Ћирилица

crkvenoslovenski jezik 01Недавно сам од једног човека на свој мејл на сајту vladimirdimitrijevic. com примио електронску пошту. Човек каже да годинама чита моје текстове, и да се, умногоме, са њима слаже, па је решио да своја размишљања подели са мном, сматрајући да ћу имати разумевања за њих.

Писмо ми се одмах учинило важним и написаним из дубине бића. Схватио сам да превазилиази оквире личне необавезности, и да поставља општа, насушна питања. Решио сам да на њега реагујем – али не својом пукошћу, него текстовима умнијих и угледнијих. Јер, питање богослужбеног језика и мене, већ годинама, привлачи и мучи. Међутим, пошто је ствар општа, и пошто тражи саборна размишљања и решења, пало ми је на памет да писмо овог човека (који, узгред буди речено живи у нашој дијаспори) објавим, да би читаоци могли да знају на шта реагујем текстовима који ће уследити. ОВО ЈЕ ЊЕГОВ СТАВ, НАРАВНО; АЛИ, ПОНАВЉАМ – ПО ДУБИНИ И ОЗБИЉНОСТИ У ЊЕМУ ИМА НЕЧЕГ ОПШТЕГ, НЕЧЕГ ВАПАЈНО НАШЕГ. Чак и ако се човек не слаже са свиме, истинтост постављеног питања, ЊЕГОВ ТОН, не долазе у питање. Ево, дакле, тог писма:


ПИСМО ЧИТАОЦА
„Нешто сам размишљао о свеукупној српској пропасти последњих четврт века, и запањила ме је готово потпуна подударност ове непрестајуће катастрофе са напуштањем црквенословенског језика у богослужењу. Позната ти је латинска изрека ceteris paribus, илити „all other things being equal“, а управо то ме је највише и запањило.

др Владимир Димитријевић - слика са докторирања на Филолошком факултету 2016. у Београду

ПОТПИСНИК ОВИХ РЕДОВА /
АУТОБИОБИБЛИОГРАФСКА БЕЛЕШКА

УМЕСТО УВОДА

После више од четврт века боравка у Цркви и рада на њиви Божјој човеку дође да пошета уназад да би се подсетио шта је радио и за кога се трудио; али, и да се упути искрена захвалност свима који су аутору помагали на његовом животном и књижевном путу. Многи и премноги уткали су бар делић свог бића у њега, доказујући, по ко зна који пут, да је свако од нас саборна личност, које не би било без других. Волети ближњег као самог себе не значи волети га као што волиш себе, него волети га јер је ближњи твоје истинско ја, говорио је отац Георгије Флоровски. Зато је ово писање одуживање једног дуга - радосног, али и нелаког за ношење: дуга према пријатељима и саборцима, без којих никакав рад ни стваралаштво не би били могући. Кажем: све ово не и било могуће без ближњих, и свако ово дело је заједничко. Ипак, постоји једна празахвалност, од које све почиње. Песник Осип Мандељштам је питање о тој захвалности поставио овако:

„За радост што живети, дисати знам,
Захвалност, реците, коме да дам?”

Прва и основна благодарност потписника овог текста упућена је, стога, Ономе Који не само да му је дао дисање и живот, него Га је и упутио на Себе као Свебиће Коме смо дужни да благодаримо, у чему је сва радост нашег постојања.

Још нешто: списак оних којима дотични благодари, живих и покојних, је веома дуг; истовремено, као и свако дело људског памћења, подложан искушењима заборавности, па се потписник ових редова не усуђује на поименично исказивање своје захвалности. Господ, Који никог не заборавља, наградиће и благословиће и живе и покојне добротворе, по Својој неизмерној милости. А сад неколико речи о „цртама живота”. Онако, „безлично”, у трећем лицу, зарад наводне „објективности” (Мада је, суштински, „објективан” само леш, тело које је постало објекат без душе).

 

БИОГРАФСКА БЕЛЕШКА

Владимир Димитријевић рођен је 1969. године у Чачку, где је завршио основну школу и гимназију. Дипломирао је, са просеком 9,37 на групи за Српски језик и књижевност са општом књижевношћу Филолошког факултета Универзитета у Београду 1994. године (код ментора професора др Новице Петковића, са темом о есејистици Момчила Настасијевића), а магистрирао на Катедри за српску књижевност 20. века 2010. године (код ментора професора др Јована Делића, са темом о првом издању сабраних дела Момчила Настасијевића, њиховој раној рецепцији и улози Станислава Винавера и Милутина Деврње у објављивању тзв. „издања пријатеља”: „Светац српског језика и његови хагиографи / Станислав Винавер и Милутин Деврња као издавачи и тумачи Момчила Настасијевића”; чланови комисије су били проф. Др Александар Јерков и др Бојан Јовић).

Докторирао је 2016. године, cа радом под насловом „Владимир Вујић као књижевник, критичар и полемичар у контексту књижевних процеса између два светска рата”, пред комисијом у саставу: проф. др Јован Делић (ментор), проф. др Милан Радуловић, др Драган Хамовић.
Као студент, добио је награду „Владан Недић”, за семинарски рад из народне књижевности (о хришћанским елементима у Косовском циклусу наше епике) и другу „Бранкову награду” за семинарски рад из српске књижевности 20. века (о раном стваралаштву Светислава Басаре).
Стални је сарадник седмичника „Печат”, у коме објављује, између осталог, и књижевну критику, као и месечника „Геополитика”, а извесно време је, у току 2011, по позиву био колумниста рубрике „Лево-десно” у НИН-у. Године 2011. био је члан жирија за награду „Печат времена” у области друштвених наука, а од 2012. године члан је жирија ове награде, коју додељује недељник „Печат”, за књижевност. Те исте године био је члан жирија за доделу награде „Небојша М. Крстић” коју за националну публицистику уручује часопис „Збиља”.

Редован је учесник научних скупова о нашим песницима које организује, поводом награде „Жичка хрисовуља”, Народна библиотека у Краљеву, па је своје прилоге објављивао у зборницима о Миловану Данојлићу, Петру Пајићу, Ивану Негришорцу, Гојку Ђогу и Ранку Јововићу. Велики број огледа објавио је у књижевној периодици и на интернету, а оглед о критици европоцентризма на српској „књижевној десници” изашао му је у зборнику „Српски културни образац у светлу књижевне српске књижевне критике” који је приредио др Милан Радуловић (Институт за књижевност и уметност, Београд, 2015).

При Задужбини манастира Хиландара у Београду покренуо је и уређивао библиотеку „Српска мисао”, у којој су изашли следећи наслови: Владимир Вујић, Спутана и ослобођена мисао; Владимир Велмар Јанковић, Огледи о књижевности и националном духу / Играчи на жици; Тадија Костић, На туђем послу; Милутин Деврња: Земља преварена (књигу приредио са Жељком 3. Јелићем). Нарочит допринос дао је библиотеци „Образ светачки” при Православној мисионарској школи храма Светог Александра Невског у Београду. Један је од чланова редакције издавачке куће „Catena mundi” из Београда.

Књиге је објављивао у издавачким кућама: „Светигора”, Православна мисионарска школа при храму Светог Александра Невског у Београду, Задужбина манастира Хиландара и другим, као и у издавачким кућама „Лио” (Горњи Милановац), „Легенда” (Чачак), „Романов” (Бањалука), „Бели анђео” (Шабац), „Очев дом” (Београд), „Православни пут” (Ариље), „Catena mundi” (Београд), „Жагор” (Београд), „Ривел Ко” (Београд), итд.

Члан је колектива аутора који је писао књигу Прелиставајући странице српске историје, објављене у издању Института за славистику Руске академија науке и издавачке куће Индрик у Москви 2014, под уредништвом др Јелене Гускове.
Писао је, са др Зораном Чворовићем, и за зборник Института за славистику РАН о односима државе и Цркве у Источној Европи у другој половини 20. века.

Од 1991. активно је укључен у рад Православне мисионарске школе при храму Светог Александра Невског у Београду и Верског добротворног старатељства Архиепископије београдско - карловачке, као организатор предавања и других видова хришћанско - просветне делатности. Са екипом православних мисионара, предвођених протојерејем-ставрофором Хаџи Љубодрагом Петровићем, обишао је преко педесет градова у разним србским земљама: од Апатина до Приштине и од Бора до Требиња, говорећи о опасности од тоталитарних и деструктивних верских секти. Касније је, самостално, одржао преко двеста предавања у разним местима и разним поводима.

По повратку у Чачак, запошљава се као професор српског језика и књижевности у Гимназији у Чачку. Одлуком епископа жичког г. Стефана е. бр. 1301 од 12. новембра 1994. године постављен је за катихету верске наставе при Црквеној општини у Чачку, уз образложење да је до тада био члан Мисионарске школе у Београду, али и постигао значајан успех у вероучитељској служби у граду Чачку; и показао посебан успех у одржавању предавања из области православне веронауке и издавачке делатности неколико врсних расправа из ове области. Године 1996, одлуком Епархијског управног одбора бр. 89 од 27. XI 1996. године, награђен је месечним примањима од ЕУО за свој труд и све што чини за Епархију жичку. Извесно време у периоду 2003, по благослову владике Хризостома, био је инспектор за верску наставу у Драгачеву. Док је епископ жички господин Стефан био на челу Одбора за просвету Србске Православне Цркве (почетком деведесетих година XX века), Владимир Димитријевић био је један од чланова истог, У Епархији жичкој, за време владике Стефана, постојала је организована верска настава при храмовима у градовима и селима, тако да је Димитријевић сарађивао и са осталим вероучитељима, свештеницима и мирјанима. Од покретања нове серије часописа „Жички благовесник”, Владимир Димитријевић је био члан редакције (све до 2008. године, када је, без образложења, уклоњен).

При храму Светог Вазнесења Господњег основао је, пo угледу на светојустиновску библиотеку манастира Ђелије у Ваљеву, 1994. године, позајмну библиотеку Свети Пајсије и Авакум, која је 2008. бројала око 2000 чланова. Радио је и у медијима: на Радио Чачку, Топ радију и Радију Дуга, па је, средином деведесетих година XX века снимао емисије за ТВ Спектрум у Чачку, а Видео-веронауку и дијалошки серијал Реч на реч за ТВ Чачак. Сарађивао је и са ТВ Галаксијом, а био је сарадник Телевизије Логоc Епархије жичке од њеног оснивања; на овој телевизији, водио је разговорне емисије циклуса Реч је реч и На други начин (о сектама, дечјој култури и рок музици). Уређивао је циклус руских филмова „Филмом ка Истоку” на Телевизији Краљево. Често је гостовао и у ауторским емисијама „Питања и одговори” Оливере Милетовић и „За шанком” Милорада Црњанина, као и у емисији „Силен” на Другом програму Радио Београда код мр Биљане Ђоровић и на Интернет радију „Снага народа”, у емисији „Окупациона хроника”, код Диане Милошевић.

Дао је свој допринос и развоју црквено- мисионарске штампе у нас. Поред сарадње у скоро свим православним листовима и часописима, био је члан редакције Светигоре, гласила Митрополије црногорско-приморске, већ поменутог Жичког благовесника, као и крагујевачких Погледа и часописа Образ који је излазио при храму Св. Александра Невског у Београду. Био је један од покретача и заменик главног и одговорног уредника часописа Београдски дијалог, намењеног заштити од деловања тоталитарних и деструктивних верских секти, који је такође излазио при храму Св. Александра Невског у Београду, као и члан редакције часописа Црквени живот и Православно дело. За свој рад у области црквене штампе, нарочито при Верском добротворном старатељству Митрополије београдско-карловачке, одликован је Граматом Патријарха србског Павла 20. маја 2007. године (АЕМ бр. 585/2007.) Као представник Светосавске омладинске заједнице Архиепископије београдско-карловачке учествовао на скуповима Савеза православне омладине Балкана у Румунији 1994. и Грчкој 1996. године.

На позив најугледнијег руског сектолога, др Александра Дворкина, учествовао је у раду Божићних образовних предавања Руске Православне Цркве у Москви 2006. године. Учествовао је, почетком 21. века, у кампањи за повратак веронауке у школски систем Србије, у борби за очување србског школства од наказних реформи страних и домаћих сорошоида, као и у кампањи за заштиту приватности од стварања електронског концлогора у нашој земљи. Борио се и бори за породичне вредности, против наметања идеологије „геј парадирања” и пропаганде хомосексуализма малолетницима. Укључио се, од самих почетака свог живога у Цркви, у борбу против екуменизма као квазирелигиозног глобализма, који нема никакве везе са верском трпељивошћу својственом Србима, него је припрема пута за стварање јединствене светске религије Њу Ејџ синкретизма. Настојао је да сведочи о опасностима литургијске реформе у Цркви од Истока, чији су подухвати засновани на истим погрешним претпоставкама од којих је пошао Други ватикански концил, који је разорио последње остатке целосног литургијског предања међу римокатолицима. У свом јавном раду се борио и бори против разарања предањског богослужења, узајамних подела, цепања и дробљења СПЦ, као и за заштиту канонског поретка, поготово кад су смене епархијских архијереја у питању. У тој области настоји да буде крајње начелан, а не личан. У фебруару 2008. смењен је са места вероучитеља при храму Светог Вазнесења Господњег у Чачку, без образложења.

Сарађивао је, или сарађује, са сајтовима: „Двери”, „Нова српска политичка мисао”, ”Нови Стандард”, „Видовдан”, „Српски лист”, „Борба за веру”, итд. Редован је сарадник србске странице угледног руског сајта „Фонд стратешке културе”.
Као независни интелектуалац, никада није припадао ни једној политичкој партији, али је подржао, на изборима у Србији 2012. и 2014, србски хришћански покрет „Двери - За живот Србије”. Са „Дверима”, као патриотском НВО, сарађивао је од оснивања исте 1999, пре свега кроз трибине, предавања и часописе. Подржао је, почетком 2015, стварање патриотског опозиционог блока Двери, Демократске странке Србије и независних родољубивих интелектуалаца. После трансформације Српског покрета Двери у странку, учињеној по нужности закона у Србији, који удружењима грађана не дозвољавају склапање предизборних коалиција, нашао се у Политичком савету Двери, где је на месту заменика председника, академика Косте Чавошког.

Стварао је са снажним осећањем апокалиптичности доба у коме живимо, па и број књига које је објавио сматра милошћу Божјом у дане кад је „све више информација, а све мање смисла” (Жан Бодријар), и када је „производња смисла” постала убрзанија, али са мало хришћански делатних последица међу читаоцима и у друштву. Зато је писао држећи се начела „делотворног песимизма” - радити као оптимиста, а имати, кад је земаљска историја у питању, трезвеноуман поглед на процесе који ће на планети довести до краткотрајног, али коначног, зацарења зла. После тог привременог тријумфа безакоња у историји, поново ће доћи Богочовек Христос, коначни Победник над грехом, смрћу и ђаволом Коме ће, како написа Борис Пастернак у „Песмама доктора Живага”, векови као сплавови допловити на Суд.
Како би рекао блаженопочивши владика будимски Данило; „Све што је у нашем раду добро, то је од Бога и из Предања Цркве. Све што је лоше, то је од наших греха и слабости”. Зато - слава Богу за све, и молитва Богу за опроштај греха!

 

БИБЛИОГРАФСКА БЕЛЕШКА

1. У тамници херметичког круга / Православље о Хесеу и Јунгу, Београд 1994. (на руском: О психологии К. Јунга и прозе Г. Гессе, Перм 2001.)
2. Младост и страсти (Прво издање, Београд 1993; друго, проширено издање - Београд 1995.)
3. Знаци времена и знаци наде, Каково 1997.
4. Истинословац у Завичају / Хришћанство у делу Момчила Настасијевића, Манастир Тресије 1998.
5. Од Елвиса до анти Мадоне / Хришћанство и музичка револуција. Београд 1999.
6. Папа у Србији - да или не?, Горњи Милановац, 2000.
7. Обожење није индивидуација (са Михаилом Медведевим и Татјаном Калашњиковом), Шабац 2001.
8. Нема крста без три прста / Треба ли да се Срби поклоне папи?, Београд 2003.
9. Високо је записано / Од коби до Христа у делу Момчила Настасијевића, Горњи Милановац 2004.
10. Паланка философије / Књига о говору мржње на све што је србско, Двери српске бр. 4, 2004.
11. Тамничари душа / Секте, њихове вође, следбеници и жртве, Чачак 2005.
12. Пут којим се чешће иде / Окултизам, магија, вештичарство, Чачак 2005.
13. Нови школски поредак / Глобална реформа образовања и коначно решење српског питања, Чачак 2005.
14. Диван је Бог у светима Својим / Нови светитељи Православне Цркве, Чачак 2006.
15. Највећи Србин после Светог Саве / Књига о Владики Николају, Чачак 2006.
16. Православље и изазови 21. века / Огледи о Светом Предању, Чачак 2006.
17. Човек и рањени ерос / Од свештене љубави до сајбер-секса, у зборнику Мушкарац и жена пред тајном тела, Београд 2006.
18. Зашто плаче Свети Сава?, Чачак 2006.
19. Јагње и змија / Православље и неогностичка психологија, Горњи Милановац 2007.
20. Пут у Нигдину / Рок музика и доба нихилизма, Горњи Милановац 2007.
21. Обнова или обмана? / Литургијска реформа и криза римокатолицизма, Горњи Милановац, 2007.
22. Света Литургија и Тајна Очинства / Трпеза Господња кроз векове и данас, Горњи Миланонац, 2007.
23. Ка тихој Светлости, Ариље, 2007.
24. Оклеветани светац / Владика Николај и србофобија, Горњи Милановац 2007.
25. Изазови нашег времена / Магијски напад и средства заштите, Православни светионик 15-16/2007, Косјерић.
26. Дођи и види / Иконостас и светиња олтара у православном Предању, Горњи Милановац, 2008.
27. Царско свештенство / Да ли је народ Божји лишен својих права?, Горњи Милановац, 2008.
28. Реч на реч / Одговор епископу Атанасију Јевтићу, Горњи Милановац, 2008.
29. Евроунијаћење / Православље и папизам на крају историје, Горњи Милановац, 2008.
30. Писма о литургијској обнови, Горњи Милановац, 2008.
31. Са страхом Божјим и вером приступите / Како се припремити за Свето Причешће, Горњи Милановац, 2008.
32. Последње предавање Владимира Димитријевића, бившег вероучитеља у Чачку, Чачак, 2008.
33. Прећутана Србија, Београд, 2008.
34. Велики мештар свију хуља / Ђерђ Сорош и контејнерски отворена друштва, специјални додатак листа „Печат”, фебруар 2009.
35. Православље и социјална правда / Православно учење о раду и хришћанском солидаризму, специјални додатак листа „Печат”, април 2009. (друго, проширено издање под насловом ,Бог или мамон / Православно учење о раду, социјалној правди и хришћанском солидаризму”, Горњи Милановац 2009.
36. Теологија или технологија / Питања православног лаика епископу Игњатију Мидићу, Горњи Милановац, 2009.
37. Светосавље и литургијска реформа, Горњи Милановац, 2009.
38. Осама на тргу / Огледи о нашој књижевности, Горњи Милановац, 2009.
39. Ништародица у Црнограду / Лујза Чиконе у Београду као повод за размишљање, Горњи Милановац, 2009.
40. Мала књига велике мржње / Речник србофобије, Горњи Милановац 2010.
41. Љубављу драг / Успомене на оца Љубу Петровића, Горњи Милановац, 2011.
42. Светац српског језика / Рана читања Момчила Настасијевића, Горњи Милановац 2011.
43. Граматика екуменизма, Београд 2011.
44. Русија, Европска унија и фашизам / Где су ту Срби? (са Зораном Милошевићем), Београд 2011.
45. Прећутана Србија / Владика Николај и његова деца, Чачак 2011.
46. Између Вашингтона и Ватикана / Светосавска Црква на распећу историје, Горњи Милановац 2012.
47. Прећутана културна историја Срба, Београд, 2012,2014. (два издања)
48. Име и слобода / Од Косовског завета до издаје Косова (са Зораном Чворовићем), Чачак, 2013.
49. Српска Црква и Викиликс/ Завет или издаја? (са Зораном Чворовићем), Бањалука, 2013.
50. Писци хришћанске Европе (интернет - издање, на сајту „Светосавље”)
51. Књиге од утробе/ Записи пропалог песника, Горњи Милановац, 2014.
52. Апокалипса и Трећи светски рат, Бањалука, 2014.
53. Србовање и србофобија / Портрети гоњених и забрањиваних Срба, Београд 2014.
54. Светосавље и србоцид / Разговори у вртлогу глобализације, Горњи Милановац, 2014.
55. Како замишљам да бих разговарао са оцем Јустином данас, Горњи Милановац 2014.
56. Листая страницы сербскоѝ истории..., (са 3. Чворовићем, А. Шемјакином, А. Силкином, Г. Швецовом, В. Косиком, Р. Гојковићем, Н. Бондарјевим, А. Аникијевим, под уредништвом Ј. Гускове), Москва 2014.
57. Побуњеници и смислотворци, Београд, 2014.
58. Рудник: шапат висина (са групом аутора), Београд, 2014.
59. Школокауст у Србији / Како разарају наше образовање, Горњи Милановац 2015.
60. Заветници и бегунци / Коме ће „Blaženi Alojzije” бити крсна слава, Горњи Милановац 2015.
61. Хоминтерна и Гејстапо / Огледи о политичком хомосексуализму, Горњи Милановац 2015.
62. Како се прелази из смрти у живот / Умирање несветих и светих, Београд 2015 (као Књигољубац)
63. Православље и окултура, Бањалука - Београд, 2015.
64. Србски духовници 20. века (приредила Весна Никчевић; као Књигољубац, у књизи објавио животописе Светог Јустина Ћелијског, монаха Јакова Арсовића, свештеномученика Јована Рапајића, монаха Митрофана Хиландарца, преподобног Симеона Дајбабског, јеромонаха Гаврила из Бошњана, архимандрита Данила из Велике Ремете, схиигумана Саве Вазнесењског, архимандрита Јустина из Савине, игумана Лазара Острошког)
65. Острво небеско и Земља живих / Житија и подвизи англосаксонских светих, Београд, 2016. (као Књигољубац)
66. Тржиште или храм / Становиште Владимира Вујића, Београд, 2016.

 

ПРИРЕЂИВАЧ:

  1. Небо и земља ће проћи, Чачак 1992.
  2. Изазов Далеког Истока у светлости православног Хришћанства, Београд 1993.
  3. Цар-мученик Николај II Романов, специјално издање часописа Монархија, Котор 1994.
  4. Свети Јован Шангајски, Београд 1995.
  5. Св. Јован Кронштатски - пророк православне Русије, Београд 1996.
  6. Свети Јован Шангајски: Беседе, поуке, чуда, Београд 1997. (са Јованом Србуљем)
  7. Духовно очинство у православном Предању, Београд 1997. (са Јованом Србуљем)
  8. Песници распете Русије / Цветник руске боготражитељске поезије 20. века, Приштина 1997. (са Владимиром Јагличићем)
  9. Последња времена / Други Долазак Христов, Београд 1998. (са Јованом Србуљем)
  10. Господе Боже наш, славом и чашћу венчај их / Православна ризница о браку и породици, Београд 1998.
  11. Свети Јован Шангајски / Житије, чуда, беседе и поуке (са Јованом Србуљем), Београд 1998.
  12. Од утопије до кошмара / Православље и секте: општи поглед, Цетиње 1997.
  13. Библија без Бога, Хришћанство без Цркве / Новопротестантизам данас и овде, Цетиње 1997.
  14. Стаклене очи Индије / Православље и духовност Далеког Истока, Цетиње 1997.
  15. У лавиринтима таме / Од сајентологије до сатанизма, Цетиње 1998.
  16. Злостављање ума / Поробљавање личности и средства заштите, Цетиње 1998.
  17. Човек је виши од звезда / Астрологија, окултизам, магија, Цетиње 1998.
  18. Царство празнине, Цетиње, 1998. (Друго издање: Царство Божје и Царство празнине, Цетиње, 2003.)
  19. Голгота Христове Русије / Страдање Руске Цркве под комунизмом, Цетиње 1999.
  20. Нови Јерусалим и Вавилон Велики / Апокалипса нашег доба, Београд 1999. (са Јованом Србуљем)
  21. Кроз огањ апокалипсе, Београд 1999.
  22. Астрологија у светлости Православља, Београд 1999. (са Јованом Србуљем)
  23. Црква и време / О старом и новом календару, Београд 2000.
  24. Терапија душе по Светим Оцима /Мутација душе савременог човека, Цетиње 2001. (са Јованом Србуљем)
  25. Упознајте децу с Јеванђељем Христовим / О потреби враћања веронауке у школу, Краљево 2001. (са ђаконом Радошем Младеновићем)
  26. Пресвета Богородице, спаси нас! / Живот и чуда Пресвете Богородице, Цетиње 2001. (три издања), са Матејем Арсенијевићем
  27. Чуда Божја у 20. веку (три издања), Београд 2000. (са Јованом Србуљем)
  28. Момчило Настасијевић: Песникови синови, у зборнику Духовне речи, Горњи Милановац 2001.
  29. Истина је једна / Свети Оци о римокатолицизму, Горњи Милановац 2001.
  30. Православна Црква и римокатолицизам / Од догматике до аскетике, Горњи Милановац 2001.
  31. Достојевски - пророк и апостол православног реализма (са Бошком Обрадовићем), Двери, зборник 1/2001, Београд
  32. Небеска Србија / Примери побожности код Срба - Како су Срби служили Христу, Београд 2002.
  33. Хари Потер и лов на дечје душе / Хришћански одговор на савремено вештичарство, Цетиње 2002.
  34. Избави нас од Лукавога / Православље и магија (са Јованом Србуљем), Београд 2002. (два издања)
  35. Света Грузија (са Небојшом Ћосовићем), Ариље 2002.
  36. Владика Николај, данас и овде, Књижевне новине 1048 - 1049, Београд 2001/2002.
  37. Гледајте да се не уплашите / Духовни смисао нашег доба (са Јованом Србуљем), Београд 2003.
  38. Златоусти проповедник Васкрслога Христа / Свети владика Николај у сећањима савременика (са Гораном Вељковићем), Крагујевац 2003.
  39. У сенци Вавилонске куле / Живети Христом у антихришћанско доба (са Јованом Србуљем), Београд 2004.
  40. Печат Христов и жиг звери / Црква у доба глобализације, Београд 2004. (са Јованом Србуљем и Мирославом Голубовићем)
  41. Господ је с нама / Чуда Божја данас и овде (са Јованом Србуљем), Београд 2004.
  42. Светлост са Запада - Живот и учење оца Серафима Роуза, Београд 2005.
  43. Мама, сачувај живог мој, Православни светионик бр. 8/2005.
  44. Изазови информатичког доба (Жички благовесник, јануар 2005.), са ђаконом Радошем Младеновићем и Оливером Суботићем, Краљево
  45. Историја Гимназије у Чачку, Гимназион бр. 1 (са Иваном Ружичићем, Драганом Матијевићем, Дејаном Крунићем и Слободаном Николићем), Чачак 2005.
  46. Православље и изазови рачунарске технологије (са ђаконом Радошем Младеновићем), Краљево 2005.
  47. Мушкарац и жена пред тајном тела / Православље и полност (два издања), Београд 2005.
  48. Верујем, Господе, и исповедам / Књига питања и одговора о православљу и правоживљу, Београд 2005.
  49. Хришћанство и психологија у 21. веку / Духовничка и духовна помоћ оболелима душом (са Јованом Србуљем), Београд 2005.
  50. Између љубави и себичности / Како васпитати дете у савременом свету (са Јованом Србуљем), Београд 2005. (два издања)
  51. Бог и душа у 21. веку (архимандрити Рафаил (Карелин) и Лазар (Абашидзе), са Јованом Србуљем, Београд 2006.
  52. Од греха ка Богу / Практични приручник о исповести за савремене хришћане (са Јованом Србуљем), Београд 2006.
  53. Да двоје једно буду / Зборник о брачном животу у савременом свету (са Јованом Србуљем), Београд 2006.
  54. Нека буде светлост / Стварање света и рани човек -Православно тумачење Књиге Постања (са Јованом Србуљем), Београд 2006.
  55. Два дана у Кронштату / Отац Јован Кронштатски изблиза, Београд 2006.
  56. Ја сам Пут, Истина и Живот / Књига о животу и учењу Цркве, Београд 2006.
  57. Књига о прелести и лажном духовништву / Како се сачувати од духовне обмане (са Јованом Србуљем), Београд 2006.
  58. Љубав је јача од смрти / Свети цар Николај II, света царица Александра, света кнегиња Јелисавета и мученици дома Романових - Житија, поуке, страдања и чуда, Београд 2006.
  59. Православље и астрологија / Лаж и прелест астролошке теорије и праксе у светлости православнога предања (са Матејем Арсенијевићем), Цетиње 2006.
  60. Радуј се, Мајко Цркве, Пресвета Богородице / Живот и тајне, чуда и празници Пресвете Богородице и Свагдадјеве Марије (са Матејем Арсенијевићем), Цетиње 2006. (више издања)
  61. Холивуд против Христа / Православни одговор на Да Винчијев код (са Матејем Арсенијевићем), Цетиње 2006.
  62. Тајна Цркве и тајна безакоња / Нови светски поредак-идентификациони број - духовни смисао догађаја савременог доба, Цетиње 2006.
  63. Не бојте се, Ја победих свет / Хришћанство и глобализам, Цетиње 2006.
  64. Чесма воде живе / Антологија српске хришћанске приче, Београд - Врњачка Бања - Краљево, 2006. (друго, измењено електронско издање - сајт „Светосавље”, 2013.)
  65. Брак, породица и васпитање (Православни светионик бр. 11), Косјерић 2006.
  66. Свети Николај Жички (1956-2006: педесет година у Небеској Србији), Православни светионик бр. 13, Косјерић 2006.
  67. Небо и земља ће проћи / Живимо ли у последњим временима? (са Јованом Србуљем), Београд 2006.
  68. Демонизација деце (Истина, Специјал бр. 2), Београд 2006.
  69. Витез и сведок крста/ Свештеномученик Јован Рапајић - дела и страдања за Христа, (са свештеником Милорадом Средојевићем), Београд, 2006.
  70. Чувајте се да вас ко не превари / Православље на међи миленијума (са Јованом Србуљем), Београд 2007.
  71. Вечно подне / Огледи о Светој Литургији и Тајни Спасења, Београд 2007.
  72. Лек Бесмртности / Света Тајна Причешћа у Православном Предању (са Јованом Србуљем), Београд 2007.
  73. Благословено Царство Оца и Сина и Светога Духа / Тумачење Свете Литургије и свих богослужења Православне Цркве (са Јованом Србуљем), Београд, 2007.
  74. Помози нам, вишњи Боже / Савремени србски духовници (са Јованом Србуљем), Београд 2007. (два издања)
  75. Хлеб небески и Чаша живота / Владика Николај и Отац Јустин о Светој Литургији и Причешћу, Горњи Милановац 2007,2015 (два издања)
  76. Од Светог Саве до Ђерђа Сороша / Школство у Србији на прекретници, Београд 2007.
  77. У свету лажних пророка / Православље, секте, окултизам (приредио и превео са руског и енглеског), Чачак 2007.
  78. Ако нема Бога, све је дозвољено / Православље у доба нихилизма, Чачак 2008. (приредио и превео са руског и енглеског).
  79. Шта значи бити хришћанин? / О православљу и правоживљу, Чачак, 2008. (приредио и превео са руског и енглеског).
  80. Светосавље данас: изазови и одговори (Научни скуп Епархије банатске), Вршац, Горњи Милановац 2008.
  81. Црква од Истока и хришћанство без Христа / Православље и дух овога света, Београд 2008.
  82. Смрт детињства и живот у Цркви / Како одрасти у савременом свету, Београд, 2008.
  83. Речју против Звери / Песме о НАТО агресији / Печат, март 2009.
  84. Царево ново одело / Богословље епископа Игњатија (Мидића) и одговор србске православне јавности, Горњи Милановац, 2009.
  85. Исусе, тела мога здравље / Болест и исцелење у православном предању, Београд, 2009.
  86. Црква од Истока и тајна Залада / Православље, римокатолицизам, протестантизам, Београд, 2010. (превео и приредио са руског и енглеског).
  87. Дневник апокалипсе / Православна читанка о последњим временима, Београд, 2010.
  88. Између Вашингтона и Ватикана / Српски народ на распећу историје (темат часописа „Збиља”, бр. 187-188- 189-190/2011.)
  89. Истина о случају мр Зорана Чворовића, Београд, 2011. (са академиком Костом Чавошким).
  90. Верске секте и култови, Бањалука, Стари Бановци, 2011.
  91. Заточник чегарског завета / Сећања на Небојшу М. Крстића, „Збиља”, бр. 199-200-201-202/2012.
  92. У Небеску Србију крочио је Марко С. Марковић, „Збиља”, 207-208/2012.
  93. Христос је твоја слобода / Православно лечење од болести зависности, Београд, 2012.
  94. Кијук: мудра птица љубави, Београд, 2012, 2014 (два издања)
  95. Достојевски: апостол православног реализма (са Бошком Обрадовићем, Бранимиром Нешићем и Николом Маринковићем), Београд, 2012.
  96. Тито и Срби / Злочинац на челу колоне, Београд, 2013.
  97. Како сахранити Броза / Тито и Срби 2, Београд, 2013.
  98. Његош - песник српске слободе (са Бошком Обрадовићем и Бранимиром Нешићем), Београд 2013.
  99. Чуда Божја - знаци времена, Образ светачки, Београд, 2013.
  100. Спомен Принципу (са Драганом Хамовићем), Београд, 2014.
  101. Преваспитавање човечанства / Глобализам и образовање, Цетиње 2014 (као Радомир Шутић)
  102. За живот без жига / Слобода и достојанство човека у доба „Великог брата”, Цетиње, 2014. (као Радомир Шутић)
  103. Између Чеке и Гестапоа/ Иван Иљин и васкрс Русије, Београд 2014.
  104. Румунски Новоисповедници у борби Бога и ђавола / Светост, љубав, слобода у доба антихриста, Београд, 2015 (као Књигољубац)
  105. Од осмеха до премудрости / Антологија православног хумора, Београд, 2015. (као Књигољубац)
  106. Зло раскола и омразе/ Србска Црква на удару Империје, часопис „Збиља” број 317-318-319/2016.
  107. Сабор на Криту: удар у срце Православља, часопис „Збиља”, број 323-324- 325/2016.
  108. Канонизација Алојзија Степинца / Изазови и одговори, Београд, 2016 (са Аном Филимоновом)

 

ПРИРЕЂИВАО ЈЕ И КЊИГЕ ДРУГИХ АУТОРА:

  1. Епископ Данило: У почетку беше Смисао, Ваљево-Београд- Србиње, 1996. (два издања)
  2. О. Серафим (Роуз): Човек против Бога, Ниш 1996.
  3. Ђакон Андреј Курајев: Да ли сви путеви воде ка Богу?, Цетиње, 1997.
  4. Иван А. Иљин: У потрази за праведношћу, Цетиње 2001.
  5. Јеромонах Серафим Роуз: Стварање света и рани човек / Православно тумачење Књиге постања (са Јованом Србуљем), Београд 2002.
  6. Владика Николај: Син Божји и Син Човечији: наш Спаситељ (са Матејем Арсенијевићем), Цетиње 2001.
  7. Др Марко С. Марковић: На смрт осуђени / Срби од смрти краља Александра до Брозовог доласка на власт, Београд-Ваљево- Србиње 2004.
  8. Др Марко С. Марковић: Косово у ранама, Београд-Ваљево- Србиње 2005.
  9. Александар Сенић: У рату за душу, Чачак 2005.
  10. Милутин Деврња: Земља преварена (са Жељком Јелићем), Београд 2007.1
  11. Др Марко С. Марковић: На развалинама Јутопије, Чачак 2007.
  12. Миодраг Јаћимовић: Предајте се, Срби, Београд, 2008.
  13. Монах Митрофан Хиландарац: Оставштина за будућност, 2009.
  14. Марко С. Марковић: Бог и човек: заједно у рату, Горњи Милановац, 2010.
  15. Владика Николај: Тумачење Светих Речи (из оставштине), Војловица 2010. (са Слободаном Обрадовићем).
  16. Владика Николај, Вевчани (из оставштине), Војловица 2010 (са Слободаном Обрадовићем).
  17. Св. Николај Охридски и Жички: Речник вечнога живота / Владика Николај нас води путем спасења (као „Књигољубац”), Београд 2010. (друго издање 2012, са животописом Владике Николаја)
  18. Старац Митрофан Хиландарац: Светогорски дневник, Београд 2011.
  19. Св. владика Николај: Србадија / Жички устав (из оставштине), Војловица - Горњи Милановац 2011. (са Слободаном Обрадовићем)
  20. Бранко Ћопић: Јутра плавог сљеза (лектира за V разред Основне школе), Београд 2011.
  21. Владимир Вујић: Од Шпенглера до Светог Саве, Београд, 2013.
  22. Патријарх Павле: Бог ће помоћи ако има коме / Живот и сведочења; поуке, 2013, 2014 (два издања), са Јованом Србуљем, као Књигољубац
  23. Старац Сава Вазнесењски: Побожност је човекова највећа срећа (Животопис, поуке, беседе и сећања), Београд, 2014.
  24. Бошко Ћаловић: Птицо, довешћу те до речи / Из оставштине једног професора (са Слободаном Николићем), Чачак, 2015.
  25. Светосавски свештеник / Прота Миливоје Маричић, духовни син Владике Николаја, Горњи Милановац, 2015.

 

ДОКУМЕНТАРНЕ СЕРИЈЕ И СНИМЉЕНА ПРЕДАВАЊА (ИЗБОР)

1. Владика Николај и савремени свет, Манастир Денковац (Цвети, 2005.), Крагујевац 2007 (приредио Горан Јовановић).
2. Хлеб небески и чаша живота (предавање у манастиру Боговађа), Манастир Сочаница 2007. (приредио Горан Јовановић).
3. Литургијска реформа и криза римокатолицизма (Предавање одржано на Коларчевом универзитету 6/19. 2. 2008. у Београду).
4. Борба и победа Цркве кроз историју и данас (Пожега, 18.4.2008), Крагујевац 2008. (продукција „Дечја телевизија”, „ЗМ студио”).
5. Свети владика Николај и „блажени” Алојзије Степинац / Ко хоће да поунијати Србе? (Крагујевац, 8.3.2008.), Крагујевац 2008. (продукција „Дечја телевизија”; „ЗМ студио”).
6. Секте 1-2 (серија), Крагујевац 2009., приредио Горан Јовановић.
7. Утицај музике на човека (серија), Крагујевац, 2009. (приредио Горан Јовановић).
8. Деца и бајке (серија), Крагујевац, 2009. (приредио Горан Јовановић).
9. Да Винчијев код, Крагујевац, 2009. (приредио Горан Јовановић).
10. Светосавље данас 2 (Ужице 16/29. март 2009, са Предрагом Драгићем Кијуком), Крагујевац 2009. (продукција , Дечја ТВ”, „ЗМ студио”).

Електронске књиге
(E-books)  - (pdf) (Free Download)

srbi krivi za sve

Мала књига велике мржње
РЕЧНИК СРБОФОБИЈЕ

Преузмите комплетну књигу (PDF 0,6 MB)



vatican spc stepinac pokrstavanje 2017

Степинац за почетнике
Др Владимир Димитријевић

Преузмите књигу (PDF) 1MB


gramatika ekumenizma vladimir dimitrijevic knjiga05

ГРАМАТИКА ЕКУМЕНИЗМА
Владимир Димитријевић
ОХРАНА - Романов

Преузмите комплетну књигу 2,4 MB (PDF)


dnevnik apokalipse vladimir dimitrijevic

ДНЕВНИК АПОКАЛИПСЕ
Владимир Димитријевић

ОХРАНА - Романов

Преузмите комплетну књигу 1,4 MB (PDF)


od svetog save do sorosa knjiga vladimir dimitrijevic

ОД СВЕТОГ САВЕ ДО ЂЕРЂА СОРОША

Зборник радова о реформи школства

Преузмите комплетну књигу 6,3 MB (PDF)


obozenje nije individuacija vladimir dimitrijevic

ОБОЖЕЊЕ НИЈЕ ИНДИВИДУАЦИЈА ,

Владимир Димитријевић ,

Михаил Медведев ,

Татјана Калашњикова ,

Бели анђео Шабац 2001,

православни поглед на Хесеа и Јунга,

мек повез,ћирилица,125 страна

Преузмите комплетну књигу 0,9 MB (PDF)


mitrofan hilandarac i dobrica cosic

Митрофан Хиландарац

ОСТАВШТИНА ЗА БУДУЋНОСТ

Преузмите комплетну књигу  2,2 MB (PDF)


СВЕТОСАВСКИ СВЕШТЕНИК ПРОТА МИЛИВОЈЕ МАРИЧИЋ,
ДУХОВНИ СИН ВЛАДИКЕ НИКОЛАЈА

Преузмите комплетну књигу 0,6 MB (PDF)

svetosavski svestenik prota milivoje maricic vladimirdimitrijevic

 

skolokaust vladimir dimitrijevic
ШКОЛОКАУСТ

Преузмите комплетну књигу 1MB (PDF)

Владимир Димитирјевић
ШКОЛОКАУСТ У СРБИЈИ /
КАКО РАЗАРАЈУ НАШЕ ОБРАЗОВАЊЕ?
Издавач: Лио, Горњи Милановац (2015)

srbocid vladimir dimitrijevic 
СРБОЦИД

Преузмите комплетну књигу 1,3MB (PDF)

Владимир Димитријевић
Светосавље и србоцид /Разговори у вртлогу глобализације
Издавач: Лио, Горњи Милановац (2014)
ISBN 96-86-89349-11-0

 

geopolitika svetosavlja izmedju vasingtona i vatikana knjiga
ГЕОПОЛИТИКА СВЕТОСАВЉА 

Преузми комплетну књигу 1,4MB (PDF)

Владимир Димитријевић
Између Вашингтона и Ватикана
Светосавска Црква на распећу историје
рецензент:
мр Зоран Чворовић
Издавач
ИК Лио, Горњи Милановац (2012)
ISBN 978-86-83697-125-5
COBISS.SR-ID 14331119

hominterna i gejstapo knjiga dr vladimir dimitrijevic

ХОМИНТЕРНА И ГЕСТАПО

Преузми комплетну књигу 1,6MB (PDF)

Владимир Димитријевић
ХОМИНТЕРНА И ГЕЈСТАПО
ОГЛЕДИ О ПОЛИТИЧКОМ ХОМОСЕКСУАЛИЗМУ
Издавач: Лио, Горњи Милановац (2015)

zavetnici i begunci vladimir dimitrijevic knjiga
ЗАВЕТНИЦИ И БЕГУНЦИ

Преузми комплетну књигу 1,8MB (PDF)

Владимир Димитријевић
ЗАВЕТНИЦИ И БЕГУНЦИ/
КОМЕ ЋЕ „БЛАЖЕНИ АЛОЗИЈЕ” БИТИ КРСНА СЛАВА?
Издавач: Лио, Горњи Милановац (2012)

knjige od utrobe vladimir diitrijevic
КЊИГЕ ОД УТРОБЕ

Преузмите комплетну књигу 1MB (PDF)

Владимир Димитријевић
Књиге од утробе
(Записи пропалог песника)
Издавач: Лио, Горњи Милановац (2014)

svetosavlje i liturgijska reforma vladimir dimitrijevic knjiga
СВЕТОСАВЉЕ И ЛИТУРГИЈСКА РЕФОРМА

Издавач
Лио, Горњи Милановац, 2009.

ISBN 978-86-83697-77-9

Преузми комплетну књигу: 1,5 MB (PDF) ⇒►


sa strahom bozijim i verom pristupite vladimir dimitrijevic knjiga
СА СТРАХОМ БОЖЈИМ И ВЕРОМ ПРИСТУПИТЕ!

Издавач: ЛИО, ГорњиМилановац
телефон 032 711-112, 063 70 68 726
e-mail Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

ISBN 978-86-83697-

Преузми комплетну књигу: 0,8 MB (PDF) ⇒►


teologija ilitehnologija vladimir dimitrijevic knjiga

ТЕХНОЛОГИЈА ИЛИ ТЕОЛОГИЈА

Издавач

Лио, Горњи Милановац, 2009.

Преузми комплетну књигу: 3 MB (PDF) ⇒►


oklevetani svetac vladimir dimitrijevic knjiga

ОКЛЕВЕТАНИ СВЕТАЦ
(Владика Николај и србофобија)

Издато: 2007.

Место: Горњи Милановац

Издавач: ЛИО, Горњи Милановац

За издавача: Слободан Обрадовић

Рецензенти: Предраг Р. Драгић Кијук, Бошко Обрадовић

Уредник издања: Јован Србуљ

Штампа: Светлост, Чачак

Тираж: 500

Преузми комплетну књигу: 2.1 MB (PDF) ⇒►


sveta liturgija i tajna ocinstva vladimir dimitrijevic knjiga

СВЕТА ЛИТУРГИЈА И ТАЈНА ОЧИНСТВА
(Трпеза Господња кроз векове и данас)

Издавач
Лио, Горњи Милановац, 2007.

Преузми комплетну књигу: 1.1 MB (PDF) ⇒►


 hleb nebesni vladimir dimitrijevic knjiga

ХЛЕБ НЕБЕСНИ И ЧАША ЖИВОТА
(Свети Николај Охридски и Жички и Преподобни Јустин Ћелијски о Светој Литургији и Причешћу)

Лио, Горњи Милановац, 2007.

Преузми комплетну књигу: 520 KB (PDF) ⇒►


jagnje i zmija knjiga vladimir dimitrijevic

ЈАГЊЕ И ЗМИЈА
(Православље и неогностичка психологија)

Лио, Горњи Милановац, 2007.
Преузми комплетну књигу: 1.6 MB (PDF) ⇒►


obnova ili obmana vladimirdimitrijevic

ОБНОВА ИЛИ ОБМАНА?
Литургијска реформа и криза римокатолицизма

Лио, Горњи Милановац, 2007.

Преузми комплетну књигу: 1.1 MB (PDF) ⇒►


put za nigdinu vladimir dimitrijevic knjiga

ПУТ ЗА НИГДИНУ
РОКМУЗИКА И ДОБА НИХИЛИЗМА

Лио, Горњи Милановац, 2007.
Преузми комплетну књигу: 1 MB (PDF) ⇒►


rec na rec odgovor ep atanasiju vladimir dimitrijevic knjiga

РЕЧ НА РЕЧ
(одговор Еп. Атанасију)

Преузми комплетну књигу: 670 KB (PDF) ⇒►


dodji vidi

ДОЂИ И ВИДИ
(Иконостас и светиња олтара у православном Предању)

издавач:Лио, Горњи Милановац, 2008.

Преузми комплетну књигу: 5.8 MB (PDF) ⇒►


телефон 032 711-112, 063 70 68 726
e-mail: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.
за издавача:Слободан Обрадовић
уредник: Михаило Вујичић
припрема: Издавачка кућа „Лио“
рецензија: Срећко Јовановић
штампа: Ленарт, Горњи Милановац
трираж: 500 примерака
ISBN 978-86-83697-53-3

Уводна реч
Године 2007, мало после Светог Архијерејског Сабора Србске Православне Цркве, у Крагујевцу је одржан скуп посвећен богословском и уметничком значењу иконостаса. На њему је један професор теологије, с панагијом, изјавио да иконостасу, који заклања Свету Литургију, није место у храму, него, рецимо, у манастирској трпезарији.
Зато је ова књига о иконостасу.

sajam knjiga 2 beta fotoКао и сваке, тако и ове, 2015. године, на Сајму књига има вредних нових издања из области хришћанске духовности, без које се наш идентитет не може ни замислити. Поменућемо само неке, да би читаоци „Печата“ могли да се оријентишу кад крену у набавку насушних наслова.

Тако је Светигора, издавачка кућа Митрополије црногорско – приморске, објавила низ наслова који се тичу преких потреба данашњег човека: почев од сведочења о опасностима алкохолизма и наркоманије, преко зборника о чудима Светог Василија Острошког, до књиге о православном приступу болести, „Исус Христос, лекар душе и тела“. Незаобилазне су и сабране посланице Светог Петра Цетињског, као и књига славног руског математичара и философа, Игора Шафаревича, „Русија и светска катастрофа“.

Изашла је и потресна књига о икони Пресвете Богородице Пећке, заштитнице србског крстоносног рода.

Издавачка кућа „Образ светачки“ нуди такође низ значајних дела: „Србски духовни луг 20. века“ је књига са житијима и поукама великих србских духовника (попут Светог Јустина Ћелијског, оца Јакова Арсовића, оца Тадеја Витовничког, оца Никанора Хиландарца, итд.); „У борби Бога и ђавола“ је књига о новомученицима Свете Румуније под комунизмом ( са повестима о онима који су и по двадесет година били утамничени због своје вере); књига „Како се прелази из смрти у живот/Умирање несветих и светих“ кроз низ примера умирања светаца, злочинаца и обичних људи говори о великој тајни преласка у вечност; ту су и поуке савремених светих Светогораца, Порфирија и Пајсија…По први пут, на србском је објављена и антологија православног хумора, „Од осмеха до премудрости“. Душекорисне шале потичу из Русије, Грчке, Србије, али и из православне Америке.

Пошто већ деценијама од Николе Тесле, Србина из Смиљана, хоће да направе свашта, од Хрвата до „марсовца“, манастир Студеница је направио прави потез објављујући књигу о Теслином оцу, проти Милутину, угледном православном проти, из које сазнајемо да је генијални србски научник међу прецима и у роду имао низ свештеника и монаха, а да му је ујак био митрополит дабробосански Николај Мандић.

pecat kneza lazara foto b lomovicО ЧАСУ У КОМЕ СМО НАШЛИ ПЕЧАТ

Какво време! Какве вести! У тврђави на Руднику нађен је оригинални печат Светог великомученика косовског Лазара, онога који нас је заувек заветовао Христу и принео целу нашу историју Светој Тројици на дар! И то баш сада, у јесен 2015, кад се светови комешају и кад се космичке битке воде на планети Земљи, над коју се надвила тешка сенка антихриста! Да ли неко ко је побожан у Христу може да мисли да је случајност проналазак печата великога Богољупца србскога, и то баш у тренуцима кад НАТО Империја тражи да признамо Шиптарима да су Косово и Метохија њихова држава и да су Пећаршија и Дечани њихови манастири, које је зидала „албанска династија Нимани“?

Наравно да није случајно.

То се десило баш у тренутку кад један духовни убожјак, који с, уместо свог стана и прихода (које је могао да, као хуманиста, поклони Арнаутима, одриче Косова ), а налази се на челу САНУ ( то је, по свему судећи, радио у договору са извесним „структурама“ на власти, да би се проверило јавно мнење), и када су сви другосрбијанци – брозопоклоници који су постали западопоклоници дрекнули да је председник САНУ у праву, и да Косово више није наше.

Цар Лазар је, баш у доба кад духовне авети, бауци и јауди, дижу дреку, послао поруку Србима, сличну оној какву су Руси од својих предака примили 2011. године.

ПОРУКА РУСИМА 2011.

Тада је у реци Дњепар, тамо где је Запорожје (територија данашње Украјине), десило се велико знамење: један пецарош је из воде извадио ни мање ни више него мач великог кнеза Свјатослава, сина Свете Олге Равноапостолне и оца Светог кнеза Владимира, крститеља Русије.Древно предање, које је читав миленијум преношено с колена на колено, тврдило је да је управо ту, на месту где је мач нађен, кнез Свјатослав погинуо у борби против Печенега, и да је мач бацио у воду, да не падне у руке непријатељу. Мач, направљен од најбољег гвожђа и нарочито украшен, скривао се у муљу, и изузетно је добро очуван.

Позивамо православне Србе и све људе добре воље, којима је истина важнија од интереса, да Новаков Magnum crimen схвате као књигу без које се не може, и да дођу где год се ова књига представља и где год се зло усташтва тумачи и објашњава.

 

У среду, 14. октобра, на Покров Мајке Божје на Коларчевом народном универзитету у Београду, с почетком у 19.30, биће представљено ново, прво ћирилично, и целовито издање студије о везама Ватикана и усташтва, коју је написао Хрват југословенске оријентације, чувени историчар Виктор Новак.  Књига се појавила у прави час, баш у тренуцима кад Ватикан намерава да Степинца прогласи за свог универзалног свеца, и настоји да „омекша“ став Срба и СПЦ према овом срамном делу. У представљању учествују угледна имена српске науке и публицистике: академик Василије Крестић, проф. др Мира Радојевић, проф. др Мило Ломпар, др Милан Кољанин, Ратко Дмитровић и Бранимир Нешић, директор издавачке куће Catena mundi.

Ово представљање, које ће ускоро бити организовано у свим већим градовима Србије и Србске, има за циљ да коначно успостави свеопште сагласје свих Срба који се, макар и најмање, осећају као припадници свог народа – сагласје о томе да је усташтво настало као борбена организација балканског римокатолицизма, чији је један од главних циљева, увек и свагда, био да православне Србе или поунијати или физички уклони са простора који је папама био насушно потребан од Средњег века, а који није могао да буде освојен управо због оданости народа Светог Саве Цркви од Истока. Када је у питању усташтво, без кога не би било ни савремене Хрватске (због чега је, на антисрбству, Фрањо Туђман настојао да помири усташку емиграцију и хрватске комунисте), сви Срби, као један, морају да знају каква је то врста организованог зла била, и да настоје да то пренесу својим потомцима.

stop reality foto sd ilustracijaШта је казна Божја?

То је кад се Бог повуче и пусти људе да жању оно што су са ђаволом сејали.

Једно од највећих проклетстава Србије, њена брука и срамота пред Господом, јесу риалити шоуи, којима се на стотине хиљада људи увлачи у грех и зло блуда и неморала. Ево шта о томе пишу новине:

>>Први ријалитији су били занимљиви сами по себи јер су били новост на нашем тржишту. Сваки следећи је морао да буде грознији да би се задовољила глад публике за сензацијом. Рецепт је постао познат: бирају се конфликтне личности, јасним ставкама у уговору обећавају за скидање, секс или тучу пред камерама већи хонорар, с времена на време убацују се гости који треба да изазову конфликт и да нестану, често се прави кафанска атмосфера међу учесницима: “Највише се гледају секс, свађе и голотиња. Наравно да ћемо тражити људе који ће без проблема да се скину и који траже кавгу. Некада се пишу и сценарија за учеснике. Дамо им подстрек за акцију, а они настављају сами. Што више испада имају учесници, имаће и више новца“, каже извор из продукцијске куће која је радила ријалити.

И то не може остати без трага.<<

Године 2015, 28.августа, новине „24 часа“ објавиле су текст „Проклетство српских ријалитија: слава коју смрт прати у стопу“. Ево тог чланка у целини:

>>Синоћ је стартовала нова сезона "Фарме", а у њој нема двоје планираних такмичара - певач Ненад Савановић умро је дан пред почетак овог шоуа, а певачици Данијели Стоиљковић Елли преминуо је супруг након што ју је одвезао у карантин, одакле је требало да уђе на имање у Лисовићима. Ово су само последње у низу трагедија које прате српске ријалитије…

Друга сезона "Великог Брата" окончана је трагедијом каква се не памти, када су троје учесника - Зорица Лазић, Стеван Зечевић и Елмир Кудузовић - погинули у саобраћајној несрећи.

britansko zlo - Фото: 9gag.comЉуди и народи су различити. Има их и оваквих и онаквих. Нису сви људи ни у једном народу исти. Има и добрих и лоших. Али, постоји једна нарочита сорта острвских дегенерика (ЧАСТ ИЗУЗЕЦИМА!), који већ вековима настоје да чудовишно упливишу на судбину људи Европе и света, и којима то, по неком загонетном Божјем допуштењу, полази за руком.

Преко свог банкарства, трговине, масонских ложа, оружја и отрова, наносили су зло свима са којима су дошли у додир – од Кине, преко Индије, до Балкана. Одбили су да спасу Цара Николаја и његову породицу, иако је Николај био рођак њиховог краља. Финансирали су, између осталог, Хитлеров долазак на власт. Они су и наши смртни непријатељи, који су у 19. веку чинили све да се не ослободимо од Турака, а у 20. веку подржавали и Павелића и Броза (Павелић је, утврдила је Смиља Аврамов, више од деценију пре 1941. био њихов агент).

Ко су они у ствари?

Ево једне слике из америчких новина 19. века која показује ко су они.



ivo andricУочи изласка из штампе књиге Magnum crimen, објављујемо текст Владимира Димитријевића о односу Иве Андрића и кардинала Алојзија Степинца, који открива тајну Андрићевог напуштања римокатолицизма…

Срби, опрез – причамо о Степинцу!

Недавно смо добили упозорење да ми, као Срби, морамо бирати речи кад говоримо о надбискупу Алојзију Степинцу, кога Ватикан сматра „блаженим“. Решили смо да тај савет послушамо, па да чујемо гласове Хрвата који нису били ни усташе, ни комунисти, него демократски оријентисани и уз Владу Краљевине Југославије у Лондону.

М. Мирошевић – Сорго (Хрват), посланик Владе Краљевине Југославије у Ватикану, посетио је, још почетком августа 1941. године, папу Пија Дванаестог и обавестио га о „последицама које би могле настати за цркву због става једног дела католичког клера у Хрватској, који виде у садашњој Хрватској остварење католичке државе“. Папа на то није рекао ништа, али је отворено изјавио да постоје „раније тужбе Хрвата“ и да је „поколебана вера Ватикана у обнову Југославије“. Једном речју, папа је желео смрт Југославије, и став антијугословенских Хрвата сматрао је јединио битним за своје опредељење – признати Павелићеву НДХ de facto, ако не de jure.

Хрват Ф. Гажи је, преко југословенске радио станице у Јерусалиму, специјално Хрватима упутио поруку 17. децембра 1941, у којој своје сународнике подсећа на стравичност инквизиторског поступка приморавања Срба на католичење, „што је највећи злочин над појединцем и над цијелим народом“, при чему су усташе за своје злочин добили савезнике – „то су католички попови, који су у многим случајевима наткрилили у својим недјелима чак и саме усташе“.

zlocini komunista u srbiji mapa srbijeШТА САМ ПИСАО ПРЕ ЧЕТИРИ ГОДИНЕ?

Пре четири године, 17. септембра 2011, објавио сам текст „Када ћемо сахранити несахрањене“: “Од почетка деведесетих година 20. века у Чачку се, на Усековање главе Светог Јована Крститеља, поред помоћног „Борчевог“ игралишта на Западној Морави у Чачку, држе парастоси жртвама комунистичког терора пострадалима, побијенима, без суда и пресуде, у јесен 1944. и почетком 1945. године.

Ове године су на парастосу, поред свештеника храма Светог Вазнесења Господњег у Чачку, говорили и историчар Горан Давидовић, који ради у Међуопштинском архиву, а члан је државне комисије која се бави истраживањем масовних гробница оних који су пострадали зато што су били на „погрешној страни историје“, то јест борили се с вером у Бога, за Краља и Отаџбину. Говорио јер и још један члан локалне комисије, господин Ацо Ћенадић. Обојица су изразила жаљење што се, упркос вишегодишњим обећањима, у Чачку ништа није учињено да се жртве комунизма сахране, иако се зна где су људи убијани. (Разговарао сам са некима од присутних на парастосу, чији су ближњи ту пострадали: већини су поломили ноге да не би могли да беже, а једног су заковали , распетог, на даске, јер се опирао, и тако га убили.)

Оно што је у Словенији већ углавном урађено, а што је одавно почело у Републици Српској, најзад је, скромно и стидљиво, кренуло и у Србији. Године 2009, а после иницијативе „Вечерњих новости“ и Института за савремену историју, основана је, у новембру месецу, Државна комисија за тајне гробнице убијених после септембра 1944. На челу комисије нашао се др Слободан Марковић, доцент са Факултета политичких наука, а секретар је постао Срђан Цветковић, један од наших најагилнијих истраживача истине о прогоњенима и убијенима од стране тоталитарног комунистичког режима. (Господин Цветковић је и магистрирао и недавно докторирао на овој теми.) Циљеви комисије су једноставни и јасни: откривање свих тајних гробница, њихово обележавање и утврђивање тачног броја стрељаних, као и редовно достављање извештаја Влади Србије о свему предузетом./…/

Поткатегорије

Текстови Владимира Димитријевића

Књиге - Владимир Димитријевић

Новински чланци где се појављује име Владимира Димитријевића

ПЕТИЦИЈА за Др Владимира Димитријевића

peticija dr vladimir dimitrijevic

 

 

Број прегледа чланака
1286909

Новe књигe за преузимање - (Download)

knjiga sta se rodi kad se gender rodi vladimir dimitrijevic

Шта се згоди кад се ЏЕНДЕР роди
- политички ХОМОСЕКСУАЛИЗАМ као нови БОЉШЕВИЗАМ

 Kanonizacija alojza Stepinca - knjiga

klovnokratija dr vladimir dimitrijevic zoran cvorovic knjiga

КЛОВНОКРАТИЈА

Србија за владе Александра Вучића
Др Зоран Чворовић
Др Владимир Димитријевић

Преузмите комплетну књигу (PDF 1,5 MB)

 da se zna knjiga

ДА СЕ ЗНА

Повереник за заштиту
равноправности против
слободе мишљења и изражавања

Преузмите комплетну књигу (PDF 1,94 MB)

srbi krivi za sve

Мала књига велике мржње
РЕЧНИК СРБОФОБИЈЕ

Преузмите комплетну књигу (PDF 0,6 MB)

 evrounijacenje dr vladimir dimitrijevic knjiga

ЕВРОУНИЈАЋЕЊЕ
Православље и папизам на крају историје

Преузмите комплетну књигу (PDF 1,4 MB)

gramatika ekumenizma vladimir dimitrijevic knjiga05

ГРАМАТИКА ЕКУМЕНИЗМА
ОХРАНА - Романов

Преузмите комплетну књигу 2,4 MB (PDF)


dnevnik apokalipse vladimir dimitrijevic

ДНЕВНИК АПОКАЛИПСЕ
ОХРАНА - Романов

Преузмите комплетну књигу 1,4 MB (PDF)


od svetog save do sorosa knjiga vladimir dimitrijevic

ОД СВЕТОГ САВЕ ДО ЂЕРЂА СОРОША
Зборник радова о реформи школства

Преузмите комплетну књигу 6,3 MB (PDF)


 obozenje nije individuacija vladimir dimitrijevic

ОБОЖЕЊЕ НИЈЕ ИНДИВИДУАЦИЈА
Православни поглед на Хесеа и Јунга

Преузмите комплетну књигу 0,9 MB (PDF)


svetosavski svestenik prota milivoje maricic vladimirdimitrijevic

СВЕТОСАВСКИ СВЕШТЕНИК ПРОТА МИЛИВОЈЕ МАРИЧИЋ,
ДУХОВНИ СИН ВЛАДИКЕ НИКОЛАЈА

Преузмите комплетну књигу 0,6 MB (PDF)


skolokaust vladimir dimitrijevic

ШКОЛОКАУСТ
Како разарају наше образовање

 Преузмите комплетну књигу 1MB (PDF)


srbocid vladimir dimitrijevic 

СВЕТОСАВЉЕ И СРБОЦИД

Преузмите комплетну књигу 1,3MB (PDF)


geopolitika svetosavlja izmedju vasingtona i vatikana knjiga

ИЗМЕЂУ ВАШИНГТОНА И ВАТИКАНА 
ГЕОПОЛИТИКА СВЕТОСАВЉА 

Преузми комплетну књигу 1,4MB (PDF)


 hominterna i gejstapo knjiga dr vladimir dimitrijevic

ХОМИНТЕРНА И ГЕЈСТАПО
Преузми комплетну књигу 1,6MB (PDF)


zavetnici i begunci vladimir dimitrijevic knjiga

ЗАВЕТНИЦИ И БЕГУНЦИ
КОМЕ ЋЕ „БЛАЖЕНИ АЛОЗИЈЕ” БИТИ КРСНА СЛАВА?


Преузми комплетну књигу 1,8MB (PDF)


knjige od utrobe vladimir diitrijevic

КЊИГЕ ОД УТРОБЕ
Записи пропалог песника


Преузмите комплетну књигу 1MB (PDF)


svetosavlje i liturgijska reforma vladimir dimitrijevic knjiga

СВЕТОСАВЉЕ И ЛИТУРГИЈСКА РЕФОРМА

Преузми комплетну књигу: 1,5 MB (PDF) ⇒►


sa strahom bozijim i verom pristupite vladimir dimitrijevic knjiga

СА СТРАХОМ БОЖИЈИМ И ВЕРОМ ПРИСТУПИТЕ!

Преузми комплетну књигу: 0,8 MB (PDF) ⇒►


teologija ilitehnologija vladimir dimitrijevic knjiga

ТЕХНОЛОГИЈА ИЛИ ТЕОЛОГИЈА

Издавач

Лио, Горњи Милановац, 2009.

Преузми комплетну књигу: 3 MB (PDF) ⇒►


oklevetani svetac vladimir dimitrijevic knjiga

ОКЛЕВЕТАНИ СВЕТАЦ
(Владика Николај и србофобија)

Издато: 2007.

Место: Горњи Милановац

Издавач: ЛИО, Горњи Милановац

Преузми комплетну књигу: 2.1 MB (PDF) ⇒►


sveta liturgija i tajna ocinstva vladimir dimitrijevic knjiga

СВЕТА ЛИТУРГИЈА И ТАЈНА ОЧИНСТВА
(Трпеза Господња кроз векове и данас)

Издавач
Лио, Горњи Милановац, 2007.

Преузми комплетну књигу: 1.1 MB (PDF) ⇒►


 hleb nebesni vladimir dimitrijevic knjiga

ХЛЕБ НЕБЕСНИ И ЧАША ЖИВОТА
(Свети Николај Охридски и Жички и Преподобни Јустин Ћелијски о Светој Литургији и Причешћу)

Лио, Горњи Милановац, 2007.

Преузми комплетну књигу: 520 KB (PDF) ⇒►


jagnje i zmija knjiga vladimir dimitrijevic

ЈАГЊЕ И ЗМИЈА
(Православље и неогностичка психологија)

Лио, Горњи Милановац, 2007.
Преузми комплетну књигу: 1.6 MB (PDF) ⇒►


obnova ili obmana vladimirdimitrijevic

ОБНОВА ИЛИ ОБМАНА?
Литургијска реформа и криза римокатолицизма

Лио, Горњи Милановац, 2007.

Преузми комплетну књигу: 1.1 MB (PDF) ⇒►


put za nigdinu vladimir dimitrijevic knjiga

ПУТ ЗА НИГДИНУ
РОКМУЗИКА И ДОБА НИХИЛИЗМА

Лио, Горњи Милановац, 2007.
Преузми комплетну књигу: 1 MB (PDF) ⇒►


rec na rec odgovor ep atanasiju vladimir dimitrijevic knjiga

РЕЧ НА РЕЧ
(одговор Еп. Атанасију)

Преузми комплетну књигу: 670 KB (PDF) ⇒►


dodji vidi

ДОЂИ И ВИДИ
(Иконостас и светиња олтара у православном Предању)

издавач:Лио, Горњи Милановац, 2008.

Преузми комплетну књигу: 5.8 MB (PDF) ⇒►

Who is Online

Ко је на мрежи: 41 гостију и нема пријављених чланова

Врт здравља

Врт здравља

vrtzdravlja

БОТАНИЧКА БАШТА И РАСАДНИК СА ПРЕКО 2000 ВРСТА

RSS

feed-image RSS