JOŠ JEDAN ODGOVOR NA NASUŠNA PITANJA
Hristos Se rodi!
Poštovani gospodine Antiću,
Prvo da Vam zahvalim na rečima razumevanja za moj rad. (ovde http://borbazaveru.info/content/view/10276/1/)
Trudim se, često neuspešno, da svoju borbu za hrišćanske vrednosti usmerim ka službi Bogu i bližnjem, i stvarno sam otvoren za svaku vrstu razmene mišljenja. A kako hrišćanin sme drugačije? Pažljivo sam pročitao Vaše pismo, i imam razumevanja za stav da mnoge stvari koje se sada dešavaju nekad nisu postojale – pre svega, mediji, i iznad svega – Internet spojen sa mobilnim telefonima. Ono što nam je ostalo od Svetih Otaca je stoti kanon Šestog vaseljenskog sabora, koji zabranjuje slikanje pornografije na daskama. A gde smo mi sad?
Ipak, borba protiv pomisli mora se i danas voditi, uz izbegavanje dodira sa pornografskim materijalom bilo koje vrste. Jedan od najvažnijih podviga pravoslavnog hrišćanina je svakodnevna molitvena borba protiv demonskih predloga i nagovora koji se, u vidu maštarija i pomisli, javljaju da bi ga odvratili s puta Istine. Sveti Oci su savetovali duhovnu pažnju i sabranost u odbijanju nečistih pomisli. Onaj ko im se prepušta, lako gubi tle pod nogama i u stanju je da pređe na Bogu mrska dela.Ipak, borba protiv pomisli mora se i danas voditi, uz izbegavanje dodira sa pornografskim materijalom bilo koje vrste. Jedan od najvažnijih podviga pravoslavnog hrišćanina je svakodnevna molitvena borba protiv demonskih predloga i nagovora koji se, u vidu maštarija i pomisli, javljaju da bi ga odvratili s puta Istine. Sveti Oci su savetovali duhovnu pažnju i sabranost u odbijanju nečistih pomisli. Onaj ko im se prepušta, lako gubi tle pod nogama i u stanju je da pređe na Bogu mrska dela.
Francuski romanopisac Balzak o sili maštarija govorio je: "Postoji takav splet misli koji za manje no dlan o dlan od zdravog čoveka može da načini leš... Ko bi opisao onu čisto telesnu iznemoglost u koju tonemo preterujući sanjanjem uživanja?" Po njemu, i samo telo može biti razoreno "zloupotrebom mišljenja".
Naravno, među najopasnije spadaju razvratne maštarije, kojima se neko naslađuje i prima ih kao svoju svakodnevicu, uopšte se ne boreći protiv njeh. Gospod je upozorio da gledati ženu sa pohotom znači grešiti sa njom u srcu. A srce, taj izvor života, zamućeno nepristojnim željama, čoveka koji ga ne umiva Bogom otuđuje od spasenja i čini nesposobnim za normalnu, Bogom blagoslovenu, bračnu ljubav. Opisujući svog junaka Luja Lambera, Balzak veli da je to "stogodišnjak od dvadeset pet godina, već star od misli i istrošen vekovima razmišljanja". Naravno, zamarajuće i razorne misli nikada nesu svetle i čiste, nego požude, slastoljubive čežnje za onim što se ne da posedovati. Koliko li je ovih starkelja među nama? Koliko li mladih samo nosi ljušturu mladosti, a njene sile, čednosti, su se odrekli?
Moć utisaka koje u dušu primamo veoma je velika i to treba imati u vidu ako se podvizavamo za čistotu. Treba izbegavati sablaznive susrete i razgovore koji umu daju "hranu" da kasnije, u saradnji sa zlim dusima, u nama izaziva zbunjujuće predstave i fantazije.
Blaženi Jeronim je, kao starac, izmožden postom i uzdržanjem, dobijao napade bludne strasti u samoći Vitlejemske pustinje: spopadale su ga uspomene na žene i devojke koje je kao mladić upoznao u Rimu, iako u doba upoznavanja s njima neji osećao pohotu. To je dokaz da je izreka Svetog avve Apolosa u potpunosgi tačna: "Nijedan čovek ne sme da daje snage dvema pomislima - preljubništvu i osuđivanju bližnjega: o njima on ne treba ni da govori, ni da ih zamšplja u svome srcu. Ako se od njih oslobodi, steći će spokojstvo i veliku korist".
Kada je mladi monah upitao iskusnog starca kako da se bori s bludnom strašću, ovaj ga je podsetio da majke, odbijajući bebu od sise, mažu svoju dojku ljutim lukom. Tako i mi, ako hoćemo da se spasemo ove pomisli, koristimo ljuti luk - pamćenje smrtnog časa i muka koje nas čekaju ako se oskrnavimo. Drugome pak drugi neki starac reče: "Ako demoni u tebe seju pomisli, ne predaj im se, jer je njima svojstveno da stalno navode na sablazan. I mada nikad ne prestaju, ne mogu da te prinude (na greh, nap. prev.): tvoja je volja hoćeš li da slušaš ili ne". Preporučio mu je da vapi: "Sine Božji, pomiluj me!" Makar u početku ni ne osećao silu molitvenih reči, neka ne odstupa od vapijanja Bogu - demoni te reči slušaju i, u strahu od Hristovog imena, beže.
Čovek nikada ne sme da dozvoli da ga bludne pomisli u potpunosti smute i pokolebaju, dovodeći ga do očajanja. Cilj zlog duha i jeste u tome: da hrišćanina dovede do očajanja i da on, po svom neiskustvu, pomisli da mu nema spasenja. Držeći se Hrista, zamke lukavoga možemo prezreti.
Sveti Kiril Aleksandrijski bodri borce za čistotu: "Ako nemaš (takve) pomisli, ti si beznadežan - jer, ako nemaš pomisli, imaš dela (bluda, nap. prev.). To znači: ko se s grehom ne bori u umu, i ne protivi mu se, čini ga telesno, a ko čšš takva dela, po bezosećajnosti svojoj, ne smućuje se pomislima". Najbolji pak, lek, po Ocima, jeste otkrivanje svojih grehovnih pomisli na ispovesti i dobijanje saveta od duhovnika. Posle pokajanja i ispovesti đavo gubi silu upliva na našu dušu i odstupa.
Sveti Jovan Kronštatski je podsećao: “Svi udovi ljudskoga tela, kao i ostalih živih stvorenja, načinjeni su po razumu i volji sveblagag, premudrog, prečistoga Umetnika Gospoda Boga - dobropotrebni su i sveti, čisti, ne daju povoda za sablazan, neophodni su za bitije i dobrobitije ljudi i životinja, a takođe i radi njihovog ukrasa i veličanstvenosti. Sve je veoma dobro, što je stvorio Gospod.
Evo pred očima - slika sa nagim, najlepšim ženama u najizazovnijim položajima. (Ne čudite se što o tome govorim. Slike, statue, novine i neki časopisi svojim ilustracijama na to navode). Strasno telo se uznemirava, razdražuje se sladostrašćem, raspaljuje se pohotom.
A duhovna mudrost govori: što se, glupače, uznemiravaš? Umiri se: slavi Tvorca gledajući tu čudesnu krasotu, tu divnu skulpturu ljudskoga tela. Jer se upravo tu projavila premudrost, blagost, krasota, veličanstvo Umetnika - Tvorca, Koji je takvo telo sazdao kao sveto, čisto, dobropotrebno, nesablaznivo, netruležno - ne sablaznivanja radi, nego radi čistoga, pravednog, časnog korišćenja, i radi slavljenja Tvorca.
Jer je telo žene - model umetnika, pripremljen radi tebe, čoveče, da bi po tom umetničkom, premudrom, prekrasnom obrascu tebe sazdalo, dok se ti, u suštini, sablažnjavaš svojim sopstvenim telom: jer u takvom telu, kao u umetničkom ateljeu, izliva se tvoje telo, muškarca ili žene. Kad sam to sebi rekao - svaka je pohota iščezla. Uspokojio sam se i već se nimalo nisam sablaznivao telom žene, nego sam slavio Gospoda, koji je sve premudro stvorio.“
I u današnje vreme postoje duhovnici koji se bave našim iskušenjima, i nude pravoslavne odgovore (O tome više na sajtu „Pravoslavni odgovor“ - http://www.pravoslavni-odgovor.com/Svet_oko_nas/svet_oko_nas.htm )
Neka Vas Bog čuva. Srdačno, u Hristu,
Dr Vladimir Dimitrijević
