КANONIZACIJA ALOJZIJA STEPINCA - IZAZOVI I ODGOVORI
Fotografije na koricama:
Stepinac u gostima kod Pavelića 1941. godine,
Na paradi u Zagrebu u maju 1945, nakon ulaska JNA i
Crvene armije sede Stepinac, Bakarić i pukovnik NKVD Rak.
Vladika Nikolaj je zaista bio jedna od najvećih ličnosti Pravoslavne Crkve u 20. veku. Zato su mnogi, pa i masoni, pokušali da ga svojataju, proglašavajući ga svojim, iako je on, jasno i glasno, u pismu srbskom svešteniku iz Amerike rekao šta misli o masoneriji (http://borbazaveru.info/content/view/8207/30/).
Sada smo, međutim, dobili još jednu blistavu potvrdu istinskog stava novog Svetog Save Srbskog, za koju Srbi treba da znaju, i po njoj se upravljaju. Izjava je citirana u sjajnom tekstu jeromonaha Serafima (Zisisa) o uticaju masonerije na rani grčki ekumenizam (https://www.geopolitica.ru/en/article/influence-freemasonry-early-greek-ecumenism).
Evo šta on kaže: „Sveti Nikolaj Velimirović je, daleke 1930. godine, tokom Svepravoslavne konferencije u manastiru Vatopedu na Svetoj Gori, koja je u ranoj fazi bila nagoveštaj Svepravoslavnog sabora, dao zapanjujuću izjavu – nepoznatu većini – o opasnosti koje tajno društvo slobodnih zidara predstavlja za Crkvu. Rekao je: “Pitanje masonstva. Velika Crkva Carigradska na svojm spisku navela je neke jeresi našeg doba, poput unijatstva, hilijazma, itd, ali masonska opasnost nadilazi sve druge opasnosti i, na nesreću, mnogi intelektualci su sa njom povezani.
Ovo je novo arijanstvo, protiv koga se moramo boriti u ime Boga. Najveća opasnost za hrišćanstvo u svetu nije boljševizam ili nešto drugo, nego masonerija, jer je to i spoljašnji i unutarnji neprijatelj. Mi kažemo da je hrišćanska religija religija sa velikim R, religija kao takva, i da je pravoslavlje jedina istinita religija; ali oni (masoni) se odriču jevanđelja i Hrista, stavljajući Ga na isti nivo sa Mojsijem, Budom, Muhamedom“.“
Jasno kao Sunce Pravde, Hristos Bog naš!
Molitvama Svetog vladike Nikolaja, Gospode Isuse Hriste, Bože naš, pomiluj nas, amin.
Priredio: Dr Vladimir Dimitrijević
DŽAMIJA NOTR DAMDŽAMIJA NOTR DAM
Godine 2006. na srbskom jeziku pojavila se knjiga ruske spisateljice Jelene Čudinove, „Bogorodičina džamija u Parizu“ (ispravnije bi bilo „Džamija Notr Dam u Parizu“). Ona je u romanu opisala skoru budućnost Evrope: 2048, u Parizu, glavnom gradu Evrabije, hrišćani su getoizirani i primorani da prime islam ili da umru. U romanu, Beograd je glavni grad Velike Albanije, a poslednji ostaci Srba sele se u Rusiju, gde osnivaju Novi Beograd, i ostaju da brane ruske granice. Jedina slobodna zemlja je pravoslavna Rusija, koja je prema islamskim državama Evrope podigla „zelenu zavesu“.
Opširnije: Orban protiv islamizacije Evrope ili kako se ostvaruje jedan roman
UMESTO UVODAUMESTO UVODA
Tekst „Ko je kriv za sušu?“ nastao je pre pet godina, kada je i objavljen na „Borbi za veru“. Za to vreme, stvari su se samo pogoršavale.
U ovom trenutku, Srbija živi u senci antihrišćanskih zakona, a politička vrhuška se sprema da organizuje još jednu gej paradu i da izda Kosovo i Metohiju. Meteorolozima je naloženo da vrelinu nazovu „Luciferovim udarom“ jer je luciferijanstvo mera i provera angloameričkog i evrounijatskog sveta, koja se nameće svima i svuda. Zato se menja klima: tope se glečeri, nestaju šume, iščezavaju godišnja doba.
A nama, Srbima, ruši se blagoslov Božji koji smo stolećima imali. Evo kako je Konstantin Filosof opisivao prirodne lepote Srbije:
- Pogovor za roman „Čekamo vaskrsenje mrtvih“ Branka Stankovića- Pogovor za roman „Čekamo vaskrsenje mrtvih“ Branka Stankovića(„Duhovni lug“, Kragujevac, 2017) -
O OVOM ROMANU
Roman – prvenac Branka Stankovića „Čekamo vaskrsenje mrtvih“ nastao je upravo iz potrebe da se nađe istina o onome što nam se dešavalo u vremenu u kome smo, duhovno mrtvi, živeli, i u kome je sreća jedne države, koja se raspala u krvi, građena na kostima nevino pobijenih, između ostalog i u Miljevini kod Foče. Literarne rekonstrukcije prošlosti često nastaju tamo gde se ne može doći do pune istorijske istine o nekom događaju.
Tako je i ovde: znalo se, u kraju iz koga pisac potiče, da je jedan od mobilisanih mladića preživeo, i da ga nisu ubili; ali, ko je on bio, i šta se s njim posle dešavalo, to nije otkriveno. Zato je Stanković u svom romanu – prvencu pribegao književnoj rekonstrukciji, nadajući se, da će, bar malo, doći do osvetljavanja one tame koja je odnela toliko ljudskih života. Dok se u zemljama poput Slovenije državna vlast trudi da pronađe, istraži i obeleži masovne grobnice, posledice komunističkog dželatstva, kod nas se još uvek mora pribegavati literarnim sredstvima da bi se ušlo u lavirinte prošlosti.
ZVANIČNO SAOPŠTENJE KOMISIJEZVANIČNO SAOPŠTENJE KOMISIJE
Završen je rad komisije o Stepincu koja je osnovana na molbu patrijarha srbskog Irineja, a sa blagoslovom pape Franje. Zvanično saopštenje komisije, posle svega, glasi: “Dana 12. i 13. jula 2017. godine okupili su se u Domu Svete Marte (Domus Sanctae Marthae) u Vatikanu, na svom i šestom i poslednjem sastanku a pod predsedavanjem oca Bernarda Ardure, predsednika Papskog veća za istorijske nauke, članovi Mešovite komisije hrvatskih katoličkih i srpskih pravoslavnih stručnjaka radi zajedničkog razmatranja lika kardinala Alojzija Stepinca, nadbiskupa zagrebačkog.
Opširnije: Roma locuta, causta finite! – završen rad komisije o Stepincu
Jedna od najveći (samo)pohvala domaće crkvene diplomatije je da, eto, Vatikan nije priznao samoproglašenu državu Kosovo. A zašto nije?
Zato što jeste.
Iz ove depeše Vikiliksa koju objavljujemo u celini, u prevodu jedne sestre u Hristu, jasno se vidi vatikanska strategija iz doba Pavelićeve države: papa Pije Dvanaesti nije priznao NDH de jure, ali ju je Vatikan priznavao de facto.
Zato SAD i ne vrše pritisak na Vatikan da izvrši pravno priznanje, jer je vrhuški globalne Imperije vrlo stalo da se ekumenski odnosi SPC i Vatikana nastave, uz glumatanje vatikanskog čvrstog stava. Do toga je stalo i izvesnim ekumenskim delatnicima SPC, koji kleče u Vatikanu da ne se Kosovo ne prizna, e da bi se „ekumenski dijalog“ nastavio. Sve se ovo dešava da se Vlasi ne bi dosetili, ali Vlasi u doba Interneta nisu više tako nedosetljivi. Koji čita, da razume.
Opširnije: Vlasi su se dosetili: imaju internet; Depeše „Vikiliksa“ – Vatikan priznao Kosovo
Kada je u Gospodu usnuo veliki svetogorski podvižnik rodom iz Hercegovine, otac Georgije Vitković, duhovni sin starca Josifa Isihaste, u njegovom Svetom Pismu nađena je slika Karađorđa. Ko bi to rekao? Hristoliki inok, koji se odrekao ovoga sveta i svega što je u svetu, koji se podvizavao najtežim telesnim podvigom (jeo je samo sušene komadiće hleba i pio vodu, i to sa merom), naučen umno-srdačnoj molitvi, gleda ka Nebeskom Jerusalimu, a u Svetom Pismu drži sliku Karađorđa, vojskovođe – ljutog lava, koji je sav bio ogrezao u krvi neprijatelja i dimu bitaka… Ima li ovde kakvog protivrečja?
POVODOM FOTOTIPIJE CRNJANSKOVIH „IDEJA
CILJ POKRETANJA ČASOPISA
Jedno od do sada najznačajnijih izdanja Andrićevog instituta iz Višegrada je fototipija časopisa „Ideje“ Miloša Crnjanskog, koju je priredio naš ugledni pregalac na polju književnosti i kulture, prof. dr Milivoj Nenin sa prof. dr Gordanom Raičević. Izdanje se pojavilo na Sajmu knjiga u Beogradu 2016, a postaće dragoceni izvor kako za izučavanje dela velikog pisca, tako i za upoznavanje sa našom međuratnom kulturom.
Miloš Crnjanski je Ideje pokrenuo 6. septembra 1934. godine, uoči pogibije kralja Aleksandra, kao časopis čiji je osnovni cilj bavljenje idejnim i duhovnim stremljenjima epohe, jer kriza koja se javila u svetu i Evropi, po njemu, prevashodno je kriza duhovna i idejna, pa tek onda materijalna i finansijska. Plod ove krize je obnovljeno zanimanje za nacionalna pitanja, i nastanak pokreta tog tipa širom sveta. Međutim, Jugoslavija, kao zemlja u kojoj je 80% stanovništva seljačkog porekla, ne sme sebi da dozvoli da majmunski oponaša bilo kakav strani nacionalizam, smatrao je Crnjanski: ona je dužna da nađe svoju meru i proveru činjenica, i da gradi državu onako kako joj odgovara. Cilj Ideja je da učestvuju u izgradnji „novog nacionalizma“.
Pozicija časopisa treba da bude jugoslovenski nacionalizam, jer je dato previše žrtava za novu državu da bi se Jugoslavija tek tako mogla napustiti.
Све што за почетак треба знати о Алојзију Степинцу и зашто он не треба да буде ни мученик, ни светац, можете чути и видети у интервјуу са Владимиром Димитријевићем који је дао за Фонд Стратешке културе. Са нашим аутором дотакли смо се и питања Ватикана, НДХ, екуменизма, положајем данашњих Срба у Хрватској... (www.fsksrb.ru)
akademik Kosta Čavoški
mr Vladimir Dimitrijević
ISTINA O SLUČAJU MR ZORANA ČVOROVIĆA
Šta se zgodi kad se DŽENDER rodi
- politički HOMOSEKSUALIZAM kao novi BOLJŠEVIZAM
КANONIZACIJA ALOJZIJA STEPINCA - IZAZOVI I ODGOVORI
Fotografije na koricama:
Stepinac u gostima kod Pavelića 1941. godine,
Na paradi u Zagrebu u maju 1945, nakon ulaska JNA i
Crvene armije sede Stepinac, Bakarić i pukovnik NKVD Rak.
Preuzmite kompletnu knjigu (PDF 1,94 MB)
Preuzmite kompletnu knjigu (PDF 0,6 MB)
Preuzmite kompletnu knjigu 2,4 MB (PDF)
Preuzmite kompletnu knjigu 1,4 MB (PDF)
Preuzmite kompletnu knjigu 6,3 MB (PDF)
Preuzmite kompletnu knjigu 0,9 MB (PDF)
SVETOSAVSKI SVEŠTENIK PROTA MILIVOJE MARIČIĆ,
DUHOVNI SIN VLADIKE NIKOLAJA
Preuzmite kompletnu knjigu 0,6 MB (PDF)
ŠKOLOKAUST
Kako razaraju naše obrazovanje
Preuzmite kompletnu knjigu 1MB (PDF)
SVETOSAVLjE I SRBOCID
Preuzmite kompletnu knjigu 1,3MB (PDF)
IZMEĐU VAŠINGTONA I VATIKANA
GEOPOLITIKA SVETOSAVLjA
Preuzmi kompletnu knjigu 1,4MB (PDF)
HOMINTERNA I GEJSTAPO
Preuzmi kompletnu knjigu 1,6MB (PDF)
Preuzmi kompletnu knjigu 1,8MB (PDF)
KNjIGE OD UTROBE
Zapisi propalog pesnika
Preuzmite kompletnu knjigu 1MB (PDF)
SVETOSAVLjE I LITURGIJSKA REFORMA
Preuzmi kompletnu knjigu: 1,5 MB (PDF) ⇒►
SA STRAHOM BOŽIJIM I VEROM PRISTUPITE!
Preuzmi kompletnu knjigu: 0,8 MB (PDF) ⇒►
Izdavač
Lio, Gornji Milanovac, 2009.
Preuzmi kompletnu knjigu: 3 MB (PDF) ⇒►
Izdato: 2007.
Mesto: Gornji Milanovac
Izdavač: LIO, Gornji Milanovac
Preuzmi kompletnu knjigu: 2.1 MB (PDF) ⇒►
Izdavač
Lio, Gornji Milanovac, 2007.
Preuzmi kompletnu knjigu: 1.1 MB (PDF) ⇒►
Lio, Gornji Milanovac, 2007.
Preuzmi kompletnu knjigu: 520 KB (PDF) ⇒►
Lio, Gornji Milanovac, 2007.
Preuzmi kompletnu knjigu: 1.6 MB (PDF) ⇒►
Lio, Gornji Milanovac, 2007.
Preuzmi kompletnu knjigu: 1.1 MB (PDF) ⇒►
Lio, Gornji Milanovac, 2007.
Preuzmi kompletnu knjigu: 1 MB (PDF) ⇒►
Preuzmi kompletnu knjigu: 670 KB (PDF) ⇒►
izdavač:Lio, Gornji Milanovac, 2008.
Ko je na mreži: 217 gostiju i nema prijavljenih članova