sv vladika nikolaj velimirovicО ЗНАЧЕЊУ КРАТКИХ МОЛИТАВА

Свети Никодим Агиорит, у „Невидљивој борби“, говори о великом значају кратких молитава Богу: “Било је, а има и сада, молитвеника који су особито волели по неку кратку молитвицу и њу непрестано понављали.

 

Св. Касијан говори да је у његово време била уобичајена кратка молитва: Боже, похитај да ме избавиш, Господе, да ми поможеш! (Пс. 70,1). У житију св. Јоаникија пише да је он стално понављао молитвицу: "Нада је моја Отац, уточиште моје Син, заштита моја Дух Свети". Ову је молитву он додавао и свакоме стиху од тридесет псалма које је био научио напамет и који су састављали његово молитвено правило. Другоме некоме је стална молитва била: Ја као човек сагреших, а Ти ми се као милостиви Бог смилуј! Други су опет волели друге молитвице. А од најстаријег времена врло многи су узимали молитвицу: Господе Исусе Христе, Сине Божји, смилуј се на мене грешног. Њу спомиње св. Јефрем Сирин, св. Јован Златоуст, св. Исак Сирин, св. Исихије, св. Варсонуфије и Јован и св. Лествичник. Касније је постајала све општија и изговарала су је многа света уста, те је ушла и у црквени устав, који је препоручује као замену за све домаће молитве и све црквене службе. Зато се од кратких молитава она код нас првенствено и употребљава.

 

Потруди се да се на њу навикнеш и ти.Она се назива Исусовом молитвом, јер се обраћа Господу Исусу. Назива се и умном када се не врши само речју него и умом и срцем, а особито када се дугом и правилном употребом просто слије с дисањем. Свака кратка молитва може доћи до тог степена, а Исусовој молитви припада првенство јер она сједињује душу с Господом Исусом, Који представља једини пут за заједницу с Богом што је и циљ молитве. Он је Сам рекао: Нико неће доћи Оцу до кроза Ме (Јов. 14,6). Зато ко задобије ту молитву, прима у себе сву силу искупитељског подвига у чему се и састоји наше спасење. Сад разумеш зашто ревнитељи спасења нису жалили труда у навикавању на ову молитву. Угледај се и ти на њих“.

Дакле, православни хришћанин треба стално, по мери својих сила и Божије благодати, да понавља кратке молитве, којима себе држи у присуству Божјем и чува се од разних искушења и опасности у овом свету. Молитва је со којом се осољава људски ум, срце и душа, да не сатруле од насртаја демона и страсти.

УЧЕЊЕ ВЛАДИКЕ НИКОЛАЈА О МОЛИТВИ

У мисионарском писму писаном једном који је рекао да верује у Бога, али Му се не моли, Свети владика Николај пише:„Труди се и јачај веру у себи. Временом ћеш осетити потребу за молитвом. Твоја вера није јака, зато те још не гони на молитву. Гледали смо нас неколико, како мала вода пада на точак од воденице. И точак је лежао непомичан. У том је надошла вода, и точак се покренуо.Вера је сила духовна. Мала вера не покреће ни ум на размишљање о Богу ни срце на молитву Богу. Велика вера покреће и ум и срце и целу душу човекову. Докле год траје велика вера у човеку, она својом силином покреће душу његову према Богу.Ти си, кажеш, прочитао реч Спаситељеву: зна Отац ваш шта вама треба прије молитве ваше, па си из тога закључио да молитва уопште није потребна. Заиста зна Бог унапред све шта нама треба, али ипак Он хоће да Му се молимо. Зато је исти Спаситељ заповедио да се молимо непрестано, и научио нас како да се молимо.Лакше је ово објаснити родитељима него ли теби, нежењи. Гле, и родитељи знају унапред шта треба деци, па ипак захтевају од деце да их моле. Јер знају родитељи, да мољење мекша и облагорођава срце детиње; да их чини понизним, смерним, кротким, послушним, милостивим и благородним. Видиш ли колико небеских варница искресава молитва из срца човечјега?

Прочитао сам, како је неки путник застао пред једном кућом украј пута. У тој кући радници имађаху неко зборисање. На мах наста тајац у кући. Радници клекоше на молитву. А један од њих изађе и поче ходати испред куће. Упита га путник, шта се то ради унутра?

– Та, моле се Богу. А мене је то стид, па сам изашао. Путник заћута, и чекаше.

– Кога ти чекаш? упита га онај радник.

– Чекам, рече, да изађе неког да га питам за пут.

– Па зашто не питаш мене? И ја ти могу показати.

Махну главом путник, па му одговори:

– Како би могао показати прави пут онај ко се стиди Бога и своје браће?

Ја мислим, код тебе не постоји стид од молитве, него проста нејачка вера. Негуј, дакле, негуј младенца у себи. Кад порасте до јунака, платиће ти стоструко твој труд. Јуначка вера покренуће унутрашњи точак твога бића, и ти ћеш добити нов живот.Мир ти Божији и благослов“.

Што је говорио, Свети владика Николај је и творио. Молио се Богу непрестано. Ова књига се састоји од његових чудесних кратких молитава, које је Нови Златоуст Србски стављао на крају својих беседа у „Охридском прологу“.

Све су оне биле намењене његовим вољеним Србима, за које се овако молио:“Премудри Боже, чији су судови недокучиви и путеви неисписани, милостиво погледај и чуј молитву нашу за Твој србски народ православни. Ти си допустио тешко мучење србског народа, као што си дозволио да буду мучени и Твоји апостоли и пророци и праведници. Знамо, Господе Боже наш, да по свом премудром промислу допушташ страдање својих изабраних, да би се као злато у огњу, кроз муке очистили од земље и јаче засијали. Али, не дозволи, Боже милости и љубави, да се сатана дуго подсмева и лицемери дуго ругају над Твојим крстоносним народом србским. Знамо да Ти допушташ невоље најсветијим душама, ради њихове веће славе и ради опомене и страха безбожним и подлацима. Знамо да је Твоје преславно Васкрсење, Христе, дошло после поруге, крсних мука и смрти. Зар да озарени светлошћу Твога страдања не осветимо и таму страдања србског народа и чекамо васкрсење његове славе?! Као што раслабљени није био исцељен док Ти ниси дошао, Господе, тако и данас нема исцељења србском народу без Тебе, Боже и Спаситељу наш. Не одлажи своју помоћ, Господе, Ти који си увек хитао да помажеш. Не одлажи и не откажи, већ као милостив Самарјанин, окрени лице Своје србском народу, пружи му руку и исцели његове ране, поврати му здравље, сјај и славу и нека Те прослави страдални србски народ у будуће више него што Те је славио раније - Тебе, Светитеља свога, са Оцем и Светим Духом, у векове векове. Амин“.

КАКО СЕ НАШ НАРОД МОЛИО БОГУ?

Један народ живи док слави Бога. Док се моли Богу. Док уме и може да се моли. Тако је и са Србима који су, иако неписмени, вековима умели и знали да Господу приносе молитве. Зато се треба молити, ако хоћемо да останемо и опстанемо.

Ево подсећања на то како су се наши стари молили.

МОЛИТВА МИЛОША ОБРЕНОВИЋА

Ва име оца и Сина и Светога Духа. Амин (трипут)

Боже, и данашњи Крсни данче, јутрошње јутарце и јарко сунашце, помилуј мене грешнога!

Свеци Божји, који сте у Господа Бога свети, вама се молим и поклоним – молите Бога за мене грешнога! Свети Петре, апостоле Марко и Матија, Луко и Јоване – Четири ступа јеванђелиста који држите небо и земљу: свима се молим и поклоним – молите Господа Бога за мене грешнога!

Свети оче Николаје, Путниче, чудотворче, моје Крсно Име, помози ми на путу, на суду, на тамној ноћи, на чарној гори, на мутној води; на уранку, на подранку, на беломе данку, и на сваком страшном месту. Света Тројице, Јединосушна и Нераздељна, буди ми трезвитељница и покровитељница на свакоме месту.

Свети Шестокрили Аранђеле Михаило, сакрили ме Твојим крилом, одбрани ме сваке муке и ђавоље области.

Свети Јоване Крститељу, Свети Ђорђе Великомучениче, Свети Димитрије, Свети Преподобни Оче Андреја, Свети Првомучениче Стеване, Свети Василије, Свети Теодоре, и вама се молим и поклоним – молите Милостивога Бога за мене грешнога!

Свети Пантелија, сви у Бога свеци, Божји Угодници, који сте код Господа Бога: свети анђели, пророци, мученици, апостоли: ама се молим и поклоним – молите Господа Бога, Милостивога Творца Небескога, за мене грешнога. Свемогући, Истинити, Многомилостиви Саваоте, саздатељу, Творче небески, који си и мене створио, управи ме правим путем; научи ме творити вољу Твоју; к Теби прибегох; не дај смрти без покајања; опомени се у царству небескоме и мене грешнога!

Сахрани ме Господе Боже убоштине, сиромаштине, беде, мусаведе, видовне и невидовне; тешкога дуга, невернога друга, тешког бољезна и ђавољег умождана, (тако) турске силе и братске пизме; сахрани ме, Боже, сваке муке и ђавоље области.

Господе, многомилостиван јеси: подаруј ме добрим здрављем, добром срећом, срећом и напретком, дугим веком; подаруј ми срећне данке, лаке ноћи, од Бога помоћи: подаруј ми свако добро за много; окрепи ме, освети ме, омудри ме, и ослободи ме; не одрини, не заборави, не прогњеви се, не уцвели раба својега.

Затим: Свети Боже (трипут); Господе помилуј (дванаест пута); Оченаш (сав).

После тога:

Часни Крсте, Часни посте, благи Ристе, Исусе Христе, Сине Божји: помилуј мене грешнога. Милостиван јеси, Господе: укроти и ублажи срце царево, милостиво на мене грешнога молитава (тако) и Светих Отаца. Простите Оци Свети и благословите! Бог да прости учитеља (и) родитеља!.

„’Валим Те и благодарим, Боже! (трипут) који си ме извео из тамне ноћи, мудра, бодра, ведра, чиста и разумна! Боже ми услиши молитву и прости сагрешенија: прими молитву моју!” (Ово последње само ујутру).

МЕТАНИЈЕ ГОСПОДУ БОГУ О КРСНОЈ СЛАВИ

Да метанишем прво Господу Богу, да ми помогне.

Да метанишем Светом Аранђелу (или већ који буде светац), да ми помогне.

Метанишем за сунце које нас греје.

Метанишем за месец и све звезде што нам светле.

Метанишем за земљу, за ватру, за воду.

Метанишем за жито, кукуруз, јечам, крупник, ржаницу, овас, за виноград; за дрвеће, и за сву траву што расте из земље.

Метанишем за домаћина, за домаћицу од ове куће; за њихове синове и ћери, нежењене и жењене, неудате и удате; за њихове мужеве и њихову децу.

КОЛАЧ ЛОМИЛИ, БОГА МОЛИЛИ

(У Херцеговини код цркве)

Пошто се кољива прелију, свечари, сваки са својим колачем у рукама, почну приступати к свештенику који, примајући колач, пререже га ножем по доњој кори унакрст, и прелије вином оне резотине на четири места, говорећи (обично);

Колач ломили, Бога молили; колач преливали вином, дом се преливао миром, животом, здрављем, и сваким добром, Боже дај!

Сад колач исправи наопосло, па га с домаћином окреће за семеном певајући:

– Исаије ликуј, Дјева имје во чревје, и роди сина Емануила, Бога же и человјека: восток имја јему; јего же величајуште, Дјеву ублажајем.

Затим:

– Свети мученици, иже добрје страдалчествовавше и вјенчавшесја, молитесја ко Господу, помиловатисја душам нашим.

И најпосле:

– Слава тебје, Христе Боже, апостолов похвало, мучеников радованије, ихже проповјед Тројица Јединосушнаја.

Песме те може певати и ко други осем свештеника, ако уме и деси се ту.

Док се те песме певају, свештеник и свечар окрену колач три пута, преломе га, саставе полу уз полу, да изгледају као полумесец, сркну оба од онога вина којим је малопре колач преливен, пољубе колач, пољубе се њих двојица у образ, говорећи:

– Христос по среди нас!

– Век и амин! Одговара свечар.

Раставивши те полутине, свештеник узима једну себи, а другу задржава домаћин те врати кући (или је дâ да се поједе пред црквом).

Записао Милан Ђ. Милићевић, 1894. године

СВАКИДАШЊЕ МОЛИТВЕ

МОЛИТВА КАД СЕ ИДЕ СПАВАТИ

1

Пођох лећи, Бога рећи, пођох спати, Бог звати; Бог се јави са небеса; небеса се растворише, худе ствари побјегоше, у земљу се закопаше, у трње се затрнише, од Бога се заклонише. Мили Бог нареди, лијеп ми сан обдари, са добрим сном спавах и милом се Богу предавах, увијек и до вијека. Амин.

2

С крстом легох, с Крстом устах – са Анђелом довијека. О Анђеле, ој, десни друже мој, чувај мене сваку ноћ, да ми тијело не гине, иза Свете Неђеље и Блажене Марије. Амин.

(Чита се три пута).

МОЛИТВЕ МОЈИХ РОДИТЕЉА

МОЛИТВА МОГА ОЦА

Са страхом и гријехом молим се и поклањам Христу, Крсту Богу и Милостивој Богородици! (ово се понавља по неколико пута). Боже и Милостива Мајко Богородице, будите ми на помоћи! (понавља се). Научи ме, Боже, правди твојој и опрости ми сагрешеније моје! (понавља се). Свети, страшни Шестокрили Аранђеле, буди ми на помоћи (понавља се). Сачувај ми моју кућу и моју срећу! Затим чита Оченаш.

2

МОЛИТВА МАЈКЕ БОГОРОДИЦИ

Помози ми умољетна Мајко Богородице – твоја јесам а теби се молим! Окријеши ме, Мајко Богородице – твоја јесам а теби се молим! (понавља се). Свемогући Истинити Боже, опрости мени грешној моја саруђења! (грехове учињене у незнању). Научи срце моје о Правди Твојој! (понавља се). Буди ми на помоћи и мојој срећи (ђеци), што си ми даровао! И Божији Анђели, будите ми на помоћи, мени и мојој срећи; дарујте им здравље и добру срећу! (понавља се).

Ако се молила ујутру, молитва је почињала:

Јутарње јутарце и жарко сунашце, закрили (крилом заштити) моју децу! На крају молитве читала је Оченаш и Богородице дјево.

Забиљежио Милош Ђ. Слијепчевић у селу Самобор код Гацка, 1969. године.

 

Приредио: Владимир Димитријевић

Новe књигe за преузимање - (Download)

srbi krivi za sve

Мала књига велике мржње
РЕЧНИК СРБОФОБИЈЕ

Преузмите комплетну књигу (PDF 0,6 MB)

 evrounijacenje dr vladimir dimitrijevic knjiga

ЕВРОУНИЈАЋЕЊЕ
Православље и папизам на крају историје

Преузмите комплетну књигу (PDF 1,4 MB)

gramatika ekumenizma vladimir dimitrijevic knjiga05

ГРАМАТИКА ЕКУМЕНИЗМА
ОХРАНА - Романов

Преузмите комплетну књигу 2,4 MB (PDF)


dnevnik apokalipse vladimir dimitrijevic

ДНЕВНИК АПОКАЛИПСЕ
ОХРАНА - Романов

Преузмите комплетну књигу 1,4 MB (PDF)


od svetog save do sorosa knjiga vladimir dimitrijevic

ОД СВЕТОГ САВЕ ДО ЂЕРЂА СОРОША
Зборник радова о реформи школства

Преузмите комплетну књигу 6,3 MB (PDF)


 obozenje nije individuacija vladimir dimitrijevic

ОБОЖЕЊЕ НИЈЕ ИНДИВИДУАЦИЈА
Православни поглед на Хесеа и Јунга

Преузмите комплетну књигу 0,9 MB (PDF)


svetosavski svestenik prota milivoje maricic vladimirdimitrijevic

СВЕТОСАВСКИ СВЕШТЕНИК ПРОТА МИЛИВОЈЕ МАРИЧИЋ,
ДУХОВНИ СИН ВЛАДИКЕ НИКОЛАЈА

Преузмите комплетну књигу 0,6 MB (PDF)


skolokaust vladimir dimitrijevic

ШКОЛОКАУСТ
Како разарају наше образовање

 Преузмите комплетну књигу 1MB (PDF)


srbocid vladimir dimitrijevic 

СВЕТОСАВЉЕ И СРБОЦИД

Преузмите комплетну књигу 1,3MB (PDF)


geopolitika svetosavlja izmedju vasingtona i vatikana knjiga

ИЗМЕЂУ ВАШИНГТОНА И ВАТИКАНА 
ГЕОПОЛИТИКА СВЕТОСАВЉА 

Преузми комплетну књигу 1,4MB (PDF)


 hominterna i gejstapo knjiga dr vladimir dimitrijevic

ХОМИНТЕРНА И ГЕЈСТАПО
Преузми комплетну књигу 1,6MB (PDF)


zavetnici i begunci vladimir dimitrijevic knjiga

ЗАВЕТНИЦИ И БЕГУНЦИ
КОМЕ ЋЕ „БЛАЖЕНИ АЛОЗИЈЕ” БИТИ КРСНА СЛАВА?


Преузми комплетну књигу 1,8MB (PDF)


knjige od utrobe vladimir diitrijevic

КЊИГЕ ОД УТРОБЕ
Записи пропалог песника


Преузмите комплетну књигу 1MB (PDF)


svetosavlje i liturgijska reforma vladimir dimitrijevic knjiga

СВЕТОСАВЉЕ И ЛИТУРГИЈСКА РЕФОРМА

Преузми комплетну књигу: 1,5 MB (PDF) ⇒►


sa strahom bozijim i verom pristupite vladimir dimitrijevic knjiga

СА СТРАХОМ БОЖИЈИМ И ВЕРОМ ПРИСТУПИТЕ!

Преузми комплетну књигу: 0,8 MB (PDF) ⇒►


teologija ilitehnologija vladimir dimitrijevic knjiga

ТЕХНОЛОГИЈА ИЛИ ТЕОЛОГИЈА

Издавач

Лио, Горњи Милановац, 2009.

Преузми комплетну књигу: 3 MB (PDF) ⇒►


oklevetani svetac vladimir dimitrijevic knjiga

ОКЛЕВЕТАНИ СВЕТАЦ
(Владика Николај и србофобија)

Издато: 2007.

Место: Горњи Милановац

Издавач: ЛИО, Горњи Милановац

Преузми комплетну књигу: 2.1 MB (PDF) ⇒►


sveta liturgija i tajna ocinstva vladimir dimitrijevic knjiga

СВЕТА ЛИТУРГИЈА И ТАЈНА ОЧИНСТВА
(Трпеза Господња кроз векове и данас)

Издавач
Лио, Горњи Милановац, 2007.

Преузми комплетну књигу: 1.1 MB (PDF) ⇒►


 hleb nebesni vladimir dimitrijevic knjiga

ХЛЕБ НЕБЕСНИ И ЧАША ЖИВОТА
(Свети Николај Охридски и Жички и Преподобни Јустин Ћелијски о Светој Литургији и Причешћу)

Лио, Горњи Милановац, 2007.

Преузми комплетну књигу: 520 KB (PDF) ⇒►


jagnje i zmija knjiga vladimir dimitrijevic

ЈАГЊЕ И ЗМИЈА
(Православље и неогностичка психологија)

Лио, Горњи Милановац, 2007.
Преузми комплетну књигу: 1.6 MB (PDF) ⇒►


obnova ili obmana vladimirdimitrijevic

ОБНОВА ИЛИ ОБМАНА?
Литургијска реформа и криза римокатолицизма

Лио, Горњи Милановац, 2007.

Преузми комплетну књигу: 1.1 MB (PDF) ⇒►


put za nigdinu vladimir dimitrijevic knjiga

ПУТ ЗА НИГДИНУ
РОКМУЗИКА И ДОБА НИХИЛИЗМА

Лио, Горњи Милановац, 2007.
Преузми комплетну књигу: 1 MB (PDF) ⇒►


rec na rec odgovor ep atanasiju vladimir dimitrijevic knjiga

РЕЧ НА РЕЧ
(одговор Еп. Атанасију)

Преузми комплетну књигу: 670 KB (PDF) ⇒►


dodji vidi

ДОЂИ И ВИДИ
(Иконостас и светиња олтара у православном Предању)

издавач:Лио, Горњи Милановац, 2008.

Преузми комплетну књигу: 5.8 MB (PDF) ⇒►

Who is Online

Ко је на мрежи: 123 гостију и нема пријављених чланова