Ако живимо у систему у коме је скоро све нападнуто – породица, морал, држава, слобода мишљења, социјална правда... – па зар нећемо породицу бранити као најбољи конзервативци, слободу мишљења као најпреданији либерали, а социјалну правду као најжешћи социјалисти?
УМЕСТО УВОДА
Тренутно се налазимо пред изазовом глобалног (глобалистичког, у суштини) наметања вакцине против корона тровања, при чему се не може рећи да иза тог пројекта стоји само једна држава, једна империја, једна моћ. Пред нама су вакцине које производе фирме и са територије САД, и из Кине, Немачке, Русије, при чему је принцип њихове производње свуда исти – ради се о новој генерацији вакцина, неиспитаних и проблематичних не само по појединца, него и по ширу популацију, поготову ако се зна да те вакцине могу утицати и на гене оних који их примају. Зато овај текст нема намеру да се бави „америчким злом“, иако користи неке примера везане за деловање извесних америчких структура у доба после Другог светског рата. Све велике земље, уосталом, имају искуства са биолошким ратом, и у том смислу нико није невин. Јер, вакцине сумњивог порекла и садржаја угрожавају сваког – и Американца, и Руса, и Кинеза, и Индуса, и Немца, и Србина. Фирме које их производе су мултинационалне, и њихов циљ је профит; а циљ господара таме овога света је, као што одавно знамо, „златна милијарда“. То је рат против читавог човечанства, без обзира на то што највећи број оних који се старају да открију нове вакцине и лекове сматрају да све чине за опште добро.
ПОСЛЕРАТНИ ЕКСПЕРИМЕНТ У ГВАТЕМАЛИ
Још 2010. године, председник Гватемале Алваро Колом је изјавио да је после Другог светског рата Вашингтон извршио злочин против човечности када је, између 1946. и 1948. године, заразио стотине Гватемалаца гонорејом и сифилисом. Ондашњи председник САД, Барак Обама, телефоном је позвао Колома да му се извини због тога. И Хилари Клинтон, на месту државног секретара, и Кетлин Сибелијус, на месту министра здравља, извињаваху се, тврдећи да су таква истраживања „противуречна америчким вредностима“. Иначе, нико од заражених Гватемалаца, који су били у затворима и душевним болницама, није дао пристанак за такву врсту огледа. Преко седам стотина људи било је инфицирано венеричним болестима, што путем проститутки, што путем ( обрати пажњу, читаоче! ) вакцина које су у себи садржале клице ових болести. Доказе је поднела Сузан Реверзбај с колеџа Велсли у држави Масачусетс. Експериментатори су, у то доба, проверавали дејство пеницилина на полно преносиве болести.
И ником ништа. Све „за добро човечанства“, све „у име науке“.
Такође, из „Гардијана“ сазнајемо да је Пентагон, проналазећи нове методе биолошког рата, деценијама „разрађивао“ болести које би могли да преносе крпељи.
ФАЈЗЕР У НИГЕРИЈИ
Како то још може да изгледа? Овога пута, у питању није нека држава, него мултинационална компанија. Рецимо, Фајзер, један од произвођача вакцине против короне, својевремено је спроводио експерименте са сумњивим вакцинама у Нигерији, не обавештавајући о томе људе који су огледима подвргнути. Kao што кажу хрватски истраживачи Сунчана Роксандић – Видличка и Винко Галиот: „Да глобализацијом и експерименти на људима добивају глобалну димензију показује и предмет Pfizer, у којем се поставило питање одговорности од највећих мултинационалних фармацеутских компанија због провођења недопуштених медицинских експеримената у Нигерији без пристанка субјеката, али уз одобравање тамошњих јавних дужносника и службеника. Како и свједочи наведени цитат из предмета Pfizer, криминални експерименти извршени од стране Pfizer евоцирају нацистичке злочине и актуализирају питање експериментирања на људима као злочина против човјечности. Управо такви случајеви изнова стављају под повећало сумње појаву нових цјепива и потребу за њиховим тестирањем на људским субјектима. Pfizer није изолиран случај – истраживања у земљама у развоју постала су тренд након што су развијене државе у којима су сједишта фармацеутских корпорација које проводе истраживања построжиле регулацију. Нацистички ужаси нису били довољна опомена која би спријечила неконсензуално подвргавање људи експериментима./…/Како предмет Pfizer показује, модернизам је довео до ступања на сцену криминалног експериментирања нове актере – мултинационалне фармацеутске компаније, те отворило питање њихове одговорности и повезаности с органима власти у државама у којима проводе експерименте.“[1]
Хвата вас језа? Плашите се да би вас неко могао употребити у медицинском огледу без вашег знања? Да бисте могли постати жртве биолошког оружја?
Ваш страх је, бар у извесној, сасвим разумној, мери – основан. Јер, као што видите, тако нешто се већ дешавало. У име „науке“, наравно.
И шта сад? Не верујете кад вам кажу да су вакцине против короне безбедне? Зашто не верујете? Можда зато што је веома чудно да су потпуно спремне за масовну употребу иако није прошло ни годину дана од појаве пандемије, а ви знате да се озбиљне вакцине тестирају од пет до десет година?
ОКО ЧЕГА ДА СЕ СЛОЖИМО?
Слободан Антонић нас одавно упозорава: „Бојим се да ни једна „чиста” идеологија из деветнаестог или из двадесетог века не може да буде водич за разумевање, а камо ли за социјалну акцију, у двадесет првом веку. „Комунисти”, „социјалдемократе”, „либерали”, „конзервативци” – то су само идеолошке налепнице иза којих је, данас, садржај другачији него пре сто година. Не гледајмо на налепнице, не падајмо у још једну клопку. Ново стање света захтева ново мишљење, а можда и нова имена за то мишљење. Идеја очувања породичних вредности, морала и патриотизма је, у основи, идеја конзервације, конзервативна идеја. Треба ли левичари да је због тога одбаце? Идеја јаке националне државе – у смислу суверенитета и спровођења закона, је, изворно, националистичка идеја. Треба ли либерали и социјалдемократе да је забораве? Идеја социјалне правде је левичарска идеја. Зашто би конзервативци били против? Ако живимо у систему у коме је скоро све нападнуто – породица, морал, држава, слобода мишљења, социјална правда… – па зар нећемо породицу бранити као најбољи конзервативци, слободу мишљења као најпреданији либерали, а социјалну правду као најжешћи социјалисти?“[2]
То јест, прошла су времена налепница. Сада је време борбе за голи опстанак човека и човечанства. Не угрожавамо ми, обични људи, једни друге. Угрожавају нас они који желе да на планети оставе „златну милијарду“. Па да на њој, плавој, лепој и безбедној, живе без нас и наше деце.
И спремни су на сваку врсту огледа на обичним људима, који неће добијати ни ВИП вакцине, ни ВИП места на будућој, еколошки чистој и безбедној, планети.
ТАЧКА ОКУПЉАЊА
И заиста: дошло је крајње време да заборавимо старе идеолошке поделе и раскољености, и да изградимо став који сви, без обзира на разлике, можемо да бранимо. Око чега бисмо се могли окупити? Наравно, око крајње једноставних ствари. Рецимо, око свог права да нам нико не може наметати сумњиве вакцине против короне. Око тога да нико не може да нас истера са посла или да нашем детету ускрати школовање ако нисмо вакцинисани сумњивом вакцином. Јер, ми у Србији имамо право да сумњамо, знајући да смо за Империју својеврсни „отпад“ европског континента. Ако су наши корпоративни „пријатељи са Запада“ имали „Нутелу“ различитог квалитета ( један за „херен – потрошаче“ из Немачке, други за остале, не тако битне, купце из остатка Европе, зашто нам не би понудили вакцине сумњиве каквоте? Ако су Истоку уваљивали храну – ђубре, зашто им и вакцине за Исток не би биле ђубре?
Дакле, није важно да ли сте левичар или десничар, конзервативац или прогресиста – када је у питању право да се не буде жртве опасних медицинских огледа, довољно је бити трезвен и одлучан. Дошао је час да сви, као један, устанемо у одбрану својих тела, основе сваког суверенитета. Дошло је време да спречимо власт, било коју и било чију, да са нама поступа као са заморчићима. И да бранимо основно људско право: право на слободу избора.
Време је да схватимо да постоје ствари које су изнад политичких подела. Око њих се можемо окупити, без обзира на идеологију.
др Владимир Димитријевић
_______________
[1]Roksandić Vidlička, Sunčana; Galiot, Vinko: Eksperimenti na ljudima kao zločin protiv čovječnosti : Od Nürnberškog Medicinskog suđenja do predmeta Pfizer // Godišnjak Akademije pravnih znanosti Hrvatske, 7 (2016), 1; 186-253
[2]Слободан Антонић: Ђаво, историја и феминизам: Социлолошке пустоловине, Интернет издање
