КАНОНИЗАЦИЈА АЛОЈЗИЈА СТЕПИНЦА - ИЗАЗОВИ И ОДГОВОРИ
Фотографије на корицама:
Степинац у гостима код Павелића 1941. године,
На паради у Загребу у мају 1945, након уласка ЈНА и
Црвене армије седе Степинац, Бакарић и пуковник НКВД Рак.
УДЕС ЗА КУДЕС
Оно што се у Ивањици, а поводом Нушићијаде десило, познато је свима: осамдесет година после смрти великог комедиографа, збило се нешто сасвим у складу са његовим комедијама. Они који су годинама организовали Нушићијаду (удружење грађана КУДЕС), они који су обезбеђивали 2/3 средстава за њено одржавање (удружење грађана КУДЕС), више немају приступа (удружење грађана КУДЕС) свом интелектуалном и стваралачком „чеду“, јер су, ето, вређали Великог Вођу (http://www.nusicijada.rs;https://www.blic.rs/kultura/vesti/kao-u-nusicevoj-komediji-organizatori-nusicijade-izbaceni-iz-festivala-koji-su/ev3l45s), мада то, наравно, није формално наведено као разлог отимања Нушићијаде од њених твораца.
СЛАВА ВОЈВОДЕ ИВЦА
Данас, на Велику Госпојину, тачно је хиљаду година од крсне славе која је први пут забележена у писаним изворима. Наиме, византијски историчар Јован Скилица описао је славу војводе Ивца 1018, који је остао да, после пропасти Самуиловог царства, и даље пружа отпор византијској власти из своје тврђаве у Деволу.
Опширније: Племићки грб сваког Србина - хиљаду година Крсне славе
Живимо у тешка времена, када је сваки пример из прошлости драгоцен ако нас храбри и подстиче на борбу. А пример храброг Синише Пазарца свакако је такав
Ко је овај човек?
Један од великих јунака србске ослободилачке борбе у Другом светском рату био је и Симеон Д. Оцокољић – Синиша Пазарац. Он је рођен 22. маја 1908. у селу Лиса код Ивањице, завршио је 55. класу Војне академије 1927–1930, а током 1930-их и Вишу школу Војне академије. У мирнодопском периоду два пута је одликован. Од 1941. један од организатора устанка у источној Србији, да би од 1942. постао командант Млавског корпуса. Његова јединица истакла се у борбама против Немаца у септембру 1944. Са главнином снага ЈВуО, Оцокољић се у јесен 1944. повукао у Босну, да би у марту следеће године по наређењу генерала Михаиловића био послат у специјалну мисију у Словенији. Одатле отишао у емиграцију. Заробљен је под мистериозним околностима и убијен од Удбе у Београду 1954.
Млавски корпус
Опширније: Два писма Синише Оцокољића Пазарца светом владики Николају
О ЗНАЧЕЊУ КРАТКИХ МОЛИТАВА
Свети Никодим Агиорит, у „Невидљивој борби“, говори о великом значају кратких молитава Богу: “Било је, а има и сада, молитвеника који су особито волели по неку кратку молитвицу и њу непрестано понављали.
Св. Касијан говори да је у његово време била уобичајена кратка молитва: Боже, похитај да ме избавиш, Господе, да ми поможеш! (Пс. 70,1). У житију св. Јоаникија пише да је он стално понављао молитвицу: "Нада је моја Отац, уточиште моје Син, заштита моја Дух Свети". Ову је молитву он додавао и свакоме стиху од тридесет псалма које је био научио напамет и који су састављали његово молитвено правило. Другоме некоме је стална молитва била: Ја као човек сагреших, а Ти ми се као милостиви Бог смилуј! Други су опет волели друге молитвице. А од најстаријег времена врло многи су узимали молитвицу: Господе Исусе Христе, Сине Божји, смилуј се на мене грешног. Њу спомиње св. Јефрем Сирин, св. Јован Златоуст, св. Исак Сирин, св. Исихије, св. Варсонуфије и Јован и св. Лествичник. Касније је постајала све општија и изговарала су је многа света уста, те је ушла и у црквени устав, који је препоручује као замену за све домаће молитве и све црквене службе. Зато се од кратких молитава она код нас првенствено и употребљава.
ЕВО ГРОБА, НЕИЗБЕЖНА ДВОРА - СРБИ ПРЕД ТАЈНОМ ВЕЧНОСТИ
Недавно је, у издању Народог музеја у Чачку и са упутним предговором др Милоша Тимотијевића, изашло друго издање „Камене књиге предака“ Радојка Николића, вредног истраживача србског народмог блага које нам је остало на надгробним споменицима Западне Србије. Поред многобројних записа и настписа који се баве човеком што корача на другу страну живота, са ових надгробника може се ишчитати и србски однос према вечности.
Стари записи су веома поучни и за данашњег човека. Тако је свештеник Поп Арсеније Прокопијевић из Ивањице на гробу свог оца записао:
„Ево гроба, неизбјежна двора,
ђе с одмара тјело oд умора;
ђе je правда подједнака свима,
ђе се равња просјак с царевима;
ђе се не зна за чемерне дане,
ђе су сваком сузе убрисане;
ђе нестаје oд бола лелека,
ђе cвe бољке нашле себи лека;
ђе су двери што воде свакога
кроз њих познат творца великога.“
Опширније: Поводом новог издања „Камене књиге предака“ Радојка Николића
Приређивач овог џепног речника хтео је да пише дуго, и много, о СРБОФОБИЈИ - као православо-фобији, као фобији од Другог и Другачијег, као каиновској свести о вредности Срба, као бекству у конвертитску мржњу према себи некадашњем, итд, итсл.
Али, довољно је сетити се Његоша:
Што на вјеру праву не похули,
што се не хће у ланце везати,
то се збјежа у ове планине,
да гинемо и крв прољевамо,
да јуначки аманет чувамо
-дивно име и свету свободу.
И, наравно, Јована Јовановића Змаја:
Мучили нас - учили нас да будемо све,
само синци српске мајке,
само Срби не...
Ал' другујућ с вуком лисом
лав је ост'о лав
још нас има што певамо
-ја сам Србин сав.
Изјаве србофоба поређане су (на нечију жалост), АЗБУЧНИМ редом њихових презимена или назива публикација.Остало препуштам читаоцу.
На поклон: КОМПЛЕТНА КЊИГА у Е-форми
Повереник за заштиту равноправности објавио је јуче мишљење да је др Владимир Димитријевић, текстом „У одбрану природне породице”, објављеним 12. јануара ове године на интернет страници vladimirdimitrijevic.com повредио 12. члан Закона о забрани дискриминације.
У државном спису се изриче препорука да Димитријевић на истом месту упути „јавно извињење особама другачије сексуалне оријентације, да се убудуће суздржи од дискриминишућих изјава и да у року од 30 дана обавести повереника о спровођењу ове препоруке” - доноси данашња „Политика” у штампаном издању.
Др Димитријевић, професор књижевности у чачанској гимназији и православни мислилац, каже за „Политику” како му „на памет не пада да се извињава ЛГБТ – у”, и у јучерашњој изјави за наш лист наводи:
БУГАРСКИ УСТАВНИ СУД ОДБАЦИО ИСТАМБУЛСКУ КОНВЕНЦИЈУ
Бугарска Православна Црква обратила се јавности следећим саопштењем: “Слава Богу за сва његова доброчинства бугарском народу! Захваљујући Божјем великом промислу, мудрошћу и савешћу већине уставних судија донето је праведно и уставно решење којим се одбацује популарна тзв. Истамбулска конвенција.
Свети Синод БПЦ-БП је изразио свој категоричан став против њеног усвајања као супротној православном учењу о стварању мушкарца и жене као слике и прилике Божје и као биолошких бића, а против увођења појмова који су неспојиви са бугарским друштвеним и правним устројством.
Пре свега, морам да нагласим на који начин се обраћам Вашим цењеним читаоцима. Дакле, обраћам се члановима Двери у своје лично име и као члан Политичког савета ( у реконструкцији ). Говорим искрено, без намере да иког убеђујем у било шта, јер више нисам у годинама када сам, млад и надобудан, смарао да је мој став нешто толико уверљиво да ће га примити сви који чују. Ипак, ове речи су, како би записао Тин Ујевић, „зреле и без буке“, а циљ им је да укажу на перспективу Двери у оквиру Савеза за Србију.
Ко узме – кајаће се и ко не узме – кајаће се. То је чувена реченица из народне приче „Тамни вилајет“, коју је записао Вук Караџић. Тако је са политиком у Србији – ко у њој учествује, кајаће се ( јер ће се срести са изневеравањем идеала и кошмарима наше политичке сцене ), и ко не учествује, кајаће се ( јер ће га болети што ништа не предузима док се око њега све руши ). Ми живимо у ријалитију, у ствари – у људождерском кошмару, у коме је напредњак по имену Александар Мартиновић, образлажући у Скупштини нови закон о трансплантацији, који укида добровољност и све нас проглашава потенцијалним донорима, изговорио да мртав човек више није власник ничега, па ни сопствених органа. Бавити се политиком у тим и таквим околностима захтева много труда, а наде да ће се нешто суштински променити као да нема.
„Препливаћемо Неретву. Тифусари, за мном“
Бошко - Фабијан Шоваговић – у филму Вељка Булајића „Битка на Неретви“
О ЧЕМУ ХАЛУЦИНИРАМО?
Предуго је србски народ окован ланцима и у условима који се, како време одмиче, све више претварају у услове концентрационог логора. Живот je, за многе, лишен наде, и изгледа као да нам нема опоравка.
Опширније: Преко воде до слободе - халуцинације и србски патриотски покрет
академик Коста Чавошки
мр Владимир Димитријевић
ИСТИНА О СЛУЧАЈУ МР ЗОРАНА ЧВОРОВИЋА
Шта се згоди кад се ЏЕНДЕР роди
- политички ХОМОСЕКСУАЛИЗАМ као нови БОЉШЕВИЗАМ
КАНОНИЗАЦИЈА АЛОЈЗИЈА СТЕПИНЦА - ИЗАЗОВИ И ОДГОВОРИ
Фотографије на корицама:
Степинац у гостима код Павелића 1941. године,
На паради у Загребу у мају 1945, након уласка ЈНА и
Црвене армије седе Степинац, Бакарић и пуковник НКВД Рак.
Преузмите комплетну књигу (PDF 1,5 MB)
Преузмите комплетну књигу (PDF 1,94 MB)
Преузмите комплетну књигу (PDF 0,6 MB)
Преузмите комплетну књигу 2,4 MB (PDF)
Преузмите комплетну књигу 1,4 MB (PDF)
Преузмите комплетну књигу 6,3 MB (PDF)
Преузмите комплетну књигу 0,9 MB (PDF)
СВЕТОСАВСКИ СВЕШТЕНИК ПРОТА МИЛИВОЈЕ МАРИЧИЋ,
ДУХОВНИ СИН ВЛАДИКЕ НИКОЛАЈА
Преузмите комплетну књигу 0,6 MB (PDF)
ШКОЛОКАУСТ
Како разарају наше образовање
Преузмите комплетну књигу 1MB (PDF)
СВЕТОСАВЉЕ И СРБОЦИД
Преузмите комплетну књигу 1,3MB (PDF)
ИЗМЕЂУ ВАШИНГТОНА И ВАТИКАНА
ГЕОПОЛИТИКА СВЕТОСАВЉА
Преузми комплетну књигу 1,4MB (PDF)
ХОМИНТЕРНА И ГЕЈСТАПО
Преузми комплетну књигу 1,6MB (PDF)
Преузми комплетну књигу 1,8MB (PDF)
КЊИГЕ ОД УТРОБЕ
Записи пропалог песника
Преузмите комплетну књигу 1MB (PDF)
СВЕТОСАВЉЕ И ЛИТУРГИЈСКА РЕФОРМА
Преузми комплетну књигу: 1,5 MB (PDF) ⇒►
СА СТРАХОМ БОЖИЈИМ И ВЕРОМ ПРИСТУПИТЕ!
Преузми комплетну књигу: 0,8 MB (PDF) ⇒►
Издавач
Лио, Горњи Милановац, 2009.
Преузми комплетну књигу: 3 MB (PDF) ⇒►
Издато: 2007.
Место: Горњи Милановац
Издавач: ЛИО, Горњи Милановац
Преузми комплетну књигу: 2.1 MB (PDF) ⇒►
Издавач
Лио, Горњи Милановац, 2007.
Преузми комплетну књигу: 1.1 MB (PDF) ⇒►
Лио, Горњи Милановац, 2007.
Преузми комплетну књигу: 520 KB (PDF) ⇒►
Лио, Горњи Милановац, 2007.
Преузми комплетну књигу: 1.6 MB (PDF) ⇒►
Лио, Горњи Милановац, 2007.
Преузми комплетну књигу: 1.1 MB (PDF) ⇒►
Лио, Горњи Милановац, 2007.
Преузми комплетну књигу: 1 MB (PDF) ⇒►
Преузми комплетну књигу: 670 KB (PDF) ⇒►
издавач:Лио, Горњи Милановац, 2008.
Ко је на мрежи: 105 гостију и нема пријављених чланова