Ako živimo u sistemu u kome je skoro sve napadnuto – porodica, moral, država, sloboda mišljenja, socijalna pravda... – pa zar nećemo porodicu braniti kao najbolji konzervativci, slobodu mišljenja kao najpredaniji liberali, a socijalnu pravdu kao najžešći socijalisti?
UMESTO UVODA
Trenutno se nalazimo pred izazovom globalnog (globalističkog, u suštini) nametanja vakcine protiv korona trovanja, pri čemu se ne može reći da iza tog projekta stoji samo jedna država, jedna imperija, jedna moć. Pred nama su vakcine koje proizvode firme i sa teritorije SAD, i iz Kine, Nemačke, Rusije, pri čemu je princip njihove proizvodnje svuda isti – radi se o novoj generaciji vakcina, neispitanih i problematičnih ne samo po pojedinca, nego i po širu populaciju, pogotovu ako se zna da te vakcine mogu uticati i na gene onih koji ih primaju. Zato ovaj tekst nema nameru da se bavi „američkim zlom“, iako koristi neke primera vezane za delovanje izvesnih američkih struktura u doba posle Drugog svetskog rata. Sve velike zemlje, uostalom, imaju iskustva sa biološkim ratom, i u tom smislu niko nije nevin. Jer, vakcine sumnjivog porekla i sadržaja ugrožavaju svakog – i Amerikanca, i Rusa, i Kineza, i Indusa, i Nemca, i Srbina. Firme koje ih proizvode su multinacionalne, i njihov cilj je profit; a cilj gospodara tame ovoga sveta je, kao što odavno znamo, „zlatna milijarda“. To je rat protiv čitavog čovečanstva, bez obzira na to što najveći broj onih koji se staraju da otkriju nove vakcine i lekove smatraju da sve čine za opšte dobro.
POSLERATNI EKSPERIMENT U GVATEMALI
Još 2010. godine, predsednik Gvatemale Alvaro Kolom je izjavio da je posle Drugog svetskog rata Vašington izvršio zločin protiv čovečnosti kada je, između 1946. i 1948. godine, zarazio stotine Gvatemalaca gonorejom i sifilisom. Ondašnji predsednik SAD, Barak Obama, telefonom je pozvao Koloma da mu se izvini zbog toga. I Hilari Klinton, na mestu državnog sekretara, i Ketlin Sibelijus, na mestu ministra zdravlja, izvinjavahu se, tvrdeći da su takva istraživanja „protivurečna američkim vrednostima“. Inače, niko od zaraženih Gvatemalaca, koji su bili u zatvorima i duševnim bolnicama, nije dao pristanak za takvu vrstu ogleda. Preko sedam stotina ljudi bilo je inficirano veneričnim bolestima, što putem prostitutki, što putem ( obrati pažnju, čitaoče! ) vakcina koje su u sebi sadržale klice ovih bolesti. Dokaze je podnela Suzan Reverzbaj s koledža Velsli u državi Masačusets. Eksperimentatori su, u to doba, proveravali dejstvo penicilina na polno prenosive bolesti.
I nikom ništa. Sve „za dobro čovečanstva“, sve „u ime nauke“.
Takođe, iz „Gardijana“ saznajemo da je Pentagon, pronalazeći nove metode biološkog rata, decenijama „razrađivao“ bolesti koje bi mogli da prenose krpelji.
FAJZER U NIGERIJI
Kako to još može da izgleda? Ovoga puta, u pitanju nije neka država, nego multinacionalna kompanija. Recimo, Fajzer, jedan od proizvođača vakcine protiv korone, svojevremeno je sprovodio eksperimente sa sumnjivim vakcinama u Nigeriji, ne obaveštavajući o tome ljude koji su ogledima podvrgnuti. Kao što kažu hrvatski istraživači Sunčana Roksandić – Vidlička i Vinko Galiot: „Da globalizacijom i eksperimenti na ljudima dobivaju globalnu dimenziju pokazuje i predmet Pfizer, u kojem se postavilo pitanje odgovornosti od najvećih multinacionalnih farmaceutskih kompanija zbog provođenja nedopuštenih medicinskih eksperimenata u Nigeriji bez pristanka subjekata, ali uz odobravanje tamošnjih javnih dužnosnika i službenika. Kako i svjedoči navedeni citat iz predmeta Pfizer, kriminalni eksperimenti izvršeni od strane Pfizer evociraju nacističke zločine i aktualiziraju pitanje eksperimentiranja na ljudima kao zločina protiv čovječnosti. Upravo takvi slučajevi iznova stavljaju pod povećalo sumnje pojavu novih cjepiva i potrebu za njihovim testiranjem na ljudskim subjektima. Pfizer nije izoliran slučaj – istraživanja u zemljama u razvoju postala su trend nakon što su razvijene države u kojima su sjedišta farmaceutskih korporacija koje provode istraživanja postrožile regulaciju. Nacistički užasi nisu bili dovoljna opomena koja bi spriječila nekonsenzualno podvrgavanje ljudi eksperimentima./…/Kako predmet Pfizer pokazuje, modernizam je doveo do stupanja na scenu kriminalnog eksperimentiranja nove aktere – multinacionalne farmaceutske kompanije, te otvorilo pitanje njihove odgovornosti i povezanosti s organima vlasti u državama u kojima provode eksperimente.“[1]
Hvata vas jeza? Plašite se da bi vas neko mogao upotrebiti u medicinskom ogledu bez vašeg znanja? Da biste mogli postati žrtve biološkog oružja?
Vaš strah je, bar u izvesnoj, sasvim razumnoj, meri – osnovan. Jer, kao što vidite, tako nešto se već dešavalo. U ime „nauke“, naravno.
I šta sad? Ne verujete kad vam kažu da su vakcine protiv korone bezbedne? Zašto ne verujete? Možda zato što je veoma čudno da su potpuno spremne za masovnu upotrebu iako nije prošlo ni godinu dana od pojave pandemije, a vi znate da se ozbiljne vakcine testiraju od pet do deset godina?
OKO ČEGA DA SE SLOŽIMO?
Slobodan Antonić nas odavno upozorava: „Bojim se da ni jedna „čista” ideologija iz devetnaestog ili iz dvadesetog veka ne može da bude vodič za razumevanje, a kamo li za socijalnu akciju, u dvadeset prvom veku. „Komunisti”, „socijaldemokrate”, „liberali”, „konzervativci” – to su samo ideološke nalepnice iza kojih je, danas, sadržaj drugačiji nego pre sto godina. Ne gledajmo na nalepnice, ne padajmo u još jednu klopku. Novo stanje sveta zahteva novo mišljenje, a možda i nova imena za to mišljenje. Ideja očuvanja porodičnih vrednosti, morala i patriotizma je, u osnovi, ideja konzervacije, konzervativna ideja. Treba li levičari da je zbog toga odbace? Ideja jake nacionalne države – u smislu suvereniteta i sprovođenja zakona, je, izvorno, nacionalistička ideja. Treba li liberali i socijaldemokrate da je zaborave? Ideja socijalne pravde je levičarska ideja. Zašto bi konzervativci bili protiv? Ako živimo u sistemu u kome je skoro sve napadnuto – porodica, moral, država, sloboda mišljenja, socijalna pravda… – pa zar nećemo porodicu braniti kao najbolji konzervativci, slobodu mišljenja kao najpredaniji liberali, a socijalnu pravdu kao najžešći socijalisti?“[2]
To jest, prošla su vremena nalepnica. Sada je vreme borbe za goli opstanak čoveka i čovečanstva. Ne ugrožavamo mi, obični ljudi, jedni druge. Ugrožavaju nas oni koji žele da na planeti ostave „zlatnu milijardu“. Pa da na njoj, plavoj, lepoj i bezbednoj, žive bez nas i naše dece.
I spremni su na svaku vrstu ogleda na običnim ljudima, koji neće dobijati ni VIP vakcine, ni VIP mesta na budućoj, ekološki čistoj i bezbednoj, planeti.
TAČKA OKUPLjANjA
I zaista: došlo je krajnje vreme da zaboravimo stare ideološke podele i raskoljenosti, i da izgradimo stav koji svi, bez obzira na razlike, možemo da branimo. Oko čega bismo se mogli okupiti? Naravno, oko krajnje jednostavnih stvari. Recimo, oko svog prava da nam niko ne može nametati sumnjive vakcine protiv korone. Oko toga da niko ne može da nas istera sa posla ili da našem detetu uskrati školovanje ako nismo vakcinisani sumnjivom vakcinom. Jer, mi u Srbiji imamo pravo da sumnjamo, znajući da smo za Imperiju svojevrsni „otpad“ evropskog kontinenta. Ako su naši korporativni „prijatelji sa Zapada“ imali „Nutelu“ različitog kvaliteta ( jedan za „heren – potrošače“ iz Nemačke, drugi za ostale, ne tako bitne, kupce iz ostatka Evrope, zašto nam ne bi ponudili vakcine sumnjive kakvote? Ako su Istoku uvaljivali hranu – đubre, zašto im i vakcine za Istok ne bi bile đubre?
Dakle, nije važno da li ste levičar ili desničar, konzervativac ili progresista – kada je u pitanju pravo da se ne bude žrtve opasnih medicinskih ogleda, dovoljno je biti trezven i odlučan. Došao je čas da svi, kao jedan, ustanemo u odbranu svojih tela, osnove svakog suvereniteta. Došlo je vreme da sprečimo vlast, bilo koju i bilo čiju, da sa nama postupa kao sa zamorčićima. I da branimo osnovno ljudsko pravo: pravo na slobodu izbora.
Vreme je da shvatimo da postoje stvari koje su iznad političkih podela. Oko njih se možemo okupiti, bez obzira na ideologiju.
dr Vladimir Dimitrijević
_______________
[1]Roksandić Vidlička, Sunčana; Galiot, Vinko: Eksperimenti na ljudima kao zločin protiv čovječnosti : Od Nürnberškog Medicinskog suđenja do predmeta Pfizer // Godišnjak Akademije pravnih znanosti Hrvatske, 7 (2016), 1; 186-253
[2]Slobodan Antonić: Đavo, istorija i feminizam: Socilološke pustolovine, Internet izdanje
