pogodaka: 10627

Prepev Vladimira Dimitrijevića

В. Цыганова, П. Матреничев "Это Родина моя"

(tekst - detaljno)

Opširnije: "Naš odgovor NATO-u" - Pesma

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 14 decembar 2016; Pogodaka: 5994

ilja repin odgovor zaporoskih kozaka

Dveri, ovde i sada, moraju postati glavni naslednici onoga duha koji je Protić opisao, duha u kome se mogu ujediniti i Srbi „levičari“ (ne komunjare, naravno, jer su oni otišli u drugosrbijance), i Srbi „desničari“ (ne zamlate koje srbuju na način kafanskih klupodera).

U svom ogledu o Jovanu Skerliću, „Poslednji bard nacionalnog romantizma“, u knjizi „Stvaralac i politika“ ( Nolit, Beograd, 1972,170-171), Predrag Protić nas podseća:“Vukov rat za srpski jezik i pravopis predstavljao je izvestan jezički prevrat, ali je on, u isto vreme, bio i poklik za povratak autentičnom Srpstvu, koje je srpska građanska klasa, po osećanju nacionalnih romantičara, zaboravila.

Opširnije: Decembarske teze starog kontrarevolucionara

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Latinica; Objavljeno 07 decembar 2016; Pogodaka: 11679

vladika mobilni patrijarh blic sl

UMESTO UVODA

Danas sam dobio elektronsku poštu od g. Vujića, koji mi šalje slike i piše: “Poštovani gospodine Dimitrijeviću, Posle onih LG “klima” u manastiru Ravanici (!?) (ovde:), ovaj novotarski „gaf“ sa mobilnim telefonom – u toku liturgije – Vladike šumadijskog Jovana („preteče“... preteče u tom smislu) je neverovatan (!?) (ovde:) Uskoro će – ako ovako nastave – i patrijarh Irinej, kao i ostala braća, službu obavljati uz pomoć lap-topa, a liturgija će postati PowerPoint prezentacija (!?) Za ovakve pravoslavne sveštenike je loš uticaj Vatikana – malo. U tom smislu, najgori uticaj oni imaju sami na sebe (!?)“

I tako se ponovo postavilo jedno od ključnih pitanja današnjice – pitanje tehnike u Crkvi. Pre šest godina, o tome sam, na sajtu „Borba za veru“, objavio tekst „Da li bi Hristos koristio Internet“. Sada ga ponovo nudim na uvid čitaocima.

Vladimir Dimitrijević

DA LI BI HRISTOS KORISTIO INTERNET ?

http://borbazaveru.info/content/view/2352/52/

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 20 novembar 2016; Pogodaka: 3848

mitrofan hilandarac i dobrica cosic

Poštovani posetioci,

Poklanjamo Vam pdf knjige oca Mitrofana "Ostavština za budućnost". Jedan od najvećih hilandarskih monaha 20. veka u ovoj knjizi je predstavljen u svom najboljem svetlu. Želimo Vam duhovno uživanje.

Otac Mitrofan Hilandarac

OSTAVŠTINA ZA BUDUĆNOST (PDF)