Početna - vladimirdimitrijevic.com - Владимир Димитријевић

O hapšenju sveštenika optuženog da je diler droge i seriji „Nemanjići“

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 07 mart 2018; Pogodaka: 4023

Tekst

tito kapicic rankovic udba Godina 2018. treba da bude godina konačne izdaje Kosova i Metohije.Godina 2018. treba da bude godina konačne izdaje Kosova i Metohije.
Svaki glas koji se diže protiv te izdaje mora biti ućutkan. Naročito se ne sme čuti glas vrha SPC. A najbolji način da se zvanični glas Crkve ućutka je pravljenje niza skandala koji bi najstariju ustanovu ovog naroda, već odavno načetu ekumenizmom i modernizmom, kao i skandaloznim smenama eparhijskih arhijereja, kompromitovao u očima javnosti.I eto novog skandala: uhapšen je sveštenik pod optužbom da je diler droge (VIDI OVDE).

Ne mora da znači da je to tačno – ali je dovoljno da se pojavi u medijskom prostoru. I onda se samo pronese glas Odozgo (ne sa neba, naravno, nego od Vlast Imajućih i Kosovo Prodajućih) – šta oni da pričaju o caru Lazaru kad diluju drogu?

UDBA je, i to se zna, posle Drugog svetskog rata „izbušila“ SPC, postavljajući svoje ljude na mnoga bitna mesta i pokrećući ih na delovanje kad je to potrebno. Dobro obavešteni Velimir Rajić o tome je pisao:

Opširnije: O hapšenju sveštenika optuženog da je diler droge i seriji „Nemanjići“

Hrvati pod Staljingradom: Jedna eUropska priča

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 01 mart 2018; Pogodaka: 6512

Tekst
Rusi

ustase pod staljingradom hrvati ndh protiv rusa Za razliku od Srba, čiju je istoriju Jovan Dučić definisao stihovima „Pre svačiji sužnji no ičije sluge“, Hrvati su se (čast izuzecima!) uglavnom opredeljivali za ovo drugo. Tome su dali dokaze i u doba Nezavisne Države Hrvatske, kada su verno služili Hitleru i Musoliniju u njihovom „radu“ na izgradnji „novog europskog poretka“. Zato su, 1941, poslali i svoje dobrovoljce u bitku pod Staljingradom. Ante Pavelić je ustašku „dragovoljačku“ legiju osnovao 2. jula 1941, desetak dana posle nemačkog napada na Sovjetski Savez. Hitajući da dokaže odanost Rajhu, uputio je proglas Hrvatima:

Opširnije: Hrvati pod Staljingradom: Jedna eUropska priča

Bezakonje „rodne ravnopravnosti“ i smrt porodice u Srbiji

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 19 februar 2018; Pogodaka: 8166

lgbt rodna ravnopravnost

Vi antiprogresivni čitaoci, vi niste znali da su se pojavile genijalke koje su rešile da preprave Sveto Pismo – radikalne feministkinje i LGBT propagandistkinje, koje su „otkrile“da je biološki pol nevažan, a da je bitan „gender“. „Rod“ je društveno konstruisani pol. Nije Bog stvorio muškarca i ženu koji su čovek, nego iza toga stoji tiransko patrijarhalno društvo koje nas „konstruiše“ kao takve. Zapad, koji se odrekao i Boga i normalnosti, prihvatio je ovo ludilo, i na Vikipediji sad piše da među ljudima ima oko sedamdeset vrsta raznih „rodova“

ČITAOCI „STANJA STVARI“ POJMA NEMAJU

Opširnije: Bezakonje „rodne ravnopravnosti“ i smrt porodice u Srbiji

Pokojni nam govore

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 19 februar 2018; Pogodaka: 7258

mrtvinamgovore

U uvodu za svoju knjigu „Živimo zajedno, a (da li) umiremo sami“, Miladin Ćosović, pripovedač i esejista iz Gornjeg Milanovca, kaže:

“O smrti razmišljam takoreći od kada znam za sebe. Reklo bi se da je neko ko je u životu često bio svjedok umiranja (a bio sam: u petoj godini gledao sam više prostrelnih rana na dečačkom licu ubijenog starijeg sedamnaestogodišnjeg brata, kao mlad lekar bio sam svedok dugotrajnih patnji od silikoze obolelih rudara „Šuplje stijene", oba roditelja su mi umrli od raka) u psihi izgradio odbrambene mehanizme od straha, da je u smrti drugih našao uporišne tačke za životnu filozofiju u kojoj je pomirio sve svoje kontroverze, od smrtnosti i prolaznosti našao sklonište u Božjoj volji i promisli. Za mene to važi samo djelimično.

Opširnije: Pokojni nam govore

Pravoslavno hrišćanstvo i „Srbi, narod najstariji“ – razgovor sa V. Dimitrijevićem

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 19 februar 2018; Pogodaka: 8363

paja jovanovic slika krunisanje cara dusana 1331

Mnogo je naših iskušenja u ove dane.

Neka su s leva, a neka s desna. Sleva stižu iskušenja pozapadnjačenja, opasnosti da postanemo ono što nismo, da budemo bedni robovi Vatikana i Vašingtona i antihrista koji iza njih stoji. A s desna su iskušenja da smo „narod najstariji“ i da, sami sobom, bez Hrista, nešto značimo.

Pošto se već godinama bavimo i ovom temom, rešili smo da, uoči Božića, dana kada se Srbima i svim ljudima rodio Bogočovek, razgovaramo sa našim saradnikom Vladimirom Dimitrijevićem, koji se i sam bavio ovom temom na tragu naše zavetne misli, od Svetog Save do Vladike Nikolaja. Naročit motiv za posvećivanje pažnje ovoj temi, jeste i molba koju je nama i gospodinu Dimitrijeviću uputio jedan pravoverni srpski monah, nama posebno drag, da osvetlimo i ovu temu zbog opasnosti od repaganizacije Srba. Smatramo da ovaj razgovor može biti dušekoristan pravovernoj braći i sestrama.

Opširnije: Pravoslavno hrišćanstvo i „Srbi, narod najstariji“ – razgovor sa V. Dimitrijevićem

Ватикан мења историју јер жели да влада светом

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Видео / Video; Objavljeno 29 januar 2018; Pogodaka: 13399

Када је руски путописац Хиљфердинг питао једног Србина из Срема по чему се разликују Шокци (римокатолици) и православни Срби, он му је рекао да Шокци верују у Рим - папу, а Срби у Светог Саву. Тим поводом, настала је и ова емисија код господина Теше Тешановића, у емисији "Балкан.инфо". Честитајући свим читаоцима празник Светог Саве, молио бих да уваже једну исправку, због грешке настале у току интервјуа. Мошти Светог Симеона Богопримца су отете од Латина, али се не налазе у Шибенику, негу у Задру.

С поштовањем,

Владимир Димитријевић

2017: šta je bilo, šta nas čeka

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 23 januar 2018; Pogodaka: 5704

Tekst

UMESTO UVODAUMESTO UVODA

Kao i svake Srbske Nove godine, tako i ove, nastojali smo da zabeležimo neka ramišljanja o onome što smo preživeli i o onome što nas može čekati u narednom periodu. Izbor je ličan, i kreće se od društvenih fenomena do rastanka sa časnim ljudima Božjim. Neki tekstovi su objavljeni u „Pečatu“. Čitalac će, svakako, imati svoje prioritete. Važno je, međutim, da svako odnas razmišljao protekloj godini u skladu sa hrišćanskim shvatanjem: Čovek iznad svega, a Bog iznad čoveka (Vladika Nikolaj).

NEOBELEŽENI JUBILEJI 2017.

Ove godine nismo dostojno obeležili osamstogodišnjicu krunisanja Stefana Prvovenčanog, kao da to nije jedna od najvažnijih godišnjica naše istorije.

Opširnije: 2017: šta je bilo, šta nas čeka

Tragikomedija bezbožnog montenegrinstva - Miladin Ćosović o konvertitstvu

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 22 januar 2018; Pogodaka: 5964

Tekst

montenegrini 01 ZAŠTO KONVERTITI BEŽE OD SRBSTVA?

Da, zaista je teško u ovom vremenu biti Srbin. I mnogi Srbi kad vide kako je teško ili padnu u očajanje, i odluče da su nešto drugo (neko drugi), ili ih uhvati manija veličine, pa postanu „Srbi, narod najstariji“. Zato nam je potrebno veliko rasuđivanje.

Vredi se, sada i uvek, setiti onog najbitnijeg: činjenice da je Crkva Božja najveći dar ljudima. Osnovana Ocem kroz Sina u Duhu Svetome, ona već stolećima ljude iz grumenja ilovače pretvara u sinove i kćeri Božje, rađajući ih za večnost. I zato pravoslavni čovek puna srca može da usklikne:“Majka Crkva!“Tako je i sa nama, Srbima, kojima je Bog kroz Svoju Crkvu dao sve što jesmo. Da nas Sveti Sava nije rodio u Hristu, gde bismo mi bili i šta bismo bili?

Opširnije: Tragikomedija bezbožnog montenegrinstva - Miladin Ćosović o konvertitstvu

O Marksu, Engelsu i Srbima

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 12 januar 2018; Pogodaka: 3833

Neobično je to. Rimokatolici, od Marije Terezije do Pavelića, protestanti, poput Hegela, komunistički ideolozi, poput Marksa i Engelsa, Srbe uvek vide kao strano telo EvropeNeobično je to. Rimokatolici, od Marije Terezije do Pavelića, protestanti, poput Hegela, komunistički ideolozi, poput Marksa i Engelsa, Srbe uvek vide kao strano telo Evrope

U svojoj novoj knjizi „Moć i beščašće“ pripovedač i esejista iz Gornjeg Milanovca, Miladin Ćosović, zapaža: „Engels je, podstaknut visokim mišljenjem Getea, Hajnea i Herdera o srpskoj narodnoj poeziji, počeo da uči srpski jezik, ali nije oduševljen – u svemu vidi „produženu rusku ruku i ništa više”. Engels je dobro poznavao srpsku istoriju, znao je za srpsku srednjovjekovnu državu, znao je za sve borbe Srba za slobodu od otomanskog zla, a ipak i on i Marks podlegli su nekakvim svojim krutim etno-sociološkim šemama o narodima u Evropi. Svrstavali su ih u dvije grupe: u prvoj su veliki kulturni narodi nosioci istorijskog, civilizacijskog i privrednog napretka (u kojima će po njihovom „naučnom” proročanstvu najprije doći do revolucionarnih promjena, u njima je proleterijat najmasovniji), dakle, keltsko-romansko-germanski narodi zapadne Evrope (Englezi, Francuzi, Nijemci), a od Slovena jedino Poljaci; drugu grupu čine, kako piše Miladinović, manje više „varvarski otpaci naroda”, a to su Geli u Škotskoj, Bretonci u Francuskoj, Baski u Španiji, Rumuni, Grci, svi Južni Sloveni, čak i Rusi. Oba ova nadmjena revolucionarna teoretičara bila su odbojno raspoložena prema Srbima i njihovoj borbi za oslobođenje. Marks je Srbe ubrajao u male „zakržljale, nužno kontrarevolucionarne narode bez istorije i istorijske svijesti, čija je jedina sudbina da nestanu u oluji svetske revolucije”. Engels je s oduševljenjem prihvatio vijest da su Srbi poraženi u ratu sa Turskom 1878. godine. Pisao je: „Srpska oslobodilačka vojska mora da živi na svoj vlastiti račun i posle razmetljive ofanzive, a da nije nigde ozbiljno tučena, najprije u svoju hajdučku jazbinu.” Kao što se vidi, dogmate Marks i Engels omalovažavali su male narode, odricali im pravo na borbu za oslobođenje, na samostalnu državu, proricali im nestajanje sa istorijske scene.“

Opširnije: O Marksu, Engelsu i Srbima

U odbranu prirodne porodice

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 12 januar 2018; Pogodaka: 5195

Текст

nikodijevici porodica 1930 RODNA RAVNOPRAVNOST I PROPAGANDA HOMOSEKSUALIZMA

Pred čitaocem je tekst nastao uoči donošenja Zakona o rodnoj ravnopravnosti pripremljenog za usvajanje u 2018. godini i niza pratećih dokumenata čije će posledice po našu, ionako razorenu porodicu, biti ogromne. S obzirom na činjenicu da se ovo pitanje postavlja sa svom oštrinom na našem terenu, a da većina čitalaca nije dovoljno upućena o čemu je reč, on ima za cilj da građane obavesti o najstrašnijem nasrtaju totalitarne vlasti na porodicu, koji se može porediti samo sa komunističkim udarcem na duhovne i porodične vrednosti.

Opširnije: U odbranu prirodne porodice