Vitezovi od pričasne čaše - Srbin od Srbina - Kakvi su bili srpski sveštenici - sv vladika Nikolaj (KNJIGA NA POKLON)

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 26 septembar 2024; Pogodaka: 234

Tekst
Knjige

BEZ POPA NIŠTA

Umesto uvoda

Ovo je kratki tekst Vladike Nikolaja o čuvenom karlovačkom proti Nikoli Begoviću, iz koga se vidi kakav je Nikolajev primer pravog sveštenika. I zaista – čitava naša istorija ne može se zamisliti bez uzornih sveštenika, jer su, kako kaže narodna pesma,“popovi – srpski učitelji“. Prvi u hramu i u narodnom životu, i, kad neprijatelj krene, prvi na kocu i konopcu, oni su orijentir svete srpske borbe za Krst časni i Slobodu zlatnu. U nastavku, potpisnik ovih redova čitaocima nudi svoju knjigu o sveštenicima koje je znao i najdublje poštovao – da se ne zaboravi, i da ne zaboravimo. Knjiga „Trista – bez popa ništa: Vitezovi od pričasne čaše“ će, verujemo, pomoći čitaocu da shvati šta je cilj i smisao naše duhovne borbe.

Čuveni pop Nikola Begović rekao je: „Vavjek sam držao da je bolje poštenje nego življenje. A tome me je učila mati moja.“

Isti taj znameniti muž govorio je: “Goniše me, a ja sam pjevao. Slaviše me, a ja sam se smejao. Kažu, imadoše Jelini dva mudraca, jedan se smejao a drugi je plakao. Srbin je bolji čovek od obadva, on pjeva svoje jao“.

III

Kod prote Nikole Begovića banuo jednom u kuću neki Rus, Vasilije. Toliko je bio očaran domaćinom, da je od tada svaki dan dolazio. Najzad se sasvim nastanio u protinoj kući, pa tu i umro. Pred smrt pozove on svoga domaćina da mu napiše testament, pa mu počne diktirati ovako: „Sav moj preostali imetak u 14.000 forinata ostavljam mome prijatelju i dobrotvoru proti Nikoli Begoviću.“ Prota ostavi pero i ne htede nikako to zapisati. Divio se Rus tome neizmerno. Izgledao mu je Begović kao čovek ne od ovog sveta. Tada reče Rus proti, neka napiše kako on misli. A prota uze pero pa napisa ovako: „Sav moj preostali imetak od 14.000 forinti zaveštavam i to jednu četvrtinu bolnici a tri četvrtine pravoslavnoj srpskoj crkvenoj opštini u Karlovcu.“ To prota napisa i to Rus potpisa. Najveće bogatstvo srpskog naroda jeste u mnogim velikim karakterima.

Opširnije: Vitezovi od pričasne čaše - Srbin od Srbina - Kakvi su bili srpski sveštenici - sv vladika Nikolaj...

Seča knezova u 21. veku ili „Žari, pali udbinski dizdare, dok i tvojoj kuli redak dođe!“

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 15 maj 2024; Pogodaka: 623

Текст

Povodom NATO spiska za odstrel, maskiranog u ,,ljudska prava i demokratiju’’

Zapadni srbomrsci budno prate Srbiju, i spremaju nam NATO okupaciju (ne ovu sadašnju, „mekani zvekani“ verziju, nego pravu, jer se čeka veliki NATO pohod protiv Rusije – zato treba konačno rešiti pitanje Kosmeta, slomiti Republiku Srpsku i uvesti trupe okupatora u Beograd). Već su, preko svojih simpatizera (svesnih ili nesvesnih, ali zna se kakve „vrednote“ nudi NATO) sastavili spisak onih koje, u taj čas, kada će dženderistički prajd biti ono što je 1941. bila parada vermahtovsko – esesovskih trupa u našem glavnom gradu, treba goniti, sudski zlostavljati, tamničiti i – što da ne? – učiniti tečnim (liquid – tečan; „likvidirati“ je, dakle, drugovi, šta?). Ako je neko tečan, taj i ispari – ko je čitao Orvela, zna na šta mislim.

NATO prajderi, udarna pesnica NATO pakta, kreću u pohod. Ko ne veruje, neka čita: https://nifainfo.org/the-belgrade-pride-homophobia-and-serbian-government-organized-ngos/

Ovo je, dakle, najava nove „seče knezova“, repriza događaja iz 1804. godine.

Zato je dobro da se podsetimo šta, u pesmi vidovitog slepca Filipa Višnjića, „Početak bune protiv dahija“, piše o ovom slučaju. Govori Fočić Mehmed – aga:

Opširnije: Seča knezova u 21. veku ili „Žari, pali udbinski dizdare, dok i tvojoj kuli redak dođe!“

Tri srpske priče za Srpsku Novu 2024. godinu, koja neka nam bude srećna i blagoslovena: Simo Matavulj, Grigorije Božović, Momčilo Nastasijević

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 13 januar 2024; Pogodaka: 867

Tekst

srecna Nova 7532 / 2024 godina

Umesto uvoda

Šta je, braćo Srbi i sestre Srpkinje? Jesmo li se prepali? Je li nam teško kao nikome? Poniziše nas i sve nam oteše – evo, sad se spremaju da uzmu Kosovo i Metohiju, jednom i zauvek. Nema ko da brani, a mi – mali i nejački, Bog visoko – Rusija daleko. I da potoneš i da nestaneš.
Nije tako, braćo.
Srbinu je uvek bilo teško, i nije propao.
Evo tri priče koje o tome govore – da se podsetimo, da ne zaboravimo, da se osnažimo i ohrabrimo.

Prva je o Pilipu Bakljini, Srbinu iz uboge Zagore u Dalmaciji, koji, u doba najteže gladi, neće da se izdajnički otuđi od vere pravoslavne i primi carsko žito – radi koga prvo treba primiti uniju sa rimskim papom. Spreman da umre od gladi, ali da se vere ne odrekne, Pilipenda je Srbin zbog koga smo i mi danas pravoslavni Srbi. Uvek klan i uvek vaskrsao, Bakljina je naša baklja na krvavim obzorijma istorije, i pokazuje nam – ne mirimo se kukavički sa poretkom moći, nego služimo poretku Istine Koja je Sloboda, jer je Hristos Bogočovek, sunčano središte Nebeske Srbije.

Onda priča „Mučnih dana“, živa reč živoga, mada od komunista ubijenoga, Grigorija Božovića, koji je bio pomoćnik Milanu Rakiću, srbijanskom konzulu u Prištini i učesniku, u četama Vojvode Vuka, u oslobađanju Prištine 1912. godine, i koji je svoju priču video i doživeo na licu mesta.
U priči je Rakić tmuran i teško zabrinut – tursko ropstvo sve teže, Srbi sa Kosmeta se mimikrijski oblače kao Šiptari, mnogi se turče: još malo, pa će sve propasti. Šta će on, Rakić, pariski đak, pred tim besprosvetnim mrakom? Kuda da se dene? Kako i kome da pomogne? A u njegovim kosovskim pesmama Hristos, strašan u bolu i nemoći zbog Svoje pastve – „koje nema“.

I onda stiže, sa Zlatara, od Nove Varoši – i ona je oslobođena tek 1912. godine – Vuk Dulan, da pozajmi u konzulatu neki novčić da bi se vratio kući, u svoje katrandžijsko selo, pa će vratiti čim stigne. Rakić mu nudi tu pomoć bespovratno – Srbin je, veli, Zlatarac, a ovo je srpski konzulat, srpska kuća. Vuk Dulan kaže da neće ni više, ni manje no što mu treba, i da će odmah, kad u svoje stigne, da vrati pozajmicu. Jer, iz srpske kuće, iz svetog srbijanskog konzulata, ne uzima se, nego se daje. Srpski konzulat podržava poniženu raju, srpski konzulat pomaže sirotinju, srpski konzulat plaća popove i učitelje srpske. Valja priložiti od sebe, a ne uzimati za sebe.
Vuk Dulan je, kad je otišao od Rakića, sreno nekog svog poznanika na sokacima Prištine, pozajmio od njega, i sve pare srpskoj kući vratio odmah, pre no što je na Zlatar stigao. Videvši zlatno poštenje i državotvornu samosvest srpskog seljaka, Rakić se oradosti do neba, i shvati – vredi živeti, vredi, u ime slobodne Srbije, postojati na Kosovu i Metohiji; sloboda će doći i u Staru Srbiju, na Svetu Zemlju dok god ima takvih Srba kakav je Vuk Dulan, koji je na pozajmljeni novac priložio od sebe, da se pomogne nekom drugom potrebitom bratu po časnom krstu i sveštenoj zavetnosti.

A priča Momčila Nastasijevića, „San brata bez noge“, govori da se rodoljublje temelji na milosrđu prema bližnjem, koje je čovekoljublje. Njen junak je srpski vojnik iz Prvog rata, koji je bio trećepozivac, i koji, kad se sve okončalo, prosi na ulazu u groblje. Tako mu se država, novosazdana, odužila što je nogu izgubio. A za vreme rata, spasao je jednog momčića, i dok ga je, kontuzovanog, spasavao, granata mu raznela nogu. Sad je invalid, i prosi, ali mu savest, ta saborna svest svih ljudi i naroda, dolazi u snu kao moćna celina mnogih i mnogih, koji mu se dive jer je napravio samožrtveni podvig koji se ne sme zaboraviti. A Brat bez noge radostan, radostan – dao je nogu, a i život bi dao da spase bližnjeg. I u takvoj sreći bi igrao, igrao – san je bio, ali taj san je java čoveštva.

Učini rodoljubivo delo koje ti se nikad ne može materijalnim vratiti, postani veliki i svetli međaš na usudnoj granici između ovoga ovde, što prolazi, i onoga tamo, što ne prolazi, i nećeš biti zaboravljen. Zaborave te ljudi, ali Bog, Darodavac naše savesti, ali dubina svega što je Njegovo u nama – ne zaboravljaju te. I možeš da igraš sunčevo kolo.

Tri priče za Srpsku Novu 2024: glavu gore, žalosno Srpstvo, ka Suncu pravde – i da zaigramo Sunčevo kolo, da ne zaboravimo Zavet, da se ne odreknemo Svetinja. Ostaćemo, i opstaćemo. To nam poručuju i Matavulj, i Božović, i Nastasijević. Hvatajmo se u kolo sa Pilipendom, sa Milanom Rakićem, sa Vukom Dulanom, sa Bratom bez noge! I srećna nam Srpska nova 2024. godina

Vladimir Dimitrijević

Opširnije: Tri srpske priče za Srpsku Novu 2024. godinu, koja neka nam bude srećna i blagoslovena: Simo...

Ko je bio Marko S. Marković?

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 18 novembar 2023; Pogodaka: 1092

Tekst

dr marko s markovic 1924 2012 godine BIOGRAFIJA
Marko S. Marković, teolog, doktor političkih nauka, istoričar i književni kritičar, rođen je 30. novembra 1924. godine u Beogradu. Po obe roditeljske linije potiče iz uglednih srpskih beogradskih porodica. Deda Marko M. Marković bio je fabrikant i dvorski knjižar pod Karađorđevićima. Otac, dr Srboljub Marković (1885-1951), pravne studije završio je u Parizu. Odlikovao se na Kumanovu kao rezervni konjički oficir. Mati Branka, rođena Jovanović (1895-1971), kći je dr Đorđa Jovanovića, ličnog lekara kralja Aleksandra Obrenovića, profesora Velike škole i jednog od osnivača Vrnjačke Banje, koji je po majci bio potomak Karađorđevog vojvode Janka Katića.

Opširnije: Ko je bio Marko S. Marković?

U IME SAVESTI I SLOBODE: NAD KNJIGOM EMIRA KUSTURICE, „KAD MRTVE DUŠE MARŠIRAJU“

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 10 novembar 2023; Pogodaka: 983

Tekst

kusturica knjiga kad mrtve duse marsiraju 2023 Poćoreče, carevi većile,/ duša mi je od Kosova stara,/ tvrdo srce u gorskoga vuka,/ komandant sam Gvozdenoga puka,/ ne bojim se cara, ni ćesara!
Milivoje Jovanović, komandant Gvozdenog puka Moravske divizije Oskaru Poćoreku koji ga je pozvao na predaju

ČAS U KOME SE JAVLjA KUSTURIČINA KNjIGA

Svetska satanistička internacionala krenula je u gnevu na hrišćanske svetinje: u isti mah, zabranjuje se kanonska Ukrajinska Pravoslavna Crkva Moskovske patrijaršije i udara se na Kijevo – Pečersku lavru, u kojoj su mošti nekih od najvećih podvižnika u istoriji pravoslavne vere; Kosovo i Metohija treba da nam budu oduzeti, sa našim odobrenjem i klanjanjem NATO đavolu; strada narod Svete Zemlje ( među njima i mnoštvo pravoslavnih Arapa ) i ruše se svetinje, poput manastira Svetog Porfirija u Gazi...Jermenima, koji nisu sasvim pravoslavni po dogmatici, ali su nam veoma slični po istorijin i duševnosti, narodu poklanom, oduzeše Arcah (Nagorno Karabah), prepun svetih spomena i oltara, pa ih sada Azerbejdžanci pretvaraju u nekakve „kavkasko – albanske spomenike“, brišući jermenske tragove.
U takvom času, u predvorju Trećeg svetskog rata, diže se Emir Kusturica, i govori, u serijalu „Moj život“ na „Sputnjiku“, i u knjizi „Kad mrtve duše marširaju“ u izdanju „Katene Mundi“. Umesto da, kao većina svojih zapadnih kolega, igra, na kecu, sa sve maramicom u ruci, globalistički dans makabr, on viče:“Ne pristajem!“ I kvari igru, gde god može. I poziva svoje gledaoce, čitaoce, sunarodnike i međunarodnike, da ne pristaju, da ne daju dušu, da ne plešu mrtvačko kolo, kolo naopako, nego da krenu putem slobode.(1)

BEZ SLOBODE NEMA ČOVEŠTVA

Opširnije: U IME SAVESTI I SLOBODE: NAD KNJIGOM EMIRA KUSTURICE, „KAD MRTVE DUŠE MARŠIRAJU“

KOSOVO ILI PARIZER: Večiti izbor za današnji dan (KNJIGA NA POKLON)

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 18 oktobar 2023; Pogodaka: 993

Tekst
Knjige

v dimitrijevic knjiga izdaja bez potpisa kosovski zavet 2012 2023

NEŠTO MALO UVIDA
Da je neko našim precima rekao da ćemo jednog dana birati između cara Laze, čestitog kolena, i parizera – podriguše, oni bi rekli da je to nemoguće, i da im se neko ruga. A izbor pred dananjšom Srbijom je upravo taj: ako ne prezremo Kosovski zavet, nećemo imati ni parizer. To nije ironija – to je cinizam. I taj cinizam nas prati kao senka, i ne da nam da živimo životom dostojnim čoveka.

Upravo zbog toga kad nam se parizer nudi kao zamena za Kosovski zavet vredi se setiti šta je taj Zavet nama i šta smo mi bez Zaveta.

Knjigu “Izdaja bez potpisa Kosovski zavet 2012. -2023. godine” preuzmite OVDE.

ŠTA JE NAMA VIDOVDAN
Vidovdan nam je sve – od 1389. naovamo. Srbi su išli putem njegovog zaveta, ili nisu išli, misleći da se može pobeći od sebe. Obilić ili Branković – stalna je dilema. Šta god da činimo, tako je i tako će biti.

Opširnije: KOSOVO ILI PARIZER: Večiti izbor za današnji dan (KNJIGA NA POKLON)

Evropski apsurd i Dostojevski (KNJIGA NA POKLON)

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 03 avgust 2023; Pogodaka: 1061

Tekst
Knjige

ALBER KAMI

Poznati egzistencijalistički filosof, Alber Kami, bavio se prirodom ateističkog bunta u svom delu „Pobunjeni čovek“. Smatrajući da je neophodno prihvatanje apsurda kao egzistencijalne kategorije, on je nastojao da u knjizi izloži „čudesnu istoriju evropskog ponosa“; jer, pobuna je uvek uverenje da postoji vrednost u ime koje se ustanak diže. („Pobuna je nezamisliva bez osećaja da smo sami na neki način i negde u pravu“, kaže Kami.) Za razliku od puke mržnje, koja je samorazorna, pobuna je metafizički poziv kojim se neki čovek diže „protiv svog položaja i čitavog stvaranja“. Prema tome, po Kamiju, „metafizički pobunjenik nije sigurno ateist, kao što se misli, nego je nužno bogohulnik. On naprosto huli i to u ime reda prokazujući u Bogu oca smrti i najvišu sablazan“ A to je logično, jer pobuna je, po Kamiju „zamisliva jedino protiv nekoga“. Markiz de Sad bio je arhetipski lik pobune, jer se usudio da kaže da sva stvorenja zemlje nisu ništa prema jednoj jedinoj ljudskoj želji. Njegova revolucionarna požuda značila je“poricanje drugog i ukidanje saosećanja“, što neminovno vodi totalitarizmu: „U Sadovoj republici ograđenoj bodljikavom žicom postoje samo mehanizmi i mehaničari“, kaže Kami. A pošto nema Drugog, sve se završava u samozadovoljavanju: „Prometej okončava u Onanu.“ Odatle se, kroz romantičarsko „religiozno mešanje dobra i zla“, dolazi do bodlerovskog dendizma. Dendi, po Bodleru, „živi i umire pred ogledalom“. Sudbina dendija je, dodaje Kami, u tome da, „pošto ne može živeti svoj život, on ga glumi. On ga glumi sve do smrti, osim kad je sam i bez ogledala“. Hiperindividualizam ima društvene posledice: „Jedinstvo sveta koje nije ostvareno sa Bogom pokušaće se sada ostvariti bez Boga“ (Kami) Jer, veli francuski pisac, „filosofija sekularizuje ideal. Ali dolaze tirani i oni uskoro sekularizuju filosofije koje im daju za pravo“. Treba pokoriti i prirodu i istoriju: „Za Marksa, priroda je ono što potčinjavamo da bi smo se pokoravali istoriji; za Ničea, ono čemu se pokoravamo kako bismo potčinili istoriju“.

Opširnije: Evropski apsurd i Dostojevski (KNJIGA NA POKLON)

Najteža nedelja za Rusiju

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 15 jul 2023; Pogodaka: 1109

Tekst

ŠTA KAŽE „CARGRAD TV“?

Evo analize sa ruskog sajta „Cargrad TV“:“Poseta Romana Abramoviča Moskvi, oslobađanje komandanata „Azova“, zahtev za produženje žitnog dogovora odmah nakon toga, a takođe i napadi na Kerč i Rostovsku oblast uz skoro istovremeno priznanje Kijeva da je napao Krimski most – svi ovi događaji nas pripremaju za najstrašniju nedelju Novog svetskog poretka, gde će pokušati da slome Rusiju kako na bojnom polju tako i unutar njenog političkog sistema.

Pre samita NATO-a u Viljnusu kijevskom režimu treba da dokaže bar neku vrstu „kontranapada“, a to znači da će neprijatelj učiniti sve što može da takav napad prikaže. Ali što je još strašnije – i unutrašnja peta kolona, tzv. partija „sramnog mira“ će učiniti poslednji pokušaj da privoli neposlušnu Rusiju da kleči i digne belu zastavu. Sada je kucnuo čas hrabrosti, a znamo šta je sada u pitanju. Pobeda može biti samo konačna, a zamrzavanje sukoba će dati vremena neprijatelju da obnovi snagu i da udari još jače.

Opširnije: Najteža nedelja za Rusiju

KLJUČEVI SADAŠNJEG KRVOPROLIĆA: Antihristova doktrina šoka i Hristova vaskršnja pobeda

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 25 april 2023; Pogodaka: 1358

Tekst

U TOM LUDILU IMA SISTEMA

U svom veoma uputnom tekstu „Da li je američki haos dekadencija ili plan“, Aleksandar Pavić nas je podsetio na razmišljanja američkog nezavisnog novinara Majka Vitnija:„Da li zaista mislite da su svi ovi ludi i neviđeni događaji u poslednjih nekoliko godina – poput afere Rašagejt, Trampovog opoziva, nereda pod firmom ‘Crni životi su važni’, fijaska od 6. januara (odnosno upada Trampovih pristalica u zgradu Kongresa u sklopu protesta protiv izborne krađe), kovid histerije, zatvaranja, obavezne vakcinacije, cenzure koju sprovodi vlada, sumnjivih predsedničkih izbora, paljenja fabrika za preradu hrane, iskakanja vozova iz šina, napada na električnu mrežu, trans predstava za školsku decu, manijakalnog fokusa na rodna pitanja i spektakularnih javnih suđenja – samo slučajni incidenti koji se dešavaju spontano tokom perioda velikih društvenih promena? Ili mislite da doživljavamo tajno orkestriranu operaciju (psi-ops) koju sprovode državni agenti koji deluju u ime svojih elitnih dobrotvora?“(1)

To jest, ono što se zbiva pred našim očima je serija šokova koja treba da dovede do određenog cilja, sasvim u skladu sa „doktrinom šoka“, koju opisuje Naomi Klajn.

VELIKA BELA LOŽA DIKTIRA

Ili, ako idemo dublje, zar takav sled događaja ne piše, veoma sažeto, na zastavi 33. stepena masonerije:“Ordo ab chao?“ Prvo napraviš haos, a onda zavodiš red. Svoj, naravno.

Opširnije: KLJUČEVI SADAŠNJEG KRVOPROLIĆA: Antihristova doktrina šoka i Hristova vaskršnja pobeda

Vičem u ime svih slobodnih Srba – „Zlatanović je još u zatvoru“!

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 21 mart 2023; Pogodaka: 1146

Tekst

dr vladimir dimitrijevic sloboda za dejana petra zlatanovica

Kako su nas zaustavili Da je Vučićev režim na putu ka najgrubljem nasilju videlo se i danas iz mnogih gradova zemlje Srbije, među kojima je i Čačak. Krenuli smo iz grada na Moravi u 14 časova u Beograd, na skup ispred hrama Svetog Save, da bismo se podsetili svih kosovskih junaka od Gazimestana 1389. do Košara 1999, i da bismo Vučiću i njegovim kriptofašističko – sendvičarskim seizima poručili da Kosovo nije na prodaju. Nisu nam dozvolili da stignemo. Policija nas je zaustavila pre Preljine, i počeli su da maltretiraju vozača zato što u autobusu nema ovoga ili onoga, pa mu je napukla šoferšajbna, da bi mu na kraju pisali kaznu od četrdeset hiljada dinara – penzija mu je dvadeset pet hiljada. Pokušavali su da ga oteraju na tehnički pregled, uzeli mu dokumente.

Svemu ovome je prethodnih dana prethodilo zastrašivanje jednog autoprevoznika, koji je, na kraju, odustao da vozi ljude na skup u prestonici. Udbaši u civilu su gledali naše okupljanje ispred železničke stanice u Čačku, odakle je autobus krenuo, a policija nas je sve vreme pratila, sa nalogom da zaustavi putovanje ka hramu Svetog Save.

Nekoliko mladih pandura ( policajci sa pravnom svešću očito nisu, jer im je od polisa važnije bedno radno mesto u službi režima ) slegali su ramenima, i ponašali se onako kako ih, u raznim izdanjima, znamo već decenijama…
Onda su putnici izašli iz autobusa i blokirali put ka Preljini. Panduri ( sejmeni, titomilicajaci, kako ko hoće) su počeli da preusmeravaju saobraćaj. Nisu nas pustili ka Beogradu – očito su imali „čvrsta naređenja“.

„Šta ću? Imam decu!“

Opširnije: Vičem u ime svih slobodnih Srba – „Zlatanović je još u zatvoru“!