Ћирилица

Ћирилица

Детаљи: Аутор Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Категорија: Текст; Објављено 13 март 2021; Погодака: 2840

Текст

ratko dmitrovic ovoreno pismo vladimir dimitrijevic

О НАШЕМ НЕСТАЈАЊУ Поштовани господине Дмитровићу,

Обраћам Вам се са изразима искреног уважавања и жељом да ово моје отворено писмо схватите крајње добронамерно, онако како је оно и писано. Оно јесте дуго и захтевно, али мора бити такво због тематике којом се бави. А она је више него захтевна. Верујем да ћете, поред свих обавеза које имате на својој дужности, издвојити време да бисте га прочитали, а верујем да ће и остали којима дође до духовног обзорја учинити исто. Знам Вас, иначе, као човека који је, својим радом у области освешћења српског народа, поставио стандарде који, по мом скромном мишљењу, и даље представљају узорну поруку онима који приступају националном послу. Пишући о томе, поодавно, у књизи „Србовање и србофобија“, забележио сам, између осталог, да нам „Ратко Дмитровић, неформални доктор кроатологије, већ годинама помаже да појмимо своју историју“; то и данас мислим, наравно.

Сјајно сте се борили за истину о нашој прошлости (Ваша књига „Крст на крижу“, о Србима и Хрватима, о томе убедљиво сведочи ), али сте сада у положају неког ко, макар по позиву, може да утиче и на садашњост Срба, пре свега на њихову демографску садашњост. Познато Вам је каква је стварност ( стравност ) у питању: 2020. година је значила 120 хиљада мртвих и само 60 хиљада новорођених. И сами сте, недавно, упозорили јавност да нестајемо, и да ће нас, кроз три деценије, бити свега 4,5 милиона.(1)

Рађања и обнове становништва нема без јаке породице. Вама је то, наравно, и јасније него мени. Ви сте министар који настоји да ту истину посведочи.

Ипак, због читалаца, вреди да истакнемо азбучник јавног деловања у корист најдрагоценије чињенице једног друштва што породица свакако јесте.

Опширније: Отворено писмо Ратку Дмитровићу: Спречите доношење наказних закона

Детаљи: Аутор Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Категорија: Текст; Објављено 14 децембар 2020; Погодака: 2965

Текст

miroslav maravic filozfija fizikalije КОМЕ ЦАРСТВУ ПРИВОЛЕТИ

Књижевник и слободни мислилац, Мирослав Маравић, дипломирани философ запослен као физички радник, написао је нову књигу – неку врсту хришћанског философског дневника наших дана.

Књига бави се нихилизмом савремене епохе и човеком у свету без Бога. Она је дело широког захвата која настоји да покаже како смо се нашли овде где смо сада и како да наставимо ако желимо спасење. Користећи богословску, философску, научну и књижевну аргументацију, Маравић настоји да, после толико година рада и животног искуства, покаже и докаже да немамо другог пута осим пута ка Христу Који је Бог и Човек, наш Брат. Снага ове књиге је у сталном проверавању својих поступака Христом. Јер, опредељење цара Лазара није остало у старој само у епској песми – оно је саставни део нашег свакодневља; по Маравићу:“Бирање између бројанице и скрин-тача у аутобусу, у тим ретким тренуцима када ум има простора за суштински избор, такође је, на микро-плану, избор између Царства Небеског и царства земаљског. Бројаница упућује на Христа, на небо, а скрин –тач на читав свет, на земљу. Оно што одаберем у тим тренуцима – често олако потцењеним – краткотрајног слободног времена, у великој мери може одредити моје будуће деловање и припремити ме за неко озбиљније опредељење. „Добро, слуго добри и вјерни, у маломе си био вјеран, над многим ћу те поставити; уђи у радост господара својега“ (Мт. 25, 21.)“

За хришћанина, све је свагдашње опредељење – коме? Христу или мамону? Богу или сатани?

И то није шала. Јер, Љубав Која је Истина, Богочовек и Спаситељ, није шала.

ЧЕМУ ОВА КЊИГА?

Опширније: Мисао која се отима ка Христу. Мирослав Маравић, филозофија физикалије

Детаљи: Аутор Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Категорија: Ћирилица; Објављено 11 децембар 2020; Погодака: 9368

Текст

РАНЕ ПРИПРЕМЕ ЗА ЖИГОСАЊЕ

Године 1973. у старијим разредима у школама у САД почело је са предавањима о концепцији остваривања куповине и продаје са коришћењем идентификационог броја који је стављен на чело: „Све куповине и продаје које програм предвиђа оствариваће се компјутерски. Неће бити никаквог кеш новца, никаквог кусура и чекова. Људи ће добити лични број који ће бити истетовиран на корену шаке или на челу. Овакав број биће уграђен помоћу ласера и неће изазивати никакав осећај. Број на телу није видљив људским очима. Он ће бити сталан као и отисци ваших прстију. Сва роба биће обележена помоћу компјутера. Компјутер који се налази у продавници одређиваће број на роби при куповини и број на телу купца, аутоматски ће одређивати вредност купљене робе и одузимати је од суме која се налази на специјалном текућем рачуну купца“.

Године 1974. добитник Нобелове награде Лајнас Паулинг предложио је да се стави знак на корену шаке и челу сваком младом човеку. Знак треба да садржи информацију о генотипу.

У априлу 1976. године издат је патент за уређај и методу даљинског праћења и промене сигнала мозга.
Године 1980. часопис „US News and Word Report“ непрестано је упозоравао на намере федералне владе да уведе „националне личне карте“ без којих неће моћи да се ради нити да се бави бизнисом.

ОСАМДЕСЕТЕ ГОДИНЕ 20. ВЕКА

Опширније: Почело је: КОРОНА КАО ПУТ КА ЖИГУ ЗВЕРИ

Детаљи: Аутор Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Категорија: Текст; Објављено 10 децембар 2020; Погодака: 2783

Текст

Бежање од одговорности

Породица је срушена. И све око нас се руши. Живећи у доба потпуног моралног слома, када, по Павлу Флоренском, оно што мора бити изнутра (интимни полни живот) долази споља, и обратно (душевност и доброта се скривају).

Не смемо заборавити речи познатог аустријског психолога Виктора Франкла који је истакао да „сексуално уздржање код одраслих не дају неуротичне симптоме”. То јест, прича о покоравању нагонима, која је била основа сексуалне револуције, јесте пука измишљотина. Сексуална љубав је, каже Франкл, најнижа форма љубави. Пуко упражњавање „слободног секса” је бежање од одговорности јер волети може само личност, и волети се може само личност – а људи су данас себични индивидуалисти.

Блуд је, каже Франкл, иако маскиран у „сексуалну револуцију” и „ослобођење”, само вулгарна примитивизација љубави, често пука проституција.

По психологу Макмилану, постоје три врсте љубави: „волећу те ако”, „волећу те зато што” и „волећу те без обзира на све”. Прва је маска егоизма, а друга је условна. Ако човек не буде задовољан оним „зато што”, он може почети да бежи у виртуелност. Зато данас интернет порнографија уклања живе људе са обзорја. Нико ми се не свиђа, сви су „тешки”, па ћу у електронској празнини потражити оне који су ми потребни за самозадовољавање.

Опширније: Како живети у доба моралног слома

Детаљи: Аутор Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Категорија: Текст; Објављено 09 децембар 2020; Погодака: 2448

Текст

КО ВЛАДА СВЕТОМ: БОГ ИЛИ ЂАВО?

Кад гледамо како нас корона тровање коси, питамо се: да ли је ђаво завладао светом или Бог још све држи под контролом?

Ако је ђаво завладао светом, онда можемо пасти у очај. А ако Бог влада, зашто је ово допустио?

Зато што су хришћани – Црква Божја, а не секте и сектице – изгубили своју везу са Христом. Јер, Христос се на Тајној вечери није молио за свет, који у злу лежи, него за Своје следбенике, који су Црква, онако како каже Свети Јустин Ћелијски:“О томе благовести Спас: „Не молим те да их узмеш са овета, него да их сачуваш од зла. Од света нису, као ни ја што нисам од света“, Богочовек је дошао у свет, да све што је богочежњиво у њему спасе од зла дајући му живот вечни. Јединствена је Он личност баш по томе: што је себе проширио, преобразио, претворио у Цркву, тј. у огроман скуп људских бића, духовно сједињеих богочовечанским светим силама, који сачињавају једно Тело, један организам. Он није основао неку ,школу“, нити неко „друштво“, нити „удружење“, већ је оставио Себе цела у своме Телу – Цркви, у вечно-живом организму, и Његови следбеници су само они који постају сутелесници његови, живи чланови живог Богочовечанског Тела Његовог, живе, вечио живе, ћелијице у вечноживом организму Цркве. И зато што је Он увек ту у свету, са свим својим божанским савршенствима и силама, Он увек може и спасавати свакога који жели од греха, смрти и ђавола. Стога Он непрестано наглашава да следбеници Његови нису од овога света „као“ ни Он што није, да треба да буду једно „као“ што је Он један са Оцем; речју: да у свему буду „као“ Он.“

А ми смо престали да будемо Христови.

Ми никако и нимало не личимо на Христа.

СПОЉАШЊА ВЕРА БЕЗ ДЕЛА

Опширније: Обличје побожности лишено сила или зашто нас побеђује коронократија

Детаљи: Аутор Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Категорија: Ћирилица; Објављено 08 децембар 2020; Погодака: 4305

Текст

slava ili vreco БИРАЈ, СРБИЈО: БОЖИДАР ВРЕЋО ИЛИ КРСНА СЛАВА

Понижени смо, поражени, везане вреће. „А ка` гуске све нешто ћукамо“, рекао би Његош.

Медији у служби „свемоћне“ лажи праве од нас мајмуне – ћутимо.

Пљују нам у душу, а ми – ништа.

Кловнократија постаје коронократска тиранија, а ми – трепћемо „к`о свраке на југовину“.

„Вечерње новости“ су објавиле следећи текст: “Концерт који је интерпретатор севдалинки Божо Врећо (37), босанскохерцеговачка верзија аустријске „брадате жене“ и евровизијске победнице Кончите Вурст, одржао у четвртак у београдској „Комбанк дворани“ поделио је Србију, бар што се друштвених мрежа тиче. Иако капацитет дворане није био попуњен, а публика је носила маске уз прописану физичку дистанцу, гнев је изазвало то што је концерт одржан усред пандемије короне, док број заражених у Србији и Београду драматично расте из дана у дан, и у тренутку када се нашем народу ограничава да на крсним славама има до пет људи, уз претњу новчане казне од 50.000 до 150.000 динара. Ко је уопште дозволио овај концерт, када је свим домаћим певачима забрањено да наступају у дворанама, клубовима и кафанама? Зашто онда, на пример, најдуговечнији српски рок састав „Ју група“ не може да обележи златни јубилеј, пола века рада, концертом у тој истој „Комбанк дворани“? Или било која друга група или певач/ица? Кап која је прелила чашу био је други београдски концерт Боже Вреће, који је био заказан за 20. новембар, на истом месту, у 18.30. Мада се тог јутра упокојио патријарх Иринеј, а Влада Србије прогласила тродневну жалост, вест да се концерт одлаже због смрти патријарха Српске православне цркве стигла је тек по подне. Организатори су саопштили да ће га приредити у понедељак, „уколико буде услова“ за то. „Врхунски безобразлук и непоштовање“, „Срамота, ко то дозвољава, а нама се забрањује скуп за славу за више од петоро људи“, „Слава не може, а ово може“, „За културне манифестације је лимит 500 људи, под условом да је један човек на четири квадратна метра, за семинаре можеш да имаш и хектар, лимит је пет особа, исто важи и за славе“, само су неки од коментара на „Твитеру“, поводом Божиног концерта.“(1) Тако се то ради у окупираној Србији.

У изумирућој Србији.

ПРЕДУСЛОВ ОБНОВЕ ДЕМОГРАФИЈЕ

Опширније: Кловнократија постаје коронократија: куда нас воде вође у понор

Детаљи: Аутор Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Категорија: Текст; Објављено 08 децембар 2020; Погодака: 3589

Текст

vladimirdimitrijevic i starac pajsije svetogorac У КАКВОМ СВЕТУ ЖИВИМО?

Многи кажу – ово је ђавољи свет. Свуда злочини, ратови, разарање морала, смрт као непобедива сила. У оваквом свету су на власти маске иза којих стоји демонска суштина. Као да ништа не може да се учини.

Да ли је тако?

Изгледа да јесте. Бар на први поглед. Рецимо, кад је власт у САД у питању. Ево једне „бајате“ анализе из доба америчких председничких избора пре шеснаест година, коју је објавио „Дејли телеграф“ 1. фебруара 2004, а аутор јој је Чарлс Лоренц:“Откриће да су водећи кандидати за избор председника САД били чланови удружења „Мртвачке главе” уздрмало је елиту.

У самом средишту универзитетског комплекса у Јејлу стоји гробница, мрачна и незграпна, разрушена, и закључана у густом снегу зимских олуја, коју не посећују ожалошћене удовице. Саграђена да би имитирала грчко-египатске храмове, она је управна зграда братије „Мртвачке главе” (Skull & Bones), најелитнијег и најскривенијег тајног удружења у Америци, а она је постала невероватан центар овогодишњих председничких избора. Испоставља се да су четири водећа кандидата Беле куће на новембарским изборима били студенти Јејла – генерације шездесетих: председник Буш и демократски супарници, гувернер Хауард Дин, господин Џон Кери и господин Џозеф Либерман.

Опширније: Ко влада светом - Бог или ђаво? - размишљање са Светим Пајсијем Светогорцем

Детаљи: Аутор Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Категорија: Текст; Објављено 30 новембар 2020; Погодака: 3029

Текст

Ако живимо у систему у коме је скоро све нападнуто – породица, морал, држава, слобода мишљења, социјална правда... – па зар нећемо породицу бранити као најбољи конзервативци, слободу мишљења као најпреданији либерали, а социјалну правду као најжешћи социјалисти?

УМЕСТО УВОДА

Тренутно се налазимо пред изазовом глобалног (глобалистичког, у суштини) наметања вакцине против корона тровања, при чему се не може рећи да иза тог пројекта стоји само једна држава, једна империја, једна моћ. Пред нама су вакцине које производе фирме и са територије САД, и из Кине, Немачке, Русије, при чему је принцип њихове производње свуда исти – ради се о новој генерацији вакцина, неиспитаних и проблематичних не само по појединца, него и по ширу популацију, поготову ако се зна да те вакцине могу утицати и на гене оних који их примају. Зато овај текст нема намеру да се бави „америчким злом“, иако користи неке примера везане за деловање извесних америчких структура у доба после Другог светског рата. Све велике земље, уосталом, имају искуства са биолошким ратом, и у том смислу нико није невин. Јер, вакцине сумњивог порекла и садржаја угрожавају сваког – и Американца, и Руса, и Кинеза, и Индуса, и Немца, и Србина. Фирме које их производе су мултинационалне, и њихов циљ је профит; а циљ господара таме овога света је, као што одавно знамо, „златна милијарда“. То је рат против читавог човечанства, без обзира на то што највећи број оних који се старају да открију нове вакцине и лекове сматрају да све чине за опште добро.

ПОСЛЕРАТНИ ЕКСПЕРИМЕНТ У ГВАТЕМАЛИ

Опширније: Време је за нова окупљања

Детаљи: Аутор Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Категорија: Књиге; Објављено 27 новембар 2020; Погодака: 5453

Књиге

академик Коста Чавошки

мр Владимир Димитријевић

ИСТИНА О СЛУЧАЈУ МР ЗОРАНА ЧВОРОВИЋА

Коста Чавошки

ПРАВО НА ИСТИНУ

Међу многобројним људским правима, која се од Magna Carte до наших дана увршћују у бројне уставне декларације, нико није нашао за потребно да зајемчи и право на истину.
Два су разлога зашто то није учињено. Први је што се до истине долази откривањем, за шта је потребан ауторитет знања и способности а не власти. Други је у томе што истина и није баш непобитна него спорна, па се и најбољим истраживањем само може мање или више приближити истини – ономе за шта је Карл Попер употребио израз истиноликост (verisimilitude).

Преузми књигу PDF (14 MB)

Детаљи: Аутор Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Категорија: Текст; Објављено 20 новембар 2020; Погодака: 3155

slava corona virus covid 19 ОВО НИСУ РАДИЛИ НИ КОМУНИСТИ

Потписници ових редова су, у време ванредног стања, када је православним Србима био забрањено да иду на недељну Литургију, док је власницима паса било дозвољено да их недељом изводе у шетњу, написали да су се забране у усташкој НДХ односиле на Србе и псе, а у Србији само на православне Србе. Режим, чији је главни носилац - председник државе Србије - добио орден Светог Саве од стране Синода СПЦ, ових дана у свом лудилу иде још даље.

Оно што ни комунисти нису радили (осим, евентуално, 1945. или 1946, кад су прогањали четнике; после су само слали шпијуне да виде ко слави) раде „комунални полицијаци“, који су у врањском крају захтевали спискове славара да би проверавали колико се људи на славама окупља.(1)

СЛОБОДА ВЕРОИСПОВЕСТИ И ПРАВО НА ПРИВАТНОСТ

Опширније: Коронократија на делу - Крсне славе и полицијска контрола - др З. Чворовић и др В. Димитријевић