Почетна - vladimirdimitrijevic.com - Владимир Димитријевић

Ћелави глобус вози аутобус или Александар Вучић као Саша Тарот; то јест, зашто бојкотујем изборе

Детаљи: Аутор Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Категорија: Текст; Објављено 18 јун 2020; Погодака: 4060

Текст

Уместо увода

Овај текст никако да завршим. Већ дуго стоји, а време пролази. А зашто не могу да га завршим?

Зато што Вучићева производња лажне стварности већ одавно превазилази могућности сатиричног приступа. Неки успевају немогуће: да праве сатиру у Србији у којој власт организује штрајкове глађу и демонстрације против опозиције, и у којој је доказани плагијат министра финансија Синише Малог, који је Универзитет у Београду поништио, брањен по сваку цену. У таквој стварности изгледа све бесмисленије писати и говорити било шта.

Па ипак, започето ваља завршити.

Враћам се написаном још пре короне, за чије време је Врховни Кловн глуматао Врховног Хигијеничара.

ПОЧЕТНО

Погледајте ове снимке познатог чаробњака Милана Тарота, који доказује муштеријама да треба да понављају чаробну формулу „Ћелави глобус вози аутобус“ или да болују „од бронтосауруса“.(1)

А сад погледајте снимке председника Србије Александра Вучића, које коментарише познати хумориста Кесић - Вучић изговара мудрост „У вола бoдаша...“(2); одмах затим, он говори о ректорки Универзитета у Београду која је подржала студенте што траже проверу плагираног доктората Синише Малог; нарочиту пажњу обратите на Вучићево коришћење филма „Балкански шпијун“ зарад слања политичких порука. Јадно, али, што би рекли Хрвати, знаковито!(2)

Примећујете ли извесне сличности у методи рада са публиком између Милана Тарота и Александра Вучића? (Мада је, искрено, Милан сурово духовитији).

НЕШТО ОД МИЛАНА

Да будемо још конкретнији. Прочитајте изјаве чаробњака Милана Тарота (3):

Гледалац: Шта ми можете рећи за мајку?

Милан: Мајка вам је умрла!

Гледалац: Није, жива је!

Милан: Умреће.

Гледалац: Кад ћу упознати жену?

Милан: Кад будете куповали пљескавицу, она ће вам рећи шта да стављате од прилога, зове се Љиљана Петровић

Опширније: Ћелави глобус вози аутобус или Александар Вучић као Саша Тарот; то јест, зашто бојкотујем изборе

ГРАЂАНИН НЕПОКОРНИ - Случај Владимира Д.

Детаљи: Аутор Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Категорија: Текст; Објављено 04 јун 2020; Погодака: 3112

ПРЕД ВИШИМ СУДОМ У БЕОГРАДУ

Књигу препоручују:
др Зоран Чворовић,
др Дејан Мировић

КАКО САМ ПОСТАО ВЛАДИМИР Д?

Владимира Д. мора да је неко оклеветао, јер је једног дана дошао у школу у којој ради, и ту му је уручена тужба ЛГБТ НВО „Да се зна” пред Вишим судом у Београду, којом је оптужен за дискриминацију ЛГБТ популације. Претходно га је Повереник за заштиту равноправности, Бранкица Јанковић, тим поводом прогласила за дискриминатора. Тако се Владимир Д, који никад, ни због чега, није излазио на суд, обрео на суду. Ствар му се учинила нелогична – зашто га туже у Београду, кад он живи у Чачку? Он је скромни професор са скромном просветном платом и децомкоју издржава. Суђење пред Вишим судом у Београду би створило туженом додатне неопрадане трошкове, које не би имао уколико би се као суд опште месне надлежности – Виши суд у Чачку.
Оно што је за туженог неоправдани терет већ на почетку судског поступка, за тужиоца постаје привилегија. Овако одређен месно надлежни суд угорожава право туженог на природног судију. Пошто је Д. тужен у парничном поступку, он се сетио да је, према Закону о општем парничном поступку, суд опште месне надлеж ности је суд на чијем подручју тужени има пребивалиште (чл. 39 ст. 1). Међутим, члан 42 Закона о забрани дискриминације, по коме су га „Да се зна” тужили, предвиђа алтернативну месну надлежност суда опште месне надлежности и суда на чијем је под-ручју седиште, односно пребивалиште тужиоца. Онда се Д. досетио да тужба није у складу са чињеничним стањем, јер предмет критика туженог нису били хомосексуалци као грађани, већ идеологија политичког хомосексуализма...

Наставак: комплетна књига за преузимање "ГРАЂАНИН НЕПОКОРНИ" (download 0,8 KB)

НА ГОЛГОТСКОМ ПУТУ - РАТНИ ДНЕВНИК ЛАЗАРА ТРКЉЕ 1941-1944 ОТКОПАНА ИСТИНА, СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК, БЕОГРАД 2020, ПРИРЕДИО НИКОЛА ТРКЉА

Детаљи: Аутор Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Категорија: Текст; Објављено 01 јун 2020; Погодака: 4247

knjiga ratni dnevnik lazara trklje КО ЈЕ БИО ЛАЗАР ТРКЉА?

По образовању, Херцеговац из Билеће, Лазар Тркља био је дипломирани теолог. Пре рата, био је човек најширих распона – од фудбалера сарајевске „Славије“ до секретара Земљорадничке странке. Чак су га отпуштали с места вероучитеља, подозревајући га да је комуниста Рат га је затекао, 6. априла 1941. године, на Теразијама у Београду. Укључује се у одбрану отаџбине, и одмах почиње да се креће по најширем терену. У томе се не разликује од многих својих страначких другова, који се боре за слободу и дају главу за будућност свог народа. Само у Маутхаузену живот су изгубили „земљорадници“ Радојица Стефановић, Жарко Ђорђевић, др Васиљ Поповић, а многи други су страдали на другим, црним и крвавим, странама.

Тркља веома брзо ступа у везу са Дражом Михаиловићом, који га поставља за саветника за Источну Босну и за Херецоговину, а затим ће постати и члан равногорског Централног националног комитета. Касније ће, 1944, бити послат као делегат Билећког среза на Светосавски когрес у селу Ба, али, због невремена, неће стићи на почетак скупа.

Његове обавештајне вештине су биле непорециве: кретао се, пратио, бележио, успостављао устаничке везе, допремао радио - станице. Успео је чак и да уђе у Сарајево у децембру 1941:“Изгледа ми варош стопроцентно муслиманска. Мало је људи који се крећу улицама, само понеко у шеширу, свакако Хрват. Мислим да је тих дана имала око 30 хиљада муслиманских избеглица“.

Иако је свим срцем за краља и отаџбину, против је бахатости појединих четничких команданата, а и Дражи уме да саопшти непријатне истине, због чега се повремено и удаљава од њега.

Помно прати стравичне злочине над Србима, које предузима усташка хрватско – муслиманска „војница“. Нарочито је потресан опис покоља над Србима у Херцеговини, поготово у Пребиловцима. Нашао је сведоке мрцварења и клања, и све подробно забележио.

Тркља не прећуткује ни другу страну медаље, попут освете над муслиманским живљем у Фочи 1942, чему су претходили усташки злочини над Србима:“Опште клање. Нијесу се одвајали борци од нејачи. Све је уништавано. Причали су очевици да је само на мосту на Дрини платило својим животима око 140 душа. Од Фоче према Устиколини у дужини око 5-6 км лежало је око 400-500 лешева. А у граду и по улицама ни броја им се не зна“.

Опширније: НА ГОЛГОТСКОМ ПУТУ - РАТНИ ДНЕВНИК ЛАЗАРА ТРКЉЕ 1941-1944 ОТКОПАНА ИСТИНА, СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК,...

Долазак сексуалних робота

Детаљи: Аутор Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Категорија: Текст; Објављено 01 јун 2020; Погодака: 3224

Текст

Поручилац (будући „супруг”) може да одабере све: од боје очију, коже, косе, величине груди, па до знања похрањеног у главу.

Ево шта се, још пре десетак година, могло читати у новинама: „Британи је природна бринета, има плаве очи, нежну белу кожу, користи кармин боје брескве и мало се шминка. Облачи се класично, зна историју Византије напамет, добро кува и фантастична је љубавница. Она испуњава мушкарцу и најбезобразније фантазије, не звоца, нема изливе љубоморе и ни у теорији неће преварити мушкарца са другим. За жену оваквих особина сви ће се мушкарци сложити да је цена од 6800 долара „права ситница”! Амерички произвођачи андроида „Real Doll”, који се хвале да производе анатомски савршене лутке још од 1996, прилично су уздрмани информацијама из немачког градића Нојмарк, крај Нирнберга, да је почела производња андроида са топлом и меком кожом, а хладним стопалима. А добри познаваоци знају да је то одлика праве жене. „Њена кожа је синтетичка, али се не разликује много од људске. Она има уграђене сензоре и ако је програмирана за једног мушкарца неће примити другога у кревет, већ ће се сензори искључити. Та ‘сподоба’ хода, кува чај, рецитује Гетеа…” Поручилац (будући „супруг”) може да одабере све: од боје очију, коже, косе, њене висине, величине груди, бокова и усана, па до знања које ће бити похрањено у њену главу. Притом, таква „жена” има неограничено стрпљење, не мрзи свекрву, не смета јој суботње пијанчење са ортацима, гледање утакмица, разбацивање ствари, ноге на столу, подригивање…”

Опширније: Долазак сексуалних робота

О једној "пророчкој" причи

Детаљи: Аутор Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Категорија: Текст; Објављено 01 јун 2020; Погодака: 3116

„ФИНАЛНА РЕВОЛУЦИЈА“ ГОРАНА АРАНЂЕЛОВИЋА

О КЊИГАМА КОЈЕ НАЈАВЉУЈУ БУДУЋНОСТ

Кад је кренула „корона п(л)андемија“, многи су се сетили књига које су све ово најавиле. Углавном страних...У њима се, пре четири деценије, кажу, помињао и Вухан, као почетак свега. И Срби су имали мајстора прозе, Борислава Пекића, који је 1983. године написао „Беснило“.

Интернетски препричано: „Након што кокпит захтева предност при слетању на Хитроу, авион Алиталије атерира на лондонски аеродром. Часна сестра Тереза приказује знаке мистериозне болести. Комаровски сумња на неку врсту тропске болести, грознице или маларије, имајући у виду да мајка Тереза долази из нигеријског манастира. Са часном сестром, на Хитроу истим авионом слеће и преносник заразе. Пас Шерон, присвојени љубимац дечака са лета, а ништа друго до првозаражен опаким вирусом који јој је пренео дивљи пас на израелско-палестинској граници. Жртва лабораторијски синтетисаног вируса, чији је творац др Либерман, познат и као злогласни др Штадлер, пионир био-инжењеринга и масовни убица Аушвица. Како се вирус незадрживо шири, више од четврт милиона људи на Хитроу ће потпуно подивљати. Неки од беснила, неки од сопствених демона. Преживелих неће бити.“(1)

Пекићева књига је антиутопијска у најдубљем смислу те речи. Она говори о наличју прогреса, корачања у смрт човечанства које је изабрало пут самообоготворења, што се испоставља не као натчовештво, него као пасје беснило.

Уместо маски, људи на Пекићевом Хитроу морају да носе пасје корпе.

Овога пута, међутим, нећемо о „Беснилу“. Биће прилике, ако Бог да, да му се вратимо.

Неколико речи о једној другој књизи, која није била рефлекторски обасјавана, мада је вредна пажње.

ПРИЧА КОЈА ПРЕДВИЂА РАТ НА УКРАЈИНИ

Године 2014, објавио сам текст под насловом „“Будућност у коју верујемо“ или Србија и Русија после 16. марта“. (2)

Опширније: О једној "пророчкој" причи

Зашто подржавам протест против присилног шприцања?

Детаљи: Аутор Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Категорија: Текст; Објављено 29 мај 2020; Погодака: 3201

ЗАТО ШТО САМ УЗ СВОЈ НАРОД

БОРБА ЗА „НАРАТИВ“

У свакој ситуацији, борба се води око наратива: начина на којој се, у друштву коме припадамо, говори о једној појави. Уредница „Печата“, Љиљана Богдановић, у уводнику за 617. број овог угледног недељника, о томе каже:“Сведоци смо да је у Србији, као уосталом и у готово целом свету, у протеклим данима приметно настојање политичких и других управљачких структура да се колективно искуство с пандемијом короне упакује у наратив који неће бити изложен сумњичењу и оспоравању.

Управо проживљену социјалну трауму и несмирену и хаотичну општу друштвену ситуацију сада ваља учинити поретком регуларним и званично неоспоравајућим. Укратко, потребно је прећи у поље добре „излазне стратегије“, без смушеног прећуткивања одговора на логична питања. У контроверзама поводом мегазаразе, како доћи до дискурса кадрог да пред јавношћу сачува не само углед „струке“ већ и ауторитет политичке моћи која је у време епидемије короне била неуобичајено потчињена науци? Накнадни бес грађана који у европским престоницама марширају против својих елита и њиховог вируса потврда је да проблеми тек предстоје. Новинари сада „кидају џигерицу“ државним газдама, испостављајући недоумицу: „Како објашњавате свом народу случај Белорусије и Шведске, које без карантина имају боље резултате него сви изоловани света.“ Потом следи зачикавање да поштен одговор води право у „признање неспособности појединаца и институција који су, без размишљања, уводили строге мере и уништили привреду“?

Када је у једном ТВ разговору протекле недеље популарни доктор Несторовић (Бранимир) рекао да „не верује да ћемо икада сазнати ко стоји иза вируса корона – као евидентно биолошког оружја“, разумели смо да је он овде маркирао тек део минског поља којим се крећу покушаји да се пандемија коначно преведе у део дискурса непријемчивог за теорије завере. Осим што се у свету лагано ствара консензус уверења да је у корона догађају глобална елита уловљена у жестоко субверзивној делатности, наратив о пандемији не само да није коначно уобличен већ је јасно и да се у догледно време то неће догодити.

Опширније: Зашто подржавам протест против присилног шприцања?

Књига на поклон: Раденко Ћурчић ДУЕТ БОСА ОВУКА – РАДЕ БОГИЋЕВИЋ

Детаљи: Аутор Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Категорија: Текст; Објављено 26 мај 2020; Погодака: 3035

Књиге

У ранијем тексту: "Значај музике за људску душу - o једном двопеву из срца Србије - поводом књиге „Дует“ Раденка Ћурчића", описана је књига.

Књигу можете преузети кликом на слику корица књиге.

Садржај:

Опширније: Књига на поклон: Раденко Ћурчић ДУЕТ БОСА ОВУКА – РАДЕ БОГИЋЕВИЋ

Шта је професор Ристивојевић рекао пре Леонида Савина / За хуману и безбедну имунизацију, а против насилног и небезбедног шприцања!

Детаљи: Аутор Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Категорија: Ћирилица; Објављено 21 мај 2020; Погодака: 6586

НЕ ПРОТИВ ВАКЦИНА, НЕГО ПРОТИВ ШПРИЦАЊА

О чему је овде реч?

Усред ванредног стања, Влада Србије донела је још један правилник о присилног шприцању становништва, под изговором „здравственог вакцинисања“. На удару ће бити труднице, деца, хронични болесници и старци. (1)

Ствар је у томе што највећи број становника Србије није против вакцине као такве, него је против ОПАСНИХ, НЕБЕЗБЕДНИХ ВАКЦИНА, које се праве ко зна где и ко зна са каквим састојцима, а којима су глобалисти одавно наменили улогу оружја геноцидног истребљења шест милијарди људи, да би се остварио њихов сан, а наш кошмар, о „златној милијарди“ становника на планети.

САВИН О ВАКЦИНИ 666

Докле су глобалисти стигли?

Опширније: Шта је професор Ристивојевић рекао пре Леонида Савина / За хуману и безбедну имунизацију, а против...

Значај музике за људску душу - o једном двопеву из срца Србије - поводом књиге „Дует“ Раденка Ћурчића

Детаљи: Аутор Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Категорија: Текст; Објављено 21 мај 2020; Погодака: 3833

muzika starih zemalja О значају музике за људску душу много се знало још у древна времена. Стари народи, који су покушавали да ускладе живот са својом савешћу и природом у којој су обитавали, велику пажњу су придавали музици. Она је била саставни део верских обреда и васпитања омладине. Платон је веровао да се понашање добрих и рђавих људи може посматрати према ритмовима и хармонији за које се опредељују. Музичар може да одреди какав такт одговара нечијем начину живота; такође, и плесови изражавају унутрашње настројење душе. Једном речју: какву музику слушаш – такав си. У свом кључном дијалогу „Држава”, Платон је многа места посветио музици. У његово доба музика је била неопходни елеменат школовања. Следбеници мистичара и математичара Питагоре, код којих је и Платон образован, сматрали су да је музика израз божанственог склада у космосу, хармоније сфера. Лепа душа васпитава се мелодијом која је учи лепоти. С обзиром на чињеницу да је „Држава” посвећена могућности устројавања ваљане друштвене заједнице, Платон је у том дијалогу музику ставио у средиште своје педагошке пажње, као и физичко вежбање, гимнастику. Музика васпитава душу, а гимнастика тело. Мудри Грк је говорио да онај који душу храни само музиком, а тело запоставља, постаје или мекушац или нервозни свађалица; а ко упражњава гимнастику занемарујући душу, постаје необразовани грубијан и силеџија. Два су основна тона у којима се мелодијски развија: благ, молитвени, нежни, који позива на узвишена, побожна расположења; други је пак снажан, ратнички, који крепи јунаке спремне за бој. Дужност државе је да обезбеди непроменљивост музике у коју су унета градитељска начела. Ако се ова буде неконтролисано мењала, стање у друштву биће хаотично. Омладина се обавезно учи математици, астрономији и музици, пошто су ово области људског делања у дослуху са космичком хармоничношћу више него остале.

Опширније: Значај музике за људску душу - o једном двопеву из срца Србије - поводом књиге „Дует“ Раденка...

ДА ЛИ ХРИШЋАНИН МОЖЕ ДА СЕ РАЗБОЛИ ( ПА И ОД КОРОНА ВИРУСА)/ ПРИЛОГ КРИТИЦИ „ТЕОЛОГИЈЕ БЛАГОСТАЊА“

Детаљи: Аутор Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Категорија: Текст; Објављено 14 мај 2020; Погодака: 4294

ВИРУС ПОСТОЈИ

Потреба да се промисли о ономе што се дешава пред нама велика је и насушна потреба.

То уопште не значи да ће овај текст дати коначну реч о било чему, па ни о хришћанском односу према болести, или пандемији корона вируса. Јер, свако од нас, укључујући и писца ових редова, јесте омеђен перспективом и обремењен гресима и промашајима који му сужавају видно поље.

Па ипак, с Божјом помоћи, морамо мислити.

Да кренемо од чињеница: корона вирус постоји.

Како делује?

Ево медицинског описа:“Погрешно се мисли да COVID -19 инфекција изазива типичну, атипичну пнеумонију или ARDS-а ( акутни респираторни дистрес синдром ). Чини се да имамо посла са сасвим другом дијагнозом. Кључни патогенетски корак у инфекцији Cov 19 јесте његов напад на Beta-1 ланац хемоглобина (Hb), чиме он одваја гвожђе (Fe) од хемоглобина (Hb) и почиње свој “лов“ на порфирине. Последично се гвожђе (Fe) отпушта у циркулацију (висок ниво феритина), а Hb губи способност везивања са кисеоник, који се више не испоручује главним органима. Отуда и појаве резистентне хипоксемије која веома брзо води у мултороганску дисфункцију. Поред тога слободно гвожђе у циркулацији јесте изузетно токсично и доводи до снажног оксидативног оштећења плућа и инфламације алвеоларних макрофага који објашњавају описане CT промене. Компензаторно организам реагује повећаном синтезом Hb (објашењење зашто је он висок) и повећаном продукцијом феритина (нетоксично складиште гвожђа) чиме се објашњава његова повишена концентрација. То уједно објашњава и настанак моноцитозе која жели да уклони вишак Fe из организма као и разлог зашто је висок феритин лош прогностички знак, јер превише гвожђа значи да је превише Hb изгубило способност преноса О2.

Опширније: ДА ЛИ ХРИШЋАНИН МОЖЕ ДА СЕ РАЗБОЛИ ( ПА И ОД КОРОНА ВИРУСА)/ ПРИЛОГ КРИТИЦИ „ТЕОЛОГИЈЕ БЛАГОСТАЊА“