КОМЕ МИ, У СТВАРИ, ВЕРУЈЕМО?
НАША „ТРОСПРАТНОСТ“
Човек је, да тако кажемо, „троспратно“ биће. Владика Данило је то једноставно објаснио, причом о три спрата цивилизације:
“Замислите сада да је цивилизација на три спрата, као један графикон.
Први најнижи спрат је техника, са пијацом у центру.
Други спрат је култура: опера, позориште, музеј уметности, поред њега судница, болница, армија, демократске партије, школа. То су установе културе.
Трећи спрат: највише вредности једне цивилизације су култови, вере. И сви ми имамо троспратни укус. Имате свој пијачни укус: коју врсту јела и одела купујете. Имате свој културни укус: коју врсту опера и позоришта волите, коју врсту сликарства у музеју, коју врсту медицине ако сте медицинари (јер и тамо има неколико трендова), коју врсту права ако сте правници, коју врсту стратегије ако сте генерали, коју врсту политике ако сте политичари. Трећи најважнији укус, верски укус: коју врсту вере ћете изабрати на трећем спрату.
Овде је једна кратка лепеза: пошто свако мисли да је његова најбоља, ја ћу у центар да ставим православну католичанску Цркву.
Од ње се одвојила на једну страну, на лево, римокатоличка; на другу страну реформисана римокатоличка, или сада зову протестантска. Иза римокатоличке ставићу синагогу за јевреје, а иза протестаната џамију за муслимане. Иза синагоге многобожије: стари Грци, Римљани, Словени и данашњи хиндуизам, а онамо иза ислама да ставимо будизам. Овамо иза многобожаца, најкрајње лево, то је култ личности – Стаљин, Хитлер (ако нема правога Бога, он има за бога шефа партије), а онамо крајње десно најгори култ иза будизма је сатанизам. То је најгрубљи избор тих светских религија и ту иде непрестални рат (грчки полемика, рат) али аргументима философије.
Тамо на трећем спрату нема топова, хвала Богу, и у том погледу ту се надмудрују сви култови, сваки трвди да је он најбољи и зато нема компромиса, нагодбе. На другом спрату, ниже – култура је толеранција, трпељивост, уважавање туђих укуса и мнења. Тако идете у оперу, позориште, када вам се комад свиђа, а уважавате оне који ће доћи другога дана, којима се свиђа нешто друго.
Дођете у музеј уметности и волите онога сликара, онај воли другога или кич, ви морате да уважавате његов укус. Када дођете у болницу, за исту болест, два лекара, две различите терапије, само консилијум многих лекара решава која је боља. Дођете у судницу – исти параграф, два адвоката тумаче супротно, само судија са поротом решава који је ближи духу закона. Дођете у армију, за исти рат, два генерала, две различите стратегије, опет цео генералштаб решава која је боља. Уђете међу демократске партије, гласате за једну, а уважавате оне друге. То су да кажем, културне партије, плуралистичке које не обоготворавају своје лидере, као оне партије на трећем спрату.
Кад дођете на пијацу, на први поглед није важно који је које вере, којега степена културе, минимални захтев је професионално или занатско поштење, да свако донесе свој плод (производ), поштено. Али ту нису само сеоски продукти или текстилни, ту је и клавир и авион и рачунар. А ако дуже изучавате пијацу, једног дана дођете и згрозите се: људи се убијају на пијаци.
Тек тада схватите да ту нема ниједнога човека, без некаквога Бога или ersatz бога са трећега спрата, и да је пресудно коју врсту вере сте изабрали на трећем спрату, јер ће она да утиче и обликује два нижа спрата вашега понашања. Тако да је култ неодвојив од културе и од свакодневног живота“.(1)
Једном речју, све се заснива на вери и поверењу.
ВЕРА И ПОВЕРЕЊЕ
Како је говорио психолог Ериксон, рађамо се са „праповерењем“ – иначе не бисмо могли да живимо. Свакодневица се заснива на вери. Кад легнеш, верујеш да ћеш устати (а не мора да значи – многи умиру у сну); кад седнеш у ауто, верујеш да ћеш стићи на циљ (а не мора да значи – можеш да погинеш у саобраћајној несрећи); кад запливаш, верујеш да ће то повољно утицати на здравље (а не мора да значи – можеш да се утопиш). Кад ступаш у брак, верујеш у верност брачног друга (а он, авај, може и да превари).
Па ипак, ми увек радије верујемо него што не верујемо. Без вере се не може живети.
Тако је са свакодневицом вере и поверења.
Али, страшно је кад веру и поверење у битне чињенице друштва руше они који треба да их граде.
Тада у друштву настаје хаос, који може да води у пропаст.
СТРУКА И МОРАЛ
Погледајте садашњу ситуацију, у којој се испоставља да ми, Срби, по наредби државе, трпимо полицијски час, забрану кретања, кућни протвор викендом. Не дају нам да живимо, да идемо у цркву, да слободно остварујемо своје биће – и све то у име неприкосновене „медицинске струке“.
Као да припадност било каквој, па и медицинској струци, подразумева ослобађање од моралне одговорности.
Један директор школе је, после рата, говорио својим учитељима: ”Поштовани наставниче! Ја сам један од малобројних који је преживео концентрациони логор. Моје очи су виделе такве ствари које нико не би требало да види: гасне коморе које су конструисали и изградили чувени инжењери; људе које су отровали високообразовани лекари; дојенчад које су убиле квалификоване медицинске сестре; жене које су спалили дипломци средњих школа и универзитета. Стога ја не верујем у школовање. Моја је молба: помозите ученицима да постану човечнији. Плод вашег рада не сме бити учени друштвени шљам, висококвалификоване психопате, образовани Ајхмани. Читање, писање, аритметика важни су само ако нашу децу чине човечнијом“.
Људи од „струке“ не смеју да лажу и варају, поготово кад је, на њихов захтев, у неку земљу уведено ванредно стање.
А наша „струка“ која командује ванредним стањем лаже ли га, лаже.
ЛАЖИ, ЛАЖИ, ДА СЕ ВЕСЕЛИМО
Многе битне ствари које су „стручњаци“ причали кад је пандемија панике у питању биле су – лаж.(2) .
Али, није то чудо. Они су послушници Светске здравствене организације, која је заснована на ужасним лажима. (3)
Они, у ствари, лажу дуго, у континуитету, као 2009, кад су нам претили помором од свињског грипа, у чему је, скупа са министром здравља Томицом Милосављевићем (аванзовао у СЗО после србијанске афере), учествовао и фамозни Предраг Кон(4) који је најављивао да ће на јесен 2009. милиони обнолети од новог грипа. (5)
Кону, васкрсомрзитељу, придружио се и фамозни др Несторовић, који тврди да људи плавих очију потичу од ванземаљаца(6), и који нас је свесно лагао да је корона вирус најсмешнији на свету(7) па га је његов господар, Врховни Кловн, бранио да то Несторовић никад није рекао. (8)
Тај исти Несторовић показао се као васкрсогонитељ, тврдећи да је Васкрс само крканлук(9)
УМЕСТО ЗАКЉУЧКА
Јасно је зашто овим мутиводама и обмањивачиам смета кад неко не прича њихову, Бил Гејтс оф Хел, причу.(10)
Јасно је зашто су они доведени да слуђују овај јадни и слуђени народ, који ни не мисли на то да, ко преживи вирус, може да умре од глади, јер ће привреда Србије доживети слом.
И много шта је јасно.
Само није јасно зашто се они који наводно верују у Васкрслог Христа, Који је Сушто Причесно Здравље, поводе за лажовима и ласкају им да су „струка“. То ће, кад пређу границе овог света, као и сви ми, морати да објасне самом Христу, Кога очито поштују мање од Кона и Несторовића.
Нека нас Господ умудри и сачува у свакој трезвености!
др Владимир Димитријевић
УПУТНИЦЕ (Интернету приступљено 24. априла 2020. године):
1. http://www.akademijaspc.edu.rs/
2. https://direktno.rs/
3. https://www.ifamnews.com/sr/
4. https://www.vreme.com/
5. https://www.dw.com/sr/
6. https://www.youtube.com/
7. https://www.021.rs/Info/komentari/239402
8. https://www.istinomer.rs/
9. https://srbin.info/
10. https://www.danas.rs/
