PISMO BIVŠEG ĐAKAPISMO BIVŠEG ĐAKA
Moj bivši đak nedavno se vratio sa Kavosa u Grčkoj, koji je najjeftinije odredište kako za mlade Engleze, tako i za Srbe. Englezi su se, veli on, ponašali kako je i očekivao: bili su pijani i po svu noć su urlali. Ali…Uostalom, evo ostatka pisma:
“No, mi znamo kakvi su oni. Tragedija je kakva je naša mladež. Razmišljao sam danima o ovome što Vam pišem i pričao sam sa još nekim normalnim momcima o trenutnom stanju i shvatio sam da nisam starmal. Da bih Vam bolje dočarao, preneću Vam samo jednu epizodu od desetodnevnog boravka na Kavosu. Naime, tri devojke iz P. koje su bile u sobi pored moje su mi pričale, naravno pijane, kako su se one dogovorile pre polaska sa koliko će momaka spavati za tih 10 dana, a sa koliko će se ljubiti. Dve devojke su „licitirale“ 4 momka za spavanje i 8 za ljubljenje. Tragedija je što su mi u autobusu potvrdile da im je jedan falio pa da bude 4. Da Vam ne pričam da 95% devojaka puši i 100% pije. Ja jesam muškarac, ali sam i objektivan, mnogo manje momaka puši odnosno pije. Takođe, previše droge je prisutno./…/ E sad, meni se vrte u glavi vaše reči o poslednjim decenijama Rima. Pričali ste nam da je nemoral bio prisutan u enormnim količinama pre pad Rima i da je sve to ubrzalo propadanje takve civilizacije. Iz svega onoga šta sam video svojim očima uživo, šta gledam na jutjubu, na instagramu, mogu samo da izvučem zaključak da će „svet pasti“ baš kao Rim.“ Odgovorio sam mu: “Dragi /…/, ovo pismo me je baš „dotuklo“. Sveti Oci su govorili: „Hvala Bogu što je ženama dao stid, jer bez toga se niko od nas ne bi spasao“. Mislim da apokaliptičnost našeg doba potiče upravo iz ovih izvora – iznutra smo truli, i to se skupo plaća, jer Bog ne obitava u ljudskoj truleži: „Mladići i deve, za ljubav prikladni, ljubav uzljubite, al pravo i nezazorno, mladićstvo i devstvo da ne povredite„, govorio je Despot Stefan Lazarević. Čovek, međutim, mora da u svakom vremenu nađe put ka Istini i Čistoti, i da se bori koliko može da ostane čovek. /…/ Hvala Ti što si se javio, i drago mi je da misliš na način istinskog rodoljuba, jer patriotizma nema i ne može biti bez morala.“
PATRIOTIZAM I MORALPATRIOTIZAM I MORAL
Da, zaista: patriotizma nema bez morala, ličnog i porodičnog. Zato su sve revolucije radile na tome da sruše moral, jer samo tako je moguće dovesti narod u bezizlazno stanje u kome niko nikom ne veruje, i u doba u kome nema nikog ko bi svojim primerom poveo ljude. Kada su boljševici došli na vlast u Rusiji, madam Kolontaj, bliska Lenjinova saradnica, tvrdila je da voditi ljubav s nekim ne znači više od ispijanja čaše vode. Kako svedoči slavni pisac iz GULAG-a, Varlaam Šalamov, u svojoj knjizi „Krhotine dvadesetih“, radikalni revolucionari su osnovali društvo „Dole stid“, i, da bi dokazali da su raskinuli s buržoaskim predrasudama, hodali goli ulicama. Lenjin je prvi u istoriji evropskog čovečanstva uveo „pravo na abortus“. Kada je revolucionarna„slobodna ljubav“ razorila brak, Staljin je shvatio da su stvari otišle predaleko, i vratio zakonske okvire za izgradnju normalne porodice, posle čega je problem ničije, tzv. „besprizorne“ dece umnogome smanjen. Staljin to, naravno, nije uradio iz hrišćanskih razloga, ali je bio dovoljno pragmatičan da shvati kuda vodi uništenje braka i porodice.
ČISTOTA KAO IDEAL
A kakvi su bili poslednji pravoverni vladari Rusije, Car Mučenik Nikolaj, supruga Aleksandra i deca? Njihova moralna čistota nikad nije dolazila u pitanje, jer je počivala na hrišćanskoj veri i ljubavi, koja i danas zadivljuje ljude. Dovoljno je čitati prepisku Cara i Carice pa da se vidi kako i koliko su se voleli u uzajamnoj odanosti. Brak im je zaista bio mala Crkva, po reči Svetog Pavla. Protojerej Atanasije Beljajev, koji je ispovedao carsku decu, pisao je: „Utisak (od ispovesti) je ovakav: daj, Gospode, da i sva deca budu na takvoj moralnoj visini kao deca bivšeg cara. Zapanjili su me takva nezlobivost, smirenje, pokornost roditeljskoj volji, bezuslovna odanost volji Božijoj, čistota u pomislima i poputno nepoznavanje zemaljske prljavštine – strasne i grehovne, i ja sam bio u potpunoj nedoumici: da li kao duhovnik treba da pominjem grehove, za koje oni možda ne znaju, i kako da ih navedem na pokajanje za grehove koji im nisu poznati.”(1) Avaj, godine 1917. Rusija nije imala snage da uščuva hrišćanski ideal čistote, i potonula je u koloplet nesreće i stradanja. Mnogo krvi i suza je proliveno da bi se zemlja Svetog Sergija Radonješkog i Svetog Serafima Sarovskog vratila Bogu i sebi (taj proces i dalje traje, uz sve rizike oporavka.) I do dana današnjeg vodi se velika duhovna borba, koja se ispoljava upravo u oblasti moralnoj. Dovoljno je videti koliki otpor pružaju naslednici Lenjinovog duha sprečavanju genocida utrobnim čedomorstvom. Za njih je to i dalje „pravo na abortus“.
NAJNOVIJI DUHOVNI RAT
U Rusiji je za 26. oktobar 2017. najavljeno prikazivanje filma „Matilda“ Alekseja Učitelja, čiji je cilj da oblati Cara Mučernika Nikolaja pričom o njegovoj vezi sa balerinom Matildom Kšešinskom, koja, kao i priča o Raspućinu nekad, treba da baci dugu senku na jednu od najčistijih, zaista svetih, ličnosti ruske istorije. Mitropolit Ilarion (Alfejev) o filmu je jasno rekao: “Sve je to predstavljeno skoro u karikaturalnom svetlu. Evo, jednostavno ću vam reći čime počinje film: ta balerina trči po sceni Marijinskog teatra. Njoj, znači, spada grudnjak i pojavljuje se obnažena dojka. I tako ona s tom dojkom pleše. Naslednik sedi u carskoj loži i odmah se uzbuđeno podiže iz fotelje. I eto, s takvom vulgarnošću počinje i tako teče čitav ovaj film./…/ Ja čak ne želim da govorim o umetničkim vrednostima ili nedostacima tog filma. Radi se o čoveku, koga je Crkva kanonizovala. Crkva ima poseban odnos prema tom čoveku. Evo na dan njegove končine, na dan ubistva Carske Porodice, u Jekaterinburg se sleže desetine hiljada ljudi. I prolaze krsnim hodom. Oni idu od mesta streljanja do mesta gde se pretpostavlja da je sahranjen. Pet časova traje ovaj krsni hod, koji broji 60, 70, 80 hiljada ljudi. Vi pretpostavljate kakva će biti reakcija pravoslavnih vernika, kada se objavi taj film? Naravno, moguće je reći: pa ako vam se ne sviđa – nemojte ga gledati. Ali, reč je, kako mi se čini, o našem nacionalnom dostojanstvu, reč je o našoj istoriji. Mi ne treba da pljujemo na svoju istoriju. Mi ne treba da podvrgavamo javnom poniženju, ljude takvog nivoa i takvog značaja, kao što je poslednji ruski Imperator, pokazujući ga onakvim, kakav je on prikazan u tom filmu. Ne govorim čak ni o tome da je potpuno karikaturalno tamo predstavljena poslednja Carica. Ona je tamo prikazana prosto kao veštica, a nju je Crkva takođe posvetila./…/ Kod Nikolaja Drugog je zbilja postojala ljubavna priča. To je priča o njegovoj ljubavi prema ženi, koja je kasnije postala Carica. On ju je zavoleo još u mladosti, čak u detinjstvu, može se reći, kada su se prvi put sreli. Tu ljubav je on nosio čitav život. A što se tiče romanse s Matildom Ksešinskom. Da, to je bila mladićka zaljubljenost. Ne jako duga. Ona se završila nakon što se on verio sa svojom budućom suprugom. On nikada nije varao svoju ženu.“(2) Deputat Državne Dume, Natalija Poklonska, skupila je preko sto hiljada potpisa za zabranu ovog filma, ali ministar kulture Vladimir Medinski na to nije reagovao. Čelnik Čečenije, Ramzan Kadirov je ukazao na činjenicu da ovaj film predstavlja „namerno izrugivanje osećanjima vernih“, „ponižavanje ljudskog dostojanstva“, „skrnavljenje svetinja i mnogovekovne istorije naroda Rusije“. (3) Ako neko misli da je za prikazivanje filma slučajno zakazano za 26. oktobar 2017, grdno se vara. Učitelj, duhovni potomak onih koji su ubijali Carsku porodicu, hoće time da obeleži stogodišnjicu krvavog boljševičkog prevrata.
BORBA SE NASTAVLJA
Uprkos mnogim protestima, Ministarstvo kulture Rusije dalo je dozvolu za prikazivanje filma „Matilda“ u ruskim bioskopima, ali je ostavilo lokalnim adminstracijama da odluče hoće li da film prikazuju ili ne. Vlasti kavkaskih republika su rekle da je prikazivanje film nedopustivo zbog lošeg uticaja na mlade. Vlasti Krima nisu zabranile prikazivanje, ali su upozorile vlasnike bioskopa da ih građani mogu tužiti zbog vređanja verskih osećanja. Bioskopi na Krimu su već odbili da prikazuju čak i trejler za film.(4)
Predsednik Ingušetije, musliman Junuz Bek-Evkurov, koga je Vladimir Putin nedavno odlikovao za vernost Rusiji, izjavio je: “Čini mi se da filmovi poput ovoga o kome govorimo moraju da prođu kroz ozbiljnu cenzuru. U krajnjem slučaju, „Matilda“ nas navodi da o tome mislimo. Ne treba se plašiti toga. Od toga se demokratija neće smanjiti, nego će se povećati. /…/ Sada su nam kao nikad neophodni filmovi ne toliko vojničkog, koliko građanskog patriotizma. Njihov temelj mora da bude ljubav prema domovini i istoriji. Potrebni su nam filmovi za mlade i o mladima. Potrebne su nam teme kakve su poštovanje prema starijima i briga za mlade. Treba se baviti i teretom međunacionalnih odnosa. To nam je sad potrebno, a ne „Matilda“.“(5)
Ruska bioskopska mreža „Centarfilm“ odbila je da prikazuje „Matildu“, a njen direktor Aleksej Borodin je izjavio: «Huliteljskom filmu „Matilda“ zabranjujemo pristup u naše bioskope, jer on vređa osećanja ne samo vernika, nego i čitavog našeg naroda, skrnavi spomen poslednjeg ruskog cara, svetog strastotrpca Nikolaja Drugog. Brinemo o našim gledaocima, poštujemo duhovne vrednosti Rusije i njen golgotski put, koji je umnogome počeo ubistvom Carske porodice“.(6) Oglasili su se i Centri za ekspertizu i zaštitu prava Svetskog ruskog narodnog sabora, na čijem čelu se nalazi patrijarh moskovski i sve Rusije Kiril. Posle zajedničkog zasedanja, istakli su da prikazivanje filma koji svece Ruske Crkve predstavljnja na neprikladan i istorijski netačan način može da izazove veliki raskol u društvu, pogotovo uoči stogodišnjice početka velikih progona verujućeg naroda i ubistva Carske porodice od strane boljševika. Naročito je nedopustivo da se taj film emituje na televiziji. Stručnjaci Svetskog ruskog narodnog sabora pozvali su na strogu kontrolu novca koji se iz državnog budžeta daje za filmove i pozorišne predstave koji mogu štetno uticati na javni moral u Rusiji.(7)
OTAC RAFAIL (KARELIN) O FILMU
Veliki duhovnik naših dana, otac Rafail (Karelin) o filmu jasno kaže: “Sveti Car Nikolaj je primio na sebe prvi udar satanskih sila. On je umro kao vojnik u boju, kao vojnik na svom položaju. Njegova mučenička smrt sa celom porodicom, to je nezaceljujuća krvava rana i ogoljeni nerv istorije Rusije. Smrt je konačni zbir života, u njoj se otkriva suština čovekova. U predsmrtnom zatočenju se naročito projavilo blagorodstvo Cara: njegova čvrstina vere, mužastvo, trpljenje, velikodušnost, moralna čistota i hrišćanska ljubav čak i prema svojim dželatima. Njegovo ime je postalo simvol i znamenje, kao luča svetlosti u tami koja se zgušava. Zverski ubijeni Imperator se pokazao kao pobednik u duhovnoj borbi, u večnoj borbi dobra i zla. Lišen carstva, pa čak i groba, on je našao svoju besmrtnost i život u srcu pravoslavnog naroda, koji je, bez obzira na klevetu koja traje, osetio veličinu i svetost Cara – mučenika Strastoterpca. Uostalom, za hristoubice i careubice i njihove duhovne potomke, Car je takođe živ: oni ga mrze kao živog neprijatelja – mrtvog je nemoguće tako mrzeti. Film „Matilda“ – to je produžetak jekaterinburškog zločina, to je pokušaj da se svetli obraz Cara prikaže kao poročan i zaprlja putem čudovišne laži i klevete, to jest da se produži njegovo pogubljenje, ali već ne u podrumu Ipatjevskog doma, već na ekranu, pred licem celog sveta. Tako se i psi trude da pokidaju na delove telo mrtvog lava, koji je i po smrti strašan za njih.“(7) I zaista: ogromna je Careva duhovna snaga kad pokušavaju da ga, sto godina posle Fabruarske i Oktobarske revolucije, oblate u očima ruskog naroda.
KAKO SU PROLAZILI CAREHULJITELJI?
Opasno je igrati se sa svetima koje Bog proslavio. To se vidi iz sudbina onih koji su hteli da lažima o Raspućinu kao razvratniku koji vlada Carem i Caricom oblate spomen poslednjih Romanova. Mark Kasvinov, koji je, sedamdsetih godina prošlog veka, u sovjetskoj štampi objavljivao feljton „Dvadeseti i tri stepenika na dole“, o poslednjim danima Carske porodice. Umro je, a delo nije završio, pa ga je nastavila njegova žena. Pisac istorijskih romana, Valentin Pikulj, objavio je 1979. godine roman „Kod poslednje crte“. „…Demon ga je sapleo da napiše ovaj lažni i klevetnički roman o Nikolaju Drugog i Grigoriju Raspućinu”, pisao ja kasnije urednik za prozu časopisa „Naš savremenik” A. Segenj, u kome je svojevremno Pikulj objavio svoj roman. „Zašto? Nije jasno. Znajući, na primer, da je ožiljak na glavi [cara] Nikolaja ostao od vremena njegovog putovanja u Japan gde je ruskog cara sabljom napao sumanuti samuraj, Pikulj je izmislio scenu u kojem mladi Nikolaj vrši malu nuždu u pravoslavnom srpskom hramu i za to dobija zasluženi udarac od srpskog žandarma sabljom po glavi. A ovakvih primera u Pikuljevom romanu ima kao pleve. To je tim uvredljivije, pošto je Valentin Savič bio zaista izvanredan pisac i patriota naše Domovine.”(1,651) Kada je Rusija počelada se budi i da traži kanonizaciju Carskih Mučenika, 1990. godine, 13. jula, Pikulj slavi svoj 62. rođendan. Tri dana kasnije, 16. jula, celog dana se loše oseća, a u noći između 16. i 17. jula, upravo na godišnjicu streljanja Carske porodice, Valentin Savič umire od srčanog udara. A kako su prošli oni koji su bili vezani ca carehuliteljski film „Agonija“ Elema Klimova, koji je opet, preko karikaturalnog lika Raspućina, nastojao da oblati Cara Mučenika, i koji se pojavio pred sam kraj SSSR-a, sredinom osamdesetih godina prošlog veka? O tome, u tekstu pisanom 2003, izveštava Sergej Fomin: “Došao je red i na glumca A. Romašina, koji je u filmu igrao ulogu cara (prvo se pretpostavljalo da će ovu ulogu igrati I. Smoktunovski). 2000. godine, uoči donošenja odluke Arhijerejskog Sabora o proslavljanju Carskih mučenika ubio ga je pretesterisani bor, koji je „pao na pogrešno mesto” na njegovom placu s vikendicom. Kad je autor ovih redova počeo da piše o sižeu filma, koji se nudi pažnji čitalaca E. Klimov je još bio živ, sanjao je o tome da snimi „Majstora i Margaritu”. Neočekivana smrt desila se u nedelju, 26. oktobra, uveče sahrana 30. oktobra (na dan ikone Majke Božije „Izbaviteljka” i čudesnog spasenja 1888. g. carske porodice prilikom saobraćajne nesreće voza u Borkama), održana je civilna sahrana (bez ikakvog pominjanja opela) i evo dovršavam, kad pokojniku nema još ni devet dana…“(1,665)
UMESTO EPILOGA
Ovaj članak je počeo upozoravajućim pismom jednog mladog srbskog čoveka, koji je shvatio da bez obnove morala i porodice kao osnovne jedinice društva nema nikakve druge obnove; nastavljen je pričom o tome kako jedan režiser u Rusiji pokušava da filmom, koji je provokacija, udari na sveti spomen onih koji su bili oličenje hrišćanskog duha i moralne lepote, Svete Carske Mučenike. Rusi i Srbi su pravoslavni narodi, kojima je dat Zavet sa Bogom i Carstvom Nebeskim. Zato je jedini put njihovog opstanka put ka hrišćanskom životu i moralnoj čistoti. Ne bude li toga, i Rusi i Srbi gube smisao svog postojanja; a mnogi istorijski narodi nestali su kad su izgubili smisao svog postojanja. Zato je patrijarh Pavle i govorio da će Bog pomoći ako bude imao kome da pomogne. O tome vredi misliti na dan Uspenja Presvete Bogorodice, oličenja devstva i čistote, kada Crkva slavi njeno telesno vaskršenje i uznošenje u slavu Carstva Božijeg i Njenog Sina, Gospoda našeg Isusa Hrista.
Dr Vladimir Dimitrijević
UPUTNICE
(Internetu pristupljeno 14. avgusta 2017.):
- „Ljubav je jača od smrti/Sveti car Nikolaj Drugi, Sveta carica Aleksandra, Sveta kneginja Jelisaveta i mučenici doma Romanova“, PMŠ, Beograd, 2008, str. 752
2.www.pravoslavie.ru/srpska/103252.htm
3.www.vedomosti.ru/politics/news/2017/08/08/728545-matildi
4.rusk.ru/newsdata.php?idar=78723
