RODNA RAVNOPRAVNOST I PROPAGANDA HOMOSEKSUALIZMA
Pred čitaocem je tekst nastao uoči donošenja Zakona o rodnoj ravnopravnosti pripremljenog za usvajanje u 2018. godini i niza pratećih dokumenata čije će posledice po našu, ionako razorenu porodicu, biti ogromne. S obzirom na činjenicu da se ovo pitanje postavlja sa svom oštrinom na našem terenu, a da većina čitalaca nije dovoljno upućena o čemu je reč, on ima za cilj da građane obavesti o najstrašnijem nasrtaju totalitarne vlasti na porodicu, koji se može porediti samo sa komunističkim udarcem na duhovne i porodične vrednosti.
Jer, danas su na vlasti (makar veronauka bila u školama), sledbenici „debelog mrtvaca Groza“ (kako je Vladika danilo zvao Tita ), koji Srbiju vode u laž zvanu Evropska Unija ( Vladika Nikolaj je Evropu bez Hrista zvao Bela Demonija), kao što su je nekad zvali u laž zvanu „besklasno društvo“.Jer, danas su na vlasti (makar veronauka bila u školama), sledbenici „debelog mrtvaca Groza“ (kako je Vladika danilo zvao Tita ), koji Srbiju vode u laž zvanu Evropska Unija ( Vladika Nikolaj je Evropu bez Hrista zvao Bela Demonija), kao što su je nekad zvali u laž zvanu „besklasno društvo“.
Sada se, umesto komunizma, Srbima nameće homoseksualizam, i to pod vidom priče o „rodnoj ravnopravnosti“, čije su propagatorke kod nas, kao što vidimo, „LGBT aktivistkinje“. (http://borbazaveru.info/content/view/10261/1/).
Moj prijatelj, Branislav V. Vujić, kaže zbog čega je tako u jednom od elektronskih pisama koje mi je poslao:
„Poštovani gospodine Dimitrijeviću,
nedavno sam pogledao, na »jutjubu«, Vaše odlično predavanje o pornografiji i „smrti Srbije“ i samo bih primetio nešto što ima veze sa onim o čemu ste govorili.
Ne postoje homseksualne veze bez seksa, dok se heteroseksualne veze održavaju i bez njega. Homoseksualne veze nisu iskreno emotivne, negopožudne, sitnosopstveničke, hedonističke i potrošačke. One pre svega, svojom razvratnošću proširuju polje potrošnje, a ono se širi tako što razara sve što je prepreka slobodnom kretanju kapitala, pa tako uništava i porodične odnose. Pri tom – propagandno – menja (izvrće) sistem vrednosti, kao i kriterijume službene »normalnosti«. Zato LGBT parove ne možemo da tretiramo kao »ravnopravne«, niti smemo dozvoliti da usvajaju decu. Biti roditelj više je od posedovanja deteta kao »ljudskog kapitala«. Uveren sam da oni nisu u stanju da se izdignu iznad toga. Ovakav duh trenutno dominira u međuljudskim odnosima proizvod je globalizacije, širenja (i po površini i u intenzitetu) kapitalizma, odnosno progresivnog jačanju tehničkog sistema.Dvadeseti vek je iza nas ne samo hronološki, nego sâmom prirodom promena koje su se dogodile u poslednjih dvadsetak godina. Reč je o »presecanju svih korena«, ukidanju svake pouzdane »referentne tačke«, potpunom iskorenjivanju ljudi iz zajednice i izolovanju (individualizaciji) pojedinca u društvu. Dvadeset i prvi vek je ubrzano ispunjenavanje našeg svakodnevnog života »novom geometrijom«, koja je u stanju da efikasno suzbije spontani revolti nezadovoljnih masa, suzbijem svakog oblika spontanosti. Dok se jedni bore za opstanak, Zapad i dalje vredno radi na tome da nas dovede do »kraja istorije«.Teza o»kraju« je podstaknuta njihovim uverenjem da treba i da je moguće istoriju prevesti u biologiju. Danas istorija okreće glavu od sebe, i fokusira se na pitanja koja pripadaju drugim oblastima, ne na pitanja vezana za organizaciji našeg svakodnevnog života, nego na ona o životu kao takvom. Reševa probleme koje opterećuju savremenog čoveka, pitanja vezana za rađanje, razmnožavanje, smrt, ona koje su temelj naše biologije, probleme vezane za abortus, načina udvaranja, »sesulano uznemiravanja«, »rodnu ravnopravnost« i pravo na eutanaziju (dobrovoljnu smrt). I to radi »u skladu sa zahtevima kapitala«, odn. potrebama tehničkog sistema, na način da mu „izađe u susret“ Danas Zapad nije opterećen »iskupljenjem«, ili »klasnom borbom«, nego jednim izmišljenim, ne i stvarnim »konfliktom« između muškaraca i žena, kao i sukobima vezanim za autoritarno nametanje »rodne ravnopravnosti«, pri čemu je LGBT »populacija« ravnopravnija od »prozaičnih heteroseksualaca«. Rat između polova i rodova polako opasniji od onog hladnog i mnogih sadašnjih »vrelih« ratova. On raslojava i razara društvo, tako da je ta podela na polove i rodove mnogo radikalnija i destruktivnija od onih na klase i generacije, uprkos tome se se to nevešto pokriva propagandnom pričom o »jednakosti«, kojom se pasivizuje „javno mnjenje“ i ljudska masa pretvara u publiku koja refleksno svaku (kvazinaučnu, propagandnu) laž "guta" kao istinu...“
ODBRANA PRIRODNE PORODICE
Mi se moramo boriti protiv laži maskiranih u „naučne“ istine. Cilj je da se brani prirodna porodica, za koju američki stručnjaci Alan K. Karlson i Pol T. Meru kažu:“Mladi čovek i mlada žena osećaju naklonost jedno prema drugom. Žele da postanu jedno. Kada se sretnu, radosni osmeh im obasja lice. Osećaju nagoveštaj radosti. Kada su sami, osećaju se nepotpuno, nedovršeno. Kada su zajedno, osećaju se ispunjeno. Svoju zajednicu proslavljaju svadbenim veseljem. Razmenjuju bračne zavete jedno s drugim, a zavetuju se i rodbini i bližnjima, i dvoje postaje jedno telo.
Vremenom, njihova radost i strast podleže ispitu životnih okolnosti i iznenađenja. Zajedno će plakati, nekad od sreće, nekad od tuge. Spoznaće šta znači bolest, možda se suoče i sa siromaštvom, prinudnom selidbom ili prirodnom katastrofom; možda ih rastavi rat. U vreme tuge ili gubitka nalaziće snagu jedno u drugom. Suočeni sa smrću, naći će duhovnu utehu koja će ublažiti bol fizičke rastavljenosti. Bračna veza zasnovana na vernosti, uzajamnoj obavezi i poštovanju omogućiće i jednom i drugom da ostvare punotu svoje ličnosti, da postanu, po promislu Božijem, celovito biće.
Kroz brak se rađa nova porodica, dom, prva i osnovna jedinica ljudskog društva. Muž i žena sada grade svoje malo domaćinstvo. Oni dele teret materijalnog obezbeđenja porodice koristeći svoja interesovanja, snagu i veštine. Stvaraju dom koji za njih dobija poseban značaj. U prethodnim vekovima, imanje ili radionica predstavljali su uobičajeni izraz ovog objedinjenja polnog i ekonomskog aspekta života. Danas, najčešće je u pitanju kuća ili stan u gradu ili predgrađu. Ipak, malo domaćinstvo i dalje predstavlja središte svakodnevnog života.
Muž i žena grade svoj dom i kao duhovno mesto. Svesni su da su porodica i vera, u suštini, neodvojivi. Suštinski dom se zasniva na pobožnosti, služenju Bogu i molitvi.
Iz ove prirodne zajednice rađa se novi život. Deca su glavni cilj i svrha braka. Mladi roditelji s divljenjem prate kako se njihovo prvo dete razvija u majčinoj utrobi. Kada prvi put ugledaju novorođeno dete, plod njihove ljubavi, radost i divljenje potiskuju sumnju i strah. Oboje su ugradili deo sebe u to dete; ono sada postaje nova i jedinstvena ličnost. Otac preuzima ulogu zaštitnika majke koja je u ovom periodu posebno ranjiva. Nakon teškoća koje porođaj podrazumeva, sledi osećanje sreće kada majka počinje da doji svoje dete a otac prvi put miluje novorođenče. Usvajanje deteta budi slična osećanja. Počevši od ovih posebnih trenutaka roditelji postaju prvi učitelji svog deteta, a njihov dom detetova prva i najvažnija školu. Oni dete uče veštini življenja i upoznaju ga sa lepotom pričanja, čitanja, razmišljanja i istraživanja sveta.
Nadahnut ljubavlju, bračni par se odlučuje da svoj dom uveća i ispuni sa još dece. Uvećavajući dom, oni uvećavaju i čovečanstvo. Ovi roditelji znaju kakva je radost gledati braću i sestre kako uzrastaju jedni uz druge. S mešavinom ponosa i brige posmatraće kako njihova deca prave prve korake, pokušavaju da obave prve kućne poslove, preuzimaju prvu odgovornost. Naravno, biće i modrica na kolenima, prepirke oko igračaka, izgubljenih mečeva, suza i smeha. Uzrastajući, deca postepeno postaju deo šireg sveta, roditelji postaju vodiči i čuvari, a dom utočište i središte njihovog zajedničkog života.
Prirodna porodica spremno prihvata i druge bližnje. Ljubav i briga kojima roditelji obasipaju malu decu nalaze svoj odraz u ljubavi i brizi koju odrasla deca pružaju ostarelim roditeljima. Istinski bogata porodica oslanja se na snagu tri ili više generacija. Ova porodica se stara o svojim članovima. Svaka naredna generacija je karika u neprekinutom lancu, duž kojeg se ovakva porodica prostire kroz vekove.
Zbog svega toga, prirodna porodica predstavlja pravi put koji vodi u valjan život, istinsku sreću, i blagostanje. Živeći u zajednici, članovi ovakve porodice uče se čovekoljublju, dajući se bez razmišljanja o sebi. Dobrota se uzvraća dobrotom, iz čega nastaje domostroj ljubavi. Rođaci dele sve što imaju, ne očekujući ništa za uzvrat, a samim tim dobijaju više nego što su ikad mogli očekivati. To je ljubav koja majkama mami blistav osmeh na lice i koja očeve čini ponosnim što njihova deca izrastaju u karakterne mlade ljude. To je ljubav koja podstiče milosrđe, dobra dela, istinsku zajednicu. I to je blagodat koja ublažava tugu onih čiji su bližnji prešli u večni život.
Ovakva porodica je i izvorište ispravnog političkog života. Upravo ovde je koren suvereniteta. Ovakav dom izvor je uređene slobode, prave demokratije, rasadnik vrlina. Komšije i selo predstavljaju prvobitni izraz šireg političkog života, gde porodice nadgledaju jedne druge a autonomija njihovih domova ostaje netaknuta.
U tom smislu, idealno upravljanje i jeste lokalnog karaktera. Čak je i nacija „samo skup porodica unutar granica jedne zemlje.“ Države postoje s ciljem da zaštite porodice i da podstaknu njihov razvoj i integritet.“
To je i put Srbije: odbrana prirodne porodice. Drugog puta nema!
ŠEST GODINA POSLE ANTONIĆEVE KNJIGE
Još 2011, naš ugledni sociolog Slobodan Antonić objavio je knjigu „Kritika radikalnog feminizma“, u kojoj je sjajno protumačio gramatiku savremene laži o „rodnoj ravnopravnosti“. ( Knjiga se u celini može naći na ovoj adresi:https://fedorabg.bg.ac.rs/fedora/get/o:2783/bdef:Content/get ). A šta se dešava u Srbiji šest godina posle Antonićeve knjige? Radikalni feminizam ide dalje u osvajanju vlasti. On je prošao kroz više faza. U početku, on je tražio da se polovi izjednače u pravima – od aktivnog i pasivnog biračkog prava do prava na zapošljavanje, i to je moglo da se razume. Međutim, na Zapadu, pre svega u SAD, javio se novi talas feminizma, iza koga su stajale radikalne feministkinje, od kojih su mnoge bile lezbejke i aktivistkinje pokreta za lezbejska prava. Njihova osnovna ideja je da je biološki pol nevažan, a da je bitan „gender“ (naše feministkinje su tu reč prevele kao „rod“, iako reč „rod“ u srpskom jeziku ima sasvim drugo značenja, i jezgro je iz koga potiču mnoge ključne reči: od porodice do rodoljublja ). „Rod“ je društveno konstruisani pol. Mi izvorno kao da nismo muško ni žensko, nego nas takvima konstruišu. U svojoj „Teoriji književnosti“ Džonatan Kaler stav Džudit Batler ovako objašnjava:“Imenovanje devojčice pokreće čitav proces devojčenja, stvaranja devojčice, propisivanjem kompulzivnog ponavljanja rodnih normi, moćnog citiranja norme.“ Šta to konkretno znači u društvu na Zapadu?
Evo šta, između ostalog: u mnogim vrtićima zapadnih zemalja dečake od tri godine primoravaju da nose haljinice i igraju se lutkama, i obrnuto, a zatim deci daju mogućnost da menjaju pol već sa petnaest godina, čime je Cipras nedavno iznenadio Grke, i doveo do bure u Grčkoj Crkvi i na Svetoj Gori.
CILJ IM JE ULAZAK U ŠKOLE
U okviru novog Zakona o rodnoj ravnopravnosti, traži se nametanje „džender“ ideologije čitavom društvu. Glavni cilj je da se duše osvoje kroz školu. Evo šta piše u nacrtu Zakona:“ 3.1. Obezbeđivanje rodne ravnopravnosti u oblasti obrazovanja i nauke Član 35.
Organi javne vlasti koji obavljaju poslove u oblasti obrazovanja i vaspitanja, nauke i tehnološkog razvoja dužni su da: obezbede poštovanje rodne ravnopravnosti u postupku donošenja nastavnih planova i programa, odnosno studijskih programa, prilikom utvrđivanja standarda udžbenika, nastavnih metoda i normativa školskog prostora i opreme i da u nastavne programe i materijale, na svim nivoima obrazovanja i vaspitanja, uključuju sadržaje vezane za rodnu ravnopravnost u cilju prevazilaženja rodnih stereotipa i predrasuda, negovanja uzajamnog poštovanja, nenasilnog razrešenja sukoba u međuljudskim odnosima, sprečavanja i suzbijanja rodno zasnovanog nasilja i poštovanja prava na lični integritet, na način prilagođen uzrastu učenika;1) obezbede podršku obrazovnim programima koji se finansiraju iz javnih sredstava koji doprinose promovisanju rodne ravnopravnosti i dekonstrukciji rodnih stereotipa; 3)obezbede izmenu sadržaja nastavnih planova i programa, odnosno studijskih programa i udžbenika i drugog nastavnog materijala tako da afirmišu ravnopravnost i povećavaju vidljivost ženskog doprinosa nauci i tehnološkom razvoju i 4) preduzimaju, u skladu sa zakonom, mere koje obuhvataju: (1) integrisanje rodne ravnopravnosti u nastavne planove i programe uključujući prepoznavanje i ohrabrivanje za prijavu rodno zasnovanog nasilja i nasilja prema ženama, u okviru: a) redovnih nastavnih predmeta i vannastavnih aktivnosti,b) planiranja i organizacije različitih oblika obuke u svim obrazovnim ustanovama, centrima ili organizacijama u kojima se školuje nastavni kadar;(2) korišćenje rodno osetljivog jezika u udžbenicima i nastavnom materijalu, kao i u svedočanstvima, diplomama, kvalifikacijama, zvanjima, zanimanjima i licencama, kao i u drugim oblicima vaspitnog rada;(3) procenjivanje sadržaja udžbenika i drugog nastavnog materijala sa aspekta njihovog uticaja na promociju rodne ravnopravnosti;(4) kontinuirano stručno usavršavanje i osposobljavanje zaposlenih u obrazovanju za podsticanje rodne ravnopravnosti, prepoznavanje i zaštitu od diskriminacije kako po osnovu pola odnosno roda, tako i po drugim ličnim svojstvima, povećanje osetljivosti na sadržaj nastavnog plana i programa i nastavnog materijala, ljudskih prava, rodne diskriminacije, položaja i zaštite osoba sa invaliditetom, vršnjačkog nasilja, rodno zasnovanog nasilja i nasilja prema ženama i sl.“
Kad LGBT – dženderisti uđu u škole, dobiće podlogu za svoju propagandu kakvu nikad do sada nisu imali. A svi znamo kako su izgledali njihovi „obrazovni paketi“ maja 2016. godine.
IMAMO PRAVO!
Roditelji imaju pravo da podižu svoju decu i da ih štite od totalitarnih upliva i lažnih ideologija. Zato ključna svetska i domaća pravna dokumenta na to podsećaju:
Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima UN, član 26, stav 3 - Roditelji imaju prvenstveno pravo da biraju vrstu obrazovanja za svoju decu.2. Ustav Republike Srbije, član 43, stav 5 – Roditelji i zakonski staraoci imaju pravo da svojoj deci obezbede versko i moralno obrazovanje u skladu sa svojim uverenjima.Ustav Republike Srbije, član 64, stav 1 – Deca uživaju ljudska pravaprimereno svom uzrastu i duševnoj zrelosti.Ustav Republike Srbije, član 64, stav 3 – Deca suzaštićena od psihičkog, fizičkog, ekonomskogi svakog drugog iskorišćavanja ili zloupotrebljavanja.Ustav Republike Srbije, član 65, stav 1 - Roditelji imajupravoi dužnost da izdržavaju, vaspitavaju i obrazuju svoju decu, i u tome su ravnopravni.Krivični zakon Republike Srbije, član 185, stav 1 – Ko maloletniku proda, prikaže ili javnim izlaganjem ili na drugi način učini dostupnimtekstove, slike, audio-vizuelne ili druge predmetepornografske sadržine ili mu prikaže pornografsku predstavu, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do šest meseci.Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima, član 18, stav 4 - Države ugovornice ovog Pakta se obavezuju na poštovanjeslobode roditelja, odnosno zakonskih staratelja,da obezbede versko i moralno vaspitanje svoje dece u skladu sa svojim ubeđenjima.Konvencija o pravima deteta, član 14, stav 2 - Strane ugovornice će poštovatiprava i obaveze roditelja i, u određenim slučajevima zakonskih staratelja, radi usmeravanja deteta na ostvarivanje njegovog prava na način koji je u skladu s razvojnim sposobnostima deteta. U Srbiji, zemlji u kojoj je, od popisa 2002. godine do danas, preko 400 000 ljudi manje, i u kojoj svake godine umre 34 000 ljudi više nego što ih se rodi, i u kojoj ima preko milion nezaposlenih i ko zna koliko onih koji su na ivici da izgube posao, porodica, kao osnovna ćelija društva, zahteva naročitu pažnju i zaštitu, što je u skladu sa Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima (Član 16, stav 3: „Porodica je prirodna i osnovna ćelija društva i ima pravo na zaštitu države i društva“), saKonvencijom UN o pravima deteta („Porodici, kao osnovnoj jedinici društva i prirodnoj sredini za razvoj svih njenih članova, a posebno dece, treba da bude pružena neophodna zaštita i pomoć kako bi mogla u potpunosti da preuzme odgovornost u zajednici“), kao i članom 5 iste Konvencije, u kome jasno stoji da će „strane ugovornice poštovati odgovornosti, prava i dužnosti roditelja, članova šire porodice ili zajednice, kako je predviđeno lokalnim običajima“, Ustavom Republike Srbije i njenim Zakonom o porodici.
Zato svim silama ustanimo u odbranu porodice i porodičnih vrednosti. Kako radili, tako nam Bog pomogao!
Dr Vladimir Dimitrijević
