др Владимир Димитријевић - слика са докторирања на Филолошком факултету 2016. у Београду

ПОТПИСНИК ОВИХ РЕДОВА /
АУТОБИОБИБЛИОГРАФСКА БЕЛЕШКА

УМЕСТО УВОДА

После више од четврт века боравка у Цркви и рада на њиви Божјој човеку дође да пошета уназад да би се подсетио шта је радио и за кога се трудио; али, и да се упути искрена захвалност свима који су аутору помагали на његовом животном и књижевном путу. Многи и премноги уткали су бар делић свог бића у њега, доказујући, по ко зна који пут, да је свако од нас саборна личност, које не би било без других. Волети ближњег као самог себе не значи волети га као што волиш себе, него волети га јер је ближњи твоје истинско ја, говорио је отац Георгије Флоровски. Зато је ово писање одуживање једног дуга - радосног, али и нелаког за ношење: дуга према пријатељима и саборцима, без којих никакав рад ни стваралаштво не би били могући. Кажем: све ово не и било могуће без ближњих, и свако ово дело је заједничко. Ипак, постоји једна празахвалност, од које све почиње. Песник Осип Мандељштам је питање о тој захвалности поставио овако:

„За радост што живети, дисати знам,
Захвалност, реците, коме да дам?”

Прва и основна благодарност потписника овог текста упућена је, стога, Ономе Који не само да му је дао дисање и живот, него Га је и упутио на Себе као Свебиће Коме смо дужни да благодаримо, у чему је сва радост нашег постојања.

Још нешто: списак оних којима дотични благодари, живих и покојних, је веома дуг; истовремено, као и свако дело људског памћења, подложан искушењима заборавности, па се потписник ових редова не усуђује на поименично исказивање своје захвалности. Господ, Који никог не заборавља, наградиће и благословиће и живе и покојне добротворе, по Својој неизмерној милости. А сад неколико речи о „цртама живота”. Онако, „безлично”, у трећем лицу, зарад наводне „објективности” (Мада је, суштински, „објективан” само леш, тело које је постало објекат без душе).

 

БИОГРАФСКА БЕЛЕШКА

Владимир Димитријевић рођен је 1969. године у Чачку, где је завршио основну школу и гимназију. Дипломирао је, са просеком 9,37 на групи за Српски језик и књижевност са општом књижевношћу Филолошког факултета Универзитета у Београду 1994. године (код ментора професора др Новице Петковића, са темом о есејистици Момчила Настасијевића), а магистрирао на Катедри за српску књижевност 20. века 2010. године (код ментора професора др Јована Делића, са темом о првом издању сабраних дела Момчила Настасијевића, њиховој раној рецепцији и улози Станислава Винавера и Милутина Деврње у објављивању тзв. „издања пријатеља”: „Светац српског језика и његови хагиографи / Станислав Винавер и Милутин Деврња као издавачи и тумачи Момчила Настасијевића”; чланови комисије су били проф. Др Александар Јерков и др Бојан Јовић).

Докторирао је 2016. године, cа радом под насловом „Владимир Вујић као књижевник, критичар и полемичар у контексту књижевних процеса између два светска рата”, пред комисијом у саставу: проф. др Јован Делић (ментор), проф. др Милан Радуловић, др Драган Хамовић.
Као студент, добио је награду „Владан Недић”, за семинарски рад из народне књижевности (о хришћанским елементима у Косовском циклусу наше епике) и другу „Бранкову награду” за семинарски рад из српске књижевности 20. века (о раном стваралаштву Светислава Басаре).
Стални је сарадник седмичника „Печат”, у коме објављује, између осталог, и књижевну критику, као и месечника „Геополитика”, а извесно време је, у току 2011, по позиву био колумниста рубрике „Лево-десно” у НИН-у. Године 2011. био је члан жирија за награду „Печат времена” у области друштвених наука, а од 2012. године члан је жирија ове награде, коју додељује недељник „Печат”, за књижевност. Те исте године био је члан жирија за доделу награде „Небојша М. Крстић” коју за националну публицистику уручује часопис „Збиља”.

Редован је учесник научних скупова о нашим песницима које организује, поводом награде „Жичка хрисовуља”, Народна библиотека у Краљеву, па је своје прилоге објављивао у зборницима о Миловану Данојлићу, Петру Пајићу, Ивану Негришорцу, Гојку Ђогу и Ранку Јововићу. Велики број огледа објавио је у књижевној периодици и на интернету, а оглед о критици европоцентризма на српској „књижевној десници” изашао му је у зборнику „Српски културни образац у светлу књижевне српске књижевне критике” који је приредио др Милан Радуловић (Институт за књижевност и уметност, Београд, 2015).

При Задужбини манастира Хиландара у Београду покренуо је и уређивао библиотеку „Српска мисао”, у којој су изашли следећи наслови: Владимир Вујић, Спутана и ослобођена мисао; Владимир Велмар Јанковић, Огледи о књижевности и националном духу / Играчи на жици; Тадија Костић, На туђем послу; Милутин Деврња: Земља преварена (књигу приредио са Жељком 3. Јелићем). Нарочит допринос дао је библиотеци „Образ светачки” при Православној мисионарској школи храма Светог Александра Невског у Београду. Један је од чланова редакције издавачке куће „Catena mundi” из Београда.

Књиге је објављивао у издавачким кућама: „Светигора”, Православна мисионарска школа при храму Светог Александра Невског у Београду, Задужбина манастира Хиландара и другим, као и у издавачким кућама „Лио” (Горњи Милановац), „Легенда” (Чачак), „Романов” (Бањалука), „Бели анђео” (Шабац), „Очев дом” (Београд), „Православни пут” (Ариље), „Catena mundi” (Београд), „Жагор” (Београд), „Ривел Ко” (Београд), итд.

Члан је колектива аутора који је писао књигу Прелиставајући странице српске историје, објављене у издању Института за славистику Руске академија науке и издавачке куће Индрик у Москви 2014, под уредништвом др Јелене Гускове.
Писао је, са др Зораном Чворовићем, и за зборник Института за славистику РАН о односима државе и Цркве у Источној Европи у другој половини 20. века.

Од 1991. активно је укључен у рад Православне мисионарске школе при храму Светог Александра Невског у Београду и Верског добротворног старатељства Архиепископије београдско - карловачке, као организатор предавања и других видова хришћанско - просветне делатности. Са екипом православних мисионара, предвођених протојерејем-ставрофором Хаџи Љубодрагом Петровићем, обишао је преко педесет градова у разним србским земљама: од Апатина до Приштине и од Бора до Требиња, говорећи о опасности од тоталитарних и деструктивних верских секти. Касније је, самостално, одржао преко двеста предавања у разним местима и разним поводима.

По повратку у Чачак, запошљава се као професор српског језика и књижевности у Гимназији у Чачку. Одлуком епископа жичког г. Стефана е. бр. 1301 од 12. новембра 1994. године постављен је за катихету верске наставе при Црквеној општини у Чачку, уз образложење да је до тада био члан Мисионарске школе у Београду, али и постигао значајан успех у вероучитељској служби у граду Чачку; и показао посебан успех у одржавању предавања из области православне веронауке и издавачке делатности неколико врсних расправа из ове области. Године 1996, одлуком Епархијског управног одбора бр. 89 од 27. XI 1996. године, награђен је месечним примањима од ЕУО за свој труд и све што чини за Епархију жичку. Извесно време у периоду 2003, по благослову владике Хризостома, био је инспектор за верску наставу у Драгачеву. Док је епископ жички господин Стефан био на челу Одбора за просвету Србске Православне Цркве (почетком деведесетих година XX века), Владимир Димитријевић био је један од чланова истог, У Епархији жичкој, за време владике Стефана, постојала је организована верска настава при храмовима у градовима и селима, тако да је Димитријевић сарађивао и са осталим вероучитељима, свештеницима и мирјанима. Од покретања нове серије часописа „Жички благовесник”, Владимир Димитријевић је био члан редакције (све до 2008. године, када је, без образложења, уклоњен).

При храму Светог Вазнесења Господњег основао је, пo угледу на светојустиновску библиотеку манастира Ђелије у Ваљеву, 1994. године, позајмну библиотеку Свети Пајсије и Авакум, која је 2008. бројала око 2000 чланова. Радио је и у медијима: на Радио Чачку, Топ радију и Радију Дуга, па је, средином деведесетих година XX века снимао емисије за ТВ Спектрум у Чачку, а Видео-веронауку и дијалошки серијал Реч на реч за ТВ Чачак. Сарађивао је и са ТВ Галаксијом, а био је сарадник Телевизије Логоc Епархије жичке од њеног оснивања; на овој телевизији, водио је разговорне емисије циклуса Реч је реч и На други начин (о сектама, дечјој култури и рок музици). Уређивао је циклус руских филмова „Филмом ка Истоку” на Телевизији Краљево. Често је гостовао и у ауторским емисијама „Питања и одговори” Оливере Милетовић и „За шанком” Милорада Црњанина, као и у емисији „Силен” на Другом програму Радио Београда код мр Биљане Ђоровић и на Интернет радију „Снага народа”, у емисији „Окупациона хроника”, код Диане Милошевић.

Дао је свој допринос и развоју црквено- мисионарске штампе у нас. Поред сарадње у скоро свим православним листовима и часописима, био је члан редакције Светигоре, гласила Митрополије црногорско-приморске, већ поменутог Жичког благовесника, као и крагујевачких Погледа и часописа Образ који је излазио при храму Св. Александра Невског у Београду. Био је један од покретача и заменик главног и одговорног уредника часописа Београдски дијалог, намењеног заштити од деловања тоталитарних и деструктивних верских секти, који је такође излазио при храму Св. Александра Невског у Београду, као и члан редакције часописа Црквени живот и Православно дело. За свој рад у области црквене штампе, нарочито при Верском добротворном старатељству Митрополије београдско-карловачке, одликован је Граматом Патријарха србског Павла 20. маја 2007. године (АЕМ бр. 585/2007.) Као представник Светосавске омладинске заједнице Архиепископије београдско-карловачке учествовао на скуповима Савеза православне омладине Балкана у Румунији 1994. и Грчкој 1996. године.

На позив најугледнијег руског сектолога, др Александра Дворкина, учествовао је у раду Божићних образовних предавања Руске Православне Цркве у Москви 2006. године. Учествовао је, почетком 21. века, у кампањи за повратак веронауке у школски систем Србије, у борби за очување србског школства од наказних реформи страних и домаћих сорошоида, као и у кампањи за заштиту приватности од стварања електронског концлогора у нашој земљи. Борио се и бори за породичне вредности, против наметања идеологије „геј парадирања” и пропаганде хомосексуализма малолетницима. Укључио се, од самих почетака свог живога у Цркви, у борбу против екуменизма као квазирелигиозног глобализма, који нема никакве везе са верском трпељивошћу својственом Србима, него је припрема пута за стварање јединствене светске религије Њу Ејџ синкретизма. Настојао је да сведочи о опасностима литургијске реформе у Цркви од Истока, чији су подухвати засновани на истим погрешним претпоставкама од којих је пошао Други ватикански концил, који је разорио последње остатке целосног литургијског предања међу римокатолицима. У свом јавном раду се борио и бори против разарања предањског богослужења, узајамних подела, цепања и дробљења СПЦ, као и за заштиту канонског поретка, поготово кад су смене епархијских архијереја у питању. У тој области настоји да буде крајње начелан, а не личан. У фебруару 2008. смењен је са места вероучитеља при храму Светог Вазнесења Господњег у Чачку, без образложења.

Сарађивао је, или сарађује, са сајтовима: „Двери”, „Нова српска политичка мисао”, ”Нови Стандард”, „Видовдан”, „Српски лист”, „Борба за веру”, итд. Редован је сарадник србске странице угледног руског сајта „Фонд стратешке културе”.
Као независни интелектуалац, никада није припадао ни једној политичкој партији, али је подржао, на изборима у Србији 2012. и 2014, србски хришћански покрет „Двери - За живот Србије”. Са „Дверима”, као патриотском НВО, сарађивао је од оснивања исте 1999, пре свега кроз трибине, предавања и часописе. Подржао је, почетком 2015, стварање патриотског опозиционог блока Двери, Демократске странке Србије и независних родољубивих интелектуалаца. После трансформације Српског покрета Двери у странку, учињеној по нужности закона у Србији, који удружењима грађана не дозвољавају склапање предизборних коалиција, нашао се у Политичком савету Двери, где је на месту заменика председника, академика Косте Чавошког.

Стварао је са снажним осећањем апокалиптичности доба у коме живимо, па и број књига које је објавио сматра милошћу Божјом у дане кад је „све више информација, а све мање смисла” (Жан Бодријар), и када је „производња смисла” постала убрзанија, али са мало хришћански делатних последица међу читаоцима и у друштву. Зато је писао држећи се начела „делотворног песимизма” - радити као оптимиста, а имати, кад је земаљска историја у питању, трезвеноуман поглед на процесе који ће на планети довести до краткотрајног, али коначног, зацарења зла. После тог привременог тријумфа безакоња у историји, поново ће доћи Богочовек Христос, коначни Победник над грехом, смрћу и ђаволом Коме ће, како написа Борис Пастернак у „Песмама доктора Живага”, векови као сплавови допловити на Суд.
Како би рекао блаженопочивши владика будимски Данило; „Све што је у нашем раду добро, то је од Бога и из Предања Цркве. Све што је лоше, то је од наших греха и слабости”. Зато - слава Богу за све, и молитва Богу за опроштај греха!

 

БИБЛИОГРАФСКА БЕЛЕШКА

1. У тамници херметичког круга / Православље о Хесеу и Јунгу, Београд 1994. (на руском: О психологии К. Јунга и прозе Г. Гессе, Перм 2001.)
2. Младост и страсти (Прво издање, Београд 1993; друго, проширено издање - Београд 1995.)
3. Знаци времена и знаци наде, Каково 1997.
4. Истинословац у Завичају / Хришћанство у делу Момчила Настасијевића, Манастир Тресије 1998.
5. Од Елвиса до анти Мадоне / Хришћанство и музичка револуција. Београд 1999.
6. Папа у Србији - да или не?, Горњи Милановац, 2000.
7. Обожење није индивидуација (са Михаилом Медведевим и Татјаном Калашњиковом), Шабац 2001.
8. Нема крста без три прста / Треба ли да се Срби поклоне папи?, Београд 2003.
9. Високо је записано / Од коби до Христа у делу Момчила Настасијевића, Горњи Милановац 2004.
10. Паланка философије / Књига о говору мржње на све што је србско, Двери српске бр. 4, 2004.
11. Тамничари душа / Секте, њихове вође, следбеници и жртве, Чачак 2005.
12. Пут којим се чешће иде / Окултизам, магија, вештичарство, Чачак 2005.
13. Нови школски поредак / Глобална реформа образовања и коначно решење српског питања, Чачак 2005.
14. Диван је Бог у светима Својим / Нови светитељи Православне Цркве, Чачак 2006.
15. Највећи Србин после Светог Саве / Књига о Владики Николају, Чачак 2006.
16. Православље и изазови 21. века / Огледи о Светом Предању, Чачак 2006.
17. Човек и рањени ерос / Од свештене љубави до сајбер-секса, у зборнику Мушкарац и жена пред тајном тела, Београд 2006.
18. Зашто плаче Свети Сава?, Чачак 2006.
19. Јагње и змија / Православље и неогностичка психологија, Горњи Милановац 2007.
20. Пут у Нигдину / Рок музика и доба нихилизма, Горњи Милановац 2007.
21. Обнова или обмана? / Литургијска реформа и криза римокатолицизма, Горњи Милановац, 2007.
22. Света Литургија и Тајна Очинства / Трпеза Господња кроз векове и данас, Горњи Миланонац, 2007.
23. Ка тихој Светлости, Ариље, 2007.
24. Оклеветани светац / Владика Николај и србофобија, Горњи Милановац 2007.
25. Изазови нашег времена / Магијски напад и средства заштите, Православни светионик 15-16/2007, Косјерић.
26. Дођи и види / Иконостас и светиња олтара у православном Предању, Горњи Милановац, 2008.
27. Царско свештенство / Да ли је народ Божји лишен својих права?, Горњи Милановац, 2008.
28. Реч на реч / Одговор епископу Атанасију Јевтићу, Горњи Милановац, 2008.
29. Евроунијаћење / Православље и папизам на крају историје, Горњи Милановац, 2008.
30. Писма о литургијској обнови, Горњи Милановац, 2008.
31. Са страхом Божјим и вером приступите / Како се припремити за Свето Причешће, Горњи Милановац, 2008.
32. Последње предавање Владимира Димитријевића, бившег вероучитеља у Чачку, Чачак, 2008.
33. Прећутана Србија, Београд, 2008.
34. Велики мештар свију хуља / Ђерђ Сорош и контејнерски отворена друштва, специјални додатак листа „Печат”, фебруар 2009.
35. Православље и социјална правда / Православно учење о раду и хришћанском солидаризму, специјални додатак листа „Печат”, април 2009. (друго, проширено издање под насловом ,Бог или мамон / Православно учење о раду, социјалној правди и хришћанском солидаризму”, Горњи Милановац 2009.
36. Теологија или технологија / Питања православног лаика епископу Игњатију Мидићу, Горњи Милановац, 2009.
37. Светосавље и литургијска реформа, Горњи Милановац, 2009.
38. Осама на тргу / Огледи о нашој књижевности, Горњи Милановац, 2009.
39. Ништародица у Црнограду / Лујза Чиконе у Београду као повод за размишљање, Горњи Милановац, 2009.
40. Мала књига велике мржње / Речник србофобије, Горњи Милановац 2010.
41. Љубављу драг / Успомене на оца Љубу Петровића, Горњи Милановац, 2011.
42. Светац српског језика / Рана читања Момчила Настасијевића, Горњи Милановац 2011.
43. Граматика екуменизма, Београд 2011.
44. Русија, Европска унија и фашизам / Где су ту Срби? (са Зораном Милошевићем), Београд 2011.
45. Прећутана Србија / Владика Николај и његова деца, Чачак 2011.
46. Између Вашингтона и Ватикана / Светосавска Црква на распећу историје, Горњи Милановац 2012.
47. Прећутана културна историја Срба, Београд, 2012,2014. (два издања)
48. Име и слобода / Од Косовског завета до издаје Косова (са Зораном Чворовићем), Чачак, 2013.
49. Српска Црква и Викиликс/ Завет или издаја? (са Зораном Чворовићем), Бањалука, 2013.
50. Писци хришћанске Европе (интернет - издање, на сајту „Светосавље”)
51. Књиге од утробе/ Записи пропалог песника, Горњи Милановац, 2014.
52. Апокалипса и Трећи светски рат, Бањалука, 2014.
53. Србовање и србофобија / Портрети гоњених и забрањиваних Срба, Београд 2014.
54. Светосавље и србоцид / Разговори у вртлогу глобализације, Горњи Милановац, 2014.
55. Како замишљам да бих разговарао са оцем Јустином данас, Горњи Милановац 2014.
56. Листая страницы сербскоѝ истории..., (са 3. Чворовићем, А. Шемјакином, А. Силкином, Г. Швецовом, В. Косиком, Р. Гојковићем, Н. Бондарјевим, А. Аникијевим, под уредништвом Ј. Гускове), Москва 2014.
57. Побуњеници и смислотворци, Београд, 2014.
58. Рудник: шапат висина (са групом аутора), Београд, 2014.
59. Школокауст у Србији / Како разарају наше образовање, Горњи Милановац 2015.
60. Заветници и бегунци / Коме ће „Blaženi Alojzije” бити крсна слава, Горњи Милановац 2015.
61. Хоминтерна и Гејстапо / Огледи о политичком хомосексуализму, Горњи Милановац 2015.
62. Како се прелази из смрти у живот / Умирање несветих и светих, Београд 2015 (као Књигољубац)
63. Православље и окултура, Бањалука - Београд, 2015.
64. Србски духовници 20. века (приредила Весна Никчевић; као Књигољубац, у књизи објавио животописе Светог Јустина Ћелијског, монаха Јакова Арсовића, свештеномученика Јована Рапајића, монаха Митрофана Хиландарца, преподобног Симеона Дајбабског, јеромонаха Гаврила из Бошњана, архимандрита Данила из Велике Ремете, схиигумана Саве Вазнесењског, архимандрита Јустина из Савине, игумана Лазара Острошког)
65. Острво небеско и Земља живих / Житија и подвизи англосаксонских светих, Београд, 2016. (као Књигољубац)
66. Тржиште или храм / Становиште Владимира Вујића, Београд, 2016.

 

ПРИРЕЂИВАЧ:

  1. Небо и земља ће проћи, Чачак 1992.
  2. Изазов Далеког Истока у светлости православног Хришћанства, Београд 1993.
  3. Цар-мученик Николај II Романов, специјално издање часописа Монархија, Котор 1994.
  4. Свети Јован Шангајски, Београд 1995.
  5. Св. Јован Кронштатски - пророк православне Русије, Београд 1996.
  6. Свети Јован Шангајски: Беседе, поуке, чуда, Београд 1997. (са Јованом Србуљем)
  7. Духовно очинство у православном Предању, Београд 1997. (са Јованом Србуљем)
  8. Песници распете Русије / Цветник руске боготражитељске поезије 20. века, Приштина 1997. (са Владимиром Јагличићем)
  9. Последња времена / Други Долазак Христов, Београд 1998. (са Јованом Србуљем)
  10. Господе Боже наш, славом и чашћу венчај их / Православна ризница о браку и породици, Београд 1998.
  11. Свети Јован Шангајски / Житије, чуда, беседе и поуке (са Јованом Србуљем), Београд 1998.
  12. Од утопије до кошмара / Православље и секте: општи поглед, Цетиње 1997.
  13. Библија без Бога, Хришћанство без Цркве / Новопротестантизам данас и овде, Цетиње 1997.
  14. Стаклене очи Индије / Православље и духовност Далеког Истока, Цетиње 1997.
  15. У лавиринтима таме / Од сајентологије до сатанизма, Цетиње 1998.
  16. Злостављање ума / Поробљавање личности и средства заштите, Цетиње 1998.
  17. Човек је виши од звезда / Астрологија, окултизам, магија, Цетиње 1998.
  18. Царство празнине, Цетиње, 1998. (Друго издање: Царство Божје и Царство празнине, Цетиње, 2003.)
  19. Голгота Христове Русије / Страдање Руске Цркве под комунизмом, Цетиње 1999.
  20. Нови Јерусалим и Вавилон Велики / Апокалипса нашег доба, Београд 1999. (са Јованом Србуљем)
  21. Кроз огањ апокалипсе, Београд 1999.
  22. Астрологија у светлости Православља, Београд 1999. (са Јованом Србуљем)
  23. Црква и време / О старом и новом календару, Београд 2000.
  24. Терапија душе по Светим Оцима /Мутација душе савременог човека, Цетиње 2001. (са Јованом Србуљем)
  25. Упознајте децу с Јеванђељем Христовим / О потреби враћања веронауке у школу, Краљево 2001. (са ђаконом Радошем Младеновићем)
  26. Пресвета Богородице, спаси нас! / Живот и чуда Пресвете Богородице, Цетиње 2001. (три издања), са Матејем Арсенијевићем
  27. Чуда Божја у 20. веку (три издања), Београд 2000. (са Јованом Србуљем)
  28. Момчило Настасијевић: Песникови синови, у зборнику Духовне речи, Горњи Милановац 2001.
  29. Истина је једна / Свети Оци о римокатолицизму, Горњи Милановац 2001.
  30. Православна Црква и римокатолицизам / Од догматике до аскетике, Горњи Милановац 2001.
  31. Достојевски - пророк и апостол православног реализма (са Бошком Обрадовићем), Двери, зборник 1/2001, Београд
  32. Небеска Србија / Примери побожности код Срба - Како су Срби служили Христу, Београд 2002.
  33. Хари Потер и лов на дечје душе / Хришћански одговор на савремено вештичарство, Цетиње 2002.
  34. Избави нас од Лукавога / Православље и магија (са Јованом Србуљем), Београд 2002. (два издања)
  35. Света Грузија (са Небојшом Ћосовићем), Ариље 2002.
  36. Владика Николај, данас и овде, Књижевне новине 1048 - 1049, Београд 2001/2002.
  37. Гледајте да се не уплашите / Духовни смисао нашег доба (са Јованом Србуљем), Београд 2003.
  38. Златоусти проповедник Васкрслога Христа / Свети владика Николај у сећањима савременика (са Гораном Вељковићем), Крагујевац 2003.
  39. У сенци Вавилонске куле / Живети Христом у антихришћанско доба (са Јованом Србуљем), Београд 2004.
  40. Печат Христов и жиг звери / Црква у доба глобализације, Београд 2004. (са Јованом Србуљем и Мирославом Голубовићем)
  41. Господ је с нама / Чуда Божја данас и овде (са Јованом Србуљем), Београд 2004.
  42. Светлост са Запада - Живот и учење оца Серафима Роуза, Београд 2005.
  43. Мама, сачувај живог мој, Православни светионик бр. 8/2005.
  44. Изазови информатичког доба (Жички благовесник, јануар 2005.), са ђаконом Радошем Младеновићем и Оливером Суботићем, Краљево
  45. Историја Гимназије у Чачку, Гимназион бр. 1 (са Иваном Ружичићем, Драганом Матијевићем, Дејаном Крунићем и Слободаном Николићем), Чачак 2005.
  46. Православље и изазови рачунарске технологије (са ђаконом Радошем Младеновићем), Краљево 2005.
  47. Мушкарац и жена пред тајном тела / Православље и полност (два издања), Београд 2005.
  48. Верујем, Господе, и исповедам / Књига питања и одговора о православљу и правоживљу, Београд 2005.
  49. Хришћанство и психологија у 21. веку / Духовничка и духовна помоћ оболелима душом (са Јованом Србуљем), Београд 2005.
  50. Између љубави и себичности / Како васпитати дете у савременом свету (са Јованом Србуљем), Београд 2005. (два издања)
  51. Бог и душа у 21. веку (архимандрити Рафаил (Карелин) и Лазар (Абашидзе), са Јованом Србуљем, Београд 2006.
  52. Од греха ка Богу / Практични приручник о исповести за савремене хришћане (са Јованом Србуљем), Београд 2006.
  53. Да двоје једно буду / Зборник о брачном животу у савременом свету (са Јованом Србуљем), Београд 2006.
  54. Нека буде светлост / Стварање света и рани човек -Православно тумачење Књиге Постања (са Јованом Србуљем), Београд 2006.
  55. Два дана у Кронштату / Отац Јован Кронштатски изблиза, Београд 2006.
  56. Ја сам Пут, Истина и Живот / Књига о животу и учењу Цркве, Београд 2006.
  57. Књига о прелести и лажном духовништву / Како се сачувати од духовне обмане (са Јованом Србуљем), Београд 2006.
  58. Љубав је јача од смрти / Свети цар Николај II, света царица Александра, света кнегиња Јелисавета и мученици дома Романових - Житија, поуке, страдања и чуда, Београд 2006.
  59. Православље и астрологија / Лаж и прелест астролошке теорије и праксе у светлости православнога предања (са Матејем Арсенијевићем), Цетиње 2006.
  60. Радуј се, Мајко Цркве, Пресвета Богородице / Живот и тајне, чуда и празници Пресвете Богородице и Свагдадјеве Марије (са Матејем Арсенијевићем), Цетиње 2006. (више издања)
  61. Холивуд против Христа / Православни одговор на Да Винчијев код (са Матејем Арсенијевићем), Цетиње 2006.
  62. Тајна Цркве и тајна безакоња / Нови светски поредак-идентификациони број - духовни смисао догађаја савременог доба, Цетиње 2006.
  63. Не бојте се, Ја победих свет / Хришћанство и глобализам, Цетиње 2006.
  64. Чесма воде живе / Антологија српске хришћанске приче, Београд - Врњачка Бања - Краљево, 2006. (друго, измењено електронско издање - сајт „Светосавље”, 2013.)
  65. Брак, породица и васпитање (Православни светионик бр. 11), Косјерић 2006.
  66. Свети Николај Жички (1956-2006: педесет година у Небеској Србији), Православни светионик бр. 13, Косјерић 2006.
  67. Небо и земља ће проћи / Живимо ли у последњим временима? (са Јованом Србуљем), Београд 2006.
  68. Демонизација деце (Истина, Специјал бр. 2), Београд 2006.
  69. Витез и сведок крста/ Свештеномученик Јован Рапајић - дела и страдања за Христа, (са свештеником Милорадом Средојевићем), Београд, 2006.
  70. Чувајте се да вас ко не превари / Православље на међи миленијума (са Јованом Србуљем), Београд 2007.
  71. Вечно подне / Огледи о Светој Литургији и Тајни Спасења, Београд 2007.
  72. Лек Бесмртности / Света Тајна Причешћа у Православном Предању (са Јованом Србуљем), Београд 2007.
  73. Благословено Царство Оца и Сина и Светога Духа / Тумачење Свете Литургије и свих богослужења Православне Цркве (са Јованом Србуљем), Београд, 2007.
  74. Помози нам, вишњи Боже / Савремени србски духовници (са Јованом Србуљем), Београд 2007. (два издања)
  75. Хлеб небески и Чаша живота / Владика Николај и Отац Јустин о Светој Литургији и Причешћу, Горњи Милановац 2007,2015 (два издања)
  76. Од Светог Саве до Ђерђа Сороша / Школство у Србији на прекретници, Београд 2007.
  77. У свету лажних пророка / Православље, секте, окултизам (приредио и превео са руског и енглеског), Чачак 2007.
  78. Ако нема Бога, све је дозвољено / Православље у доба нихилизма, Чачак 2008. (приредио и превео са руског и енглеског).
  79. Шта значи бити хришћанин? / О православљу и правоживљу, Чачак, 2008. (приредио и превео са руског и енглеског).
  80. Светосавље данас: изазови и одговори (Научни скуп Епархије банатске), Вршац, Горњи Милановац 2008.
  81. Црква од Истока и хришћанство без Христа / Православље и дух овога света, Београд 2008.
  82. Смрт детињства и живот у Цркви / Како одрасти у савременом свету, Београд, 2008.
  83. Речју против Звери / Песме о НАТО агресији / Печат, март 2009.
  84. Царево ново одело / Богословље епископа Игњатија (Мидића) и одговор србске православне јавности, Горњи Милановац, 2009.
  85. Исусе, тела мога здравље / Болест и исцелење у православном предању, Београд, 2009.
  86. Црква од Истока и тајна Залада / Православље, римокатолицизам, протестантизам, Београд, 2010. (превео и приредио са руског и енглеског).
  87. Дневник апокалипсе / Православна читанка о последњим временима, Београд, 2010.
  88. Између Вашингтона и Ватикана / Српски народ на распећу историје (темат часописа „Збиља”, бр. 187-188- 189-190/2011.)
  89. Истина о случају мр Зорана Чворовића, Београд, 2011. (са академиком Костом Чавошким).
  90. Верске секте и култови, Бањалука, Стари Бановци, 2011.
  91. Заточник чегарског завета / Сећања на Небојшу М. Крстића, „Збиља”, бр. 199-200-201-202/2012.
  92. У Небеску Србију крочио је Марко С. Марковић, „Збиља”, 207-208/2012.
  93. Христос је твоја слобода / Православно лечење од болести зависности, Београд, 2012.
  94. Кијук: мудра птица љубави, Београд, 2012, 2014 (два издања)
  95. Достојевски: апостол православног реализма (са Бошком Обрадовићем, Бранимиром Нешићем и Николом Маринковићем), Београд, 2012.
  96. Тито и Срби / Злочинац на челу колоне, Београд, 2013.
  97. Како сахранити Броза / Тито и Срби 2, Београд, 2013.
  98. Његош - песник српске слободе (са Бошком Обрадовићем и Бранимиром Нешићем), Београд 2013.
  99. Чуда Божја - знаци времена, Образ светачки, Београд, 2013.
  100. Спомен Принципу (са Драганом Хамовићем), Београд, 2014.
  101. Преваспитавање човечанства / Глобализам и образовање, Цетиње 2014 (као Радомир Шутић)
  102. За живот без жига / Слобода и достојанство човека у доба „Великог брата”, Цетиње, 2014. (као Радомир Шутић)
  103. Између Чеке и Гестапоа/ Иван Иљин и васкрс Русије, Београд 2014.
  104. Румунски Новоисповедници у борби Бога и ђавола / Светост, љубав, слобода у доба антихриста, Београд, 2015 (као Књигољубац)
  105. Од осмеха до премудрости / Антологија православног хумора, Београд, 2015. (као Књигољубац)
  106. Зло раскола и омразе/ Србска Црква на удару Империје, часопис „Збиља” број 317-318-319/2016.
  107. Сабор на Криту: удар у срце Православља, часопис „Збиља”, број 323-324- 325/2016.
  108. Канонизација Алојзија Степинца / Изазови и одговори, Београд, 2016 (са Аном Филимоновом)

 

ПРИРЕЂИВАО ЈЕ И КЊИГЕ ДРУГИХ АУТОРА:

  1. Епископ Данило: У почетку беше Смисао, Ваљево-Београд- Србиње, 1996. (два издања)
  2. О. Серафим (Роуз): Човек против Бога, Ниш 1996.
  3. Ђакон Андреј Курајев: Да ли сви путеви воде ка Богу?, Цетиње, 1997.
  4. Иван А. Иљин: У потрази за праведношћу, Цетиње 2001.
  5. Јеромонах Серафим Роуз: Стварање света и рани човек / Православно тумачење Књиге постања (са Јованом Србуљем), Београд 2002.
  6. Владика Николај: Син Божји и Син Човечији: наш Спаситељ (са Матејем Арсенијевићем), Цетиње 2001.
  7. Др Марко С. Марковић: На смрт осуђени / Срби од смрти краља Александра до Брозовог доласка на власт, Београд-Ваљево- Србиње 2004.
  8. Др Марко С. Марковић: Косово у ранама, Београд-Ваљево- Србиње 2005.
  9. Александар Сенић: У рату за душу, Чачак 2005.
  10. Милутин Деврња: Земља преварена (са Жељком Јелићем), Београд 2007.1
  11. Др Марко С. Марковић: На развалинама Јутопије, Чачак 2007.
  12. Миодраг Јаћимовић: Предајте се, Срби, Београд, 2008.
  13. Монах Митрофан Хиландарац: Оставштина за будућност, 2009.
  14. Марко С. Марковић: Бог и човек: заједно у рату, Горњи Милановац, 2010.
  15. Владика Николај: Тумачење Светих Речи (из оставштине), Војловица 2010. (са Слободаном Обрадовићем).
  16. Владика Николај, Вевчани (из оставштине), Војловица 2010 (са Слободаном Обрадовићем).
  17. Св. Николај Охридски и Жички: Речник вечнога живота / Владика Николај нас води путем спасења (као „Књигољубац”), Београд 2010. (друго издање 2012, са животописом Владике Николаја)
  18. Старац Митрофан Хиландарац: Светогорски дневник, Београд 2011.
  19. Св. владика Николај: Србадија / Жички устав (из оставштине), Војловица - Горњи Милановац 2011. (са Слободаном Обрадовићем)
  20. Бранко Ћопић: Јутра плавог сљеза (лектира за V разред Основне школе), Београд 2011.
  21. Владимир Вујић: Од Шпенглера до Светог Саве, Београд, 2013.
  22. Патријарх Павле: Бог ће помоћи ако има коме / Живот и сведочења; поуке, 2013, 2014 (два издања), са Јованом Србуљем, као Књигољубац
  23. Старац Сава Вазнесењски: Побожност је човекова највећа срећа (Животопис, поуке, беседе и сећања), Београд, 2014.
  24. Бошко Ћаловић: Птицо, довешћу те до речи / Из оставштине једног професора (са Слободаном Николићем), Чачак, 2015.
  25. Светосавски свештеник / Прота Миливоје Маричић, духовни син Владике Николаја, Горњи Милановац, 2015.

 

ДОКУМЕНТАРНЕ СЕРИЈЕ И СНИМЉЕНА ПРЕДАВАЊА (ИЗБОР)

1. Владика Николај и савремени свет, Манастир Денковац (Цвети, 2005.), Крагујевац 2007 (приредио Горан Јовановић).
2. Хлеб небески и чаша живота (предавање у манастиру Боговађа), Манастир Сочаница 2007. (приредио Горан Јовановић).
3. Литургијска реформа и криза римокатолицизма (Предавање одржано на Коларчевом универзитету 6/19. 2. 2008. у Београду).
4. Борба и победа Цркве кроз историју и данас (Пожега, 18.4.2008), Крагујевац 2008. (продукција „Дечја телевизија”, „ЗМ студио”).
5. Свети владика Николај и „блажени” Алојзије Степинац / Ко хоће да поунијати Србе? (Крагујевац, 8.3.2008.), Крагујевац 2008. (продукција „Дечја телевизија”; „ЗМ студио”).
6. Секте 1-2 (серија), Крагујевац 2009., приредио Горан Јовановић.
7. Утицај музике на човека (серија), Крагујевац, 2009. (приредио Горан Јовановић).
8. Деца и бајке (серија), Крагујевац, 2009. (приредио Горан Јовановић).
9. Да Винчијев код, Крагујевац, 2009. (приредио Горан Јовановић).
10. Светосавље данас 2 (Ужице 16/29. март 2009, са Предрагом Драгићем Кијуком), Крагујевац 2009. (продукција , Дечја ТВ”, „ЗМ студио”).

Новe књигe за преузимање - (Download)

dnevnik apokalipse vladimir dimitrijevic

ДНЕВНИК АПОКАЛИПСЕ
ОХРАНА - Романов

Преузмите комплетну књигу ,4 MB (PDF)

 

od svetog save do sorosa knjiga vladimir dimitrijevic

ОД СВЕТОГ САВЕ ДО ЂЕРЂА СОРОША

Зборник радова о реформи школства

Преузмите комплетну књигу 6,3 MB (PDF)

 

 obozenje nije individuacija vladimir dimitrijevic

ОБОЖЕЊЕ НИЈЕ ИНДИВИДУАЦИЈА
Православни поглед на Хесеа и Јунга

Преузмите комплетну књигу 0,9 MB (PDF)

svetosavski svestenik prota milivoje maricic vladimirdimitrijevic

СВЕТОСАВСКИ СВЕШТЕНИК ПРОТА МИЛИВОЈЕ МАРИЧИЋ,
ДУХОВНИ СИН ВЛАДИКЕ НИКОЛАЈА

Преузмите комплетну књигу 0,6 MB (PDF)

ШКОЛОКАУСТ
 Преузмите комплетну књигу 1MB (PDF)

СРБОЦИД
Преузмите комплетну књигу 1,3MB (PDF)

ГЕОПОЛИТИКА СВЕТОСАВЉА 
Преузми комплетну књигу 1,4MB (PDF)

ХОМИНТЕРНА И ГЕЈСТАПО
Преузми комплетну књигу 1,6MB (PDF)

ЗАВЕТНИЦИ И БЕГУНЦИ
Преузми комплетну књигу 1,8MB (PDF)

КЊИГЕ ОД УТРОБЕ
Преузмите комплетну књигу 1MB (PDF)

Светосавље и литургијска реформа

Преузми комплетну књигу: 1,5 MB (PDF) ⇒►

Са страхом Божјим и вером приступите!

Преузми комплетну књигу: 0,8 MB (PDF) ⇒►

Актуелно

СА Сабор Руске Цркве 2017. године: између Светог Предања и екуменизма

sabor rpc 2017Овогодишњи СА Сабор Руске Православне Цркве протекао је у атмосфери прославе стогодишњице обнове патријаршије у Русији, до које је дошло у страшном тренутку руске историје, када су бољшевички сатанисти преузели власт. На престо патријаха московског попео се смерни Тихон Исповедник, који је у најтеже дане водио брод Цркве између Сциле и Харибде.

Опширније...

Рушење породице и обнова паганства

 nikodijevici 1930. НОВИ ДАНАК У КРВИ

Центар за социјални рад Звездара одузео је дете, шестогодишњу девојчицу, породици Тркуља.  

Породица је за педесет дана само три пута видела своју кћи. Случај је опасан преседан јер је познато да све радње у вези са малолетним лицем морају бити искључиво у његовом најбољем интересу и на основу решења суда, које овде не постоји. Отац и мајка којима је кћи одузета нису судски лишени родитељских права.

Ипак, ма колико био застрашујући, нећемо детаљније писати о случају Тркуља, о коме је написан низ чланака на Интернету, па свако ко жели може да се са њим упозна. Судбина брачног пара са Звездаре повод је да се позабавимо широм појавом:претварањем Србије у ЕУ концлогор, у коме ће традиционална породица бити разбијена, а нови „данак у крви“ уобичајена појава, само због безумне јурњаве у бриселску клопку и преписивања туђих закона, непримерених како нашој традицији, тако и здравом разуму.

Опширније...

Сви смо ми породица Тркуља - устанимо у одбрану деце

trkulja porodica otmica detetaВЛАДИКА НИКОЛАЈ ЈЕ ОВО ПРОРЕКАО

У својој песми „Небеска Литургија“ Свети владика Николај прориче шта ће бити са Србима кад отпадну од Бога:“Још завеза руке у Србина,/ да не смије радит’ ван кулука;/ Нити сести, нити хљеба јести/ без сатанске горде заповести;/ Нити своју децу својом звати, /нит слободно мислит’ ни дисати.“ И то време је дошло. И на наше се очи збива. Девојчица од шест година, Марија Тркуља, одузета је својим родитељима од стране Центра за социјални рад, и родитељи не могу да је виде. Овај застрашујући случај, који још траје, показује куда иде Србија под влашћу ЕУ интегратора и компаније, којих би се, како рече Николај, „марва застидјела и вепрови дивљи посрамили“.(1)

Србију, негда православну земљу, чека страва новог ропства: породица Тркуља је само међу првима на удару. Јер, ова  власт је спремна да широм света продаје нашу децу.(2)

ШВЕДСКИ СТАНДАРДИ ОТИМАЊА ДЕЦЕ

Ви, наравно, сањате о „шведском стандарду“. Ево шта каже Ирина Бергсет, Рускиња којој су у Норвешкој одузели децу, и  која је у својој Отаџбини покренула велику борбу за заштиту породице, о томе како се шведски стандард примењује на децу:

Опширније...

Who is Online

Ко је на мрежи: 14 гостију и нема пријављених чланова